DRUGI O SRBIMA

Luna.* · **Poslato:** 27 Nov 2012, 18:55

Olbrajt: Srbi su izvanredan narod!

Imam najveće poštovanje prema Srbima, oni su narod sa značajnom istorijom! Ne može se celoj naciji pripisati kolektivna krivica, postoje pojedinici koji su odgovori za etnička čišćenja, genocid, ratne zločine - kaže bivša državna sekretarka SAD

Bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt izjavila je danas u Hagu da su “Srbi izvanredan narod sa značajnom istorijom”.

- Imam najveće poštovanje prema njima – rekla je Olbrajtova na promociji njene najnovije knjige “Praška zima” u jednom haškom pozorištu.

Izjava Medlin Olbrajt usledila je nepunih mesec dana posle incidenta u jednoj knjižari u Pragu.

Kako su preneli mediji i prema snimku na “Jutjubu”, grupa prosrpski orijentisanih Čeha isprovocirala je Olbrajtovu i ona je u jednom trenutku povikala: “Izlazite, izlazite” i “Odvratni Srbi”.

Olbrajtova je u bila gošća poznatog literarnog programa “Border Kitćen” koji ugošćava istaknute autore iz celog sveta u Hagu i Antverpenu, u Belgiji.

Da se nije radilo o standardnom književnom programu, videlo se po pojačanom obezbeđenju na ulazu u zgradu pozorišta, kao i u knjižari “Fervajs”, u centru grada, gde je Olbrajtova više od sata potpisivala knjige zainteresovanima.

Olbrajtova je izjavila da su međunarodni krivični sudovi, kakav je Tribunal za bivšu Jugoslaviju, u čijem je osnivanju ona aktivno učestvovala, važni kako bi se kolektivna krivica zamenila individualnom krivicom počinilaca.

- Ne može se celoj naciji pripisati kolektivna krivica, postoje pojedinici koji su odgovori za etnička čišćenja, genocid, ratne zločine – poručila je Olbrajtova.

Bombardovanje Srbije 1999. Olbrajtova vidi kao akciju koja je dovela do “uspešnog okončanja etničkog čišćenja”.

(D. Z. / Tanjug)

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 30 Nov 2012, 22:32

Валтер Менсфилд, из говора америчким Србима, на Видовдан 1953.

Слобода или смрт! Велики закон и још већи идеал, за велика времена и велике људе. Да је и дело било у складу са идеалом, уверио сам се када сам са генералом Михаиловићем бранио и ослобађао српске крајеве.Нисам имао прилике да пречесто сретнем велике људе. Један од великана, мој добри и никад прежаљени Чича, живеће у мени све док ме буде било.Гледао сам га са свих страна које могу да осветле дух и добра воља, увек у тешким приликама, кад се све верније види и упамти. Било да је прах пред очима, смрт вреба или неправда боли, он је увек био велики... У ноћи, 18. августа 1943, спустио сам се падобраном на падине планине Чемернице, где су ме дочекали људи-џинови и одвели ме своме генералу. Преда мном је стајао кротки праведник, прав као храст, проседе браде, продорних очију, благих као плаво небо, с искреним осмехом на лицу и радошћу у срцу.Ни по оделу, ни по начину живота, између њега и његових људи није било разлике у ма чему. Тога часа, осетио сам човека рођеног за друге, који се више брине о ближњим својима, међу њима и о мени, него о самом себи. Од тада смо делили, заједнички, и добро и зло, увек у покрету између живота и смрти, заседа и изненађења. Још и сад чујем његов благи, братски глас:"Све ће бити добро, Бошко. То име добио сам у његовој герили. Присебност, храброст и сналажење током свих операција красили су генерала Михаиловића. У том витешком срцу, лежале су и све велике људске врлине, међу њима и ратно частољубље и ретка хришћанска самилост.Зато Чича није, зарад своје славе, пред страшне нацистичке чељусти бацао децу Србије никада, кад би он сам у томе могао да их замени. Штедео је невину крв и клонио се безнадежних битака по сваку цену.Није хтео да својој слави друге жртвује и да своју славу зида на хиљадама невиних и непотребних гробова. Током тешке зиме 1943. године, заједно смо се пробијали кроз долине смрти. А већ тада, у долинама Техерана, Радио-Лондон је славио човека који је у Југославију послат с мисијом да ослободилачки рат претвори у братоубилачки, а на рушевинама демократске државе подигне комунистичку Ћеле кулу. Кад смо се 1944. растали у братском загрљају и војничком осећању, био је насмејан и поред срамотних техеранских одлука. Дубока туга је, ипак, сенчила Чичине очи, јер смо већ слутили какви се дани ваљају иза брда. Шта је дошло с издајом верног савезника и поклањањем Југославије белосветском комунизму познато нам је свима. Наступио је рај, али пролазни и варљиви рај, за крволоке, а ропство, беда, тамнице, логори и лудачки експерименти сручили се на несрећни народ. Историја све исправља и мртве праведнике диже из гробова. То историја и ми сви преостали дугујемо генералу Дражи Михаиловићу, великом јунаку, верном савезнику, издатом мученику и ретком праведнику.

