Dvorci Vojvodine

Luna.* · **Poslato:** 17 Jun 2012, 16:40

Дворац "Данијел"

Дворац у Конаку изградио је гроф Данијел Ладислав 1884. године. Уз главну зграду, која је служила за становање велепоседника, изграђена је једна скромнија грађевина за становање бироша и слуга, а нешто удаљенији су остали економски објекти: коњушница, штале и сл. Дворац окружује леп парк са ретким стаблима разних егзотичних врста, који се простире на неколико хектара. Налази се у близини реке Брзаве на излазу из места према Вршцу. Комплекс се састоји од главне зграде за становање и околних помоћних објеката смештених у пространом парку. Дворац је приземна, подужно оријентисана грађевина симетричне основе. Главни украс на фасадама су класицистички портици, на јужној страни излаз у парк, а на северној страни главни улаз у дворац. Портик на јужној страни је богато декорисан са шест јонских стубова који се у кровној зони завршавају украсним везама, као и полукружно степениште за излаз у парк. У доњој зони између стубова је ограда од кованог гвожђа са једноставним украсима, а у горњој зони су слепе аркаде које носе плитки пиластри. У кровишту у равни стубова се налази атика са балустрадом. На северној фасади портик има четири јонска стуба који носе тимпанон, степениште у средишњем делу и бочне колске прилазе. Распоред прозора на фасадама је ритмичан и усклађен са унутрашњим распоредом просторија. Својом архитектуром и концепцијом представља леп пример једноставног, подужно оријентисаног, приземног класицистичког објекта, намењеног луксузном становању спахијске породице. Уређени парк и дворац чине целину складних и несумљивих вредности. Данас се у дворцу налази основна школа "Вук Караџић", а у економским објектима се налазе станови за предаваче и друге раднике у школи. Дворац, и парк око дворца су добро очувани. На дворцу су рађени конзерваторски радови 1984. и 1988. године. Дворац је споменик културе од великог значаја, a парк је заштићен као споменик природе II категорије.

Дворац није отворен за посетиоце!

dvorci info

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 27 Jun 2012, 10:36

Čelarevo - Dvorac prohujalih vremena

Uprkos činjenici da se nalazi pod zaštitom države i to kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, veliki dvorac porodice Dunđerski nalazi se u veoma lošem stanj

Zbog svojih estetskih, kulturnih i istorijskih vrednosti, značaja u društvenom i istorijskom propseritetu društva i svakako kao svedok brojnim istorijskim ličnostima, dvorac Dunđerski u Čelarevu je 1970. godine utvrđen za nepokretno kulturno dobro od najvišeg to jest izuzetnog značaja. Kompleks dvorca u Čelarevu sastoji se od nekoliko objekata smeštenih u prostranom parku, u neposrednoj blizini pivare Kompanije Carlsberg.

Čelarevo (nekadašnji Čeb) je naselje udaljeno 32 kilometra od Novog Sada, prema Bačkoj Palanci. Nakon odlaska Turaka, mnoga imanja u južnom delu Ugarske ostala su bez naslednika i vlasnika pa je tako i ovo pripalo državi. Leopold Marfi, ugledni plemić, glavni beležnik županije, otkupljuje imanje i počinje sa izgradnjom manjeg dvorca 1798. godine.

Nikola Bezeredi, živeći u manjem dvorcu, nastavlja sa uređenjem imanja, gradeći veći dvorac (1834-1837), zimsku baštu i katoličku crkvu. Nakon smrti, njegovi potomci prodaju imanje Lazaru Dunđerskom (1882. godine). Tada počinje procvat imanja i naselja. Lazar podiže špiritanu, parni mlin, hmeljarnike i pivaru.

Lazar je u svom dvorcu često dočekivao uvažene goste, kao što su to bili: Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić (koji je upravo ovde, u čast ljubavi prema Lenki Dunđerski, napisao najlepšu ljubavnu pesmu "Santa Marija della Salute". U nekoliko navrata i sam kralj Aleksandar I Karađorđević bio je gost dvorca u Čelarevu. Istorijski značaj imanja Dunđerski nastavljen je i nakon oduzimanja, kada je u periodu 1947-1952. godine, nakon završetka Drugog svetskog rata, imanje pripalo Predsedništvu vlade FNRJ, a dvorac postao rezidencija Josipa Broza Tita.

Manji dvorac, letnjikovac, je stariji, prizemni objekat sa plitkim rizalitom na uličnoj i tremom sa drvenim potpornim stubovima, na zadnjoj fasadi. Dekoracija je urađena u giterima na prozorima i rozetama ispod pokrovnog venca.

