Arheološka nalazišta

Luna.* · **Poslato:** 27 Jul 2013, 20:13

Viminacijum: Loši putari bacani lavovima

Otkriven neverovatno očuvan veliki rimski put od ogromnih kamenih ploča širok oko pet i po metara. Od 400.000 kilometara rimskih puteva 80.500 bilo je popločano

PUTARSKA preduzeća starog Rima su bila čudo, konstatovali su arheolozi s Viminacijuma, kad su pre nekoliko dana otkopali tridesetak metara rimske saobraćajnice koja je prolazila pored rekonstruisanog amfiteatra. Kolovoz od ogromnih kamenih ploča povezanih još uvek čvrstim malterom širok je oko 5,5 metara i oivičen visokim bankinama. One su sprečavale bahate vozače brzih dvokolica da ugrožavaju pešake gravnog grada provincije Donje Mezije, koja se prostirala na teritoriji današnje Srbije.

Arheolozi podsećaju da su putevi bili suštinski važni za uspon i širenje Rima, jer su omogućavali brzo kretanje vojske, trgovaca i glasnika. Mreža rimskih puteva bila je duža od 400.000 kilometara, od kojih je više od 80.500 kilometara bilo popločano.

- Lako je bilo Rimljanima da prave ovakve puteve kad su pored njih imali arene, pa čim šef putara probije rok odmah ga bace lavovima - mudrovao je jedan od radnika na lokalitetu, diveći se kvalitetu saobraćajnice stare dva milenijuma.

Arheolozi kažu da ovakav put još nije viđen na Balkanu.

- Kolovoz je mnogo solidniji čak i od čuvene Via Apia na Apeninskom poluostrvu. Pokriven je ogromnim kamenim pločama, dimenzija metar i po sa metar, debljine od 30 do 50 centimetara, koje su teže od tone. Kamen koji se koristio ne izgleda kao onaj iz lokalnih majdana. Zaista je neverovatno kako su ovolike ploče donosili i polagali sa savršenom preciznošću - čudi se i prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum.

On smatra da je kamen dopreman iz udaljenih majdana brodovima koji su pristajali uz dokove Viminacijuma, jer je pre 2.000 godina Dunav prolazio uz današnje nalazište. Viminacijumska saobraćajnica je od kapije u severnom bedemu grada prolazila pored amfiteatra i termi, a zatim se račvala. Širina i solidna gradnja ovog antičkog bulevara ukazuju da je vodio do važnih gradskih objekata.

- Naši geofizičari počeli su da prate trase puta georadarom i na kraju jednog kraka snimili su pod zemljom objekat koji bi mogao da bude palata ili forum. Drugi krak verovatno vodi do hramova. Jedno je sigurno, ovaj put vodi do velikih otkrića - smatra Miomir Korać.

Arheolozi objašnjavaju da se gradska saobraćajnica van zidina ulivala u najstariji rimski put koji je vodio kroz današnju Srbiju. On je počinjao u severnoj Italiji i dolinom Save vodio do Panonije, sa carskim gradom Sirmijumom. Odatle je nastavljao do Singidunuma i Viminacijuma, gde se račvao u dva pravca.

OZBILjNI PUTARI

RIMLjANI su pravili više vrsta puteva, u zavisnosti od reljefa tla i raspoloživog materijala. Prvo bi iskopavali zemlju i u rov širine do pet metara sipali pavimentum, mešavinu kreča i peska. Na tu drenažu slagali su još četiri sloja. "Stratumen", vertikalno položene kamene blokove spojene malterom, krečom ili glinom. Na njega su nasipali "rudus", krupniji šljunak pomešan s krečom, a zatim dobro utaban "nukleus", mešavinu tucane opeke, kreča, peska i ilovače. Na vrhu se nalazila "suma krusta" - kamene ploče postavljene pod nagibom da se voda sliva van puta. Ponekad putevi nisu imali kamene bazaltne ploče već samo šljunak kao pokrivku, jer je to bilo jeftinije i konji i volovi su se lakše kretali.