pravoslavlje

Luna.* · **Poslato:** 09 Dec 2012, 20:20

Patrik Beson: Srbima je učinjena velika nepravda

Francuski pisac o ljubavi prema Srbima, njihovim brojnim vrlinama i malobrojnim manama, Kosovu, projekciji sveta... Srbi su: inteligentni, poštuju red stvari, osećajni, prefinjeni, obazrivi, ekonomični i darežljivi u isti mah, lepi, s mnogo duha

PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

PATRIKU Besonu, suprotstavljanje teškoj nepravdi učinjenoj Srbima, ravno je najuzvišenijoj životnoj borbi. Orden srpske zastave trećeg stepena koji mu je, za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Francuske dodelio predsednik Nikolić, predstavlja za njega krunu dosadašnje borbe za istinu.

U ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", odmah pošto je saznao da je odlikovan, Beson nam daje presek svog viđenja o nama, našim vrlinama i manama, u mahnitom vrtlogu novog svetskog ekonomskog i svakog drugog poretka.

* Odlikovanje vas je iznenadilo?

- Prilično. Niko mi ništa nije nagovestio. U Francuskoj sam nosilac Visokog odlikovanja u oblasti umetnosti i literature. Ali, država Srbija me nikada do sada nije odlikovala, ako ne računamo Orden Udruženja starih ratnika Srbije, do kojeg mi je veoma stalo. Zato mi je ovo priznanje, koje mi je dodelio predsednik Nikolić, veoma drago.

JEDNO POGLAVLJE ZAVRŠENO

PLODNI francuski pisac nedavno je objavio novo, dopunjeno izdanje knjige pod naslovom "Protiv klevetnika Srbije", sa njegovim tekstovima o Srbima i konfliktu u bivšoj Jugoslaviji.
- Ljudi su svakoga dana, tokom petnaest godina, slušali o ratu, Jugoslaviji, Srbima, Bosancima, Hrvatima i Albancima, i toga im je već dosta. Najpre je na delu bila satanizacija Srba, posle su o svemu malo razmislili. Sada imaju želju da čitaju o drugim stvarima. Jedno poglavlje je završeno. Ovu knjigu objavio sam za istoriju - kaže Beson.

* Srbi dosta retko nagrađuju svoje prijatelje?

- A treba li, uopšte, nagrađivati prijatelje? Nisam siguran. Ne volimo nekoga da bi dobili nagradu. Ja ne nagrađujem svoje prijatelje. Prijatelji smo i to je dovoljno. Ne radimo nešto da bismo dobili priznanje, već nastupamo po savesti. Posle shvatimo da smo bili u pravu ili da smo pogrešili. Što se mene tiče - nisam se prevario.

* U čemu se niste prevarili?