Veći dvorac izgrađen je u klasicističkom stilu gradnje, prizemnog, pravougaonog objekta, sa prilaznom rampom i portikom sa četiri dorska stuba. Na zapadnoj, zadnjoj strani fasade nalazi se terasa sa stepeništem koje vodi u park. Projekat objekta stigao je od bečkih arhitekata, dok su radove izveli domaći graditelji Aman i Hofman. Pisani izvori ukazuju da je pre otkupa imanja, enterijer dvorca bio oslikan zidnim freskama. Ispod cele površine dvorca nalazi se suteren.

Paviljon zvani Bogomolja ili Zimska bašta, u dnu parka, bio je namenjen za odmor, zabavu i razonodu. Zidan je u stilu klasicizma, ali su kasniji radovi uticali da degradaciju stila i estetike objekta.

Do glavnog objekta vode dva simetrična ulaza, obeležena kamenim figurama lavova koji stoje na visokim postamentima, kao simboli snage, moći i junaštva.

Park pokriva površinu od oko pet hektara. Podignut je u pretežno engleskom, pejzažnom, vrtnom stilu, sa elementima francuskog stila, ošrih geometrijskih elemenata, koji je dominirao u vrtnoj arhitekturi tokom prve polovine 19. veka. Stavljen je pod zaštitu 1968. godine, kao značajno prirodno dobro III kategorije. Jedan je od vrednijih predstavnika vrtne umetnosti 19. veka na teritoriji Srbije. Park je bio pod upravom Muzeja Vojvodine, potom Poljoprivredno-industrijskog preduzeća "Podunavlje" iz Čelareva, da bi krajem 2007. godine status staratelja nad parkom pripalo Kompaniji Carlsberg Srbija.

U 12 prostorija dvorca, u periodu 1968-2002. godine, bio je smešten Muzej stilskog nameštaja i predmeta primenjene umetnosti, koji su izrađeni u stilovima baroka i rokokoa do secesije i neoklasicizma, a prikupljani širom Vojvodine. Muzej je zatvoren zbog rekonstrukcije objekta, koja je trebala da bude završena 2006. godine, a traje do danas... Pokrenosti muzeja su 2006. godine najvećim delom prenete u dvorac Dunđerski u Kulpinu.

Uprkos činjenici da se nalazi pod zaštitom države i to kao spomenik kulture od izuzetnog značaja (jedini dvorac od pedesetak na teritorji Vojvodine, sa pripadajućim statusom), veliki dvorac porodice Dunđerski nalazi se u veoma lošem stanju. Urgentna rekonsktrucija i restauracija jedini su načini da se objekat star preko 170 godina zaštiti od propadanja. Do nedavno je bio predmet brojnih projekata za revitalizaciju i njegovo stavljanje u funkciju turizma, kako se to radi u zemljama sa bogatim kultunim nasleđem tipa dvoraca.

Do danas se veliki broj pojedinaca, profesionalaca, organizacija, zajedno sa lokalnom samoupravom i zajednicom na različite načine borio protiv nebrige, kako bi ovaj biser opstao. Ogorčenost i negodovanje zbog nebrige su prouzrokovali burne reakcije koje ostaju na papiru, dok se stanje objekta pogoršava, strahujući da neće dočekati novo leto.

B92

Luna.* · **Poslato:** 03 Jul 2012, 21:43

Sjaj i tama dvorca na Begeju

Od 1820. godine, kad je na njegovom otvaranju svirao čuveni Franc List, „Kaštel” u Ečki ugošćavao je prestolonaslednike, princeze i vojvode i bio svedok njihove raskoši, intriga i tajnih ljubavi

Na jednom od zidova lovačkog dvorca „Kaštel“ okačene su tri slike koje je radio nepoznati umetnik. Pronađene su u štali, zatim se preselile kod jednog kolekcionara, a kada je dvorac obnovljen, postavljene su preko puta recepcije. Na jednoj od njih je portret Mihalja Lazara, sina Lukača Lazara, osnivača ovog imanja u Ečki, pored Zrenjanina, druga je portret njegove žene Elizabete, a na trećoj je mlada devojka.

Odatle puca pogled na dugačak hodnik koji prolazi pored dvokrevetnih soba.

U hotelu ima 37 dvokrevetnih i jedna jednokrevetna soba, i sedam apartmana. Na kraju hodnika, u ćošku, nalazi se originalna česma, sklonjena tu od ćudi vremena, a napolju, u bašti, njeno mesto zamenila je replika.

I veliki luster pored recepcije je originalan, prerađen na struju, a po ugledu na njega austrijska firma koja oprema evropske dvorce uradila je i sve ostale lustere u „Kaštelu”.

