Forum Srbija

Амиџин конак је једини до данас сачуван објекат из дворског комплекса кнеза Милоша. Име је добио по Сими Милосављевићу-Паштрмцу, званом Амиџа, устаничком барјактару и управнику Кнежевог двора. Конак је подигао кнез Милош у периоду између 1819. и 1824. године, а служио је за становање Симе Милосављевића и људи који су били у сталној Милошевој служби, као и за боравак нахијских кнежева када би послом долазили у Крагујевац.
Амиџин конак је репрезент балканско-оријенталног стила. То је спратна грађевина, изграђена у бондручном конструктивном систему, са два еркера на јужној страни и тремом на северној и источној страни. Зграда је 28.10.1947. године одлуком Скупштине СР Србије добила статус споменика културе од великог значаја.

Zahvaljujući statusu prestonice Kragujevac je u 19. veku doživeo veliki politički, kulturni i privredni napredak. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je knez Miloš Obrenović koji je posle Drugog srpskog ustanka započeo izgradnju značajnih objekata za porodične i državne portrebe.Amidžin konak je jedina sačuvana zgrada iz kompleksa dvorskih objekata Miloševog doba. U njegovoj neposrednoj blizini se nalazio konak kneza Miloša (uništen prilikom bombardovanja Kragujevca 1941. godine) i konak kneginje Ljubice (izgoreo u požaru 1884. godine). Amidžin konak je podignut u periodu 1819-24. godine za dvorsko osoblje na čijem čelu je bio domostroitelj Kneževog dvora Sima Milosavljević Paštrmac, rodom iz Paštrme, zaseoka u Ramaći. Miloš ga je zvao Amidža (turski stric), pa je tako konak dobio naziv. Paštrmčeva porodična kuća i danas postoji, u ulici Svetozara Markovića 3.Amidžin konak je najstarija građevina u Kragujevcu, rađena je od tvrdog materijala i nosi sve karakteristike balkanske arhitekture. Ima dva isturena erkera prema ulici i širok otvoren drveni trem prema dvorištu. Može se primetiti i veliki uticaj kulture Islama, koji su sa istoka doneli Turci. Turski stil se ogleda u oblikovanju lakih konstrukcija drvenog, skeletnog sistema. Takvu arhitekturu negovali su većinom priučeni majstori, pa je jako teško naznačiti projektante.Amidžin konak je služio za smeštaj kneževih činovnika i narodnih starešina, a danas predstavlja izložbeni prostor u kome se mogu videti postavke koje obuhvataju istoriju ovog područja od perioda praistorije do 19. veka.

Osnovci ispred bivšeg letnjikovca grofa Marka Pejačevića (Foto J. Slatinac)
Jarkovci kod Inđije – Gradeći polovinom devetnaestog veka letnjikovac na svom majuru u današnjem selu Jarkovci, grof Marko Pejačević nije mogao ni da zamisli da će u 21. veku u njegovim sobama učiti osnovci, da će mesto gde su živeli njegovi biroši biti selo sa 600 stanovnika, a da će glavni u njegovom dvorcu biti paor Dragan Stojanović, predsednik Mesne zajednice Jarkovci.

Danas je letnjikovac grofovske porodice Pejačević, na kraj sela u šumarku, pored Jarkovačkog jezera, najvažnije mesto u selu. Tu je seoska ambulanta, stan penzionisane učiteljice Milice Zorić, a u prizemlju dve učionice. U jednoj pet đaka i učiteljica Snežana Došenović, a u drugoj 12 osnovaca, prvi i treći razred, sa učiteljicom Tatjanom Lemajić.

– Učimo. Ovde prvaci, u grofovoj sobi sriču prva slova – kaže Tatjana Lemajić.

U trećoj sobi u prizemlju je dečje obdanište. Dvorac vri od dečje graje. Tako je od Drugog svetskog rata, kada je neko u srezu inđijskom odlučio da stari dvorac okreči u i u njega useli školu. Posle je otvorena ambulanta, pa mesna kancelarija, a onda i kancelarija Mesne zajednice Jarkovci. Tako je dvorac iz vremena Austrougarske monarhije, znak bogatstva i grofovskog rasipništva, postao najvažnije mesto u selu.

