Forum Srbija

Ansambl Srbija i gosti

Bio je to jedan od razloga što su se dortmundski parohijani tamošnje duhovne oaze odlučili da ga uzmu za svog duhovnog zaštitnika. Ime i delo svog predstojnika pred Gospodom proslavljaju duže od tri decenije.

Tako je bilo i minule nedelje kada je hram bio ispunjen do poslednjeg mesta. Osveštenje žita i sečenje slavskog kolača obavili su sveštenici protojerej stavrofor Đorđe Trajković i jerej Aleksandar Perković.

Lomljenje kolača

Posle sečenja slavskog kolača, ovogodišnji kumovi Rado Kovačević i Slaviša Simić deo kolača predali su kumovima za sledeću godinu porodicama Milić, Matić i Krunić. Nadahnutom besedom, prota Trajković je podsetio i na tužan kraj apostola Luke koi je imao 84 godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

U prigodnom programu u predvorju parohijskog doma, ansambl Srbija prezentirao je svoj bogati repertoar na koji niko nije ostao ravnodušan. Nagrada je bio buran aplauz, a Srbija je po starom dobrom običaju pozvala prisutne u zajedničko kolo.

U naručju posle pričešća: Milica Peković


Svečarskom događaju prisustvovao je generalni konzul Srbije Nebojša Košutić sa porodicom i osobljem diseldorfskog konzulata. Svečarima je uz čestitke poželeo da se duhovni zaštitnici proslavljaju sve dok bude naših vernika u Dortmundu i okolini.

Za trpezom ljubavi našli su se počasni gosti koje je zabavljao muzički virtuoz Brano Trifković. Prava je šteta što su malobrojni vernici ubrzo otišli kućama, ali nije ni čudo. Neko dodade da oni ne vole muziku i pesmu.


vesti online

U ORGANIZACIJI KUD „Biseri“ i SSK „Vrbas“ iz Kelna, organizovana je smotra foklora i pesama pod naslovom „Jesen stiže, ja se ne oženih“.

Zabava je organizovana u Gradskoj kući koja je, iako je smotra najavljena dva meseca unapred, bila gotovo poluprazna.

Bez obzira na slabu posećenost naših zemljaka koji žive u Kelnu, Gladbahu, Levekuzenu, na smotri su se predstavili domaćini sa malim i velikim foklorom i spletom igara iz Šumadije.

Zatim su na binu izašli evropski majstori kada je u pitanju foklor i igre iz Srbije - KUD „Srbija“ iz Dortmunda. Oni su učesnici svih dosadašnjih evropskih nadmetanja. Sa ovih smotri uvek su se vraćali u Dortmund sa priznanjima i peharima.

OD domaćina su u znak zahvalnosti za učešće u Kelnu dobili zahvalnicu koja će dopuniti njihove vitrine sa priznanjima. Nakon majstorskog nastupa KUD „Srbija“ iz Dortmunda, veselje je nastavljeno uz bend „Dragane i Neše“, i trajalo je do „sitnih sati“.

vecernje novosti

SRPSKA pravoslavna crkvena opština Sv. Sava iz Dizeldorfa, koja postoji više od pola veka na prostoru pokrajine SVR Vestvalija, jedna od najstarih crkvenih opština. Dizeldorf ima najveći broj Srba koji godinama rade i žive na ovim prostorima, i to je sada već četvrta generacija.

Kolo srpski sestara od samog osnivanja ima cilj da pomogne onima kojima je pomoć neophodna. To su, pre svega, deca koja su ostala bez jednog ili oba roditelja,stari i iznemogli.

Za vreme rata na prostorima bivše Jugoslavije, Kolo srpskih sestara je poslalo veliki broj šlepera u kojima je bila pomoć starima,bolesnima i siročadima. Njima je pomoć bila najpotrebnija.

Kako je rastao broj vernika pri ovoj crkvenoj opštini, povećavao se i broj članova Kola srpskih sestara, tako da danas ima onih koje su svoje kecelje i varjače, kao i recepte predale svojim ćerkama,snahama ili unukama, uz napomenu da čuvaju i neguju ovu humanitarnu organizaciju i da u otadžbini pomažu siromašne, bolesne, iznemogle.

Prošlog vikenda ove vredne članice su proslavile svoju zaštitnicu i krsnu slavu Sv. Petku, i to u prelepom hramu Sv. Save. Služeno je večernje bogosluženje, a nakon toga je presečen slavski kolač. Domaćini ovogodišnje slave bile su familije Milinković i Krco iz Dizeldorfa. Ova čast za iduću godinu pripala je familiji Mihailović iz Ratingena-Dizeldorf. Nakon presecanja slavskog kolača, protonamesnik teolog Danilo Radmilović je održao kratku besedu o značaju zaštitnice Kola srpskih sestara i njihovom radu pri hramu.