- U borbi protiv neshvatljive nepravde koja je učinjena Srbima. Niko nije želeo da ispita prave razloge, prouči istoriju, sledi događaje, vidi u kakvu tragediju je taj narod bio uvučen. Sve nacionalizme - hrvatski, albanski, bosanski, slovenački - Evropljani su smatrali potpuno normalnim i branili ih. A za Srbe, jedine koji to nisu bili, govorili su da su nacionalisti, iako su hteli da sačuvaju Jugoslaviju. Tako dolazimo do paradoksa da su nacionalisti proglašeni za nenacionaliste, a nenacionalisti nacionalistima. Kao i svim ljudima koji su bar imalo poznavali istoriju, bilo mi je važno da korigujem one koji su grešili. Ali, bili su pretenciozni, nisu prihvatali da ih ispravljamo. Evropa i svet su sve to činili namerno.

* Zašto baš namerno?

- Postojala je želja da se uništi poslednja socijalistička zemlja u Evropi, da se pokida na delove, oslabi. Zemlja je bila veoma jaka, bogata, i pored toga socijalistička. Berlinski zid je pao na Jugoslovene. Amerikanci su želeli da stupe na Balkan iz svojih dobro poznatih razloga. U tom cilju su korišćena različita sredstva, tajna i otvorena. Ne znam koje su im sve bile pobude. Ne može se racionalno raspolagati svakim podatkom. Luj Četrnaesti je govorio za Rasina: "Ako zna da piše stihove, misli li da sve zna?" Nisam veliki pesnik, ali razmišljam, spoznajem i to je dovoljno da vidim istinu.

* Istina je, po vama, da su se okomili na Srbe. Zašto?
- Zato što su kod Srba pronašli najviše otpora prema novom evropskom poretku. Izgledalo je da su Hrvati, Slovenci i donekle Bosanci, bili spremni da uđu u kapitalistički krug, dok su Srbi davali otpor, naročito preko svoje vlade i predsednika, koji, inače, nije imao ničeg od jednog komuniste. To je duboko nerviralo novi svetski poredak.

* Optužiće vas da svugde vidite "zaveru".

- Nije ovde reč o zaveri. Bio je rat, svi su ga vodili. Lepo se vidi kuda je bio usmeren i kakvi su njegovi rezultati.

* Srbe nisu voleli spolja, ali se Srbi baš mnogo ne vole i među sobom.

- Meni se baš dopada to što Srbi ne vole Srbe. Nalazim da je dobro ne voleti samoga sebe. Nije prijatno biti u društvu onoga ko stalno govori lepo o sebi. Kod srpskog naroda volim to što nije podložan samohvali, suprotno gotovo svima ostalima. Ne divi se i ne laska samom sebi. Tu se, inače, nalazio sav problem nas koji smo podržavali Srbe. Nije im bilo jasno kako neko može da se veže za njih. Uvek sumnjaju u nekog ko im je privržen, da to radi iz nekih tajnih i tamnih pobuda. Potreban je čitav diplomatski napor u dijalogu sa Srbima, da bi bio prihvaćen kod njih.

* Koje vrline kod Srba izdvajate?

- Inteligencija, poštovanje reda stvari, osećajnost, prefinjenost, ekonomičnost i darežljivost u isti mah, obazrivost. Lepi ljudi, sportski tipovi, s mnogo duha, jaki u matematici i nauci uopšte. Nije slučajno Tesla izmislio naizmeničnu struju. Ali ga u člancima, ovde u Francuskoj, i uopšte na zapadu, uvek predstavljaju kao Amerikanca. U najboljem slučaju kažu da je rođen u Hrvatskoj. Ima još mnogo toga pozitivnog kod Srba. Ali nikad nisam video Srbe kao one u Kustiričinim filmovima!

