Forum Srbija

U Konaku vlada duhovna ispunjenost blizinom Svetog Prohora, poštuje se manastirski red i mir. Stoletna hrastova šuma kojom je manastir okružen pleni smirujućom tišinom koju narušava samo grgoljenje reke Pčinje i veseli cvrkut ptica. A kada zima bisernim pahuljama prekrije jablaničke vrleti i led okuje svaki dah života na Kozjaku, Konak postaje toplo utočište iz kojeg se širi miris sveže pečenog hleba i starinskih domaćih jela koja krčkaju ispod sača u ognjištu manastirske vodenice i sećaju na detinjstvo, roditeljski dom i davna vremena kojajiš samo ovde žive.

Konak Manastira Prohor Pčinjsk


U svojoj bogatoj istoriji Konak je nekoliko puta obnavljan,a ovog leta detaljno je renoviran i preuređen u luksuzan turističko-kongresni objekat visoke kategorijesa restoranom evropskih specijaliteta i etno restoranom staro-srpske kuhinje u autentičnom ambijentu manastirske vodenice iz 19. veka. Renoviran i funkcionalno opremljen Konak poseduje sve što je potrebno za udoban boravak i prijatan odmor. Gostima su na raspolaganju lap top računari koje mogu da iznajme na recepciji zajedno sa internet-konekcijom. Autentičnost objekta sačuvana je u potpunosti.

Autentična srpska hrana

Sobe i apartmani: Konak u ovom momentu raspolaže sa 29 soba (2/1, 25/2, 2/3) i 8 apartmana sa ukupnim kapacitetom od 80 ležajeva, izuzetno komfornim i prostranim, sa svim potrebnim sadržajima. U toku je detaljno renoviranje južnog krila Konaka, tako da će kapaciteti uskoro biti uvećani za 10 soba, odnosno 25 ležajeva.

Sobe su luksuzno opremljene
Objekat poseduje moderno opremljenu konferencijsku salu kapaciteta 100 sedećih mesta, namenjenu organizovanju predavanja, panela, prezentacija, promocija, radnih sastanaka i pres konferencija, kao i 4 nezavisne klub sale.

Kako doći do manastira? Oni koji dolaze koridorom 10 treba da se isključe sa autoputa na odvajanju za Davidovac, desetak kilometara posle odvajanja za Vranje. Od Davidovca do Manastira, koji je u neposrednoj blizini makedonske granice, stiže se za dvadesetak minuta kroz živopisne planinske predele satkane od cvetnih livada i stoletnih šuma.
Oni koji dolaze iz pravca Soplja treba da se uključe na odvajanju za Staro Nagoričane i putem koji krivuda kroz prekrasne seoske pejzaže krenu prema spomen centru Pelince. Od spomen centra Pelince do srpske granice, odnosno do manastira, ima još oko nekoliko kilometara.
U okruženju od oko 100 kilometara od Manastira i Konako postoje čak tri aerodroma: Niš, Priština i Skoplje, pa je Konak lako dostupan i stranim turistima. Znamenitosti koje se nalaze u neposrednoj blizini: Isposnica Svetog Prohora, Vražiji kamen, arheološko nalazište Kale, Crkva Bogorodičnog uspenja u Mrtvici...

Unutrašnost konaka

Конак кнеза Михаила - спољашност


На захтев кнеза Михаила Обреновића око 1860. године у оквиру дворског комплекса кнеза Милоша подигнута је нова зграда.
У оријенталном комплексу, Конак кнеза Михаила је представљао једну од првих европских грађевина, рађених по аустријском узору. Конак има високо приземље, спрат и таван и правоугаоне је основе. Утицај европске архитектуре назначен је симетријом и сведеном класицистичком орнаментиком.
Одлуком Скупштине СР Србије зграда је 1979. године утврђена за споменик културе од великог значаја.

Конак кнеза Михаила-унутрашњост, приземље

Конак кнеза Михаила-спрат

narodni muzej

Vila poslednji put otvorena kada je Tadić u njoj primio Boruta Pahora i Jadranku Kosor

"U dvorskom kompleksu u Beogradu, mada je u vlasništvu države, a prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina žive tamo, ipak je dozvoljena poseta organizovanim grupama. Ne vidim prepreku da se vila dinastije Obrenović ne otvori za posete i poveri Smederevu na upravljanje", rekla je turistički vodič u dvorskom kompleksu Beograd Jelena Jocić.