[b- Međunarodni koridor preko Naisa i Skupija (Skoplja) vodio je do Salonike (Soluna). Drugi pravac pratio je tok Dunava ka Crnom moru. Kao i danas važno čvorište bio je Nais (Niš) gde se odvajao krak puta preko Serdike (Sofije) i Filipopolisa u Aziju. Još uvek tragamo za mestom gde se gradska saobraćajnica ulivala u međunarodne putne koridore - kaže prof dr Korać.

Da Viminacijum krije još mnogo tajni ukazuje neočekivano otkriće "nimfeja", svetilišta posvećenog nimfama, božanstvima izvora. Ukrašeni stubić žrtvenik podigao je zahvalni legeionar tik uz borilište arene.

- Lepe nimfe su smatrane zaštitinicama izvora i banjskih lečilišta pa su im Rimljani rado podizali žrtvenike. Viminacijumski nimfej, otkriven je prilikom istraživanja amfiteatra, a kraj njega veliki broj žrtvenih figurina od pečene zemlje, koje predstavljaju lepe žene, i uljanih svetiljki koje su prinošene kao darovi nimfama - objašnjava dr Korać.

On pretpostavlja da se tu nekada nalazio izvor ili česma, čijoj je nimfi zaštitnici, žrtvenik podignut, ali je neuobičajeno što se on nalazi uz sam pesak arene u kojoj su krvarili gladijatori.

- Nimfeum je u neposrednoj blizini tajanstvenog podzemnog objekta, nalik na cisternu ispod same arene. Verovatno su tu, pod zemljom gladijatori čekali da izađu u borilište. Postoji mogućnost da se kraj nimfeja u tu cisternu slivala posvećena voda da bi se koristila u poslednjoj molitivi i pročišćenju boraca pred bitku na život i smrt - kaže arheolog Miomir Korać.

novosti[/b]

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 29 Jul 2013, 11:39

Pored Bora novo arheološko nalazište iz praistorije

U Banjskom polju u Brestovačkoj Banji nadomak Bora, pronađeni su tragovi antike, starijeg gvozdenog i bakarnog doba na nalazištu Ružana

BOR - U Banjskom polju u Brestovačkoj Banji nadomak Bora, pronađeni su tragovi antike, starijeg gvozdenog i bakarnog doba na nalazištu Ružana.

"Ove godine smo imali sreće da u Banjskom polju, na lokalitetu Ružana, prvi put otkrijemo arheometalurški kompleks. Prvi put smo u istočnoj Srbiji naišli na tragove baš metalurškog procesa proizvodnje bronze", rekao je Tanjugu, dr Aleksandar Kapuran, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu.

Pronađeni su predmeti iz prvog i drugog milenijuma pre nove ere i ostaci metalične šljake koji svedoče o drevnom stanovništvu koje se pretežno bavilo metalurgijom.

Predmeti iz prvog i drugog milenijuma pre nove ere, kao i četvrog veka nove ere, pronađeni na lokalitetu nadomak Bora.

Otkriveno je višeslojno arheološko nalazište Ružana, koje svedoči o tri epohe, bakarnom, starom gvozdenom i antičkom dobu.

Istraživanja je pokrenuo Muzej rudarstva i metalurgije u Boru, a pronađeni su mnogi predmeti na osnovu kojih se otkriva rudarski aspekt života tadašnjeg stanovništva.

“Istočna Srbija je veoma značajna za period praistorije, jer je ovde počelo prvo rudarstvo i metalurgija bakra u Evropi. To se nastavilo i kroz period bronzanog doba. Zbog toga smo na ovom području pronašli puno naselja iz bronzanog doba, koja su isključivo imala funkciju rudarstva i metalurgije, prerade bakra i bronze", kaže Kapuran.

On je rekao da su arheolozi pronašli nekoliko bronzanih novčića i karakterističnu keramiku iz antičke ephohe.

