Forum Srbija

Đura Jakšić bio je najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara XIX veka. Pisao je pripovetke i herojske poeme.


Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je napusti.

Vrativši se u rodni kraj učio je slikarstvo u Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i nemačkog jezika.

U revoluciji od 1848—1849. iako šesnaestogodišnjak, učestvuje kao dobrovoljac. Kada se revolucija završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!"

Ubrzo ga nemaština primorava da prihvati razne poslove. Tih godina često menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali vrlo brzo odlazi u Beč da nastavi studije slikarstva. U Beču se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi poetski prvenci ugledali su svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine.

Besparica ga primorava da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi na Akademiju finih umetnosti u Minhen. Od 1857. prelazi u Srbiju, gde ostaje sve do smrti.

Ostali događaji na današnji dan:
117. Umro rimski imperator Marko Ulpije Trajan, poslednji rimski car koji je vodio osvajačke ratove. Tokom njegove vladavine, od 98, Rimsko carstvo najviše proširilo teritorije, istoričari procenili da je u njemu tada živelo oko 70 miliona stanovnika.
843. Franački vladari car Lotar I, kralj Ludvig Nemački i kralj Karlo II Ćelavi, u Verdenu sklopili ugovor kojim je franačka država podeljena na zapadni i srednji deo, kasnije Francuska, i istočni, kasnije Nemačka.
1217. Krunisan prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani. Krunu, dobijenu od pape Honorija III, u Srbiju doneli papski izaslanici.
1567. Španski vojvoda od Albe kao vojni guverner stigao u Holandiju s 10.000 španskih i italijanskih vojnika. Njegova vladavina, do 1573, zapamćena po teroru nad holandskim stanovništvom i po delovanju španske inkvizicije.
1786. Francuski alpinista Mišel-Gabrijel Pakar i njegov nosač Žak Balma prvi osvojili najviši vrh Alpa i Zapadne Evrope Monblan, visok 4.807 metara.
1815. Francuski car Napoleon I Bonaparta krenuo u izgnanstvo na britansko ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, gde je proveo poslednjih šest godina života.
1883. Rođen meksički revolucionar Emilijano Zapata. Od 1910, kao vođa meksičkih seljaka, stvarao burnu istoriju Meksičke revolucije pod parolom „Zemlja i sloboda". Ubijen iz zasede u aprilu 1919.
1900. U Bruklinu, u Masačusetsu, SAD, počeo prvi teniski turnir u okviru Kupa Dejvis. Pobednici dvodnevnog takmičenja bili Amerikanci.
1905. Umro srpski istoričar i sveštenik Ilarion Ruvarac, začetnik kritičkog istorijskog istraživanja i veliki protivnik nenaučnog prilaza istoriji i oslanjanja na narodnu tradiciju kao istorijski izvor.
1918. U severnoj Francuskoj počela Amijenska operacija, završna ofanziva savezničkih trupa protiv Nemačke u Prvom svetskom ratu.
1919. Rođen italijanski filmski producent Dino de Laurentis. Značajno doprineo svetskom uspehu italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Dobitnik Oskara za filmove „Gorki pirinač" i „Ulica".
1919. Mirovna konferencija Avganistana i Indije završena potpisivanjem mira u Ravalpindiju.
1941. Na Kosmaju, u Drugom svetskom ratu, iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanović, španski borac, član Glavnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji.
1945. Londonskim sporazumom Velike Britanije, SSSR-a, SAD i Francuske, kom se kasnije priključilo 19 zemalja, osnovan Međunarodni vojni sud za suđenje nacističkim ratnim zločincima, na osnovu kog je vođen Nirnberški proces.
1963. U spektakularnoj pljački voza, grupa kriminalaca upala u poštanski voz između Glazgova i Londona i opljačkala 2,6 miliona funti. Svih 15 učesnika Pljačke veka uhapšeno i 1964. osuđeno na 25 do 30 godina zatvora. Jedan od glavnih aktera Roni Bigs uspeo da pobegne iz zatvora i s plenom otputuje u Brazil, gde je živeo do maja 2001, kada se predao Skotland jardu.
1967. Ministri inostranih poslova Indonezije, Malezije, Singapura, Tajlanda i Filipina u Bangkoku potpisali sporazum o osnivanju političko-ekonomske grupacije Udruženje zemalja jugoistočne Azije, kojoj su kasnije pristupili Bruneji i Vijetnam.
1974. Predsednik SAD Ričard Nikson objavio, obraćajući se naciji putem televizije, da podnosi ostavku zbog umešanosti u aferu Votergejt.
1990. Irak, sedam dana posle okupacije, anektirao Kuvajt, kao 19. provinciju. Predsednik SAD Džordž Buš poslao trupe u Saudijsku Arabiju, kasnija vojna akcija nazvana Pustinjska oluja.
1994. Lideri Jordana i Izraela otvorili prvi drumski granični prelaz i time potvrdili kraj 46 godina dugog neprijateljstva.
1996. U bujicama koje su se iznenada sručile u turistički kamp u Pirinejima, u Španiji, noseći automobile i šatore, poginulo 67 osoba.
2000. Od eksplozije bombe u stanici metroa ispod Puškinovog trga, u centru Moskve, poginulo 12 osoba, 53 osobe teško povređene.
2004. Umro legendarni borac protiv požara na naftnim poljima Red Ader, neustrašivi Teksašanin koji je gasio požare na naftnim izvorima širom sveta.
2005. U Argentini uhapšen Milan Lukić, pred Haškim tribunalom optužen za zločine protiv čovečnosti u okolini Višegrada, u Bosni i Hercegovini, i izručen sudu u Hagu. Lukić u Beogradu u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina 1992.

