Srbi u dijaspori

Mina* · **Pridružio se:** 12 Dec 2012, 11:46 **Postovi:** 1691

Srpski Božić opet u američkim vestima

Posle pola veka suživota sa Srbima, Amerikanci iz kalifornijskog gradića Džekson znaju šta ih očekuje 7. januara. "Srpski odred" koji ide po gradu, zastaje ispred svake srpske kuće i ispaljuje po tri metka. A onda se svi skupe u centru grada i opale rafal. Međutim, za američke novinare ovo je i dalje atrakcija.

I devojke zapucale u "srpskom odredu"

Sada već tradicionalan način proslave odobrila je lokalna policija, a poznato je da drugi amandman Ustava SAD dozvoljava posedovanje oružja, što Srbima iz Džeksona daje osećaj kao da su "kod kuće". Kako nikoga ne bi povredili na ovaj sveti dan oni po gradu pucaju isključivo ćorcima.

Srbin iz Amerike Pit Stojadinović, kaže da na isti način Amerikanci proslavljaju Dan nezavisnosti SAD-a 4. jul i da ne vidi problem u pucanju. Den Popović poručio je gledaocima američke televizije "Srećan Božić" na engleskom i srpskom jeziku. Počasnu paljbu sa oduševljenjem su ispratili i Amerikanci koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru i čestitali komšijama praznik.

Zanimljivo je da su ove godine u "srpskom odredu" bile i lepotice iz srpskih kuća koje su zajedno sa očevima i braćom pucale iz sačmara. Posle su se svi okupili u kafani i uz narodne pesme i rakiju proslavili Božić.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=XDQYmWlsp4c[/youv]

vesti

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 11 Jan 2013, 20:31

Dobrotvor iz Nemačke poslao pakete stanarima Starog grada

Stanovnicima opštine Stari grad sa najmanjim primanjima danas su u svečanoj sali opštine uručeni paketi sa osnovnim životnim namirnicama koje je obezbedio Milorad Šoškić, industrijalac koji je poreklom iz Srbije a koji već godinama živi i radi u Nemačkoj.

Paketi sa brašnom, šećerom, uljem, toalet papirom, pirinčem i drugim osnovnim životnim namirnicama obradovali su pre svega najstarije građane na ovoj opštini.

- Živim sama i od penzije od 12.000 dinara ne može da se živi tako da mi je svaka pomoć dobrodošla - kaže penzionerka Jelica Urošević (70) zadovoljno pokazujući šta je sve dobila.

Iako je planirao da dođe i lično uruči pakete, Milorad Šoškić je iz poslovnih razloga bio sprečen pa je u njegovo ime govorio njegov kum Blagoje Popović.

- On se već 15 godina bavi humanitarnim radom tako da je ovo samo jedna u nizu njegovih aktivnosti - rekao je Blagoje Popović.

Dodeli paketa je prisustvovao i Dejan Stefanović, zamenik predsednika opštine, koji je najavio nastavak saradnje sa Miloradom Šoškićem.

- Ne treba da se stidi onaj ko nema već onaj ko ima a ne daje drugima - rekao je Stefanović.

blic

Luna.* · **Poslato:** 02 Feb 2013, 21:03

Srpska udruženja u Norveškoj: Zaustavljen pokušaj revizije istorije

Savez srpskih udruženja u Norveškoj saopštio je večeras da je u zajedničkoj akciji Srba u Norveškoj i norveških prijatelja Srba i Srbije zaustavljen pokušaj revizije antifašističke istorije u režiji Gorane Ognjenović i Nataše Mataušić iz Hrvatske.

Oslo
U okviru projekta "Thanking the People of Norway" na Univerzitetu u Oslu je bila zakazana izložba u galeriji "Sverdrup" u periodu 14. februar - 5. april, a izložba je trebalo da predstavi istoriju jugoslovenskih interniraca u nacističkim logorima u Drugom svetskom ratu u Norveškoj i da se na taj način izrazi zahvalnost norveškom narodu.

Organizovanje ove izložbe bi bilo za svaku pohvalu, da autorka Gorana Ognjenović nije u svojim prethodnim člancima i konceptu izložbe "drsko negirala činjenicu da je među internircima bilo 89 odsto (po nekim norveškim izvorima čak i 94 odsto) Srba", kaže se u saopštenju.