"Imamo i nalaze iz starijeg gvozdenog doba, prvi milenijum pre nove ere, i materijal iz bronzanog doba. Posebno nam je interesantno bronzano doba, jer smo pronašli materijal iz drugog milenijuma pre nove ere. Detektovali smo neki objekat, ne znamo da li se radi o jami ili nekom ukopu, koji je veoma bogat arheološkim materijalom. Pronašli smo delove keramičkih posuda, kamene alatke, ali ono što je najznačajnije je mnogo metalične šljake”, rekao je Igor Jovanović, kustos i arheolog Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru.

Istraživanje se odvija u dve faze, tokom jula i u drugoj polovini avgusta, a pronađene predmete osim arheologa borskog muzeja, izučavaju i stručnjaci Arheoloških instituta u Beogradu i Londonu, i Tehničkog fakulteta u Boru.

U neposrednoj blizini postoji još nekoliko lokaliteta iz bronzanog doba.

Otkriveni su nekropola Trnjane kod Brestovačke Banje gde su sahranjivani rudari tog vremena, kao i nalazišta Hajdučka česma i Borsko jezero.

novosti

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Viminacijum: Vremenska mašina za obilazak mamuta

Novosti online

Na ušću preistorijske Morave u Panonsko more proradiće na jesen podzemni muzej u kome će vladati atmosfera od pre pet miliona godina, kada su savanama i močvarama današnjeg starog Kostolca lutala krda preistorijskih životinja

VREMEPLOV koji će putnike spuštati u duboku prošlost, u svet mamuta na ušću preistorijske Morave u Panonsko more, proradiće na jesen, najavljuju arheolozi Viminacijuma. Oni su osmislili podzemni muzej u kome će vladati atmosfera od pre pet miliona godina, kada su savanama i močvarama današnjeg starog Kostolca lutala krda preistorijskih životinja.

U viminacijumsku vremensku mašinu ulaziće se putem s vidikovca iznad površinskog ugljenokopa Drmno. Odatle, sa visine od stotinak metara puca pogled na stotine metara duboku dolinu koju su iskopali rudarski bageri. U njoj se ponegde vide mrlje belog peska Panonskog mora u crnom prostranstvu okamenjenog preistorijskog rastinja - uglja.

- Ideja nam je da u muzeju duboko ispod zemlje stvorimo atmosferu iz miocena, da posetioci dožive vreme od pre pet miliona godina. Da šetaju kroz pesak preistorije pre nego što stupe na kamenom popločane ulice prestonice rimske provincije Gornje Mezije - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum

U podzemnom paleološkom muzeju biće izloženi skeleti mamuta Vike, pronađenog 2009. godine nedaleko od Carske grobnice i njenih rođaka koji su iskopani prošle godine iz dubine lesnog brda Nosak.

Arhitektonsko rešenje za muzej-vremeplov pravi Emilija Nikolić, koja je projektovala i naučno-istraživački centar i rekonstruisala rimski amfiteatar.

- Da bismo posetiocima što vernije predstavili svet mamuta, odlučili smo da fosile prikažemo zajedno s tlom u kome su otkriveni. Iz slojeva tog tla moći će da se tumači istorija ovog dela sveta - kaže arheolog mr Nemanja Mrđić.

On je s mr Sašom Redžićem, mr Mladenom Jovičićem i mr Ilijom Dankovićem prošlog juna u patroli kraj sveže otkopane litice površinskog kopa uočio kosti preistorijskih divova kako se bele u žutom lesu brda Nosak.

- Izveli smo jedinstven tehnički poduhvat kad smo iz litice brda Nosak, koje su prepolovili rudarski bageri, isekli blokove lesa s kostima mamuta. U specijalnim kontejnerima transportovali smo ih vučnim vozom u blizinu budućeg muzeja. Sada nas čeka još teži zadatak, prebacivanje Vike s tlom na kome počiva. Dogovorili smo se da ona, kao glavna zvezda, mora prva da uđe u muzej - kaže mr Mrđić.