GDE HANDKE, TU I JA

O SANU je nedavno strancima dodelila nekoliko titula akademika. Da li biste voleli da se jednoga dana i vi nađete među njima?
- Naravno! Nemam nikakvu želju da postanem član francuske Akademije, ali srpske, to bih voleo da budem. Čini mi se da su članovi srpske Akademije nešto mlađi. A i član francuske Akademije nije Peter Handke. A on je za mene jedan od najvećih pisaca na svetu. Pa, više volim da budem s njim u srpskoj Akademiji, nego bez njega u francuskoj.

Odakle onda dolaze ti Kustini Srbi?

- Iz njegove imaginacije. Čista je Kustiričina genijalnost da izmisli svoju Srbiju, kao što je Balzak izmislio Francusku ili Emil Zola Drugo carstvo. Uopšte nije bilo onako kako je Zola opisivao, niti je Francuska iz vremena Restauracije bila kakvom je video Balzak. Fikcija genija dominira realnošću. To je slučaj i s Kusturicom, čije filmove obožavam.

* A šta su nam mane?

- Vidim samo jednu! Kad upitaš Srbina koliko je sati, ispričaće ti kako je njegov deda kupio taj časovnik. Ne treba postaviti pitanje, inače sledi dug razgovor. Nisu dovoljno analitični. Nemaju smisao za skraćivanje toka stvari.

* Zašto nas toliko volite?

- A zašto neko voli ljude? Sve je to sled susreta, razgovora, podeljenih trenutaka... Kada sam prvi put posetio Beograd sa svojim roditeljima, imao sam 15 godina. Automobili su još prolazili Knez Mihailovom ulicom. Potom sam došao 1990. sa ženom, sa kojom sam tada živeo. Tek smo se bili upoznali. I umesto nedelju dana, ostali smo tri. Pozvan sam na susrete pisaca, ali nisam otišao ni na jednu debatu. Provodio sam vreme na ulicama Beograda. I, niko mi to nije zamerio. Pitali su me iskreno da li sam se dobro proveo. Tada sam rekao sebi: "Ovi ljudi mi se dopadaju."

* Šta je bio "okidač" za takvu dopadljivost?

- Trenutak kada sam u februaru 1995. otišao da vidim Radovana Karadžića i Srbe iz Bosne u Višegradu. Rekao sam tada sebi da nije moguće da su ti ljudi takvi, kao što se o njima priča. Počeo sam da se informišem šta se dešavalo od početka rata, ko je bio ko, ko je šta radio i šta se stvarno desilo u Bosni. Razgovarao sam s intelektualcima, piscima, studentima, novinarima, bibliotekarima, ljudima od kulture. Sve je bilo upravo suprotno od onoga kako su ih predstavljali ovde, na zapadu.

U vama stanuje "izdajica". Majka vam je Hrvatica.
- Moja majka je obožavala Srbiju. Otac mog polubrata je bio Srbin. Majka mi je bila monarhista. Mnogo je volela kralja Petra. Živela je u predgrađu, i progresivno, kao što se to ovde događa, u socijalnim stanovima su ostajali većinom imigranti, uglavnom Afrikanci. Praktično jedini belci bili su par Srba iz Bosne i moja majka. Stalno su se viđali i odlično slagali.

* Da li je pogled Zapada prema Srbima ugrađen i u poslednju presudu Haga?

- Nikada nisam imao veliko poverenje u taj Tribunal. Poslednje odluke mi daju pravo za moje sumnje. Taj tribunal je formiran kao politički instrument. Služi određenim interesima. Zna se dobro i čijim.

* Posle svega što se zbilo, treba li Srbija da uđe u EU?

- S kulturne tačke gledišta - nisam siguran. S praktične strane - jasno je da bi Srbi, koji vole svoju zemlju, ali vole i da putuju, mogli mnogo lakše da se kreću. Ako uđeš u Evropu, i nalaziš se u krizi, više ne možeš da štampaš svoj novac. SAD to i dalje mogu. Definicija države je da ima emisionu moć. Reč je o političkoj odluci, koju Srbi sami moraju da donesu.