U svojim ranijim člancima, Ognjenovićeva je većinu srpskih interniraca okvalifikovala kao nekakve pravoslavne Hrvate i Bosance, ne pominjući ih nijednom rečju u svojoj izložbi.

"Svako naknadno etnificiranje žrtava apsolutno je neprihvatljivo, naročito ako je bazirano na iskrivljevim činjenicama i sa ciljem dobijanja dnevnopolitičkih poena. U prilog 'ozbiljnosti' projekta ide i činjenica da su na otvaranje izložbe pozvani i najavljeni gosti iz ambasada Republike Hrvatske i BiH, ali ne i Republike Srbije", navedeno je u saopštenju.

Ističe se da je jedan deo izložbe trebalo da bude posvećen sistemu koncentracionih logora "Jasenovac", gde bi se predstavio zvaničan broj (po hrvatskim vlastima i novoj upravi Memorijalnog centra "Jasenovac") žrtava od 80914, iako svi relevantni izvori ukazuju da je taj broj bio najmanje 6-7 puta veći.

Koautorka izložbe Nataša Mataušić je upravo bila na čelu Memorijalnog centra "Jasenovac" kada je ovaj projekat minimalizacije žrtava pokrenut, dodaje se u saopštenju.

"Takođe, za vreme njenog upravljanja Centrom, iz izložbene postavke su uklonjeni predmeti kojima su žrtve ubijane, veliki broj fotografija i dokaza i umesto njih postavljena nekakva umetnička postavka, sa jednim jedinim ciljem negacije brutalnosti i minimalizacije broja žrtava. Njen deo zadatka u okviru sporne izložbe u Oslu je očigledno bio da se, uz zahvalnost norveškom narodu, 'serviraju' podaci koji minimalizuju razmere zločina u Jasenovcu", navodi se u saopštenju.

Povodom izložbe je u subotu, 26.januara, formiran akcioni tim u okviru Saveza srpskih udruženja u Norveškoj koji je preduzeo akciju protesta i zaustavljanja revizionističke izložbe.

Akciju su podržale obe parohije u Norveškoj, a dobijen je i blagoslov Episkopa Britansko-skandinavskog Dositeja.

U svoje ime su, između ostalih, protestovali naši norveški prijatelji, među kojima valja pomenuti Franka A.Haugena, Knuta F. Torešena, istoričara iz Arendala i eksperta za istoriju Drugog svetskog rata, kao i Kristijana Kaša, bivšeg oficira norveške vojske koji je srpskoj javnosti postao poznat uputivši javno izvinjenje zbog NATO bombardovanja Srbije.

Posle velikog pritiska koji je usledio od Saveza srpskih udruženja, velikog broja Srba i norveških prijatelja i ambasade Republike Srbije u Oslu, Univerzitet u Oslu je, samo tri dana posle početka akcije, u sredu, 30.januara, otkazao otvaranje sporne izložbe i odložio novu postavku za novembar 2013, kojoj će prethoditi šira stručna debata.

Imena autorki su takođe izbrisana sa zvanične stranice galerije Sverdrup, kaže se u saopštenju.

Akcija Saveza srpskih udruženja se nastavlja i njihov osnovni zahtev je, kako navode, trajno uklanjanje Gorane Ognjenović i Nataše Mataušić iz svih daljih projekata vezanih za istoriju naroda na Balkanu, pošto njihov dosadašnji, a sigurno i budući rad, "ide u potpuno suprotnom pravcu od pomirenja naroda na Balkanu".

Savez sprpskih udruženja u Norveškoj želi da bude aktivni učesnik i partner u organizovanju nove postavke izložbe koja treba da se održi, sa odgovarajućim sadržajem i da se na taj način izrazi najdublja zahvalnost norveškom narodu, navedeno je u saopštenju.

