Srbi...(vesti)

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13756

Napušta Fejsbuk, vraća se u Srbiju

Aleksandar Ilić, svojevremeno najmlađi doktor nauka iz Niša, pre šest meseci dobio je kartu u jednom smeru do Amerike.

On je dobio posao na neodređeno vreme u jednoj od danas najatraktivnijih svetskih firmi - Fejsbuku. Ipak, Aleksandar planira da se do kraja godine vrati u svoj rodni grad.

Raditi u Fejsbuku je, kaže, za njega veliki izazov. Doktorska titula se ceni svugde u svetu, pa je tako i Aleksandar stekao poštovanje kolega, ali bi on stečeno iskustvo stečeno znanje želeo da podeli i prenese u svoju zemlju.

"Ovde sam se fino uklopio, radim već šest meseci. Na posao dolazim biciklom i treba mi je 30 minuta vožnje, pa mi je sve intresantno zbog kružnih šatlova kojima se može doći do posla. U Fejsbuku se razvija drugačija poslovna kultura nego kod nas, ali se čovek brzo navikne", kaže on.

Radno vreme u Fejsbuku je 10 sati dnevno, pa slobodnog vremena za zabavu i nema puno. Svakog meseca se održavaju “hakatoni” gde svako u toku jedne ili dve noći pokušava da napravi prototip neke nove ideje. Tako je i nastao sada već popularni tajmlajn i razni interni alati. Osim toga, Fejsbuk nekoliko puta mesečno organizuje zanimljive izlete za zaposlene.

Dodaje da se "osim novih metoda i tehnologija specifičnih zahteva iz oblasti bezbednosnih informacija i ogromnih baza podataka, ovde može naučiti i kako bi, zapravo, trebalo da izgleda timski rad. Kolege i atmosfera su izuzetni, a jedna od glavnih parola je 'napreduj brzo i lomi stvari'. Sam posao je vrlo zanimljiv, ali i veoma zahtevan. Međutim, zaposlenima su obezbeđeni svi obroci, mesta za opuštanje i relaksaciju - teretana, bilijar, košarka...".

"Doktorska titula im je jako važna, ali je najbitnije da budeš kreativan, da ostvaruješ zapažene rezultate i osmišljaš nove ideje. U Fejsbuku ima stotinak doktora nauka koji su došli sa prestižnih američkih univerziteta".

"Ovo je zaista divno i korisno iskustvo, u svakom smislu. Fejsbuk je kompanija koja ima socijalnu misiju, da učini svet otvorenijim i povezanijim. Ovde može svako da pokaže kreativnost, bez ikakvog ustručavanja. Mark Zakerberg je prijatan i uvek otvoren za nove sugestije i predloge. Zadovoljan sam prihodima, kolegama. Ali, kao što sam obećao, moj plan je da se do kraja godine vratim u Niš i stečeno znanje podelim sa kolegama iz Srbije", ističe ovaj mladi doktor nauka.

Na kraju, a moglo je i na početku - priznaje da mu “najviše nedostaju devojka, porodica i prijatelji”.

b 92

G o o g l e

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13756

Srbi već razmišljaju o letovanju

Prateći svetske trendove i Srbi se sve ranije odlučuju za rezervaciju letnjih aranžmana. Osnovni razlog je cena koja može biti i do 50 odsto niža za rane uplate.

"Ekonomska kriza najviše pogađa masovni turizam - agencije koje opslužuju velike grupe putnika i za koje unapred uplaćuju garancije da će se gosti sigurno pojaviti. Individualni turizam ne oseća krizu u tolikoj meri i ne zavisi od veličine grupe ili putnika koji su spremni da krenu na putovanje“, kaže Igor Vranješević iz Jumbo Travela.

On objašnjava da mnoge agencije koje su nekada prodavale isključivo grupne aranžmane, sada se orjentišu prema individualnim aranžmani i prodaji hotelskog smeštaja širom Mediterana.

