Forum Srbija

Vukova kuća obnovljena tek 2008. godine

Rodna kuća jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata Stepe Stepanovića, pobednika Cerske i Kolubarske bitke, u Beogradu je već 15 godina zatvorena. U zdanje sagrađeno polovinom 19. veka navraćaju samo meštani da bi okrečili trošni kućerak, pokosili travu u dvorištu, popravljali ogradu. Kišnica uporno prodire kroz crep u srce kuće, a bez ovlašćenja niko ne sme da je popravi. Opština Voždovac zarekla se i da će Stepina rodna kuća u Kumodražu, koja je podignuta u 19. veku, uskoro postati muzej s letnjom pozornicom u dvorištu. Da li će reč održati, znaćemo sledeće godine kad se proslavlja 100 godina Kolubarske i Cerske bitke.

Dragiša Marić

Kuća u kojoj je pesnik i slikar Đura Jakšić stanovao dve godine, dok je predavao crtanje i krasnopis u kragujevačkoj gimnaziji, biće srušena, a na njenom mestu naći će se saobraćajnica. Prvo se pričalo da će tu nići replika kuće, potom stambeno-poslovni objekat, a najnoviji plan je - ulica. Kuća u kojoj je dve godine proveo rodonačelnik socijalističkog pokreta u Srbiji Svetozar Marković nije srušena, ali je uprava Narodnog muzeja iz dvorišta uklonila njegovu bistu, a kući promenila ime.

Danas se posetiocima nudi kao kuća "prote Miloja Barjaktarevića", a on je bio Markovićev sledbenik, pa ga je tako i primio na stan. Porodična kuća akademika Dragoslava Srejovića u kojoj je živeo do polaska na fakultet srušena je, a tu je nikao stambeno-poslovni kompleks. Na ulazu u zgradu danas stoji samo gipsana figura poznatog lepenka, simbola nalazišta Lepenski vir, čijim iskopavanjem je rukovodio Srejović. Većina prolaznika ne zna ni šta je lepenko, a kamoli da je Srejović otkrio Lepenski vir.

Kuće najpoznatijih Novosađana propadaju već decenijama jer država ne brine o njima. Zakon o kulturnim dobrima nije se menjao 18 godina. Po tom zakonu, rekonstrukciju kuća trebalo bi da plate vlasnici. Neki nemaju novca, a drugi imaju preča posla. U jednoj od najzapuštenijih kuća u samom centru Novog Sada u 19. veku je bila kultna kafana Bela lađa, u kojoj je i sam Svetozar Miletić imao sto.

Veruje se da je baš tu skovan izraz "srpska Atina". U novosadskoj ulici Zlatne grede komšije su bili Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Marković, Đura Daničić... U istoj kući u Dunavskoj ulici živeli su Jaša Tomić i Svetozar Miletić, ali ništa ne ukazuje da je na ovim mestima stvarana istorija Novog Sada. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da o postavljanu spomen-ploče odlučuje gradska vlast i tu se sve završava.


Retko ko zna da je kuća u Kisačkoj 20 u Novom Sadu pripadala ocu Mileve Marić. Godinama se već pominje da bi kuća trebalo da bude pretvorena u muzej, ali su 2005. hteli da je sruše. Dragiša Marić, rođak Mileve Marić iz Kaća, kaže za "Vesti" da je on tada pisao premijeru Vojislavu Koštunici.

Za nekoliko dana kuća je proglašena spomenikom kulture. Ima 300 kvadrata i 15-ak stanova, gde žive sustanari naseljeni još posle Drugog rata, ima tamo sada 50 duša. Izgrađena je 1907. godine u neobaroknom stilu, a nalazi se na imanju od 27 ari, pa u tu sad nikli i divlji objekti. Bila je pre dve godine i ostavinska rasprava posle smrti Milevinog unuka Bernarda Ajnštajna, ali je to pravo vrzino kolo. Kad je Milevin sin Hans Albert svojevremeno došao na ostavinsku raspravu, neka budala nije shvatila da ima dva imena, pa su u gruntovnicu zapisali da je vlasnik Albert Ajnštajn! Kuća je bila pri padu, pa su nedavno stavili betonsku gredu i okrečili je. To je sve što je urađeno. Muzej još nisu napravili, a pre dve godine su lopovi skinuli bronzanu spomen-tablu i prodali je u staro gvožđe. Do danas grad nije stavio novu iako košta oko 500 evra - rezigniran je Dragiša, čiji je čukundeda bio brat dede Mileve Marić.

Ni u Hrvatskoj nije bolja slika tradicije. U Vinkovcima je prvo srušen dom prosvetitelja Matije Antuna Reljkovića, po kojemu ime nosi vinkovačka gimnazija, a prošle godine i kuća pisca Josipa Kozarca. Kuća je izgrađena u šokačkom stilu, a rušenje je zatražio vlasnik zemljišta biznismen Bosiljko Stanić, koji je obećao da će izgraditi repliku kuće. Grad je smatrao da originalna kuća nema nikakve kulturne vrednosti, iako je to tvrdilo Ministarstvo kulture.