U parohijskom domu pripremljen je zajednički ručak „Trpeza ljubavi“ na kojima je svega bilo u izobilju. U kulturno- zabavnom programu KUD „Moravac“, koji radi u sklopu ove crkvene opštine, nastupio je sa dve folklorne grupe: sa najmlađima i starijom foklornom grupom koji su odigrali splet igara iz Šumadije.

vecernje novosti

Komapniju (Serbian Book Njorld, Inc.) registrovanu u Čikagu osnovala je Monja Dereta, potvrđujući staru mudrost da “ iver ne pada daleko od klade“, jer su joj roditelji Miroslav i Dijana Dereta pioniri srpskog privatnog izdavaštva u Jugoslaviji osnivači beogradskog Grafičkog ateljea „Dereta“.

Od roditelja nije nasledila samo ljubav prema knjizi i izdavačkom poslu već se, sledeći primer pokojnog oca, otisnula u svet da bi studirla pa je tako diplomirala na Univerzitetu Robert Moris u Čikagu.

Kako je Monja Dereta navela za Tanjug, promociju nove kompanije, koja će se bavi uvozom i prodajom srpskih knjiga i edukativnih igara putem vebsajta (njnjnj. Serbianbooknjorld. Com) priredila je u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava“, a punu poršku su joj pružili predstavici Konzulata Srbije u gradu u kome je najveća koncentracija srpskih imigranata u SAD.

Uglednim zvanicama i svim ljubiteljima knjige predstavljen je koncept rada „Serbijan buk vorlda“ čciji je cilj da našim ljudima u omogućii lakši pristup knjigama i edukativnim igrama na maternjem jeziku, kao i da doprinese što boljoj promociji Srbije i njene kulture.

Ekskluzivni izvoznik knjiga svih uglednih srpskih izdavačkim kuća je beogradski „Dereta“.

Monja Dereta je pokrenula i prvi srpski klub čitalaca u SAD

„Serbijan buk klab“ čiji će članovi putem interneta moći da učestvuju u radu kluba, a svakome je ulaz slobodan da prisustvuju sastancima kluba koji će se održavati jednom mesečno u Kulturnom centru „Sveti Sava“.

Monja Dereta već priprema literarne i tematske večeri kao i virtuelne promocije knjiga, a za najmlađe čitaoce, će jednom mesečno organizovati „Serbijan kids stori tajm“ (Serb Kids Story Time) kada će se okupljenoj deci čitati najlepše srpske bajke i priče.

Vebsajt „Serbijan buk vorlda“ počinje sa radom 1. Decembra, dok će 17. Januara početi sa radom „Serbijan buk klab“ i “ Serbijan kids stori tajm“.

Ovaj novi „srpski kutak“ u velikom svetu moći će da se nađe i na društvenim mrežama (Fejsbuku, Tviteru i Linkedinu).
Izvor: Tanjug

Poziv objavljen u glasu parohije
BEOGRAD - Samovoljni pop!
Paroh Srpske pravoslavne crkve Bratislav Braco Kršić obavestio je sve pravoslavne vernike iz San Dijega da će se Božić ove godine slaviti po novom gregorijanskom kalendaru, 25. decembra, a ne sedmog januara - kao što slave svi pravoslavni Srbi!

On je vernicima podelio Glas parohije Svetog Velikomučenika Georgija, u kojem navodi raspored božićnih liturgija, ali nigde se ne pominje sedmi januar, kada vernici slave najveći pravoslavni praznik, prenosi portal Vesti onlajn.

Urednik Glasa crkve, đakon mr Ljubomir Ranković iz Šapca osudio je ovaj postupak i rekao da nije dozvoljeno samostalno menjanje kalendara.

- Mislim da jedan sveštenik ne može to da uradi sam, na svoju ruku. Jednostavno nije u skladu s pravilima kojih se pridržava Srpska pravoslavna crkva. Stoji da su pojedine crkve, npr. grčka i rumunska prihvatile gregorijanski kalendar, ali SPC se i dalje strogo drži starog kalendara, pa nikakvo menjanje bez zvanične saglasnosti nije dozvoljeno - kaže za Kurir Ranković.

Paroha Bratislava Kršića parohijani zovu Fra Braco, a poznat je još i po pokušaju da Srpsku pravoslavnu crkvu Svete Trojice prevede u OCA američku pravoslavnu crkvu.

Ovu ideju je Kršić imao pre deset godina, ali ga je u tome sprečio upokojeni vladika žički Hrizostom, koji je tada bio vladika Zapadnoameričke eparhije SPC.

Crkva u San Dijegu


Sumnjiv dolazak u parohiju

Kako je napisao portal Vesti onlajn, Fra Braco je doveden u parohiju San Dijega nekanonskom i samovoljnom odlukom mladog vladike Maksima, dokazanog ekumeniste i pulena mitropolita pergamskog Jovana Zizjulasa.

Do zaključenja ovog broja paroha Kršića nismo uspeli da dobijemo.

DA je neko Miroslavu Miloševiću te ’84. godine u Kumrovcu, u čuvenoj školi za perspektivne komunističke kadrove, rekao da će jednog dana zaista upravljati jednim kapitalističkim ”preduzećem” kakav je ”Montekasino” u Johanesburgu, u ozloglašenoj Južnoj Africi, gde bela manjina ugnjetava crnu većinu, pronicljivi Aleksinčanin bi pomislio da je reč o provokaciji.

