Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Dvorci i konaci
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=475&t=19009
Stranica 3 od 3

Autoru:  Braca [ 17 Jun 2014, 21:13 ]
Tema posta:  Re: Dvorci i konaci

Dvorac Fantast Dundjerski Becej



[youv]http://www.youtube.com/watch?v=X7L-DHgjTlg[/youv]

Autoru:  Braca [ 20 Jul 2014, 18:27 ]
Tema posta:  Re: Dvorci i konaci

Slika

Autoru:  Braca [ 23 Jul 2014, 23:27 ]
Tema posta:  Re: Dvorci i konaci



Dvorac Maldegem, Novi Knjaževac



Slika


Dvorac Maldegem je izgrađen 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem po kojima je zgrada i dobila ime. Plemićka porodica Maldegem je iz Belgije, tačnije iz grada u zapadnoj Flandriji, koji nosi ime kao i porodica, Maldegem. Porodica Maldegem je doživela najveći uspon u XVI i XVII veku dok je Flandrija još bila deo španske Kraljevine. Prvi je u tadašnju Tursku Kanjižu stigao grof Artur Maldegem, oficir i doktor prava, ali nije tu i ostao. On se venčao sa Georginom Bajer, kći Ota Bajera i Albertine, rođene Šulpe iz Turske Kanjiže. Otac Artura Maldegema je bio vitez Malteškog reda Karlo Maldegem rodom iz Minstera i bio je učesnik u Napoleonovim ratovima. Kao Napoleonov paž, morao je da Parižanima donese vest o porazu na Vaterlou 18. juna 1815. godine. Grof Artur Maldegem je rođen 1835. godine u Niderštocingenu u Nemačkoj. Nakon venčanja sa Georginom Bajer, živeo je u Požunu,današnjoj Bratislavi. U Požunu im se 1869. godine rodio sin jedinac Artur mlađi, koji je kasnije oženio devojku iz grofovske porodice Bethem, Vilmu, koja mu je rodila četvoro dece. Artur mlađi umire u 34. godini života i za sobom ostavlja suprugu Vilmu sa četvoro dece i roditelje. Nakon sinovljeve smrti, majka Georgina je rešila da se vrati u zavičaj i da tamo sagradi letnjikovac kako bi mogla biti češće sa svojom rodbinom. Georgina je u Turskoj Kanjiži imala nasleđenih, 1880 jutara zemlje, od svoje majke Albertine Šulpe. Počela je izgradnju dvorca 1904. godine, ali nije dočekala njegov završetak izgradnje 1910.godine.



Slika




Iako nije bila toliko stara grofica Georgina je umrla 1907. godine. Nakon smrti svekrve Georgine, Vilma Maldegem je sa svoje četvoro dece, Marojom rođenom 1896.godine, blizancima Karlom i Georginom rođenim 1897. i Albertinom rođenom 1901. godine, došla u Tursku Kanjižu da prati završetak izgradnje dvorca. U Turskoj Kanjiži naišla je na pomoć rođaka pa je starateljstvo nad decom prepustila Emilu i Beli Talijanu, koji su joj pomagali i oko završetka dvorca. Od četvoro dece samo je dvoje ostalo da živi u Novom Knjaževcu: Albertina zvana Berta, koja će se kasnije udati za daljeg rođaka svojih staratelja Tibora Talijana, i Karlo koji se po završetku školovanja u Požunu vratio na svoje imanje. Grof Karlo Maldegem je doktorirao političke nauke, ali nije imao većih ambicija. Nije bio oženjen, nije se bavio politikom, bio je dobrodušan i blizak svim ljudima, uživao je u lovu, čitanju i druženju. Nije se posebno ineresovao oko imanja, a imao je proizvodnje povrća, žitarica, gajenje goveda, svinja, konja i šarana u ribnjaku. Proizvod kojim su se Magdelhem dičio je bila crvena paprika, po kojoj je i danas Novi Knjaževac poznat. Nakon Prvog Svetskog Rata posed mu je smanjen na 713 jutara sa kojim je grof bez poteškoća dočekao Drugi Svetski Rat. Grof Maldegem je bio izraziti antifašista i pomagao je Srbima i Mađarima da prežive ratne gladne godine. Iako se dobro znalo na čijoj je strani bio, na kraju Drugog Svetskog Rata je bio zarobljen i stavljen na listu za smrtnu kaznu, ali su ga neki meštani uspeli osloboditi i spasiti streljanja. Albertina je poginula 7. oktobra 1944. na skeli iza dvorca Talijanovih.




Dvorac je opljačkan, a kraj dvorca se na lomači našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke Maldegemovih. Razvučen je vredan nameštaj, dregocenosti, porcelan, umetnička dela među kojima su bile i dve Rubensove slike. Sve su to uglavnom uradili isti oni ljudi kojima je grof pomagao za vreme rata dok nisu imali šta da jedu. Nakon oslobođenja grof je da bi preživeo radio svakojake poslove. Nosio je vodu, cepao drva, bio ložač, laćao se raznih fizičkih poslova, samo da bi za uzvrat dobio koru hleba. Grof Karlo Maldegem je 1961. godine odlučio da napusti zemlju i ode u Nemačku kod svojih rođaka. Vratio se pred smrt nakon osam godina da još jednom vidi svoj voljeni Banat, a umro je 1970. godine u Majnhofenu u Nemačkoj i sahranjen je u porodičnoj kapeli u Niderštocingenu. Nakon rata u dvorcu je jedno vreme bila bolnica, pa internat, uprava policije i banka.