Dvorac u šumarku pored Jarkovačkog jezera, u idiličnom ambijentu, grof Marko Pejačević je podigao po želji svoje bolesne kćerke, a onda ga 1870. godine izgubio na kocki. Međutim, na nagovor svoje supruge i zaklinjanje kćerke, grof je ponovo seo za kockarski sto i nije odustajao dok ga nije povratio.

– O dvorcu se ovde ne zna mnogo. Zna se da je ovde u to vreme bilo biroško naselje, a da danas selo Jarkovci ima oko 600 stanovnika, od kojih su većina doseljenici i izbeglice. Ovde je doskora bilo dvoje-troje dece za školu, sada ih u školi ima 17 i isto toliko u vrtiću. Da je život u Jarkovcima uhvatio zamah potvrđuje i činjenica da će dvorac biti konačno saniran i uređen. Škola, obdanište i ambulanta ostaće u dvorcu, ali će on lepše izgledati. Posle Drugog svetskog rata na dvorcu je samo saniran krov – kaže nam učiteljica Snežana Došenović.

Letnjikovac je spoj gradske i seoske arhitekture sa velikom terasom okrenutom prema jezeru, sa koga stalno duva povetarac, a tik uz dvorac je šuma. Pošto škola nema fiskulturnu salu, đaci i učiteljice na časovima fizičkog idu u šetnju, da udahnu svež vazduh sa jezera, na kome ribolovci uživaju u bogatom ulovu.

Mladi Jarkovčani kažu da im je u dvorcu lepo, samo da se okreči. Za Katarinu Karanović, Marka Bobića, Danijelu Martinović, Novaka Gajića i Anju Radulović dvorac je samo škola, u kojoj im je, kažu lepo, posebno kad sa učiteljicama izađu u šetnju, u šumicu pored jezera.

– Nama je ovde stvarno lepo, nemamo salu za fizičko, ali zato imamo prostora za šetnju i igru, tako da deci baš ništa ne nedostaje. Očigledno je da je grof znao da se ovde može mirno odmarati i šetati, pa je tu sagradio dvorac – kaže učiteljica Tanja Lemajić.

Dok odlazimo iz Jarkovaca, na kraju sela ostaje dvorac, neuređen, ali i takav deluje lepo. Da nije postao škola, bio bi idealan za turističke obilaske. Međutim, Jarkovčanima je važno da imaju školu, dečji vrtić, ambulantu...

Jelenko Slatinac
Politika

U Čortanovcima, simpatičnom naselju i vazdušnoj banji na obali Dunava pod Fruškom Gorom, doktor Radenko Stanković je tridesetih godina prošlog veka sagradio dvorac po uzoru na srednjovekovne srpske i vizantijske palate.

Ovaj dvorac je više puta tokom svoje istorije menjao vlasnike, u njemu su boravili veliki državni funkcioneri uključujući i Josipa Broza Tita, a danas je nažalost zatvoren za javnost, prazan, iako bi se mogao urediti ili u luksuzan hotel, ili u kulturno-umetničku ustanovu tog kraja.

Nacrte je izradio Dragiša Brašovan, jedan od najznačajnijih arhitekata u Srbiji tog doba. Vila je urađena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smeštena je u čortanovačkoj šumi na imanju koje obuhvata 35 jutara raspoređenih na šest nivoa-terasa.

Zanimljivi podaci:

Vilu su planirali da kupe Slobodan-Boba Živojinović i Lepa Brena.
U vili je trebalo da se održi sastanak Glavnog odbora Demokratske stranke, koji bi vodio Zoran Đinđić, ali je otkazano zbog bezbednosti. U to vreme, veliki broj radnika uređivao je vilu, a postojao je strah od atentata. Sastanak je trebalo da se održi dve nedelje pre ubistva premijera.
Doktor Radenko Stanković je bio kardiolog, ministar prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnik kralja Petra II, veliki dobrotvor, kao i jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu.
U vili je sniman film Soje Jovanović “Silom otac”.