Rane rezervacije imaju i drugih prednosti osim cene. Kada se aranžman ranije rezerviše plaćanje može da se "razvuče" na više mesečnih rata i tako olakša finansijski udar na kućni budžet.

"Mi za individualne aranžmane prilikom rezervacije naplaćujemo 30 odsto od ukupne sume, a ostatak može da se plati na rate bez kamate i to do 20 dana pre polaska. S obzirom na finansijsku situaciju u zemlji omogućili smo našim klijentima da individualna putovanje plate na šest mesečnih rata bez kamate, a da aviokarte plate na tri mesećne rate, takođe bez kamate“, kažu u Jumbo Travelu.

Dakle, ako želite da uštedite morate reagovati na vreme. Posetite Sajam turizma koji se u Beogradu održava od 23. do 26. februara i pronađite vašu idealnu letnju destinaciju. Osim bogate ponude različitih destinacija i aranžmana, organizatori su najavili i mnogobrojne popuste, poklone i iznenađenja.

mondo

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Mlada srpska naučnica na tragu otkrića leka protiv raka

Studentkinja pete godine Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivana Stojanović prezentovaće svoj rad o sintezi novih jedinjenja u funkciji potencijalnih antibiotika na Međunarodnom simpozijumu o infektivnim bolestima u Brazilu, a što bi moglo biti osnova za lek protiv raka.
Ivana Stojanović

Rezultati do kojih je Stojanovićeva u svom istraživanju došla, naime, pokazali su da ukoliko nastavi to može da dovede do pronalaska novog leka za karidovaskularne i kancerogene bolesti.

Njen prosek na fakultetu je oko 9, državni je stipendista, uspešno se bavi od prve godine fakulteta naucno-istraživackim radom iz oblasti hemije i mikrobiologije, a upravo radom na sintezi novih jedinjenja u funkciji potencijalnih antibiotika postigla je najveći uspeh na fakultetu.

Stojanović je objasnila da će rezultati istraživanja, ukoliko se nastave, dovesti do pronalaska novog leka za te dve bolesti.

- Pokazalo se da ta jedinjenja imaju jak uticaj kao potencijalni antibiotici. Na osnovu nekih svetskih istraživanja zainteresovala me je njihova druga funkcija, pa smo mentorka i ja jedinjenja poslali Farmaceutskom fakultetu u Sloveniji - rekla je Stojanovićeva i dodala da je ta laboratorija jedina koja se trenutno bavi ispitivanjem kancerogenih aktivnosti te da su rezultati pokazali da jedinjenja imaju dejstvo i na kancerogene ćelije.

blic

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Stanisavljevići - Čudotvorci iz Jabučja

Tri generacije Stanisavljevića, svi uspešni umetnici. Dragiša i Milan skulpture klešu u hrastovini. Ivana se bavi slikanjem peskom.

ZA umetnike Stanisavljeviće iz Jabučja kod Lajkovca kritičari kažu da su - čudotvorci iz Kolubare! Glava porodice, Dragiša je među najstarijim i najznačajnim vajarima naivcima u Srbiji. Njegov sin Milan, takođe vajar, poznat je širom sveta. Opet, Milanova ćerka Ivana uspešno se bavi neobičnom vrstom umetnosti - slikanjem peskom.

Dragiša i Milan skulpture klešu u hrastovini staroj i 100.000 godina, koju otkrivaju moćni bageri „glodari“ dok na ugljenokopima Rudarskog basena „Kolubara“ kopaju ugalj. Čekićem i dletom Stanisavljevići oživljavaju davno usnulo drvo, urezujući prizore iz života.

- Uz oca, koji je vazdan u drvetu rezbario, latio sam se dleta koje, evo, ni posle pola veka bavljenja vajarstvom ne ispuštam - kaže Milan Stanisavljević. - Umetnost je uz porodicu suština mog života, ona mi je sve dala. Sa samo četiri razreda osnovne škole umesto da u rodnom Jabučju čuvam ovce, zahvaljujući vajarstvu obišao sam ceo svet, u Knez Mihailovoj u Beogradu imao atelje.