_________________
Forum Srbija,mesto na kome su snovi u boji, inspiracija nepresušna, misli slobodne, lepota u rečima.

Pašić je bio srpski i jugoslovenski političar, dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.


Nikola Pašić se školovao u Švajcarskoj, gde je došao pod uticaj ideja Svetozara Markovića. Bio je veliki protivnik kralja Milana Obrenovića. Posle neuspešna Timočke bune emigrigrao je u Bugarsku, a u Srbiju se vratio tek nakon što je pomilovan posle abdikacije kralja Milana.

Bio je premijer Srbije od 1891. do 1892. i poslanik u Rusiji. Iz politike se povukao nakon Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana, a politici se vratio nakon dolaska na presto kralja Petra Karađorđevića. Do Prvog svetskog rata bio je premijer Srbije u 4 navrata. Tokom njegovih mandata Srbija izašla kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

U svojoj politici oslanjao se na Rusiju, a posle Oktobarske revolucije na Francusku. Učestvovao je u stvaranju jugoslovenske države, koju je zastupao ma mirovnoj konferenciji u Versaju. Od 1921. do 1924. bio je premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Bio je jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila oblik unitarne monarhije. Kasnije je kralju Aleksandru Karađorđeviću počela da smeta Pašićeva ličnost, odvojio se od njega i uklonio ga sa položaja predsednika vlade.

Nikola Pašić se oženio Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, Srbina. Venčali su se u Firenci, u ruskoj crkvi, a ne u Trstu, u srpskoj, jer je tako želeo mladoženja, da se ne bi mnogobrojni Srbi koji žive u Trstu sjatili na dan venčanja. Nikola Pašić je imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu.

Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim korupcijskim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro ' 80. godina u Ženevi). Nikola Pašić Drugi živi u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademiju.