Od 31. decembra 2007. godine dvorac, star bezmalo dva veka, ponovo sija starim sjajem.

Uz glamur istorije

Još nije ušao u postupak kategorizacije, ali je, bar tako tvrde ljubazni domaćini, na vrhunskom nivou, sa besprekornom uslugom, koja uz popularne cene (što je, istina, relativan pojam) uključuje i besplatni doručak u krevetu, brzi pristup Internetu, direktnu telefonsku liniju u sobama i druge pogodnosti.

Jedna od osobenosti je da luksuzni apartmani nose glamurozna imena Elizabete, Maksimilijana i drugih ličnosti iz istorije dvorca, koji su ga osnivali, borili se za njegovo nasleđe, uživali u njegovoj udobnosti, priređivali velelepne balove o kojima se u selu decenijama pričalo.

Od Sandre Skendžić, koja je zadužena za odnose sa javnošću, saznajemo da su u obnovu hotela uložena četiri miliona evra, dograđen je ceo aneks prema staroj katoličkoj crkvi, a radovi su izvedeni pod strogim nadzorom stručnjaka za zaštitu spomenika kulture koji su birali i boju fasade. U planu je da se izgrade i „velnes” i „spa”, i da se bivša konjušnica preuredi u lovački muzej.

Danas ovde dolaze poslovni ljudi iz Zrenjanina, Beograda i Novog Sada, organizuju se seminari i savetovanja, poslovni ručkovi i svadbe sa specijalnim protokolom, kako bi se zadržao aristokratski nivo.

Zamak je bio svedok i brojnih ljubavnih priča, sa srećnim ili tragičnim krajem, a jedna od njih ispričana je i nedavno na novogodišnjem dočeku. Najpažljivijim slušaocima, sa osećajem za naizgled nebitne detalje, uručene su novogodišnje nagrade.

Mnoga dešavanja kroz istoriju ostaće zauvek sakrivena iza zidina dvorca, ali to nije smetalo brojnim putopiscima i istraživačima da se upuste u odgonetanje porodičnih intriga familije Lazar i ispišu sagu o minulom vremenu do najsitnijih pojedinosti.

Tako se, recimo, zna da je čuveni virtuoz Franc List svirao na otvaranju „Kaštela“ 1820. kao devetogodišnjak, ali su ostala sporenja da li je svoje umeće za klavirom, na oduševljenje grofa Esterhazija, izveo u raskošnoj balskoj dvorani ili u obližnjoj katoličkoj crkvi. Po jednima, prestolonaslednik Franc Ferdinand, čest gost „Kaštela”, tu je sklopio jedan od svojih brakova sa manje poznatom suprugom, a po drugima sa najpoznatijom, Sofijom. U svakom slučaju, verodostojno je da je u Ečki poslednji put boravio dan pre atentata u Sarajevu.

Priča se nastavlja...

– Mi smo se opredelili za verziju koju je pisao Boris Pavlov – kaže Sandra Skendžić. – On je dao mnogo pojedinosti o minulom vremenu, a interesantan je i njegov opis svečanosti koja je priređena na otvaranju.

Tako saznajemo da su već mesec dana pre ovog događaja bili zaključeni spiskovi oko tri stotine zvanica i određen plan njihovog boravka. Pored dvojice vlastelinskih kuvara, iz Beča je pozvan jedan od najboljih dvorskih kuvara. Mnogobrojnoj posluzi sašivena su nova odela i livreje.

Uveče, 29. avgusta 1820. godine, priređena je svečana bakljada uz učešće skoro svih odraslih stanovnika Ečke.

Posle svečanog ručka u salonu dvorca, priređen je lov za plemiće i gospodu iz Beča i Pešte, a za njihove supruge i ostale gošće organizovana je šetnja gondolama po Velikom jezeru i Begeju.

Tradicionalni ečanski bal po toploj avgustovskoj noći pretvorio se u parku dvorca u hiljade čarolija, počev od divnih damskih toaleta i raskošnih uniformi, sve do raznobojne bengalske vatre koja je treperila celu noć duž mnogobrojnih staza u parku.

Desetinama godina posle ovih događaja, stanovnici Ečke su prepričavali ove dane kada je i najsiromašniji meštanin osetio radost nesvakidašnjeg slavlja.

Sa obnovom dvorca, ljubavne i druge priče koje su se odigravale u „Kaštelu“ nastavljaju da žive. A pojavljuju se i nove.

Prohujalo sa košavom

Jermenski trgovac Lazar Lukač, sa dobrim vezama na bečkom dvoru, kupio je 1782. godine imanje u Ečki od trideset hiljada lanaca za nešto više od 200.000 forinti kojim je njegova porodica upravljala 160 godina.