Za njegovu skulpturu „Svadba jadikovka“ svojevremeno je Oto Bihalji Merin rekao da je fantastikom prevazišla sve dosadašnje i da je najlepša koju je video u naivnoj umetnosti. Do sada je imao više od 40 samostalnih i 240 grupnih izložbi.

- Sećam se, kada sam prodao prvu skulpturu toliko sam dobio para da sam mogao da kupim par volova - kaže Milan. - Ali nikad nisam umetnost gledao kroz novac, što je najvažnije, uspeo sam dušu da ne prodam nikome. I ljubav i bol vide se na mojim skulpturama. U pradavnom hrastu su ljudi, ogromne ptice, sveci...

Dragiša, začetnik umetničke porodice Stanisavljević, živi u Jabučju, dok su Milan i Ivana u Beogradu. Iako zašao u desetu deceniju i dalje rezbari, ponosan je, veli, na unuku Ivanu, koja uspešno slika peskom.

- Odrasla sam uz oca i dedu, pa, pošto iver ne pada daleko od klade, počela sam da se bavim umetnošću - kaže Ivana. - Baš da bi se moje stvaralaštvo razlikovalo počela sam da radim posebnom tehnikom, uz pomoć peska i emajl-laka. Zbog više slojeva peska na platnu slika ima tri dimenzije. Nadam se da ću se okušati i u vajarstvu.

Uprkos velikom uticaju oca i dede, kažu kritičari, Ivana je uspela da izgradi sopstveni umetnički stil, slikajući simbilično događaje iz života, gradove... Učestvovala je na grupnim izložbama u inostranstvu. Samostalno je, kaže, izlagala na Mokroj gori, na poziv Emira Kusturice.

- Pre slikarstva dugo sam bila atletičarka u „Crvenoj zvezdi“, reprezentativka bivše Jugoslavije, i ta dinamika prenela se i u moje stvaralaštvo - kaže Ivana.

- Slikam srcem i dušom, to sam, uostalom, uz talenat, dobrotu, poštenje i ljubav prema ljudima nasledila od oca.

vecernje novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Prva presuda zbog pretnji gejevima na Fejsu

Simi Vladičiću, prvi put u Srbiji, određena zatvorska kazna jer je u Facebook grupi "500.000 Srba protiv gej parade" pretio pripadnicima LGBT populacije.

Nekoliko organizacija za ljudska prava pozdravilo je danas donošenje prve presude za pretnje LGBT populaciji na Facebooku, za koju je rečeno da je doneta pravovremeno, ali da je mogla biti oštrija jer je izrečena minimalno zaprećena kazna od tri meseca zatvora ili dve godine uslovno.

U saopštenju se navodi da je presuda izrečena Simi Vladičiću, pred Višim sudom u Beogradu 29. februara, jer je u Facebook grupi "500.000 Srba protiv gej parade" pretio pripadnicima LGBT populacije.

Ovo je prva presuda u Srbiji za ugrožavanje opšte sigurnosti upućivanjem pretećih poruka na Internetu, značajna za izgradnju sudske prakse procesuiranja veoma učestalih slučajeva pretnji, govora mržnje i drugih oblika diskriminacije na Internetu, navodi se u saopštenju.

Takođe, ovo je, navodi se, prvi slučaj u kom su pretnje bile upućene svim pripadnicima LGBT populacije, a ne samo jednoj osobi.

Vladičić je potvrdio da je avgusta 2011. godine pretio pripadnicima LGBT populacije komentarima "hoće krv, dobiće krv, pederska će krv biti prolivena, za bolje i nije, bebe nek se rađaju, poruka je Severa, nećemo da Srbija bude zemlja pedera", kaže se u saopštenju.

On je, kaže se dalje, na suđenju izjavio da "nije shvatio ozbiljnost poruka" koje je uputio nekoliko dana uoči najavljene "Parade ponosa".

Istraga protiv Vladičića trajala je od septembra prošle godine.

