Ljubavi cuvenih Srba

Luna.* · **Poslato:** 29 Dec 2012, 19:28

Boginja na srpskom dvoru

Prvo vreme braka kneza Milana i kneginje Natalije bio je prožet supružničkom ljubavi, o čemu je zapis ostavio političar Ljubomir Kaljević, tada veoma blizak dvoru.

Knez Milan voleo je svoju lepu i mladu ženicu, a i ona njega u tolikoj meri da su meni često izgledali kao deca koja ne umeju da sakriju svoja osećanja. Kako je bio snažan, on je katkad davao izraze svojoj ljubavi time što je dizao kneginju na ruke i trčao, noseći je tako iz sobe u sobu, pa je naposletku sa jednim dobrim poljupcem spustio na kakav divan ili fotelju. Da ih ne bi uznemirivali dvorjani, njih dvoje su često doručkovali (u podne) na jednom malom stolu u njenom salonu, zadirkivali se, šalili, a pokoji put i posvađali, samo da se posle mogu miriti onako kako se mire zaljubljeni supružnici. Ja sam dva puta bio na tim intimnim doručcima. Preda mnom se kneginja nije nikada požalila na Milana, ni on na nju. Kad sam docnije slušao njihove optužbe, u kojima je kiptila mržnja i njenu groznu karakteristiku Milanovih poroka, ja sam se u čudu pitao: da li su ovo oni isti supruzi čijoj sam sreći nekada zavideo, napisao je Kljajević.

Dvor Obrenovića bio je ispunjen trenucima topline, koji su Milanu nedostajali još od rođenja. Hroničar Milan Đ. Milićević je posle jednog prijema kod kralja i kraljice u dvoru zabeležio:

"Oboje mladi, oboje zdravi, oboje lepi, oboje lepo nakićeni - divan par ljudi".

Sačuvane slike i fotografije su takođe jasno svedočile da su Milan i Natalija bili najlepši srpski vladarski par. Pesnik Laza Kostić je zapazio kneginjine žive oči, rumene obraze, nabrekle grudi, koralne usne s bisernim zubima, damu rascvetale ženstvenosti.

Za političara Čedomilja Mijatovića je bila "izrazito istočnjački tip lepotice". Natalija je bila svesna svoje lepote, pa je verovala da je "mlada boginja". Ipak, ona je bila prekomerno ponosna i hladna, a to ju je znatno udaljavalo od preterano čulnog kralja. Od trenutka kada je saznala za muževljeva neverstva, Natalija je Milanu inadžijski uskraćivala bračna zadovoljstva.

vesti

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 03 Jan 2013, 18:57

Ljubav kneza Mihaila i Julije

Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, ubistvima iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama.