Ostali događaji na današnji dan:
8. p. n. e. Umro je rimski literata Horacije, najveći rimski lirski pesnik, koji se više od ijednog grčkog ili rimskog pesnika odlikovao raznovrsnošću pesničkog izraza. Tokom boravka u Atini podrobno je upoznao grčku kulturu, filozofiju i umetnost. Njegov trezveni izraz, hladne ironične opservacije, strogi moralni zahtevi, usklađeni sa estetskom savršenošću pesme, izvršili su ogroman uticaj na rimsko, ranohrišćansko i evropsko pesništvo. Dela: „Epode", „Satire", „Pesme" ili „Ode", „Pisma".
1570. Umro je italijanski arhitekta i vajar Jakopo Sansovino, majstor proporcija i savršene harmoničnosti konstrukcije i dekora. Najpre je radio u Firenci i Rimu, a 1527. je prešao u Veneciju, gde je podigao svoje najlepše građevine Biblioteku i Lođetu. Zgrade koje je projektovao ukrašavao je sopstvenim statuama. Izradio je i statue „Neptun" i „Mars" za stepenište Duždeve palate i reljefe u mermeru u lođi crkve Svetog Marka.
1701. Rođen je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, tvorac skale za merenje toplote koja je po njemu dobila ime. Osmatrao je severnu svetlost i efekte njenih magnetnih smetnji, obavljao svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i Jupiterove satelite, ali je pažnju naučne javnosti pobudio tek izumom skale za merenje toplote. Na njoj je tačka ključanja vode označena sa 100, a tačka otapanja leda s nula stepeni. Sopstvenim sredstvima podigao je opservatoriju u rodnoj Upsali. Osim Celzijusove postoji i Farenhajtova skala za merenje toplote podeljena na 180 i Reomirova podeljena na 80 stepeni.
1846. Rođen je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao „fruškogorski slavuj". Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sadašnja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. „prostih pesama", po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio „Pesme". Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera, Getea, Hajnea.
1874. Rođen je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik Izraela od 1948. do smrti 1952. Bio je direktor hemijske laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.
1879. Francuska skupština premeštena je iz Versaja u Pariz.
1895. Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 16 pozorišnih komada, uključujući dramatizaciju romana „Dama s kamelijama". Ostala dela: drame „Nezakoniti sin", „Deniza", „Gospodin Alfons", „Polusvet".
1895. Švedski fabrikant i pronalazač dinamita Alfred Nobel napisao je u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo zaveštao za razvoj nauke i literature kao i borcima za mir. Predvideo je pet jednakih delova za nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir. Umro je 1896. a nagrade su prvi put dodeljene 1901. Od 1969. dodeljuje se i Nobelova nagrada za ekonomiju.
1900. Rođen je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa „Acta medica jugoslavica". Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo „Klinička hematologija".
1919. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovala na strani Centralnih sila, Bugarska je u Neiju potpisala mirovni ugovor na osnovu kojeg je dotadašnja bugarska Trakija pripala Grčkoj, a gradovi Strumica, Bosilegrad i Caribrod (sadašnji Dimitrovgrad) Srbiji (Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca).
1921. Rođen je čehoslovački državnik slovačkog porekla Aleksander Dubček, vođa pokreta reformi u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih 20. veka, nazvanih „Praško proleće". Bio je najistaknutiji protagonista demokratizacije i preporoda društva i Komunističke partije Čehoslovačke i izgradnje „socijalizma s ljudskim likom". U Drugom svetskom ratu 1944. učestvovao je u slovačkom narodnom ustanku. Od
1963. bio je na čelu Komunističke partije Slovačke, a u januaru 1968. izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ umesto Antonjina Novotnog. Svrgnut je posle vojne intervencije pet zemalja Varšavskog pakta u avgustu 1968. U decembru 1969. naimenovan je za ambasadora uTurskoj, ali je već 1970. opozvan i potom je dve decenije proveo u potpunoj političkoj izolaciji. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačke skupštine.
1926. Ahmed Ben Zogu je u Tirani potpisao pakt s vođom fašističke Italije Benitom Musolinijem kako bi obezbedio svoj režim, što je pokazalo se, bila zabluda.
1940. Nacistička Nemačka anektirala je u Drugom svetskom ratu (i formalno) francusku pokrajinu Lorenu (Lotaringija) i Alzas.
1940. U Rumuniji je profašistička „Gvozdena garda" ubila više od 60 saradnika izbeglog kralja Karola II, uključujući bivšeg predsednika vlade Nikolu Jorgu.