STRPLJENJE VRAĆA KOSOVO

* ŠTA da se radi oko Kosova?
- Nekada u životu nema rešenja. Ali, Kosovo je srpsko. I, tačka. Kao što su dvorci u dolini Loare francuski. Kosovo je srpsko, kao što je Bekingamska palata engleska ili Luizijana američka. Dogodio se istorijski incident, u kojem su svi pomalo krivi. I Srbi. Alzas i Lorena su bili nemački trideset godina. Šta da se radi? Izrael je vekovima bio pod otomanskom okupacijom. Palestine nema, ali će je biti. Kosovo će jednoga dana, prirodno, ponovo biti srpsko.

* Šta je recept, za Srbiju, da postane globalno voljenija, i da joj krene?

- A je li joj baš tako loše? Da li baš nije prihvaćena? Nemam utisak da je baš tako, kad je posetim.

* Prosečnog građanina Srbije u ovo vreme ipak karakterišu pesimizam i kritičnost.

- To je karakterna crta, koja se čak razvila u slikarstvu i literaturi. Istorija nije mazila Srbe. Ali, održali su se kroz crkvu, ideje i stil. Noćni klubovi su puni. To je kontinentalna Ibica. Međutim, ako žele da budu pesimisti, neka budu, nije to tako strašno. Pomaže u razmišljanju.

* Srbi su prilično razočarani stavom i ulogom Francuske u poslednjim dešavanjima na Balkanu...

- Francuska je, jednostavno, sledila globalno mišljenje koje se progresivno stvorilo oko konflikta, kada je uspostavljena neka vrsta dogme, čak mit o pravednosti borbe hrvatskih, albanskih i drugih nacionalista. Ali, u isto vreme je u Francuskoj, od zapadnih zemalja, bila najveća koncentracija oponenata satanizacije Srba, kako u vojsci, tako u nekim medijima i među određenim intelektualcima, koji su pokušavali da razviju drugačiji diskurs. Francuski oficiri koji su se vratili iz mirovnih misija odreda su bili prosrpski orijentisani.

vecernje novosti

Luna.* · **Poslato:** 14 Dec 2012, 22:00

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=23mp2SPdWQc[/youv]

SerboRussianUnion

Luna.* · **Poslato:** 14 Dec 2012, 22:00

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=t0rhDJaZBzM[/youv]

SerboRussianUnion

Luna.* · **Poslato:** 14 Dec 2012, 22:01

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=Rvhd8T22Sqg[/youv]

SerboRussianUnion

Luna.* · **Poslato:** 16 Dec 2012, 22:14

Francuska blogerka: Četiri razloga zbog kojih morate posetiti Srbiju

Karin je rođena Francuskinja koja živi u Beogradu, a svoje impresije o Srbiji i njenoj prestonici podelila je sa čitaocima na svom blogu.

U tekstu pod naslovom “Četiri razloga da posetite Srbiju” Karin je na svom blogu askkarine.com istakla ono što je po njoj najlepše u Srbiji.

“Ako ste se pitali gde je Srbije, to je slatka zemlja u centralnoj Evropi, severno od Grčke. Prestonica Srbije je Beograd (što znači beli grad)...” tim rečima otpočela je Karin svoju priču.

Jeftino je. Ako nemate dovoljno novca, a želeli biste da vidite nešto drugačije od zapadnih zemalja, POSETITE Srbiju, ovo je definitivno mesto koje će vam se dopasti.

Ljudi su fini. U ovoj zemlji ljudi imaju onu “slovensku dušu“. Gde god da odete dobićete toplu dobrodošlicu.

Hrana je ukusna. U Srbiji hrana je jednostavno odlična. Za šta god da se odlučite nećete se razočarati.

Beograd je predivno mesto. Nalazi se na ušću dveju reka (Dunava i Save), tako da kada je zaista toplo možete otići na Splav (brod, bar na reci) i da uživate u pivu koje košta manje od dva i po dolara.