Mihailo je drugi sin kneza Miloša i kneginje Ljubice, rođen u kragujevcu 16. septembra 1923. godine, u Šarenom konaku. Rastao je pored majke, udaljen od oca, s kojim se susretao retko, u vreme praznika, što je ostavilo traga na njegovu ličnosti i na odnose sa ženama. Boravio je u Kragujevcu, Požarevcu i Beogradu, gde je sticao nesistematsko i nepotpuno obrazovanje od domaćih učitelja. Potom ga je Francuz Ranos podučavao stranim jezicima, naročito podučavao stranim jezicima, naročito francuskom, koji je dobro savladao, što se može uzeti kao krajnji domet u obrazovanju budućeg vladara. Knez Miloš je imao nameru da školuje sinove u inostranstvu, ali u tom pogledu nije otišao dalje od planova.
Nijedan naš vladar nije kao knez Mihailo bio tako blizak majci, koju je od Milošte zvao Naka. 'Od nje je nasledio skromnost, umerenost, ozbiljnost, dugostrpljivost, postojanstvo.' Sasvim drugačije ponašao se prema majci knez, odnosno kralj Milan.
Kad je knez Miloš abdicirao (1839) odveo je sa sobom u Vlašku sina Mihaila, ali je on ubrzo posle smrti brata Milana vraćen u Srbiju, uzdignut na presto i miropomazan. Knez Mihailo dva puta je vladao Kneževinom Srbijom (1893-1842. i 1860-1868). Njegovu prvu vladavinu karakteriše nesigurnost, nestabilnost i teška borba s ustavobraniteljskom opozicijom. To nemirno vreme završilo se Vučićevom bunom (1842) i proterivanjem Obrenovića iz Srbije.
Eks-knez Mihailo živeo je u Zemunu i Banatu sve do smrti majke, kneginje Ljubice (1843) i učvršćenja ustavobraniteljskog režima izborom Aleksandra Karađorđevića za kneza. Karlo Pacek, koji je stalno bio uz kneza, ističe da je posle majčine smrti promenio narav i ćud, od veselog mladića postao je melanholik (bitna crta njegovog karaktera). Od tada je bio nepoverljiv, znao je da krije svoje misli i namere, ali nije umeo da se pretvara i nije favorizovao nikoga.
Uveren da je povratak na presto nemoguć, otišao je kod oca u Beč i tu se stalno nastanio. Dva izgnana kneza, otac i sin, proveli su više zajedničkih dana u inostranstvu nego u otadžbini. Boravak u Vlaškoj (1839) i predstojeći dani emigrantskog iskušenja zbližili su ih delimično i zato što više nisu bili suparnici na prestolu. Oni su složno radili da Obrenovići ponovo postanu kneževi, saglasni da prednost pripada starijem, ali nisu isključivali ni drugu mogućnost. Na tome su najviše radili u vreme Revolucije 1848/9. godine, ali njihov napor bio je uzaludan.
Ne treba gubiti iz vida da je knez Mihailo izgubio presto u 19, da se vratio u Srbiju kad je navršio 35, a da se ponovo uzdigao na tron u 37. godini. Umesto sistematskog školovanja, otac i sin odlučili su se za upoznavanje Evrope i njenog društva. Mihailo je pošao na put 1844. i za dve godine obišao je nemačke države, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, italijanske države i Grčku. Vratio se u Beč i posle kraćeg zadržavanja nastavio je put po Češkoj i nekim nemačkim mestima (1846/7). Zimu 1847/8. godine proveo je u Poljskoj i Rusiji. U Petrogradu je bio gost ruskog cara. Godine 1849. i 1859. proveo je u Francuskoj i Engleskoj. Povremeno je još boravio u Vlaškoj.
O pravim ljubavnim iskustvima kneza Mihaila malo se zna. Nema traga u izvorima ni o tome koja devojka mu je bila simpatija dok je bio knez (1839-1842), kao sedamnaestogodišnji, osamnaestogodišnji i devetnaestogodišnji mladić. Nema pomena o tome da li bi, kada bi i kojom bi trebalo oženiti vladara, jer su svi bili zauzeti politikom, u vreme nemira i ubrzanih događaja.
Ophrvan brigom o majci, povratkom na presto i potom višegodišnjim putovanjima, knez Mihailo nije imao vremena za dokolicu, pa se njegov intiman život svodio na povremene flertove, a možda i neku ozbiljniju ljubav koja je povesniku ostala nepoznata. Još mlad, bez majke, s ocem koji deci nikada nije posvećivao naročitu pažnju, bio je dugo ličnost bez samopouzdanja i inicijative i to je ostavljalo trag na njegov intiman život.
Prvi pouzdan podatak o njegovim odnosima sa ženama prešao je granice srodstva. Zapis o tome lapidaran je: 'Knez Mihajlo zavole Katicu, Jevremovu, ćerku, koja od njega zatrudni, pobaci i umre'. Reč je o Jekaterini, koju su zvali Katica, šestoj kćeri po redosledu rođenja Jevrema i Tomanije, kneževog strica i strine. Jekaterina, Mihailova sestra od strica, bila je mlađa od njega nepune tri godine. Pošto se zna daje umrla u Beču 6. avgusta 1848. na porođaju, to je mogla da zatrudni negde u novembru 1947. godine, pre Mihailovog odlaska u Poljsku i Rusiju.

blic

Luna.* · **Poslato:** 05 Jan 2013, 21:05

Bratu oteo nevestu

Posle neuspele potrage za ruskom princezom i nekoliko ljubavnih veza, od kojih je jedna bila rodoskrvna, nestrpljivi knez Milan Obrenović je naprečac odlučio da se oženi Natalijom Keško.

Nestrpljivi knez Milan Obrenović je naprečac odlučio da se oženi Natalijom Keško

Njen otac je bio ruski pukovnik Jovan Keško, sa posedom u Besarabiji, a majka Rumunka, u rodu sa mnogim uglednim moldavskim porodicama. Ako i nije bila ruska princeza, Natalija je upola bila Ruskinja, što je delimično zadovoljilo zahteve srpskog kneza. Iako se braku vladara do tog trenutka poklanjala ogromna pažnja, ženidba Natalijom uopšte nije bila pripremana. Pretpostavlja se da je presudila Marija, kneževa majka, savetom sinu da baš ovu devojku uzme za ženu.

Knez je sa svojim bogatim bratom od tetke Aleksandrom Konstatinovićem pošao u Beč. Aleksandrova namera je bila da se upozna sa Natalijom, a ne Milanova. Ali, čim je video Nataliju, knez je bio hitriji od svog rođaka i, što je bilo uobičajeno za njega, odmah se zaljubio i brže-bolje je isprosio.

Natalija je sva srećna odmah pristala, uverena da joj se ispunjava proročanstvo jedne Ciganke, koja joj je rekla da će biti ne samo kneginja, nego i kraljica.

"Sanjala sam čaroban san i bila sam vrlo zaljubljena u svog verenika", zapisala je ona, iako se sa srpskim knezom viđala samo deset dana.

Sve se odigravalo kao u nekakvom ljubavnom romanu. Knez je srpske državnike, koji su noge podbili provodadžišući za njega, stavio pred svršen čin - obavestio ih je proševini samo jednim telegramom! Verio se sa Natalijom u Beču, a venčali su se u Sabornoj crkvi u Beogradu 17. oktobra 1875. godine.