Danas se u dvorcu nalazi narodna biblioteka “Branislav Nušić” i deo kikindskog Narodnog muzeja, a zgrada je u izuzetno dobrom stanju. Dvorac je kulturno dobro od velikog značaja. Dvorac je otvoren za posetioce!

Autoru:  Braca [ 06 Avg 2014, 08:59 ]
Tema posta:  Re: Dvorci i konaci

Filmski dvorac nadomak Novog Sada



Slika

Slika


Vojvodina obiluje dvorcima iz doba monarhije. Jedan od najpoznatijih je svakako onaj porodice Dunđerski.

Međutim, možda najbliži Novom Sadu je dvorac porodice Špicerov i istovremeno – najzapušteniji.

Bilo je pokušava da se rekonstruiše. Kako država nema dovoljno novca za ovaj poruhvat, dat je na brigu novosadskoj firmi “Futurizam”. Međutim, ni oni nisu imali novca, već su planirali da ga rekonstruišu od fondova za koje su konkurisali. Nijedan fond nije izrazio interesovanje, a dvorac je ostao urušen, sa natpisom “Strogo se zabranjuje pristup i neovlašćeni ulazak u objekat starog dvorca zbog mogućnosti urušavanja i povređivanja lica.”

Danas, iako na korak ko kolapsa i dalje mami svojom lepotom i predstavlja jednu od najlepših destinacija za fotografisanje mladenaca.



Svet


Autoru:  Sanja [ 26 Jan 2015, 21:20 ]
Tema posta:  Re: Dvorci i konaci

Srpski dvorac duhova čuva tajnu SEDMOPRSTOG MRAČNJAKA


Dvorac u Beočinu poznatiji kao Špicerov ili Dvorac duhova dobiće novog gazdu, barem u narednih 50 godina. Plan je da se u obnovljenom dvorcu otvori muzej narodnih nošnji podunavskih regija, restoran s vinotekom ili pivotekom, suvenirnice, biblioteka, hostel, te kancelarije za potrebe raznih domaćih i međunarodnih turističkih agencija i predstavništva.

Slika
Dvorac duhova u Beočinu


Iako je komisija opštine Beočin za sprovođenje davanja u zakup dvorca još prošle godine prihvatila jedinu pristiglu ponudu koju je dostavio Kulturni forum iz Sremske Mitrovice, ugovor još nije potpisan.

Slika
Dvorac duhova u Beočinu
Iako je trebalo da već dobije novog korisnika, dvorac i dalje zvrji prazan, Foto: Nenad Mihajlović


Radomir Jovelić Višorov, predsednik Kulturnog foruma i rukovodilac nacionalnog centra, kaže da je potpisivanje ugovora odloženo zbog birokratije.

Slika

Vlaga i memla pojele su nekada velelepne umetničke detalje u enterijeru, Foto: Nenad Mihajlović


- Nije uknjižen park oko dvorca. Ništa nam ne znači samo dvorac, ako nema i parka, jer samo zajedno čine raskošnu celinu. Park bi trebalo da bude uknjižen do kraja meseca, a nakon toga sledi potpisivanje ugovora – kaže Jovelić Višorov.

Slika

Zbog šumova u napuštenoj kući zaista vas podiđe jeza, Foto: Nenad Mihajlović


On dodaje da će tek sa potpisanim ugovorom moći da konkurišu za IPA fondove, koji će im, ukoliko projekat bude odobren, omogućiti kompletnu restauraciju ovog zdanja.

Slika

O dvorcu porodice Špicer ispredaju se razne legende, Foto: Nenad Mihajlović

Inače dvorac je sagradila porodica Špicer 1898. godine, a projektovao ga je Imre Štjandl. Ede Špicer je bio jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa. Zamak u Beočinu jedan je od najlepših secesionističkih zamkova u ovom delu Evrope. Ukrasi na fasadama, zmajolike i zmijolike glave, kao da su ispale iz nekog ponoćnog vašara duhova, što daje povod za razne sremačke legende.

Slika

Mit o Nadoru, sedmoprstom mračnjaku koji je pravio fasadu i ukrase na zamku i danas živi, Foto: Nenad Mihajlović

Najpoznatija legenda je ona o graditelju čije se ime dugo nije moglo saznati. Tek pre tridesetak godina, kada je započeto restauriranje zamka, u ohlađenom pepelu gipsane peći pronađen je pergament na kom je bilo zapisano sledeće: "Po sjaju njegovih očiju bih rekao da dolazi sa Dalekog istoka. Zove se Nador. Otkad je stigao, nije progovorio ni jednu jedinu reč - samo ćuti i gnječi gips za fasadu i ukrase na zamku".

Nepoznati autor ovog zapisa posle se divi tom “sedmoprstom mračnjaku koji sa poslom prekida jedino kada se moli”. Prema legendi, njegov život nije završio slavno - pretvorio se u golubiji izmet pošto je prethodno zgnječio belog goluba.

Slika
Dvorac duhova u Beočinu

24 sata

Stranica 3 od 3 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/