Saopštenje su potpisali Centar za unapređivanje pravnih studija, Inicijativa mladih za ljudska prava, Civil Rights Defenders, Praxis, CHRIS - mreža odbora za ljudska prava i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

mondo

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Jedini stanovnik Izvora: Zaboraviću i da govorim

Sedamdesettrogodišnji Vladimir Arsić je već 12 godina jedini stanovnik sela Izvor na Kosmetu. Živi sa kozama u jednoj sobi. Prehranjuje se u Narodnoj kuhinji, do koje pešači pet kilometara

Vladimir Arsić

Do zaseoska Šumati Rt u kosmetskom selu Izvor u novobrdskoj opštini teško je doći ovih dana. Snežni nameti viši i od metra još se nisu otopili, ali oni za sedamdesettrogodišnjeg Vladimira ne predstavljaju nikakav problem. Njegov najveći problem je samoća. Sa njom se "druži" poslednjih 12 godina jer je jedini stanovnik svog sela.

- Ne smeta mi ni sneg, ni to što nemam osnovne uslove za život, jer živim u jednoj jedinoj sobici. Najteže mi je što danima nemam sa kim da prozborim ni reč, pomalo nerazgovetno pred Narodnom kuhinjom u selu Prekovcu jada nam se Vladimir. Dok sa leđa skida ranac koji će napuniti hlebom, kanticom kuvane hrane i nekom konzervom priznaje da se boji da će prestati i da govori. Zato, iako je zbog ovog besplatnog obroka prepešačio pet kilometara kroz smetove, kaže da ne žali, jer se u Prekovcu vidi sa ljudima, popriča malo, izjada se.

SUSEDI Prve Vladimirove komšije udaljene su par kilometara. Jedino rešenje, po rečima poznavaoca prilika u kojima Vladimir živi jeste da mu se sagradi kućica u okolini Prekovca, gde ima plac. Upitan da li bi pristao da se iseli iz svoje kućice, Vladimir kaže da bi to učinio jer ne bi morao da odlazi sa Kosmeta i što bi ponovo bio na svom imanju, a pre svega jer bi imao i susede...

- Po obrok uvek dođe malo ranije. Željan je društva i priče sa ljudima - nastavlja Vladimirovu životnu priču Miladin Kostić, glavni kuvar u Narodnoj kuhinji koji mu često kupuje lekove. Vladimir zasuzio. Nije, kaže navikao na preteranu brigu ni na lepu reč jer 12 godina živi sam. U stvari, sa kozama u kući koja ima samo jednu sobu.

One su mu najvernije društvo, jer su se Srbi iz nekoliko okolnih kuća iselili još 1999. godine. Otišla je i njegova supruga koja u raseljeništvu živi sa kćerkama i povremeno ga obilazi. Kaže, ne ljuti se na nju. On nije mogao ni hteo da ode.

Ali razume strah.

- Nekada se ovde puno pucalo. A mojoj supruzi su Albanci silovali majku. Od straha je izbegla sa decom, baš kao i komšije - priča Vladimir kroz suze.

- Ali usamljen sam. Dani mi nekako i prođu čuvajući koze, ali noći nikako. Imam jedan tranzistor na baterije, ali najčešće ne radi. Onda razmišljam o svemu. Pitam se zašto je do svega ovoga moralo da dođe, zašto su se Srbi iselili... Kaže, on ne bi mogao nigde da živi osim u svom selu. Zato valjda i ne spominje teške uslove i život u kući bez struje, vode...

- Ma imam jednu česmu ispred kuće, tu se umivam. A kako se kupam? Nekada i po hladnoći skupim snage da to učinim, a leti mi je lakše - priča ovaj Robinson Kruso iz Izvora i priznaje da jedva čeka lepše dane. Tada mu hranu iz Narodne kuhinje, koju u selu Prekovcu drže organizacija "Majka Devet Jugovića" i Eparhija raško-prizrenska, dovoze do kuće.