Fosil mamuta, star oko pet miliona godina, jedinstven je u svetu po tome što mu je skelet ostao očuvan tamo gde je životinja uginula, kada se zaglavila u močvari delte pra-Morave.

- Vika je bliža muzeju od Noskića, ali leži na ivici provalije kopa od koje je uspon puta veliki. Zbog težine bloka tla s fosilom, preti zaglavljivanje vučnog voza i zato ponovo formiramo multidisciplinarni tim za izvođenje poduhvata kakav nije izveden nigde na svetu - kaže prof. dr Miomir Korać.

DUGO DOBA MAMUTA

UGLEDNI naučni časopis „Vatermeri internešnel“ nedavno je objavio rezultate istraživanja starosti fosila mamuta „Noskića“.

- Istraživači Univerziteta u Novom Sadu, pod vođstvom dr Slobodana Markovića, u saradnji s laboratorijama u Velikoj Britaniji i Danskoj utvrdili su da su „Noskići“ stariji od 180.000 godina. Njihove rezultate potvrdili su i istraživači Univerziteta u Milanu, koji su analizirali i uzorke tla na kome leži Vika i pretpostavljaju da fosili Vike i Noskića mogu da budu međe dugog perioda u kome su ovde živeli mamuti - kaže mr Nemanja Mrđić.

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Na Pločniku pronađen prsten star sedam milenijuma! (FOTO)

Za samo nekoliko dana od kako su počela iskopavanja na neolitskom nalazištu Pločnik, međunarodni tim arheologa je pronašao metalni bakarni prsten sa početka 5. milenijuma pre nove ere, kao i razne komade metala i kamene sekire.

Bakarni prsten star 7.000 godina | Foto: Ljubiša Mitić
Kako bi dokazali osnovane pretpostavke da je na lokalitetu Pločnik započeta jedna od najstarijih proizvodnji metala na svetu tim arheologa predvođeni Julkom Kuzmanović Cvetković i Dušanom Šljivarom započeo je drugu fazu iskopavanja u Pločniku. Radovi se obavljaju u okviru međunarodnog projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“, koji se finansira od strane Vlade Velike Britanije.

Bakarna minđuša, pronađena prošle godine | Foto: Ljubiša Mitić
Vrednost radova je oko pola miliona funti i to je jedna od najvećih projekta i stranih investicija u srpskoj arheologiji čiji je nosilac Institut za arheologiju univerzitetskog koledža u Londonu.

- Prsten koji smo pronašli zajedno sa prošlogodišnjim nalazom minđuše u njegovoj blizini, predstavlja jedan od prvih metalnih objekata proizvedenih na svetu i kulturno blago izuzetne vrednosti za Toplicu i Srbiju. Cilj ovog projekta je da se istraži organizacija najstarije proizvodnje metala na svetu, koja je dokumentovana na lokalitetima Pločnik, Belovode i Jarmovca u Priboju na Limu. Na terenu imamo specijaliste iz raznih krajeva sveta koji se bave kremenom, keramikom, kao i rekonstrukcijom najstarijeg bavljenja topljenja bakra – rekla je Julka Kuzmanović Cvetković.

Pronađene su i kamene sekire | Foto: Ljubiša Mitić
Ona ističe da će radovi trajati oko mesec dana, i da je za kraj planiran eksperiment kojim će pokušati da rekonstruišu čitav proces najstarijeg bavljenja topljenja metala. Međunarodni arheolozi koji su uključeni u ovaj projekat Ben Roberst sa Univerziteta u Duramu i Silvija Amikone koja je zadužena za teknološko ispitivanje keramike, kao i Miljana Radivojević, idejni tvorac projekta i koja je doktorirala na ovu temu u Lodonu, oduševljeni su arheološkim nalazištem.