Pre toga je Natalija provela samo jedan dan u Beogradu, na jednom proputovanju iz Beča za Rumuniju. Beograđani su oduševljeno dočekali kneževu verenicu, pet godina mlađu od kneza. A ona je odmah odlučila da postane prava Srpkinja: dvor je odmah uposlio čuvenog srpskog jezikoslovca Đuru Daničića da kneginji daje časove srpskog jezika.

vesti

Luna.* · **Poslato:** 10 Apr 2013, 17:26

Kralj i kraljica zagrljeni u smrt!

Draga Mašin je iz građanske porodice zakoračila na kraljevski dvor. Dvanaest godina starija od kralja Aleksandra Obrenovića, nerotkinja i udovica, u narodu je ostala upamćena kao žena koja je svojim iskustvom i trikovima omađijala mlađanog kralja da se oženi njome, a zatim je upravljala Srbijom umesto njega...

Aleksandra su se roditelji odrekli zbog braka s Dragom
Zbog nje je mlađani kralj izgubio poštovanje naroda, vlade, otac ga se odrekao, majka zažalila što ga je rodila, a dinastija Obrenović ugašena je bez naslednika. Ova fatalna ljubav koštala ih je života.

Teška nesreća uzrok steriliteta

Za vreme svog boravka u Beogradu, dok je još stanovala u predgrađu Zemuna, dogodila joj se teška nesreća. Dok se jednom vraćala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne može da rađa. Svoju tajnu je dugo brižljivo skrivala, nadajući se da će se pronaći lek, a poverila se kraljici Nataliji, koja je to iskoristila da sina pokuša da odvrati od ženidbe.

Prestolonaslednik Aleksandar, sin jedinac kralja Milana i kraljice Natalije, i udovica inženjera Svetozara Mašina upoznali su se u banji Bijaric. Hroničari su zabeležili da se mladi kraljević zagledao u nju kada ga je spasla od davljenja. Ubrzo pošto je kralj Milan ustupio presto svom nasledniku, Aleksandar je 8. jula 1900. saopštio narodu da je isprosio ruku Drage Lunjevice Mašin. Patrijarhalni Beograd nije bio spreman za kraljicu iz radničke porodice, koja je pride i udovica.

Zbog ovakve odluke, porodica se odrekla mladog kralja, koji je tada imao 24 godine, a Draga 36. Bivši kralj Milan otišao je u Beč, gde je umro godinu dana kasnije, ali zbog svađe sa sinom nije želeo čak ni da bude sahranjen u domovini. Kraljica Natalija javno se odrekla sina uz žaljenje što ga je rodila. Kralj Aleksandar je zakazao venčanje sa Dragom Mašin za 23. jul 1900. i pozvao sve dobronamerne građane da kao kraljicu vide pravu Srpkinju, a ne inostranu princezu.
Kum na venčanju bio je sam ruski car Nikolaj Drugi Romanov. Na dan venčanja, pred kućom Drage Mašin pojavile su se hiljade građana koji su nosili njene slike i klicali joj. Kralj Aleksandar se pojavio tog jutra na venčanju u uniformi, sa epoletama i odlikovanjima, a Draga Mašin u venčanici od bele čipke sa brilijantskom dijademom na glavi. Čin venčanja obavila su dva mitropolita, episkopi i 26 arhimandrita. Počasnu pratnju činili su oficiri srpske vojske, među njima i Dragutin Dimitrijević Apis.

Nije prošlo ni godinu dana, a kralj je saopštio da je kraljica trudna. Kum Nikolaj je iz carske rusije poslao zlatnu kolevku. Međutim, snove o nasledniku raspršio je ugledni ruski lekar koga je poslao car Nikolaj. Ispostavilo se sa kraljica nikada nije bila trudna. Kralj je želeo da ubije ginekologa kriveći ga za navodni pobačaj. Ugled kraljevske porodice u narodu, ali i svetu, ovim je bio potpuno srozan.
Kraljica je postajala sve omraženija. Narodno nezadovoljstvo je iskoristila zaverenička organizacija „Crna ruka“, predvođena majorom Apisom, u kojoj je bio i Dragin nekadašnji dever. U noći između 29. i 30. maja 1903, tačno deset minuta posle ponoći, grupa zaverenika započela je svoju akciju. Kada su probili vrata kraljevih odaja, njih dvoje nisu našli u krevetu, ali je na stolu ležala otvorena Dragina knjiga.
Atentatori su ih pronašli u skrivenoj sobi. Prema pisanju hroničara, Draga i Aleksandar, samo u belim pidžamama, zagrljeni su čekali smrt. Kada je tačno u 3.50 odjeknuo prvi pucanj, kraljica je navodno poletela da svojim telom zaštiti muža. U njihova tela pražnjeni su čitavi okviri, sekli su ih sabljama, a potom su njihova tela bacili kroz prozor. Sahranjeni su sledeće noći u limenim kovčezima, u najvećoj tajnosti. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović. Njihova smrt označila je i pad dinastije Obrenović.

ALO

Forum Srbija

Ljubavi cuvenih Srba

Ko je OnLine