Lukač je imao četiri sina, a nasledio ga je najstariji, Janoš, koji je brinuo o imanju sve dok 1809. nije poginuo u dvoboju. On je i osnovao prvu ergelu rasnih konja sa 150 grla, od kojih su neka bila poznata širom Evrope.

Posle njegove smrti, imanje je nastavio da vodi Lazarev srednji sin Agošton koji je odlučio da sagradi dvorac jer postojeća vlastelinska zgrada više nije odgovarala porodičnim potrebama.

Treći sin, Mihalj, nastradao je od jednog od njegovih ljudi u sukobu nastalom oko očevog testamenta. U znak sećanja na nemio događaj, Agošton je u parku dvorca podigao spomenik kojim je pozvao porodicu da živi u slozi.

Agoštona je nasledio sin Sigesmund, kasnije general, koji je umro u 69. godini. Upravljanje imanjem preuzela je njegova 40 godina mlađa supruga Viktorina koja se preudala za princa Egona Maksimilijana. Svoju odanost Viktorini princ je iskazivao i organizovanjem konjskih trka koje su privlačile vlasnike najčuvenijih grla u Ugarskoj. Jedan od najznačajnijih trofeja bio je veliki srebrni pehar – dar princeze Viktorine.

Uprkos kućnom pritvoru u kojem se nalazila, Mariana, njena kćerka iz braka sa Sigesmundom, udala se za Feliksa Harnonkorta, ađutanta prestolonaslednika Franca Ferdinanda koji je ubrzo preuzeo svu vlast na imanju.

Pošto je Mariana umrla, Feliks je ostao u Ečki sve do 1919. godine. Uoči posete prestolonaslednika Aleksandra i vojvode Mišića preselio se u Beč, a njegovi naslednici vremenom su zapali u velike dugove. Posle Drugog svetskog rata imanje je nacionalizovano. Poslednji izdanak ove loze Antoaneta umrla je u SAD. Osamdesetih godina prošlog veka dvorac je ponovo postao centar okupljanja lovaca.

Od 31. decembra 2007. godine vlasnik čitavog kompleksa koji se prostire na oko 17 hektara postao je beogradski „Univerzal“.

Politika

Luna.* · **Poslato:** 07 Jul 2012, 20:26

DVORCI VOJVODINE

Od davno nestalog Panonskog mora srpskoj žitnici, Vojvodini, ostala je najplodnija zemlja u Evropi. Ostale su i močvare, a pre dva veka, problem podzemnih voda rešen je izgradnjom kanala. U to doba u Vojvodinu se doseljavaju Nemci, Mađari, Slovaci, Jevreji, to je vreme kada snaže građanske porodice. Među njima je bilo bogatog i uglednog sveta, grofovskih i baronskih porodica koji su gradili i kupovali dvorce, letnjikovce i zamkove.

Često su posede sticali poklonima carskog bečkog dvora za vojne zasluge, ali i nasledstvom i mirazom. Najveći neimari dvoraca u Vojvodini bile su porodice Dunđerski, Lukač i Stratimirović.

Danas, samo mali broj ovih zdanja pleni pažnju posetilaca lepotom arhitekture, enterijera, nameštaja, ali i parkovima koji ih okružuju. Neki dvorci su pretvoreni u izložbene prostore, drugi u turističke objekte ili zgrade sa specijalnom namenom. U hotele i mesta za uživanje pretvorena su tri dvorca: Fantast, dvorac u Ečkoj i u Kulpinu.

U Ečkoj, nadomak grada Zrenjanina, nalazi se dvorac okružen prelepim parkom sa stoletnim stablima. Izgrađen je za veleposednika grofa Lazara Lukača krajem 18. veka, a priča se da su najvažniji gosti u ovom zdanju u kome je svirao Franc List, bili car Franja Josif i grof Esterhazi. Danas je to hotel „Kaštel“ u čijoj blizini se nalazi umetnička kolonija sa više od 2500 umetničkih dela. Dvorac porodice Stratimirović u Kulpinu, jednom od najstarijih naselja u južnoj Bačkoj, pretvoren je je u Poljoprivredni muzej starih mašina i alatki u Vojvodini. U parku se nalazi najveća kolonija bršljana u ovom delu Evrope.