Danas, gotovo tri decenije kasnije, Majk Milosevik, otmeni gospodin u skupom odelu, sa lakoćom koja razoružava i najizbirljivije bogataše sveta, autoritativno vlada jednim od najekskluzivnijih centara zabave na planeti. Pozicija direktora razvoja ”Montekasina”, šestog po bogatstvu i sadržajima zabavnog centra u svetu, predstavlja nedosanjani san svakog ko je pomislio da zaradi neki evro u industriji zabave.

A, naš čovek iz Prćilovice, sa neograničenim ovlašćenjima, šparta svetom privatnim džetovima, druži se sa milijarderima i povremeno ih dovede do svoje afričke oaze luksuza da se malo zabave i uživaju. Nije obavezno, ali ako gospoda želi, zavrtećemo rulet.

Da. Majkov život podseća na bajku, ali je zato put do afričkog sunca bio dug i trnovit!

Znao je, nekako, oduvek da život ekonomiste u rodnoj Prćilovici neće zadovoljiti njegovu potrebu za izazovima. Krenuo je 1989., ni manje ni više, ka Rtu dobre nade, i zaustavio se na međunarodnom aerodromu u Johanesburgu.

- Privremeno utočište našao sam kod brata od tetke, a posao kao čistač u fabrici oružja. Metlu u fabrici zamenio sam oklagijom za razvlačenje testa u lokalnoj piceriji, a onda sam u kasnim satima kolegijalno razvozio kuvarice i konobarice do udžerica u crnim predgrađima Johanesburga, gde za belce nije baš bilo preporučljivo da zalaze. Nisam se plašio, a sticao sam poverenje i usput učio zulu jezik - priča Miroslav.

Prve manje zalihe lokalne valute randa uložio je, kaže, u ”dobru adresu” .

- Kirija je bila iznad mesečnih primanja, ali sam sada mogao da zakucam na vrata ozbiljnijih i bogatijih firmi.

Glas o vrednom Srbinu se brzo širio po ugostiteljskim kuloarima, pa je Majk konačno stigao do posla u uglednom restoranu. Radna energija koju je ispoljavao ubrzo je prerasla restoranske okvire. Postao je direktor hotela ”King Džordž”, generalni direktor ”Beverli hils Interkontinentala” u Durbanu, glavnokomandujući ”Palasa” u Johanesburgu...

- Najveće priznanje doživeo sam kada su me promovisali u glavnog ugostiteljskog menadžera na predsedničkoj inauguraciji Nelsona Mandele 1994. u San Sitiju. Tada su gazde ”Montekasina” u meni videli čoveka kome će poveriti najosetljiviji segment razvoja svoje ogromne investicije.

Od tada do danas Majk Milosevik iz godine u godinu podiže kvalitet ponude u gradu pod svodovima ”Montekasina”. A tu su četiri hotela, 26 restorana, četiri teatra, 15 bioskopa, zoo-vrt, stotine ekskluzivnih prodavnica, vrtići, teniski kompleks. ..

- Kako se kockarski biznis bazira na ljudskoj pohlepi, manji kazino može da opstane i uz usputne tragače za srećom, jer će uvek biti mnogo onih koji bi hteli da se na brzinu obogate bez motike. Ali, ovakvi kompleksi, sa svom silom dodatnih sadržaja, moraju da privuku milionere za koje je novac davno izgubio smisao. Ja se trudim da im to ponudim u ”Montekasinu”.

Često, kaže, ugosti zemljake u svom luksuznom raju i tada radi ”Majkova hemijska”.

- Život me je naučio da se klonim bahatosti, ali mi je drago da počastim ljude iz ”starog kraja”. To su mahom bogati ljudi koji su vredno radili da zasluže status uglednih Afrikanera.

novosti

Humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" prikupila je preko 100.000 evra od početka 2012. godine i pomogla više od 100 višečlanih socijalno-ugroženih porodica na celokupnom prostoru Balkana, saopštila je u subotu ta organizacija.

U tom projektu učestvovali su svi delovi organizacije iz zemalja širom sveta - u Srbiji, Republici Srpskoj, Austriji, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i predstavništva u Kanadi, Australiji, Rusiji, uz veliki broj pojedinačnih donatora iz Nemačke, Francuske, Holandije, Španije i drugih država.

Paralelno sa prikupljanjem sredstava tokom 2012. godine, Humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" pomogla je više od 100 višečlanih socijalno-ugroženih porodica na celokupnom prostoru Balkana.

Uručena humanitarna pomoć podrazumevala je nabavku kreveta za decu, veš mašina, šporeta, frižidera i drugog osnovnog pokućstva, nabavku traktora i drugih mašina neophodnih za poljoprivredu, nabavku stoke za uzgoj, izgradnju plastenika, štala i pomoćnih objekata, i drugog.

Kao najveći projekat u 2012. godini koji je organizacija uspešno sprovela je izgradnja kuće šestočlanoj porodici Balović kod Novog Pazara u vrednosti od 16.000 evra, navodi se u saopštenju.