Kad su pre 14 godina spomenik Bori Stankoviću u Vranju "nepoznati počinioci" išarali bojama, a na glavi docrtali rogove, brkove i minđuše, uobičajen izgovor je bio "napila se deca", samo nikako da zaključimo da nam je pijana i država.


vesti online

Hajduk Veljkov konak, pre nego što je srušen

Međutim, pored dileme da li je Marković rođen u Jagodini ili Zaječaru, neizvesno je i u kojoj je kući on stanovao. Prema podacima Zavičajnog muzeja, baš ova kuća je bila pod zaštitom države kao spomenik kulture. Međutim, Zavod za zaštitu kulturnih dobara iz Kragujevca 1976. godine pod zaštitu države stavlja kuću broj osam u istoj ulici.

- Odavno se sumnja u tačnost činjenice da je Marković živeo u kući broj osam i veruje se da je to bila ishitrena politička odluka kako bi se potencirala vezanost za grad koji je nosio njegovo ime. Naime, Zavod ne navodi podatke iz građe Opštinskog suda iz koje bi se videlo da li je "poslednji potomak porodice prodao jagodinskom bankaru Marku Đurđeviću 1923. godine" naznačenu kuću. Pošto takav dokument ne postoji, može se zaključiti da to rešenje Zavoda nije doneto na osnovu valjanih dokaza - kaže za "Vesti" Dobrivoje Jovanović, arhivista Istorijskog arhiva u Jagodini.

On navodi i očiglednu razliku između jedine poznate fotografije kuće porodice Marković i one koja je 1976. godine proglašena Markovićevom. Tu fotografiju je snimio Emilo Cvetić u vreme kada je Markovićeva rodbina bila još živa.

Stambena zgrada na mestu kuće Svetozara Markovića



Duh prohujalih vremena nestao je 1999. godine rušenjem hajduk Veljkovog konaka u glavnoj jagodinskoj ulici, koji je takođe proglašen spomenikom kulture. Novi vlasnici bili su u obavezi da naprave repliku, ali se to nikada nije dogodilo. Tu kuću je ovaj legendarni junak osvojio je u dvoboju sa Turčinom koji je bio njen prethodni vlasnik.

Pitanje je i da li je to bila njegova kuća, jer je granica Jagodine, jer je varoš bila okružena drvenim oblicama, a konak je bio van nje, tačnije u predgrađu. U svakom slučaju je šteta što je srušen, jer je to bila najstarija zgrada, pošto datira iz 18. veka. Zanimljivo je da se ove godine navršava i 200 godina od hajduk Veljkove pogibije, čijeg je poslednjeg potomka, Božidara Hajdukveljkovića, 1938. godine neko ubio na železničkoj stanici u Skoplju - kaže istoričar Ninoslav Stanojlović.

Srušena je i kuća u kojoj je živeo pesnik i slikar Đura Jakšić, koji je u Jagodini boravio od 1869. do 1872. godine. Inače, Đura je gadno prošao u Kragujevcu i za života jer je od kmeta Cvetanovića dobio udarac štapom po glavi, a i krivično odgovarao za sliku "Ubistvo Karađorđevo". Slika mu je oduzeta i bačena na tavan suda. Kasnije je njome zatvarana badža (otvor na tavanu).

vesti

Dobrivoje Marinković


Rudničko selo Gornja Crnuća bilo je i prestonica Srbije u vremenu od 1815. do 1819. godine, a u konaku je održano zasedanje prve Narodne skupštine, tu je bila smeštena i narodna, svi državni tefteri i dokumenta iz tog vremena. Danas se konak nalazi na imanju potomka srpskih ustanika Dobrivoja Dola Marinkovića i u sramotno je lošem stanju.

Za razliku od kuća drugih čuvenih Srba kojima preti rušenje, konak Miloša Obrenovića niko ne želi da poruši, ali je on u tako lošem stanju da me ne bi začudilo da se sam sruši. Konak je stavljen pod zaštitu države još 1994. godine, ali bolje da nije. Kako se konak nalazi u mom dvorištu, meni i mojoj porodici je prepušteno da brinemo o kući, ali mi za to nemamo novca, a i da imamo ne bih smeo ništa da radim na njoj bez dozvole državnih organa. Istina, prošle jeseni je dolazila neka delegacija, valjda iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i Zavoda za zaštitu spomenka iz Kraljeva, nešto su pisali, snimali, popili po rakiju i otišli i od tada nema abera.