– Predmeti koje pronalazimo na ovom prostoru pokazuju da je vinčanska kultura imala smisla za umetnost i kulturu. Želimo da ispitamo pojavu najstarije metalurgije na svetu za koju se pretpostavlja da je na ovim prostorima. Jedno od najvažnijih pitanja u svetskoj arheologiji, kako i na koji način nastaje metal. Debata traje skoro 200 godina i sada smo na pragu da ponudimo nove podatke i analize koje će doprineti znanju o ovom pitanju – rekao je britanski arheolog Ben Roberts.

Još nije pronađen stariji metal
Iskopavanja na arheološkom nalazištu Pločnik započeta su početkom prošloga veka, a obnovljena 1996. godine kada je otkrivena veća količina bakarnih predmeta, među kojima i dobro očuvana bakarna sekira, stara više od 7.000 godina pre nove ere. Time je privučeno izuzetno interesovanje u naučnim krugovima širom sveta, jer do sada nigde nisu pronađeni metalni predmeti starijeg porekla.

Arheolog Ben Roberts u Pločniku | Foto: Ljubiša Mitić
On naglašava da je svetska naučna javnost izuzetno zaiteresovana, naročito da se odgovori na pitanje zašto i kako se pojava obrade metala dogodila baš u Srbiji. Ističući da su dosadašnja istraživanja lokaliteta Pločnik izazvali pravu senzaciju u svetu, Miljana Radivojević se nada da će projekat dati odgovor kako su ljudi uspeli da ovladaju prvim metalom, kako su ga obrađivali i kako su ga upotrebljavali.

– Postoji veliki broj dokaza da je bakar na ovom prostoru bio uobičajni metal. Ostaje samo da se utvrdi odakle je dolazio taj bakar i da li je moguće da se on vadio u nekom od okolnih rudnika - objašnjava dr londonskog univerziteta za arheologiju Miljana Radivojević.
O sastavu pronađenih predmeta će se više znati nakon analize koja će se obaviti na londonskom Institutu za arheologiju.

alo

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Венера - бронзана статуета

Статуета Венере

Ближи подаци о овој статуети нису били доступни. Анализа је извршена на основу кратке визуелне импресије кроз стакло витрине завичајног музеја. Бронзана статуета је урађена у техници ливења. Величине је не више до 15 cm. Представљена је млада, нага женска особа у стојећем положају. Тело је складно обликовано, једна рука је подигнута и налази се у положају којим се дотерује коса, а друга слободно пада одвојена од тела (без шаке је). Ноге су дискретно састављене, а цело тело се налази у положају благо нагнутом на десну страну. Статуета одише лепотом и грациозношћу. Иако је по димензијама мала, свакако је представљала предмет од укуса и луксуза за време из кога потиче, те тако сведочи и о укупном стандарду и културном статусу становника Ремизијане. Њена лепота и грациозност заслужују посебну пажњу, у најмању руку да постане заштитни знак или логотип културних институција средине у којој је пронађена.

Цела фигура као да представља тренутак затечене наге богиње у моменту када је заокупљена собом и посвећена себи. Истовремено показује сву своју складност и лепоту у својој постиђено затеченој нагости. Пропорције, складност и добра анатомска димензионираност су њене главне одлике. Данас се ова статуета налази у витринама одељења музеја у Белој Паланци. Нашла се и у каталозима значајнијих археолошких налазишта Понишавља. Можда ће будућа археолошка истраживања прецизније објаснити из ког периода датира ова статуета, указати на њен значај и објаснити шта она симболизује. Тако ће тек тада да заузме место које јој по значењу припада и буде доступнија широј јавности.

belapalanka

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Мермерна икона Херакла

Зна се да је у паганском периоду на тлу Дарданије којој је у Константиновом периоду припадао и већи део Понишавља био јако цењен Херакле, који је у себи спајао црте неког старог балканског божанства, највероватније дива и богаСербона. Првобитни Сербон, потоњи Херакле и Херкулес је обичан човек који је водио други велики поход до Индије, па је као такав најпре проглашен за дива а касније и бога.