Najlepši dvorac Vojvodine, nadomak grada Bečeja, građen je od 1919. do 1923. godine po želji i iz inata Bogdana Dunđerskog, veleposednika, vlasnika ergele sa 1400 konja, poslanika u mađarskom parlamentu. Bogatom Dunđerskom, iako je bio prijatelj kralja Aleksandra, ipak je posle Prvog svetskog rata, agrarnom reformom, oduzet veliki deo zemlje. Pomalo uvređen, da bi pokazao da nije finansijski propao, sagradio je dvorac. Dok jedni kažu da je dvorac sazidan iz inata, drugi smatraju da je sve to zbog tajne ljubavi prema Mari, ženi nadzornika imanja, u koju je bio zaljubljen.

Razloge postojanja ovog dvorca možemo samo da nagađamo, ali je činjenica da je svetu na uživanje ostao pravi kraljevski ambijent. Prelepo belo zdanje ima toranj i četiri kule u stilu neogotike, a glavni ulaz i svečana sala su u stilu neoklasicizma. U blizini dvorca je Mala kapela, u neovizantijskom stilu koju je oslikao velikan srpskog slikarstva Uroš Predić.

Dvorac koji je bio luksuzno namešten i ukrašen, renoviran je u luksuzni hotel nazvan „Fantast“, po vlasnikovom pastuvu, nenadmašnom trkaču na hipodromima širom Evrope. Iz vremena nastanka dvorca je i bazen olimpijskih razmera, napravljeni su teniski tereni i staze za šetnju koje se nalaze u prostranom parku francusko-engleskog tipa.

top srbija

Luna.* · **Poslato:** 13 Jul 2012, 19:15

Vojvodina ima 67 dvoraca

U Vojvodini se nalazi 67 dvoraca, četiri su proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja, dok njih oko 40 čeka da im se definiše status

Gotovo da ne postoji mesto u Vojvodini u kojem ne možete da nabasate na neki legat starih veleposednika i plemića – nekadašnji luksuzni dvorac, vilu ili letnjikovac. Od kolonizacije, posle drugog svetskog rata, padali su „iz ruke u ruku”, tako da o njihovom nekadašnjem sjaju danas samo svedoče stare razglednice. Nekoliko njih je renovirano, a ostali čekaju bolje dane tek kad se bude znalo ko im je titular. U Vojvodini je pokrenuta široka akcija kako bi se sačuvalo to jedinstveno nasleđe, kojim retko koja država može da se pohvali. U Predlogu odluke o donošenju strategije razvoja turizma, koji je pokrajinski parlament usvojio prošle nedelje, dvorci rasuti širom ravnice prepoznati su kao jedan od potencijala koji bi mogao veomada doprinese razvoju te privredne delatnosti. Međutim, s obzirom na stanje u kome se većina njih nalazi i nerešene imovinsko pravne odnose, pitanje je da li tu ima mesta za optimizam. U pokrajinskom sekretarijatu za privredu su uvereni u to, mada priznaju da su tek na početku puta.

„Uključili smo sve institucije, civilne organizacije i pojedince koji imaju interes i želju da Vojvodina zauzme značajno mesto na mapi turističke ponude Evrope. Imamo alate kojima bi se u funkciju mogli dovesti i dvorce, kao kulturno-istorijsko blago ovog područja, ali tek sada nas čeka veliki posao – da zajedno razradimo sve mogućnosti kako možemo da intervenišemo, da privučemo investitore, da konkurišemo za sredstva kod IPA fondova.Jednostavno, ovako više nije moglo”, kaže za „Politiku” pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu Varnju Enre.„Strašno je kad posmatrate kako sve to propada, a ne možete ništa da uradite. Tek je nekoliko objekata privedeno nameni: kaštel Ečka, dvorci u Kulpinu, Čelarevu, Bečeju. Postoji ogroman neiskorišćeni potencijal i dok se ne reši ključni problem, a to je definisanje vlasništva, mi ne možemo da razmišljamo o dvorcima kao značajnom turističkom brendu Vojvodine. Čim se bude znalo ko su vlasnici, možemo otvoriti priču o eventualnom ulaganju kapitala u opremanje jer su ti objekti uglavnom u vrlo lošem stanju, bez sređene infrastrukture”, objašnjava za „Politiku” direktor Turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perković.

Poslednjih nedelja ponovo je aktuelizovana tema vlasništva nad dvorcima. Unuk bivšeg vlasnika dvoraca Dunđerskih u Kulpinu, Nikola Tanurdžić,prvi je presavio tabak. On traži sudsku zabranu bilo kakvog prometa nad tim dvorcem. Iako iz Muzeja Vojvodine, koji je „domaćin” dvorca Dunđerskih, demantuju tvrdnje o navodnom planu za prodaju, očekuje se da će taj slučaj otvoriti borbu za vlasništvo nad dvorcima i letnjikovcima širom Vojvodini. Problem je što se, u velikom broju, ne zna ko su im vlasnici, da li ima živih naslednika, kaže Radomir Jovelić,predsednik Kulturnog foruma iz Sremske Mitrovice u čijem sastavu se nalazi i Centar za dvorce. Po njihovim podacima, u Vojvodini ima 67 dvoraca. Četiri su proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja, dok njih oko 40 čeka da bude definisan njihov status.