Blic

Mina* · **Pridružio se:** 12 Dec 2012, 11:46 **Postovi:** 1691

Održan Svetosavski bal u Beču

U Beču je održan 16. Svetosavski bal, kojim se neguje tradicija srpskih balova u austrisjkoj prestonici duga gotovo dva veka. Svetosavski bal uvršten u zvanični kalendar balova

U Beču je održan 16. Svetosavski bal, kojim se neguje tradicija srpskih balova u austrisjkoj prestonici duga gotovo dva veka. Zvucima Svetosavske himne, koju je otpevao operski pevač Nenad Marinković, uz pratnju pijanistkinje Jovane Misaljević, počeo je sinoć program ovogodišnjeg Svetosavskog bala u organizaciji Austrijsko-srpskog društva.

Tradicija slovenskih balova započeta je pre više od jednog i po veka, kada su u prestonici Austrije živeli mnogi znameniti Srbi tog vremena, a knez Miloš Obrenović (1780-1860) poželeo da ih jednom godišnje okupi na prigodnoj svečanosti.

Tim povodom je od čuvenog austrijskog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg naručio kompoziciju koja je, pod nazivom srpski kvadril , predstavljena 1846. godine na prvom Slovenskom balu u Beču.

PROGRAM

U nastavku je usledilo neizostavno izvođenje Srpskog kvadrila koji je ove godine izvela Jovana Misaljević. Tokom programa nastupila je i sopran Aleksandra Milovanović, izvodeći ariju iz opere Boemi Đakoma Pučinija, kao i Nenad Marinković, član i solista hora Arnold Šenberg, koji je izveo pesmu "Na noćištu". Srpsko kulturno-umetničko društvo "Karađorđe" iz Beča je izvođenjem gradskih igara iz Srbije, podsetilo na balove ondašnjeg Beograda u kome se osećao bečki glamur, ali i srpska posebnost.

Na narednom balu, održanom 1847, među gotovo 3.000 prisutnih bili su i Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš i knez Miloš, a, kako navode hroničari, posebnu pažnju je privlačila Vukova kći Mina.

Mina Karadžić je i inače bila među najotmenijim damama na bečkim balovima, na kojima se isticala jedinstvenim izgledom: odevena u srpsku nošnju sa libadom obrubljenom srmom, suknjom sa obaveznim pojasom i čipkom vezenom košuljom.

Bio je zapažen i bal 1861, na kome su se, pored najuglednijih bečkih Slovena, stranih diplomata, srpskih ministara i njihovih supruga, visokih oficira, dvorskih dama, pojavili i austrijski državni ministar Šmerling, ruski, mađarski i poljski plemići, pisci Ivan Mažuranić i Petar Preradović, general Stratimirović...

Svirao je Štrausov orkestar, a plesali su igru lepa Maca, kvadril, valcer, kolo srpsko, kolo hrvatsko, kolo slavonsko, polka, mazurka da bi, kako je zapisao jedan od učesnika, oko ponoći sva slovenska mladež zaigrala uz junačku pesmu "Rado ide Srbin u vojnike" .

U ime vladike Irineja Bulovića, slavsku sveću je, u prisustvu predsednika Austrijsko srpskog društva Marka Stijakovića, sinoć upalio protojerej stavrofor Petar Pantić, arhijerejski namesnik Srpske pravoslavne crkve za Austriju.

Ni ovogodišnji bal se nije mogao zamisliti bez delića bečke tradicije i debitantkinja i debitanata, koji prvi put dolaze na bal i tako zvanično ulaze u svet odraslih.

Ovoga puta to su bili članovi plesne škole Black &White koji su izveli tradicionalnu koreografiju balskog otvaranja.

Porukom "Neka bude bal" otvoren je 16. Svetosavski bal u Beču, a zvuci ansambla "Danica" iz Salcburga, sa Zoranom Šijakovićem na čelu, popunili su plesni podijum.

Specijalni gosti ovogodišnjeg balskog programa bili su umetnici Ognjen Radivojević i Nenad Milosavljević Neša Galija.

Uz bogatu lutriju, ples, pesmu i igru, nastavljeno je druženje do zore. Kompletan prihod od balske lutrije namenjen je bečkom Karitasu. Svetosavskom balu je prisustvovao veliki broj srpskih studenata u Beču, kao i predstavnici austrijskih institucija i diplomatskog kora.

Ovogodišnjem balu prisustvovali su i Milorad Simić, lični izaslanik i savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, direrktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković, poslanik Slobodarske stranke Austrije (FPO) Eduard Šok, Hans Arsenović iz stranke Zeleni, kao i gosti iz Mađarske, Švedske, Nemačke, Belgije i drugih zemalja.