24 sata

Mina* · **Pridružio se:** 12 Dec 2012, 11:46 **Postovi:** 1691

Srbi su najhrabriji narod

Bredli univerzitet u američkoj državi Ilinoj uradio je istraživanje o samopouzdanju koje je pokazalo da su Srbi najhrabriji narod. U istraživanju je učestvovalo više od 17.000 ljudi iz 53 zemlje u svetu, a iznenađujuće je da se Japan našao na poslednjem mestu, dok su SAD na šestom mestu.

Ovaj naučni projekat vodio je dr Dejvid Šmit, profesor i direktor Odeljenja za psihologiju na Bredli univerzitetu.

Broj učesnika zavisio je od zemlje do zemlje, tako je na primer sa Kipra učestvovalo 59, dok je u Americi bilo ukupno 2.700 ispitanika.

Pitanja koja su postavljali ljudima bila su:
Da li verujete da imate samopouzdanja?
Koja država, po vašem mišljenju, i zašto, ima najviši stepen samopouzdanja?
Koji narod ima, po vašoj proceni, najviši stepen samopouzdanja?
Da li se osećate sposobnim da radite stvari dobro kao i većina drugih ljudi?
Imate li pozitivan stav prema sebi?
Da li se osećate kao promašen čovek?

Osim što su odgovarali u ime svoje nacije, ispitanici su takođe odgovarali na pitanja vezana za druge narode. Rezultati istraživanja stavljaju Srbiju na prvo mesto kada je u pitanju samopouzdanje.

- Srbi su najhrabriji i najsamopouzdaniji narod na svetu. Tako misle sami Srbi, ali tako misle i ostali građani sveta, koji su u ovoj anketi priznali da je Srbija poslednjih godina prošla kroz težak period, ali da njen narod nikada nije klonuo duhom - rekla dr Miranda Hiti, jedna od istraživača.

Zanimljivo je da istraživanja srpskih stručnjaka na tu temu pokazuju da u Srbiji najbolju sliku o sebi imaju zatvorenici, ali i izbeglice, kik bokseri i konzervativci. Agencija "Galup" sprovela je istraživanje, koje pokazuje prilično suprotnu stvar, a to je da su Srbi četvrta najpesimističnija nacija na svetu. Prvo mesto na toj listi zauzimaju Francuzi.

Lista prvih deset zemalja po samopouzdanju:
1. Srbija
2. Čile
3. Izrael
4. Peru
5. Estonija
6. SAD
7. Turska
8. Meksiko
9. Hrvatska
10.Austrija

Deset najniže rangiranih su: Južna Koreja, Švajcarska, Maroko, Slovačka, Fidži, Tajvan, Češka, Bangladeš, Hongkong i Japan.

24sata

Luna.* · **Poslato:** 29 Dec 2012, 13:14

Holanđanka čekala smak sveta na Rtnju

Holandska novinarka Mitra Nazar u razgovoru za "Vesti" govori o tome zbog čega je dugo najavljivani Smak sveta rešila da dočeka u Srbiji, na planini Rtanj.

Mitra Nazar, holandska novinarka

Vi ste holandski novinar koji radi na Balkanu, kad ste stigli u Srbiju?
- U Beogradu sam tek tri meseca, a Srbi su mi se veoma dopali, jer su, za razliku od Holanđana, spremniji da razgovaraju sa novinarima. Naročito u selima. S druge strane, ponekad umeju da budu preopširni, pa ispričaju celu svoju životnu priču.

Zbog čega ste rešili da smak sveta dočekate baš na Rtnju?
- Došla sam dan ranije. Nisam verovala u to, a nisam se nadala ni da ću naći puno ljudi koji veruju da svet više neće postojati. I nisam ih našla. Zapravo, niko sa kim sam razgovarala nije verovao da će to biti poslednji dan planete. Ne verujem u sve te teorije. Moguća je jedino teorija da su se na ovaj dan planete našle u istoj liniji.