- Što se mene tiče, neka rade kako hoće, ali, brate, sramota je da proslava dva veka od podizanja Drugog srpskog ustanka započne u kući koja prokišnjava i propada. Mi od opštine Gornji Milanovac primimo nekoliko hiljada dinara mesečno da dočekujemo turiste, ponešto ispričamo o istorijatu kuće, ponudimo ih kafom i rakijom i to je sve. I zato, znajući u kakvom se stanju nalazi konak, pitam se so čim će Srbi pred vožda. Da je da ustane knjaz, mnogi bi ostali bez fotelja i funkcija, a ima i onih koji bi dobili po 25 batina po turu - ubeđen je Dobrivoje Marinković, kojem tvrdi da je za uređenje i prepokrivanje kuće šindrom potrebno svega 20.000 evra.

Direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja Miloš Nikolić se nada da će republička komisija do kraja ove godine dati predlog za rekonstrukciju.
- Najverovatnije tek sledeće godine trebalo bi pronaći pare da se Miloševa kuća preuredi - ističe direktor.


Predsednik opštine Gornji Milanovac Milisav Mirković nas nije udostojio odgovorana pitanje šta će biti s Miloševim konakom, dok je predsednik skupštine optine Mihajlo Vučetić najiskrenije zahvalio "što smo ga podsetili na ovaj problem", uz obećanje da će se raspitati dokle se stiglo "u vezi sa problemom sa Miloševom kućom".

VESTI

Kuća Đure Jakšiča sada je ruina


Slavni srpski pesnik živeo dve godine u toj kući dok je bio učitelj u Kragujevcu. Na društvenim mrežama pokrenuta akcija da se kuća ne poruši. Na FB stranici i ovaj kamen kuće Đurine branitelji njegovih stihova pozivaju na potpisivanje peticije da se kuća sačuva i obnovi.

Pre tri godine postojala je ideja da se kuća sačuva. Tadašnja zamenica gradonačelnika Slavica Đorđević najavljivala je da će tu biti sagrađen objekat u čijem jednom delu bi bio klub književnika i galerija posvećena pesniku. Ali, prošle nedelje plan je promenjen. Direktorka Direkcije za urbanizam Mirjana Ćirić kaže da će kuća ipak biti srušena.


- U urbanističkom planu Stare varoši na tom mestu je ucrtana saobraćajnica i kuća se ruši. Umesto nje biće skver i spomen- obeležje pesniku - kaže Ćirićeva.


Đura nije bolje prošao ni u Donjoj Sabanti, selu kraj Kragujevcu. U porti manastira crkve Svetog Đorđa, ispod lipa nekada je bila bista posvećena pesniku, jer je na tom mestu nastala jedna od najlepših srpkih pesama "Na liparu". Ali iguman manastira je pre pet godina zaključio da je Đura bio razvratnik, ženskaroš i pijanac i odlučio da protiv njega povede rat.



Prvo je uklonio njegovu bistu i srušio postament. Bista je nađena na deponiji u Jovanovcu i vraćena, ali je opet netragom nestala. Ni do dan-danas ne zna gde je bista koju je iguman proterao sa Lipara.

VESTI

aboravljena rodna kuća Petra Kočića

Živi i sećanje na njega, ali uglavnom poslednjeg vikenda u avgustu kada se na njegovoj Manjači održava tradicionalna manifestacija Kočićev zbor. Čuvenu planinu tih dana obiđe više od 100.000 ljudi, a centralni događaj, uz šatre, muziku i pečenje, jesu borbe bikova. Jablan i Rudonja nisu slučajno ušli u Kočićevu pripovetku. Tokom preostalih dana u godini Kočića se ne seća niko, osim nekolicine stanovnika zaseoka Kočići u selu Stričići gde je Petar odrastao.

U tom zaseoku i danas postoji kuća u kojoj se Kočić rodio, koja nije zaštićena kao spomenik kulture. Napravljena od drveta, oronula, nagrižena zubom vremena, ali i nebrige. Gomila dotrajalih dasaka, paučina, smeće, rupe na krovu, kuća izgleda kao da će se svakog časa urušiti, ali na njenim vratima uredno je stavljen katanac.

Nije poznato ko ga je poslednji put otključao, niti ko uopšte ima ključ. Opušci, boce od sokova i piva ispred kuće dopunjuju sliku nemara. Svi stanovnici Kočića, a ukupno ih ima sedam, mogu samo da gledaju kako propada nešto što nikako ne bi smelo.

- Sramota, šta drugo reći. Svakog dana prođem ovuda kada kravu Brezovu vodim na pašu. Ova kuća ne zanima nikoga - priča Zoran, jedan od meštana. - Nekad su znali doći neki iz Banjaluke pred zbor da malo pospreme okolo i krov zakrpe. Sada niko više ne dolazi. Samo Brezova i ja ponekad obiđemo imanje. Ona malo pase travu oko kuće, dovoljno da ne zaraste potpuno, a ja ponekad nešto uradim i sklonim smeće, ali to nije dovoljno - veli Zoran.

vesti