U ovoj našoj inicijativi za obnovu već smo mobilisali sve značajne institucije, ali nemamo odgovor na najvažnije pitanje – a to je vlasništvo. Razgovarao sam s raznim dokumentaristima koji su se bavili tim problemom i pokušaćemo da napravimo neki presek, ali ne možemo ništa dalje od toga. Zakon o restituciji je neophodan da bismoimali pravu sliku o tome. Tek kada budemo znali ko su vlasnici, možemo da pravimo strategiju za rekonstrukciju zapuštenih i oronulih zdanja. Mnogo je privrednika koji bi želeli da budu uključeni u to. Recimo, „Potisje” iz Kanjiže je zainteresovano da učestvuju jer znaju da se biber crep koji proizvode nalazio kao krovni pokrivač na svim dvorcima. „Karlsberg” je ranije ušao priču jer su i sami korisnici dvorca u Čelarevu. Javljaju se privrednici iz Italije koji bi želeli da u jednom objektu otvore školu za kuvare. Interesovanja ima, ali čekamo da prvo država uradi svoj posao, kaže Radomir Jovelić.

Naš sagovornik naglašava da su za saradnju s njima zainteresovani i stručnjaci s Kazanjskog univerziteta za arhitekturu iz Rusije, koji su spremni da prenesu iskustva u obnovi dvoraca iz te zemlje. Susret s njima očekuje krajem maja. Do tada, vojvođanski lepotani čekaće odgovor na pitanje ko je njihov titular. Od toga zavisi da li će kao dvorci u Mađarskoj, pa i dobar deo njih u Sloveniji i Slovačkoj, dobiti nove vlasnike i odgovarajuću namenu.

Aleksandra Popović

-----------------------------------------------------------

Moć bogatih familija

Uspešni i bogati uvek su gradili domove koji su ilustrovali njihovu moć, što se osim u tv seriji „Sva ta ravnica” koja je snimana u dvorcu Dunđerskih u Kulpinu i u još nekoliko objekata, teško danas može videti. U Turističkoj organizaciji Vojvodine priznaju da su im „ruke vezane” jer je većina dvoraca u izuzetno lošem stanju – zapušteni su i ruševni, te da u svoju ponudu mogu da uvrste tek njih nekoliko koji su poslednjih godina renovirani.

Politika

Luna.* · **Poslato:** 28 Jul 2012, 23:24

Dvorac "Ilion"

Palata barona Rajačića građena je u prvoj polovini XVIII veka (1836-1848), a današnji izgled dobija 1920. godine. Zgradu je baron Rajačić otkupio od porodice Mioković-Hadži i renovirao je 1856. godine po planu bečkog arhitekte Sideka. Kolska kapija predstavlja poseban objekat na kojem se ispod trouglog timpanona nalazi grb Rajačića. Iznad srednjeg prozora na spratu u središnjem delu piše: "Ilion". Dvor dvorišnom fasadom prema Železničkoj ulici gleda na nekada prelepi park, koji je danas pretvoren u travnjak. U dvorištu dvorca se nalazi česma Patrijarhovac, posvećena Bogojavljenju, a izgrađena je 1864. godine. Dvor se nalazi u ulici Patrijarha Rajačića. Osnova zgrade je u obliku velikog slova "T" čiji srednji krak nije simetričan i prekratak je u poređanju sa glavnim pravougaonim delom osnove. Fasada u prizemlju ima tri ispada, a srednji deo je krunisan krovom na šest voda i dominira fasadom.

Danas je zgrada pretvorena u Gradski muzej Sremskih Karlovaca sa etnološkom zbirkom predmeta, sobom i kuhinjom sa kraja XIX veka. Prilikom obilaska u aprilu 2007. godine muzej je bio u fazi renoviranja. Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Dvorac je trenutno zatvoren za posetioce!

dvorciinfo

Andjela

Palićka vila „zarobljena” u tranziciji

Konenova ili Titova vila jedno je od najlepših i najstarijih zdanja na Paliću, ali poslednjih godina, zbog nespremnosti grada da ulaže u imovinu koja će biti vraćena, neumitno propada

Zovu je Konenova ili Titova vila, u zavisnosti od perioda koji želi da se naglasi, ali bez sumnje to je jedna od najstarijih i najlepših vila na Paliću. Ili je bar to bila dok poslednjih godina nije postala žrtva tranzicije, zagubljena u administrativnom prenosu između državne i privatne imovine.