- Da mi nije ovih besplatnih obroka, ne znam šta bih.

vecernje novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Najpopularniji di-džej Indonezije je Srpkinja

Milinka Mikaela Radišić iz Džakarte, kojoj je otac Srbin a majka Indonežanka, najpopularnija je dama za gramofonima u ovoj azijskoj zemlji. Atraktivna Milinka, ujedno i prva devojka koja je počela da vrti ploče u Indoneziji, nedavno je po prvi put došla u Beograd.

Petar Radišić, otac ove devojke, krajem šezdesetih je iz Gornjeg Milanovca otišao u Džakartu, gde je upoznao suprugu sa kojom je pre 34 godine godine dobio Milinku. Ova dama kao di-džej radi od 2006, a za to vreme uspela je da stekne veliku slavu u ovoj zemlji.

- Bila sam pionir među devojkama di-džejevima. U početku su ljudi mislili da je to negativno, ali sam nekako uspela da postanem pravi hit. Pojavljivala sam se i u političkim emisijama i magazinima i zahvaljujući tome sada se stotine devojaka bavi ovim poslom u Indoneziji - kaže Milinka.

Indonežani su u početku lomili jezik da izgovore njeno ime, ali sada to nije slučaj. Nastupala je po Maleziji, Singapuru, Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji i Ibici, a posetu Beogradu iskoristila je da gostuje u „Mintu”.

- Posetila sam „Plastik”, „Tjub” i „Mladost” i sviđa mi se energija vaših klubova. Takođe, super je što Beograđani često peške kreću kroz grad. Džakarta je prevelika, sa okolinom ima 17 miliona stanovnika, i to je nemoguće - priča Milinka.

Milinka kaže da je tek sada shvatila da je prava kombinacija naroda svojih roditelja.

- Srbi više vole da se zabavljaju, dok su Indonežani strpljiviji. Imam obe osobine i drago mi što sam došla jer sam se dugo sam se spremala za ovaj trenutak. Ovo mi je kao oživljavanje bajki iz detinjstva, pošto mi je pokojni otac dosta pričao o Srbiji - kaže ona.

Manekenski počeci

Milinka je radila kao fotomodel, voditeljka na radiju i na televiziji, živela je u bezmalo svim velikim gradovima sveta, pokrenula je nekoliko dobrotvornih događaja i samim tim doprinosi menjanju perspektive pogleda na žene u celoj Aziji. Dokaz popularnosti je i to što je zaštitno lice brendova kao što su „Nokia” i „Sony", modnih kompanija „Guess”, „Mango” i „Raoul”, a ima ugovor i sa „Adidasom”.

puls

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Srbi ne vole volan sa desne strane

Najveći broj vozača u Srbiji nikada ne bi kupio automobil sa volanom na desnoj strani, iako je cena takvih vozila na našem tržištu i nekoliko hiljada evra niža.

Glavni razlog je što učešće u saobraćaju sa ovakvim vozilima nije bezbedno, zbog preglednosti i saobraćajne infrastrukture koja tim automobilima nije prilagođena.

To je zaključak ankete koja je u februaru sprovedena na portalu "Polovniautomobili.com", u kojoj je učestvovalo oko 4.000 vozača, navedeno je u saopštenju.

Prema rezultatima ankete, 77 odsto vozača nikada ne bi kupilo automobil čije su upravljačke komande sa desne strane, 14 odsto njih učinilo bi to samo ako bi mogli da prebace volan sa leve strane, a devet odsto anketiranih kupilo bi ovakve automobile bez obzira na položaj volana jer je njihova cena znatno niža na našem tržištu u odnosu na standardna vozila.

Takođe, 78 odsto anketiranih smatra da nije bezbedno upravljati tim vozilima jer je smanjena preglednost tokom vožnje, 14 odsto smatra da nije bitno sa koje strane se nalazi volan ako je vozač dobar, dok svega osam odsto vozača misli da je vožnja takvog automobila ista kao i običnog.