Pošto je Beč u svetu poznat kao grad balova, Srbi Svetosavskim balom daju svoj doprinos slici austrijske prestonice i srpski bal je uvršten u balski kalendar Austrije.

Novosti

Luna.* · **Poslato:** 04 Jun 2013, 14:03

NAJSTARIJA SRPSKA ŠKOLA U DIJASPORI

Dva i po veka čuvaju srpstvo od zaborava

Pored svih nesreća kroz koje su Srbi vekovima prolazili, kako u svojoj zemlji, tako i van njenih granica, u selu Lovra blizu Budimpešte duže od 250 godina postoji, verovatno sada već i najstarija srpska škola u dijaspori. Iako se u toj obrazovnoj ustanovi školuje svega desetak učenika, uz velike napore malog broja zaposlenih još uvek deca umesto Ozo sip, pevaju: Kolo vodi Vasa, Srpkinja, U Milice duge trepavice i druge stare srpske pesme.

1922.
Srpska pravoslavna veroispovedna škola u mestu udaljenom od Mađarske prestonice svega pedesetak kilometara, postoji još od davne 1756. godine. Iako su se mnoge generacije Lovrana promenile, najzanimljivije je da su meštani ovog seoceta na Čepelskom ostrvu veliku pažnju posvećivali obrazovanju, što i danas čine. Osim škole, biblioteke, doma kulture i crkve u selu ništa drugo ne funkcioniše. Čak nema ni prodavnice niti kafane. U školskoj zgradi pored četvorogodišnje škole u kojoj se školuje svega 13 dece, smešteno je i obdanište u kome je ukupno 17 mališana.

1930.
- Volela bih da svi sačuvaju svoju kulturu, obrazovanje i običaje, kao što smo to uspeli mi u Lovri da učinimo. Iako nije bilo lako predhodnih 250 godina, mi smo uspeli da sačuvamo i održimo školu koju pored srpske dece, pohađaju i Mađari - započinje priču za “Alo!” učiteljica Sofija Ivanov, dodajući da su sva deca od prvog do četvrtog razreda zajedno.

1971.
- Mi smo kao jedna velika porodica. Roditelji su svesni da su im deca na dobrom mestu. Imamo malo dece i možemo svakom pojedinačno da se posvetimo. Tokom školovanja deca dobiju sve ono za šta roditelji danas sve manje vremena imaju, puno ljubavi i pažnje - priča učiteljica, dodajući da se u prvom razredu radi isključivo na srpskom jeziku, a da se mađarski uči od drugog.

1997.
Vaspitačica Milica Aleksov, u lovranskom obdaništu je 26 godina, a njenu grupu od školske dece deli samo pregradni zid objekta, kaže za „Alo!”.

- Nažalost svih nas, sve je manje i manje dece. Mađarski se učio u obdaništu, a srpski se znao, dok je danas obrnuta situacija. Puno je dece iz mešovitih brakova - kazuje vaspitačica Milica.

2013. - Školu danas pohađa svega 13 učenika: Sofija sa đacima
Ljubomir Aleksov, načelnik sela Lovra, za “Alo!” kaže da školu finansira mađarska vlada, a da se do početka ove godine polovina finasija izdvajala iz seoske kase.

- Pored svih poteškoća imamo dobru volju da očuvamo ono što je srpsko. Sve je teže i teže, ali još uvek uspevamo da se izborimo. U školi je sve manje učenika, a učiteljice se isključivo školuju u Mađarskoj - kaže Aleksov, koji se sam stara i o biblioteci koja broji oko 5.000 naslova, od kojih je polovina na srpskom jeziku.
Raspust samo za vreme berbe grožđa

Arhiv beleži da 1771. škola u Lovri nije radila samo 10 dana za vreme berbe grožđa. Udžbenici se izdaju u Novom Sadu, a glavni predmet je veronauka. Srpska pravoslavna veroispovedna škola podržavljena je 1948. i od tada je deo Osnovne škole u Srpskom Kovinu, samo sa prva četiri razreda. Mađarska državna škola je ukinuta 1960, jer u malom selu nije bilo potrebe za dve škole, a srpska je imala više đaka. Obdanište je otvoreno u godinama posle Drugog svetskog rata. Dvojezično je, a vaspitačica je uvek Srpkinja.