Ulaznu kapiju vile otvara Đula Raguž, koja je 40 godina ovde bila domarka, a nakon što je otišla u penziju nastavila je da živi u opštinskoj kući sagrađenoj u dvorištu. Ograda prema glavnoj Splitskoj aleji je još očuvana, dvorišni prostor gotovo da više nema ni zaštitu, plotovi su propali i pod teretom neorezanog rastinja. U dvorištu pored fontane koja ne radi u zemlju je utonula bronzana skulptura, kako se smatra, rad Mihajla Dejanovića. U sredini je vila čija su fasada i drveni ukrasi vidljivo nagriženi vremenom.

– Kada sam došla, to je bila divna vila. Bilo je lepo tu raditi, uvek sa finim ljudima – kaže nam Đula koja nerado priča za novine o sadašnjoj situaciji, ali se rado seća vremena kada je ova vila bila privremeni smeštaj mnogim političarima, umetnicima, javnim ličnostima.

Vila je projektovana na razmeđi 19. i 20. veka, a izgrađena 1902. godine za porodicu Vilima Konena, jednog od suvlasnika mesne industrije koja će posle Drugog svetskog rata biti poznata kao „29. novembar”. Podignuta u stilu secesije, porodična kuća za odmor imala je veliku baštu i teniski teren na Paliću. Nakon Drugog svetskog rata oduzeta je, zajedno sa svom njihovom imovinom, od pređašnjih vlasnika i prešla u ruke države. Nazvana je Titova ili partijska vila, a bivši predsednik SFRJ u njoj je prespavao samo jednom, prilikom posete Subotici 1963. godine. Ipak, bila je redovno u upotrebi, koristili su je visoki funkcioneri Komunističke partije, ali i pisci, umetnici. Ovde su pisali Oskar Davičo, Dobrica Ćosić, Tanasije Mladenović, Antonije Isaković, stvarao Milan Konjović, samo su neka imena kojih se prisećaju hroničari istorije Palića. Poslednji put je korišćena 2005. godine za goste palićkog filmskog festivala.

Uvučena od glavne, Splitske aleje, u dubokom zelenilu koje je nekada i pripadalo vili, obezbeđivala je privatnost ali i komfor. Vila ima oko 150 metara kvadratnih, i njen originalni enterijer poharan je odmah po ratu. Sadašnji je, sudeći po stilu nameštaja, iz sedamdesetih godina. Tri udobne sobe, ulazni hol, kupatilo, prostrana veranda nudili su udobnost gostima. Sada je sve pod debelim slojem prašine, a nameštaj razbacan.

– Vila se ne koristi od kada je počelo da se govori o vraćanju imovine. Od tada su prestala i sva ulaganja. Povremeno predam predračun neophodnih radova, sada bi trebalo popraviti krov na kuli, ali na to u gradskoj upravi niko ne reaguje – kaže nam Ivica Arančić, rukovodilac zajedničkih poslova u GU Subotice.

Da bi se vila dovela u red, procenjuje da je neophodno najmanje 20.000 evra, nagriza je podzemna vlaga, drvenarija traži negu, krov je trošan, a troškovi njenog tekućeg održavanja su vrlo visoki. Arančić kaže da je zimi za njeno zagrevanje potrebno do 60.000 dinara mesečno. Ipak, presudna činjenica je da bivši vlasnici traže nazad ovu vilu, zbog čega grad očigledno više ne ulaže u nju, a kako se proces restitucije oteže godinama, propadanje vile je sve vidljivije. Očigledno, grad nije imao interes ni da je rentira vilu i tako je spase od propadanja, pa kada dođe trenutak vlasnicima će je vratiti devastiranu, ne samo zbog toga što je prošlo 70 godina, već pre svega zbog neodržavanja. Komšije u Splitskoj aleji ogorčene su zbog propadanja jedne od najlepših vila, ali i zbog toga što u srcu ovog turističkog mesta grad ne održava ni njeno zelenilo.

Politika

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

DVORCI VOJVODINE

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=iGkJLRax6AY[/youv]

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Dvorac u Vlajkovcu čeka renoviranje

Ni traga ni glasa od investitora koji treba da renovira dvorac. Ogorčeni i u MZ, kao i Franc fon Bisingen, koji je dao saglasnost za obnovu

Dvorac u Vlajkovcu

VRŠAC - Nekadašnjem velelepnom dvorcu grofovske porodice Bisingen u selu Vlajkovac, kod Vršca, preti potpuno urušavanje, jer ga vreme nemilosrdno urušava, a od italijanskog investitora, koji je trebalo da ga renovira, nema ni traga ni glasa. U lokalnoj samoupravi, koja je pre dve godine potpisala ugovor sa firmom “Vega internacional”, rekli su nam da će, ukoliko Italijani i dalje ne budu odgovarali na njihove pozive, pokušati da nađu neki drugi način da ovom zdanju iz 1859. godine vrate sjaj.