У грчкој митологији је Сербон претворен у Хераклеса и он се код Грка јавља бар хиљаду година после старијег Хераклеса (о коме пише и Диодор). Хераклес није никада попримио све особине Сербона, нити је имао исти значај. Он је сужена, бледа слика Сербона, божији син и полубог, а Сербон је један од главних богова. Диодор каже да се Хераклес појавио код Грка ''једно поколење пре Тројанског рата''. Уобичајено се представља као кип робусног човека обученог у лављу кожу и са тешким толомом (топузом), који држи у руци или се на њега наслања. Диодор каже да су толма и лавља кожа обележје старијег Хераклеса. На тај начин је представљен и „ремизијански“ Херакло.

Плутарх каже да је сасвим извесно да Александар Велики води порекло од Хераклеса преко свога претка и родоначелника династије - Карана, и од јунака Ахила преко своје мајке Олимпије.

Веома интересантна (и по нашем мишљењу вредна) мермерна икона овог полубога пронађена на градском подручју Ремизијане. Онаима плитку барељефну представу античког лика.Пронашао је белопаланачки учитељ Игић Драгутин приликом копања у свом дворишту поред кеја на Коритничкој реци 1979. г. Локација је на самом рубу античке Remissianeи у близини јужне некрополе.

Барељеф је урађен на мермерној плочи димензија 300 x 300 mm, дебљине 30 mm. Оштећења има врло мало, с обзиром на старост и чињеницу да је предмет био под земљом на бујичном терену и изложен могућностима ударања приликом копања. Има мало оштећење десне ивице плоче у нивоу главе, врло мало оштећење доњег десног угла и скоро неприметно оштећење на „фризури” лика. Предмет се може сматрати добро очуваним. Материјал је бели мермер, а како је лежао у потесу ранијих токова Коритничке реке чије су воде веома тврде и пореклом са кречњачких терена, на његовој површини се у већој мери наталожио каменац, који би требало скинути да би се барељеф видео у својој правој лепоти.

Ко је Херакле?

По грчкој митологији Херакле(Heraklo, грч. Ἡpακλῆς, Hêraklễs) је био полубог, син врховног бога Зевса и смртнице Алкмене која је била удата за Амфитриона. Рођен је у Теби.У римској митологији звао се Херкулес.

Рођен је у Теби. Зевсова жена Хеба гонила га је из љубоморе, послала на њега дванаест змија, али их је он још у колевци удавио. Извршио је дванаест јуначких дела; савладао немејског лава и хидру, ухватио керинејску кошуту и еримантског лава, побио и растерао ефиматалске птице, очистио Аугијеву шталу, савладао критског бика, донео златне јабуке хесперидске, извукао Кербера из доњег света и тако даље. По легенди основао је и Олимпијске игре. Његова трећа жена Dejanira намазала мује из љубоморе кошуљусмешом крви и семена умирућег кентаура (кога је убио Херакле). Од тога су га спопале страшне муке. Да би се спасао мука, бацио се у ватру и изгорео. По смрти је уврштен у богове. За његово име се везују и Херкулови стубови - Columne Herculis, данашње име за Гибралтар, на чијим је обалама по веровању старих Херкул подигао по један стуб (као ознаку докле је у својим путовањима најдаље на запад стигао). Појам Херкул (лат Herkules) као и Херакло су синоними за изузетноснажног и храброг човека.

За допунске информације о мермерној икони Херакла консултовати монографију Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.

belapalanka

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Мермерна икона Трачког коњаника

С времена на време, па из дубине прошлости (и земље) на светлост изађе по неки предмет из домена давно створених вредности, који својом лепотом, начином израде или причом која га прати побуди пажњу стручне јавности, а по некад и пажњу ширих слојева образованих људи заинтересованих за решавање мултидисциплинарних енигми сатканих од историје, географије, археологије, етнологије, религије.