ALO

Luna.* · **Poslato:** 15 Jun 2013, 21:13

Srce Danijele Sremac kuca za Srbiju

Danijela Sremac iz Srpskog instituta u Vašingtonu, sama se dve decenije bori protiv medijskih laži . Preživela ličnu i nacionalnu tragediju, ali se izborila za pravo da u Americi javno kaže istinu o srpskom narodu

KADA je tokom nedelje delegacija Srba iz dijaspore posetila Patrijaršiju, Danijela Sremac i Aleksa Mačeski, iz SAD, upoznali su patrijarha Irineja da su u Vašingtonu osnovali Srpski institut, sa ciljem da predstavlja glas srpskog naroda u Americi. Poglavar SPC ih je blagoslovio i rekao:

- Znam da vam neće biti lako!

Formiranjem Srpskog instituta, njegov predsednik Danijela Sremac, stručnjak za međunarodne odnose iz Vašingtona, vratila se na američku scenu kao glasnogovornik srpskih nacionalnih interesa. Devedesetih ona je bila najpoznatija Srpkinja na američkoj medijskoj sceni. Danas želi da nastavi ovaj svoj patriotski rad, koji je prekinula zbog majčinskih obaveza.

Sve je počelo sredinom sedamdesetih, kada je njen otac Sava Sremac, stručnjak za elektroniku i računare iz Beograda, dobio posao u SAD. Sa devet godina je pošla u četvrti razred osnovne škole u Klivlendu.

- Nisam znala engleski. Brzo sam ga naučila, ali i zaboravila srpski jezik. Moj brat Milan je bio na fakultetu, roditelji su radili, a ja sam iz škole donosila pohvale i nagrade. Bila sam zapažena po pisanim radovima, likovnoj veštini i velikom interesovanju za muziku - seća se Danijela Sremac prvih godina u SAD.

[img]ŽENSKI GURU

Danijela Darsi Sremac je publicista, lobista, slikarka, kompozitor, pisac, majka i domaćica. Ona je guru modernog života američkih žena, jer ih uči kako da same uređuju svoj život. Da sve to postigne inspirisao ju je život američkog predsednika Tomasa Džefersona, koji je bio političar, advokat, slikar, arhitekt, baštovan i kuvar.[/img]

Njeno odrastanje u Klivlendu, prepunom vojvođanskih Srba, bilo je lako i brzo. Studirala je i diplomirala filozofiju na Džon Kerol univerzitetu, ali je željna znanja ubedila oca Savu i majku Desu da treba da studira međunarodne odnose u Vašingtonu.

- Bilo je to vreme kada se Jugoslavija raspadala, a svet mojih roditelja rušio, kada su srpski doseljenici shvatili da se američka politika okrenula protiv njihove otadžbine. Otkrila sam da nije na Amerikancima da razumeju nas Srbe, već je na nama da Amerikancima objasnimo kakav smo mi narod - kaže Danijela Sremac, koja je tada počela da radi kao aktivista Kongresa srpskog ujedinjenja.

Sa jerejom Mirkom Dobrijevićem je organizovala srpske demonstracije, vodila javne tribine sa američkim predstavnicima iz Kongresa, rasprave sa saradnicima vladara iz Bele kuće i lobistima koji su radili za Hrvate, Bošnjake ili Albance. Nije dozvoljavala da se njena srpska pobuna pretvori u svađe, iako su to priželjkivali Haris Silajdžić, kao bosanski ministar, i Džo Diogardi, albanski lobista.

- Početkom devedesetih imala sam 235 nastupa na glavnim televizijskim i radio-stanicama u SAD. Bila sam 25 puta na Si-En-Enu. U jednom trenutku bila sam jedina Srpkinja koja je na američkim medijima govorila da je Kosovo i Metohija kolevka Srbije, da Srbi nisu zločinci, već da samo brane svoju otadžbinu. Albanci i Bošnjaci iz SAD su mi pretili telefonom, pokušavali su da me ućutkaju. Nisam brinula o sopstvenoj bezbednosti, jer sam bila preokupirana željom da kažem istinu o svom narodu - objašnjava Danijela Sremac.