1941. Zauzimanjem tvrđave Gondar u Etiopiji snage Velike Britanije i saveznika slomile su u Drugom svetskom ratu jedinice fašističke Italije u Istočnoj Africi, čime su Etiopija, Somalija i Eritreja oslobođene okupacije. Tada je zarobljeno više od 23.000 italijanskih vojnika i tako je srušeno italijansko kolonijalno carstvo u istočnoj Africi, a Britanci su ostvarili punu kontrolu Crvenog mora i obezbedili se od prodora neprijatelja ka Sueckom kanalu s juga.
1942. Rođen je američki rok pevač, gitarista i pisac pesama afroameričkog porekla Džimi Hendriks, jedan od najpopularnijih muzičara u svetu šezdesetih godina 20. veka. Umro je 1970. od prekomerne doze droge.
1942. Francuska ratna flota stacionirana u luci Tulon, potopljena je kako ne bi bila upotrebljena od strane Nemaca.
1953. Umro je američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderene američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prelazi u brutalnost. Drame i trilogija "Elektri priliči crnina", u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na savremeni svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame „Iza horizonta", „Ana Kristi", „Sva božja deca imaju krila", „Veliki bog Braun", „Car Džons", „Dugo putovanje u Evropu", „Žudnja pod brestovima".
1955. Umro je francuski kompozitor švajcarskog porekla Artur Honeger, jedan od najistaknutijih polifoničara francuske muzike. Stvorio je novi stil napustivši francusku muzičku tradiciju. Napisao je više od 200 dela,uključujući filmsku muziku. Dela: oratorijumi „Kralj David", „Jovanka Orleanka na lomači", simfonijska dela „Letnja pastorala", „Ragbi", „Pasifik 231", „Liturgijska simfonija", kompozicija za klavir i orkestar „Končertino", knjiga „Ja sam kompozitor".
1961. Sovjetski Savez je predložio neodložnu zabranu nuklearnih proba bez međunarodne kontrole.
1975. Postavljeni su poslednji metri pruge Beograd-Bar. Više od 100 godina, pre konačne realizacije, ona je bila u strateškom, ekonomskom i graditeljskom programu Srbije, ali je gradnja počela tek 1952. a radovi su intenzivirani tek 1968. Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukata i mostova. Pruga koja ima 254 tunela i 234 mosta dugačka je 476 kilometara od čega 301 na teritoriji današnje Srbije. Prugu je u potpunosti finansirala Srbija iako je ona imala mnogo širi značaj.
1983. Prilikom pada kolumbijskog aviona „Boing 747" u blizini madridskog areodroma „Barahas" poginuo je 181 putnik i član posade.
1989. U eksploziji u vazduhu kolumbijskog aviona „Boing 727", najverovatnije kao posledica podmetnute bombe, poginulo je svih 107 putnika i članova posade. Avion je leteo na relaciji Bogota-Kali.
1990. Ministar finansija Džon Mejdžor izabran je za premijera i šefa Konzervativne stranke Velike Britanije, posle ostavke Margaret Tačer.
1991. Razbesnela masa napala je u Pnom Penu nominalnog lidera „Crvenih Kmera" Kije Sampana, koji je evakuisan u Bangkok da ne bi bio linčovan. Tokom strahovlade komunističkog (maoističkog) pokreta Crvenih Kmera pod vođstvom Pola Pota, od aprila 1975. Do decembra 1978. - kada su zbačeni s vlasti vijetnamskom vojnom intervencijom, pobijeno je između milion i dva miliona stanovnika Kambodže.
1996. U eksploziji gasa u rudniku uglja u kineskoj provinciji Šansi poginuo je najmanje 91 rudar.
2000. Na zapadu Norveške otvoren je tunel Lerdal, koji je dužinom od 16,9 kilometara nadmašio Sveti Gothard, do tada najduži drumski tunel u svetu.
2001. NASA je saopštila da je svemirski teleskop „Habl" otkrio atmosferu na jednoj planeti udaljenoj 150 miliona svetlosnih godina od Zemlje, što je prvo direktno otkriće atmosfere van našeg Sunčevog sistema.
2005. U eksploziji u rudniku uglja u pokrajini Helionđiang, na severoistoku Kine, poginula su 183 rudara.
2005. u Francuskoj je prvi put u svetu uspešno izvedena delimična transplantacija lica.
2006. Prilikom pada iranskog vojnog aviona poginulo 36 ljudi. Dve osobe su preživele udes aviona tipa „Antonov 74", koji je trebalo da sleti u Širazu, 1.000 kilometara južno od iranske prestonice Teherana.
2006. Skupština Kanade odlučila je da frankofonsku pokrajinu - Kvebek, prizna kao posebnu naciju unutar jedinstvene Kanade. Ovom odlukom je konačno priznata jezička i kulturna posebnost Kvebeka. Separatizam u toj provinciji, jednoj od četiri koje su se 1867. ujedinile i osnovale Kanadu, dovodio je više puta do ozbiljnih kriza, pa i uspostavljanja vanrednog stanja.

_________________
Forum Srbija,mesto na kome su snovi u boji, inspiracija nepresušna, misli slobodne, lepota u rečima.