Centar za istraživanje i ekologiju Duh Rtnja smatra da je piramida nastala pre čak 500.000 godina, a da ju je sagradila "unija galaktičkih civilizacija". Da li verujete u to?
- Osim toga što je ova planina predivna, mislim da je i posebna. Naročito po svom obliku, gotovo idealne piramide. Ne znam da li je veštačka tvorevina, možda i jeste. Ja ne mogu da tvrdim nijedno ni drugo. Ali, činjenica je da je ovo mesto drugačije od ostalih.

Neki tvrde da je 21. decembar početak novog, boljeg doba.
- Lepo je verovati u to. Ali, ja ni u to ne verujem.

Da li su vam srpske kolege pomagale dok ste čekali smak sveta?
- Veoma je lepo što je bilo puno novinara sa kojima sam mogla da pijem kafu i razgovaram. Učim srpski. Prve reči koje sam naučila bile su: zdravo, dobar dan, vrh, brate i do jaja.

Vesti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

BBC: Srbi su postali loši momci Holivuda, ali svaki posetilac koji je iz zemlje izašao sa 5 kg viška i mamurlukom zna da nije tako

U reportaži koju je BBC uradio o Srbiji navodi da je ona puna lepih i zanimljivih mesta koje treba videti, a za srpsku gostoljubivost novinarka je očito imala posebnu inspiraciju jer je napisala da su "Srbi postali loši momci Holivuda, ali svaki posetilac koji je iz zemlje izašao sa 5 kilograma viška (uz herojsko preživljavanje mamurluka) zna da nije tako".

Fruška gora

U tekstu pod nazivom "Zavodljivi šarm Srbije" novinarka Tamara Šivord kao prvu od atrakcija hvali Guču i Sabor trubača kao divlji festival kome u svetu nema premca.

Za razliku od zemalja iz okruženja poput Rumunije, Hrvatske ili Mađarske, koje se sve više vežu za Evropu, Srbija ovim festivalom ostaje čvrsto vezana za svoju bogatu tradiciju, privlačeći svake godine i do pola miliona posetilaca, primećuje novinarka.

Sabor u Guči

Osim provoda u Guči, pohvaljene su žurke u Beogradu, a kafića "ima toliko da nisu svi mogli da stanu na kopnu". Zbog toga je provod spušten na reke u neobične splavove na kojima zabava ne prestaje.

Među mestima koje ne treba zaobići našla se i čuvena Đavolja varoš, koju osim poznatih legendi, BBC opisuje kao predeo iz psihodeličnih vestern filmova. Uz sliku čuvene maskote Gočka, deo lepih reči odvojen je i za Vrnjačku Banju, poznatu po svojim lekovitim blagodetima, ali i po najvećem opanku na svetu, teškom 222 kilograma.

Subotica je opisana kao jedinstveno mesto u Srbiji, biser arhitekture koji je na meti najrazličitijih uticaja, dok je Mokra gora opisana kao srpski Aspen, omiljeno mesto glumaca i muzičara sa brojnim neobičnim vikendicama, a hvale vredan je i Drvengrad Emira Kusturice.

Mokra Gora

Turski uticaj na Srbiju uočljiv je kroz jezik, sa više od osam hiljada turcizama, kroz kuhinju prepletenu ukusnim mesom i baklavama, ali se taj uticaj najjasnije vidi u Novom Pazaru koji je opisan kao "ali Istanbul sa muslimanskim džamijama i srpskim svetinjama, Crkvom Svetog Petra i manastirom Sopoćani.

Sremski Karlovci

Kopaonik je predstavljen kao skijaška tajna vredna pažnje, čak tri puta jeftinija od francuskih skijališta, dok je nacionalni park Fruška Gora opisan kao rajski vrt sa zelenim brdima, vinogradima i brojnim manastirima.

Uz ovaj "dragulj Srbije" pomenuti su i Sremski Karlovci kao idealno mesto za beg u kulturne i kulinarske užitke, kao i festival nadaleko čuveni festival "Egzit".

24 sata

Forum Srbija

DRUGI O SRBIMA

Ko je OnLine