U to vreme kao direktor Srpske kancelarije zastupala je prvo Srbiju i potom Republiku Srpsku u Vašingtonu. Pomagala je srpskim liderima da dođu do Kongresa. Sarađivala je sa patrijarhom Pavlom, prestolonaslednikom Aleksandrom, sa kongresmenima Rodom Blagojevićem, Džordžom Vojinovićem i Milicom Melisom Bin, ali i sa kongresmenom Denisom Kučinićem, koji je iako hrvatskog porekla podržao njene stavove o Srbiji. I dalje je, međutim, vodila svoj lični rat protiv američke nepravde.

RAT REČIMA

Napisala je knjigu "Rat rečima" o medijskom ratu Zapada protiv Srba, koja se koristi kao gradivo na američkim univerzitetima. Otvorila je medijske puteve za afirmaciju drugih srpskih lobista, kao što su Piter Brok, Piter Maher, Stela i Džejms Džatris i Julija Gorin.

U njenim nastupima bilo je činjenica i argumenata napretek, ali i osećanja da svet ne sme da živi sa neistinama i da ne sme da proizvodi nepravdu, jer to strašno boli.

- Teško sam preživljavala vojne napade i egzodus srpskog naroda u Jugoslaviji, a posebno medijski rat koji se vodio protiv Srba. Još teže mi je pala smrt mog brata, koji je 1996. godine preminuo od opake bolesti. Ta lična i naša nacionalna drama su pretile da me poraze, ali ja sam i dalje tvrdoglavo verovala da smo mi Srbi u pravu - opisuje svoje najteže trenutke života.

Kada se udala za advokata Pitera Darsija, posvetila se porodici, jer je želela da njena deca Lara, Nik i Eli odrastu i kao Amerikanci i kao Srbi. Rado ih vodi u banatsko selo Crepaju, da kod dede i babe uče srpski i žive na opušteni vojvođanski način. Naučila ih je da slava Sveti Nikola u njihovoj kući liči na bajku.

Moje srce uvek kuca za Srbiju i zato sam pokušala Amerikancima da pokažem zašto treba voleti Srbiju. U Vašingtonu sam objavila knjigu "Srce Srbije: turneja kroz kulturu". To je moja priča za Amerikance o najlepšoj zemlji na svetu - ponosna je ova mlada žena, koja knjigu trenutno promoviše u Srbiji.

Sa svojim novim patriotskim radom Danijela Sremac je upoznala ovih dana predsednika Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića, patrijarha Irineja i prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, čiji je bila gost u Kraljevskom dvoru.

NOVOSTI

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Ovih 10 stvari najviše nedostaju ljudima kad odu iz Srbije!

Nakon što su dva srpska mladića za "24 sata" ispričala kako izgleda život u dijaspori, evo šta naši ljudi najčešće navode kao stvari iz domovine koje im najviše nedostaju.

Rodbina

Teško je kada je porodica daleko od tebe, a još teže kada je ona na drugom kraju sveta. Ljudi koji odu retko mogu da povedu sve svoje najmilije i onda kreće nostalgija.

Kafane

Duha Srbije, pesme i slobode koja postoji u kafanama nema nigde drugde. Skadarlija, muzika, pesma i veselje su nešto što naš narod shvata zdravo za gotovo, a svi ga hvale i "ođoši" i "dođoši".

Piće i hrana

Kajmak je tradicionalno srpsko jelo čiji ukus ne može da se lažira ili oponaša. A tu su i rakija, pečenje, ajvar, pljeskavica... Iako su ovde cene prilagođene primanjima, organska i domaća hrana je daleko jeftinija nego u inostranstvu. Bakin paradajz iz bašte rodnog kraja se ne prodaje u hiper marketima!

Slatko

Svi vole džem od kajsija

Slatkiši su posebno zadovoljstvo koje je najslađe i ima najveći šmek kod kuće, a čokolade i džemovi ovde imaju sjajan ukus.

Festivali Exit, Guča, Beerfest

Od domaće muzike do domaće atmosfere, naš narod ume da se veseli i to radi iz duše. Zato mnogi ljudi dolaze ovde da se odmore o čemu svedoči i veliki broj turista na ovim dešavanjima.