Karla Pangracio, vlasnik ove italijanske firme, kao i restorana “Vega 8” u Vršcu, prošlog septembra je najavila da od vlajkovačkog dvorca planira da napravi manji hotel sa osam luksuznih soba, koji će u prizemlju imati restoran sa pogledom na ogroman park, a u potkrovlju veliku salu za svečanosti. Međutim, od silnih ambicija dosad su samo uklonili 27 kamionskih prikolica starog šuta i ostavili dvorac da tone u svojoj starosti.

- Pokušavamo da stupimo u kontakt sa investitorima i razjasnimo da li imaju nameru da sprovedu odredbe ugovora. Ukoliko to ne budu želeli ili mogli, tražićemo raskid ugovora, uz zahtev da izmire zakupninu MZ Vlajkovac, kao i troškove sanacije krova, koji se još više urušio - kaže Jovan Kolar, član OV, zadužen za ruralni razvoj.

Stanje dvorca je alarmantno, a ukoliko se ceo krov brzo ne sanira, teško da će preživeti zimu.

- Beogradska firma, koja je, inače, potpisala ugovor sa “Vega internacionalom”, traži 10.000 evra za sanaciju krova. Pokušaćemo da nađemo ta sredstva u opštinskom budžetu i da do zime rešimo taj gorući problem - dodaje Kolar.

DVORAC - MUZEJ? S OBZIROM na to da je dvorac u Vlajkovcu u izuzetno lošem stanju, teško je pronaći ozbiljnog investitora, koji bi uložio mnogo novca u njegovo renoviranje. Zato je poslednja solucija za njegovo spasavanje da se iskoristi kao muzejski prostor, ali je to izuzetno dug i težak put, u kom bi morala da učestvuje lokalna samouprava, ali i država.

Zabrinutost zbog naglog propadanja dvorca izrazio je i grof Franc fon Bisingen, jedini naslednik dvorca u Vlajkovcu, čijoj je porodici ovo imanje oduzeto posle Drugog svetskog rata. Grof, koji živi u Nemačkoj, pre pet godina podneo je zahtev za povraćaj imovine, ali je dao saglasnost da Italijani renoviraju njegovu dedovinu, bez obzira na ishod restitucije.

- Jako me je bilo uzrujalo kada sam video da je država dopustila da jedno takvo kulturno dobro propada. Zato sam bez pogovora dao saglasnost za ovaj projekat, jer smatram da je važnije da se dvorac spase nego da samo bude vraćen mojoj porodici. Međutim, sada se plašim da za kaštel neće biti spasa - zabrinut je grof fon Bisingen, koji je posetio Vršac, jer ni on nije uspeo da stupi u kontakt sa vlasnicima “Vega internacionala”.

Grof je obećao da će, ukoliko mu se imovina vrati, preuzeti sve obaveze koje opština Vršac sada ima prema tom objektu.

vecernje novosti

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Umetnici oživljavaju zapušteni dvorac Špicerovih

Napušteni dvorac Špicerovih u Beočinu u nedelju će postati baza savremene umetnosti. Multimedijalnim performansom “Oživimo dvorac!”, koji organizuje asocijacija "Kulturanova", umetnici će izmeniti unutrašnjost dvorca plesnim tačkama, muzikom, svetlosnim efektima, video-projekcijama, autentičnim fotografijama...

Posetioci će moći da istražuju unutrašnjost dvorca i otkrivaju tajne svake prostorije, da čuju legendu o mračnom vajaru sa sedam prstiju, “prisustvuju” balovima i igrankama koji su se odvijali u vreme Orenštajn i Špicer porodica...

Cilj projekta je da se animira javnost i lokalne zajednice da koriste svoje spomenike kulture. Nastao je pod stručnom palicom Đule Cerpeša, umetnika savremenog plesa.

- Želja nam je da akcijama čišćenja koje su dosad izvedene za potrebe performansa i samim performansom pokažemo kako se za kratko vreme i uz minimalna ulaganja i ovako zapuštenim prostorima može udahnuti nov život - kažu organizatori.

Performans je deo projekta „Svet zaboravljenih kaštela“. Počinje u 19 sati, a ulaz je slobodan.

24 sata

Forum Srbija

Dvorci Vojvodine

Ko je OnLine