Knez Milan je, zapisano je, letnjikovac u Smederevu opremio da po raskoši ne zaostane za dvorom u Beogradu, ali ni za bečkim rezidencijama.

"Znamo da je vila Obrenovića u vlasništvu Vlade Srbije i da je rezidencijalni objekt zatvorenog tipa, ali smatramo da je neodrživo da to bude Zabranjeni grad u Smederevu koji nije dostupan ni gostima ni Smederevcima", rekao je predsednik Monarhističkog kluba ili, kako sebe nazivaju, "društvo modernih konzervativaca" Goran Prokić.

Posle ubistva kraljevskog para, Aleksandra i Drage, letnjikovac sa vinogradom i srebrni pribor za stotinu osoba sa kraljičinim inicijalima i grbom dinastije kraljica Natalija, supruga Milana Obrenovića, darovala je ličnom prijatelju, pukovniku Antoniju Oreškoviću, načelniku štaba drinske vojske u srpsko-turskom ratu 1876/78.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=Kd2FymZbI6k[/youv]

U predvorju vile još stoje dva nekadašnja čuda tehnike: ogromne, mehaničke, muzičke kutije iz Beča. Jednu je bečki dvor poklonio patrijarhu Josifu Rajačiću, a on, kasnije, srpskom dvoru. Jedna bi, da je ispravna, mogla da svira 24 sata.

U predvorju je i pribor za ručni rad kraljice Natalije. Sto za kartanje i sto za igranje šaha, čijim se figurama zametnuo trag. Na zidovima su reprodukcije portreta predstavnika dinastije. Među vrednijim stvarima tu je još i tri veka star tepih sa pola miliona čvorova od kamilje dlake.

Poslednji put u vili Obrenovića u Smederevu sastali su se Jadranka Kosor, Borut Pahor i Boris Tadić 1. aprila 2011.

Vesti

Vukov Tršić - Konak za merak

Do planinskog konaka „Milica“, stiže se makadamom, kroz šumu, dugom oko pet kilometara. Može i brže, ali pešice, strminom između Vukove spomen kuće i izvora Žeravije


Planinski konak „Milica“ / Foto B.Backović

TRŠIĆ - Proleće u februaru! Gosti u baštama u prostranoj avliji domačina Budimira Matića. Uživaju u suncu, u planini, iznad rodne kuće Vuka Stefanovića Karadžića.A, do planinskog konaka „Milica“, stiže se makadamom, kroz šumu, dugom oko pet kilometara. Može i brže, ali pešice, strminom između Vukove spomen kuće i izvora Žeravije, rečice na čijem je pesku slavni Vuk ispisao prva slova naše azbuke.

- Meni je baš merak da dođem u ovu lepotu i krasotu, a još kad vreme ovako lepo posluži, kad može da se prošeta kroz gotovo netaknutu prirodu - priča Ugljevičanin Predrag Vujević.

- Ne zna se ko se više raduje ovoj lepoti, nedaleko od odgnjišta naše pismenosti, da li mi odrasli ili deca. Nije ni čudo što je ovde dosta nas iz Republike Srpske. Sa brda vidimo našu Majevicu.

Domaćin Budimir, koji je konak podigao na pradedovskom imanju, na nekašnjem vinogradu, koje je graničilo sa imanjem Karadžića, ne staje. Ide od gosta do gosta, raspituje se šta može da ugodi, proverava da li je ono što je na trpezi, zaista, onako kakva je bila želja gostiju.



Kuhinja je pod „dirigentskom palicom“ njegove vremešne, ali agilne majke Milice, koja vodi računa da hrana bude baš kao iz vremena kada je ona učila od svoje majke, a potom i svekrve kako da bude takva da oni koji je jedu skoro i „prste poližu“.



Sve je domaće. Od proje, sira, kajmaka, čvaraka do poslastica. Piće je, naravno, iz podruma domaćina, a meso sveže.



Sve veće interesovanje nameće potrebu da širimo kapacitete, jer je ovo mesto, na neki način, postalo, kao neka vrsta vazdušne banje, pa ljudi, bukvalno, hrle, a, kao dobri domaćini, moramo svakoga da dočekamo - kaže domaćin Budimir, koji je imao i hrabrosti i smelosti da na ledini, daleko od središta sela pokrene destinaciju, koja je postala nezaobilazna na turističkoj mapi Podrinja.

novosti