Prema sadašnjim propisima koje je 2010. odredila država, automobile sa upravljačem na desnoj strani smeju imati samo oni koji su ih do te godine uvezli u našu zemlju i tada registrovali. Međutim i oni su dobili rok da do avgusta 2012. prebace upravljačke komande na levu stranu ili ih ubuduće neće moći da registruju.

Taj mehaničarski zahvat, inače, košta više od hiljadu evra.

Ipak, u poslednje vreme stižu najave da država razmatra izmene ovih propisa kako bi se izašlo u susret vlasnicima takvih vozila.

Predloženo je, kako je navedeno, rešenje po kojem automobili koji će prvi put biti registrovani u Srbiji posle 1. jula 2012. više ni u jednom slučaju ne bi smeli da imaju desni volan.

Sa druge strane, od onih koji već poseduju takva vozila ne bi bilo zahtevano da vrše prepravke već bi mogli sa takvim automobilima da učestvuju u saobraćaju i normalno da ih registruju.

U Evropi se automobili koji imaju volan sa desne strane voze samo u Velikoj Britaniji, Kipru i Malti.

Korišćenje ovakvih vozila kod nas, pored već pomenutih problema sa aspekta bezbednosti, dovodi i do praktičnih poteškoća, na primer na naplatnim rampama ili javnim garažama, jer se automat za naplatu nalazi na suprotnoj strani.

Na primer, "audi A6" sa desnim volanom, godište 2001, košta 4.000 evra, a njegov vršnjak sa levim volanom 6.500 evra ili "opel vektra" iz 2002. je 3.000 evra sa desnim volanom, a sa levim 4.000 evra.

(Tanjug)

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Srbi mrze posao, ali vole platu

Opis prosečnog srpskog radnika nastao je na osnovu istraživanja vodećih regionalnih portala za zapošljavanje

RADNICI ZASTAVA ORUŽJE

Premalo Srba, po svemu sudeći, voli ono što radi, pa bi čak 70 odsto zaposlenih iz ovih stopa promenilo radno mesto. Ne dopada im se ni klima, ni ambijent, ni posao koji rutinski obavljaju, otaljavaju… Ne vole šefove, pomalo zaziru i od kolega, a uz sve to su, posvedočila bi većina, malo su plaćeni, voleli bi da zarađuju više.

Ipak, da postoji gen za kontradikciju, jasno bi se pokazao u odnosu Srba prema poslu, jer pri izboru novog preduzeća novac nema presudnu ulogu. Štaviše, po sopstvenom priznanju, većini pare nisu na prvom, a bogami ni na drugom mestu. Na trećem jesu. Topla ljudska reč i tapšanje po ramenu još su samo u našoj zemlji vredniji od novčanica.

Opis prosečnog srpskog radnika nastao je na osnovu istraživanja vodećih regionalnih portala za zapošljavanje iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske koji su se bavili (ne)zadovoljstvom na poslu u vreme ekonomske krize, ali i post-festum. U sve tri zemlje zaposleni se do kraja godine nadaju promeni zanimanja, ali Srbi u tome ubedljivo prednjače.

I mada se na spisak zamerki u vezi sa radnom klimom teško može staviti tačka, nije malo onih koji smatraju da smo zapravo samo prvaci u kukanju, pa postavljaju pitanje da li nam je baš toliko loše. U Uniji poslodavaca Srbije, pa i u sindikatima, kažu da dobar radnik svuda vredi, ali da mu klipove u točak guraju upravo “kolege” iz državne administracije čije je održavanje za državu preskupo, što neko, na kraju, mora i da plati.

- Naš radnik nije ni loš, niti lenj, hoće da radi i da za to bude plaćen, ali je u ovoj tranziciji potpuno sluđen. On se rado seća samoupravljanja i lepših vremena, a na ova nova se još nije navikao. A i kako bi kada ga svi stalno lažu i daju mu kontradiktorne informacije. Obećavaju veće plate, a najmanje zarađujemo u regionu. Stalno mu prete otkazima. Nema više morala ni dobrih namera, pa u tom haosu i on počinje da folira i da radi manje – kaže Milorad Mijatović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

On napominje da je na Zapadu je uvek važilo pravilo da vrediš onoliko koliko zarađuješ i to je bilo jedino merilo uspeha.