Srpski jezik

Ćirilica

Iako mi u svom govoru usvajamo veliki broj tuđica, našim ljudima nedostaje da budu u okolini koja govori njihov maternji jezik.

Gostoprimstvo

Sudeći po izjavama naših sagovornika, u inostranstvu razmišljaju samo kako da dođu do posla, ili od posla do kuće. Komšije su prijatelji, a potpuni stranci su dragi gosti.

Bezbednost

Kao i svuda u svetu ima kriminala i u Srbiji ali našim ulicama ljudi šetaju slobodno čak i po mraku dok je u mnogim državama nezamislivo da se šetaš gradom noću. Ovde možeš da protegneš noge i ne brineš šta je iza ćoška.

Srpska kultura

Folklor je pravo nacionalno bogatstvo i odjek istorije i običaja. Naše izvođače širokih ruku dočekuju svuda a brojna kulturno umetnička društva koja niču u centrima u kojima žive Srbi širom sveta svedoče o žeđi naših ljudi za kulturnim blagom svog naroda.

24 sata

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Kako Srbi u Norveškoj slave Božić i Novu godinu

U Savezu srpskih udruženja u Norveškoj sve je spremno za doček Nove godine u Bergenu, događaj koji Savez priređuje svake godine, a koji i ovoga puta obećava dobar provod za sve.

Božić i Nova godina su idealna prilika za Srbe koji žive u Norveškoj da se okupe i proslave u skladu sa svojim običajima, uz nostalgične melodije sa Balkana i tradicionalni srpski meni, navodi se u tekstu pod naslovom “Novogodišnji praznici u Norveškoj na srpski način”, koji je na svom sajtu objavila Ambasada Norveške u Beogradu.

U Novogodišnjoj noći zagrevanje počinje sa decom, koja izvode nekoliko pesama i skečeva koje su naučili tokom godine, a zatim sledi opuštanje uz melodije sa Balkana.

- S obzirom na to da imamo nekoliko profesionalnih muzičara u društvu, ove godine su oni zaduženi da muzika bude kvalitetna ali i raznovrsna, iz svakog žanra po nešto, naravno sa područja Balkana i obično vrlo nostalgična - kaže Dobrila Radulović, predsednica Saveza.

Prošle godine je kasno posle ponoći spontano nastupio muzički kviz između stolova, navodi ona i dodaje da je za takvo opušteno veselje neophodno da se većina ljudi duže poznaje.

Za one koji su još nostalgičniji, obezbeđen je uživo prenos novogodišnjeg programa iz Srbije, dok oni mlađi, koji ne dele baš ta sentimentalna osećanja, mogu da se izoluju u posebnu prostoriju i slušaju svoju muziku.

Meni je, takođe, tradicionalno srpski, uz nezaobilaznu sarmu i sitne srpske kolače, ali je tu i norveški losos, posebno za one koji poste.

Deda Mraz će obradovati svu decu koja, inače, najbolje prolaze jer dobijaju paketiće i od Deda Mraza i od norveškog Julenisena.

Iako veći deo hrišćanskog sveta slavi rođenje Isusa 25. decembra, zvona Srpske pravoslavne crkve se oglašavaju 7. januara da obeleže početak trodnevnog praznika.

Dobrila Radulović kaže da je veoma zahvalna norveškim poslodavcima koji im daju slobodan dan za Božić po Julijanskom kalendaru, kao i za slavu.

Božić se, prema srpskoj tradiciji, slavi u krugu porodice. Treća nedelja pred božićne praznike je posvećena deci, druga majkama i prva očevima. Na ovaj dan članovi porodice dobijaju poklone, koji dolaze u vidu takozvane otkupnine.

Šestog januara se porodica okuplja za stolom i večera se obično bazira na ribi, pasulju, krompiru i sušenom ili svežem voću.

Vrhunac proslave je, svakako, božićni ručak 7. januara, kada članovi porodice lome posebnu pogaču, takozvanu česnicu sa novčićem unutra. Onaj ko izvuče novčić je srećnik kome sleduje lepa naredna godina, zaključuje se u tekstu koji je objavila Ambasada Norveške.

24 sata

Forum Srbija

Srbi u dijaspori

Ko je OnLine