- Mi nikada nismo bili takvi. Naš radnik ceni ljudskost. Patimo od toga da nas neko pohvali za dobro obavljen posao, a naročito danas kada smo tako malo plaćeni za svoj rad. Pa šta je loše u tome da želimo dobre međuljudske odnose u radnom okruženju – pita se Mijatović.

Vera Kondić, psiholog rada smatra da radno vreme do pola četiri u državnoj firmi, i to za lepu platu, danas želi mnogo njih, ali je to prošlost.

- Sada se radi više poslova istovremeno, i to onih različitih, jer je gotovo nemoguće obezbediti veliku zaradu uz samo jedno zanimanje. Naši radnici imaju prevelika očekivanja. Dugo im se serviralo da će živeti bolje, da će se stvari promeniti, i sva su uveravanja išla u tom pravcu. Zato sami sebi i postavljaju takve, sasvim nerealne, zahteve – smatra ona.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Student Filip Vukša popravlja sve što Beograđanima smeta

Kada bi suštinu lokal-patriotizma trebalo sažeti u dve reči, ona bi, bez sumnje, mogla da glasi Filip Vukša. Ovaj dvadesetogodišnji mladić studira pejzažnu arhitekturu na Šumarskom fakultetu, ali se može reći da je uveliko „doktorirao” na temi građanske inicijative. Filip je u protekle tri godine raznim gradskim službama poslao više od 650 pijava kako bi unapredio život u Beogradu.

Filip je za tri godine poslao oko 650 prijava nadležnima, a nedavno je sam obeležio noćne linije

LJUBAV - Filip je nedavno započeo i akciju u kojoj umesto nadležnih sam obeležava sve stanice noćnog prevoza.

- Sve što mogu da uradim za Beograd, uvek ću uraditi odmah, bez premišljanja jer, kada se iskreno voli svoj grad, onda izgovora nema - kaže Filip.

Zahvaljujući njegovom zalaganju i upornom slanju prijava nadležnima, u Beogradu je zasađeno oko 550 stabala, popravljeno više od 500 bandera, na desetine uličnih slivnika ponovo funkcioniše, a biciklistička staza Dorćol-Ada konačno je uređena i bez rupa.

- Nervira me birokratija. Ne volim kad čujem izgovor „popravićemo kad u budžetu bude više novca”. Za sitne stvari koje doprinose da Beograd bude lepši, čistiji i uređeniji, nikada nije potrebno mnogo para. Nedostaje samo više volje i lične inicijative, a kada su u pitanju gradske službe i više lične odgovornosti - kaže Vukša.

Kad nadležni ne reaguju na njegove prijave, Filip uzima stvar u svoje ruke. Tako je posle godinu i po dana uzaludnog čekanja da Direkcija za javni prevoz obeleži stanice noćnog prevoza u gradu, rešio da to učini sam.

- Iz Direkcije su mi odgovorili da je problem obeležavanja noćnih linija rešen na stanicama gde postoje nastrešnice. Međutim, Odluka o javnom gradskom prevozu kaže da ove linije moraju biti istaknute na stubu, a da ne pominjem to što oko 90 odsto stajališta i nema nastrešnicu - objasnio je Filip.

Njemu se nedavno u akciji koje preduzima pridružilo desetine Beograđana, motisivanih njegovim entuzijazmom.

Dobrom organizacijom sve postiže
POSVEĆENOST - „Imam vremena za sve: i da uživam, učim, vozim bajs, da izlazim i da se družim. To što želim da grad bude lepši i funkcionalniji, ne znači da nemam društveni život. Sve je stvar dobre organizacije i posvećenosti. Kad nešto zaista želite da uradite, nećete odustati zbog prve prepreke ili dva sata kraćeg sna”, objašnjava Filip Vukša.

24sata

Forum Srbija

Srbi...(vesti)

Ko je OnLine