Један такав је, свакако, Трачки коњаник, који миленијумима јаше кроз простор и време, тајанствен, недокучив, мистериозан и изазован за људе од побројаних и других професија, јер се почеци његове приче губе у тмини праисторије. На локацији Љубин кладенац у селу Ланишту је 80-тих година прошлог века, сасвим случајно, приликом копања за постављање сеоског водовода пронађена мермерна икона трачког коњаника. Ово село административно припада општини Бела Паланка (географски у ужем смислу Белопаланачкој котлини, а у ширем средњем Понишављу). Тада то није била никаква археолошка сензација. Ипак, она се одликује неким специфичностима и посебном лепотом тако да завређује да се о томе каже реч више. И као таква, она, је изнова отворила питања и осветлила нека непопуњена поља мозаика који чини појам везан за ову икону и средње Понишавље.

Како изгледа ланишка икона?

Археолошки налаз, који је повод за ову причу, је нађен у белопаланачком селу Ланишту. Оно је смештено на левој обали Нишаве на самом улазу у Сићевачку клисуру на надморској висини од 540 m. Посматрајући са Нишаве лево од Ланишта се налазе Лесковик и Тамњаница, а десно Равни До. Изнад ових села и Ланишта данас преко Плоче пролази алтернативни пут из Ниша за Белу Паланка и ту негде иде траса чувеног античког Via militarisa из Сингидунума за Визант. До скора су се на Меденој стени познавали остаци античког мутатиа Улмо, али су њих приликом реконструкције пута извођачи радова дефинитивно уништили, тако да ће о њој будући нараштаји само моћи нешто да прочитају из Kanitzove књиге „Србија – земља и становништво”. Дакле, антички народи бивали су и радили веома близу и о томе сведоче налази равних опекарских производа као и водоводних цеви у атару Ланишта. Ближе дефинисана локација села је да лежи на западној страниасиметричне долине поточића Радино градиниште, у горњем току званог Грло, на уској долинској заравни Жути ћићер.

А онда, приликом изградње сеоског водовода 80-тих годинапрошлог века, случајно је нађена икона Трачког коњаника, данас смештена у музеју у Белој Паланци. Икона је израђена од белог мермера. Има облик правоугаоника чија је горња страница изведена лучно (засведена је). Димензије су јој 21,2 x 22 cm и очувана је у целини. „Састоји се од оквира у коме је рељефна представа са уклесаним грчким натписом. Задња страна плоче је добро углачана”.

Како су је могли доживети проналазачи у моменту када се после много векова појавила на светлост дана, с претпоставком да вероватно већина учесника није ништа знала о томе шта она представља?

belapalanka

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Миљоказ

Миљоказ,читач километара, који датира са почетка трећег века нове ере је пронађен 2012. год. код места Шупљи камен, у близини белопаланачког села Црвена Река, приликом извођења радова на новој траси Kоридора X.Деонице овог пута пронађене су и у Димитровграду и у Бугарској. Камени стуб је висок 2,4м. добро је очуван. Миљоказ је поред војних диплома и шлемова најређе археолошко откриће, јер их је било релативно мало и постављени су на раскрсницама, на одмориштима или на местима где су путници замењивали уморне коње. Постављен је 230 год. н.е. на главном римском путу VIA MILITARIS у време цара Александра Севера, последњег цара династије Севера која је 42 године владала Римом.

Миљоказ показује удаљеност од Ниша (Naissusa) 22 миље, односно 35 км, што се поклапа са садашњом удаљеношћу тог местаод Ниша.

Превод текста исклесаног на камену гласи:

< Императору Цезару, унуку великог Антонија Пија, сину Марка Аурелија Севера, срећном , узвишеном,највећем „свећенику трибунске власти 9, конзул 3, оцу нације “... MP XXII >

Александар Север је последњи цар из династије Севера која је владала Римом 42 године, касније владају императори које бира војска.

Жена Александра Севера је била кћер свештеника чији је предмет обожавања камен који је наводно пао са Сунца тако да су се клањали Сунцу као врховном божанству.

Луције Септимије Север(рођен 11. априла 146. године, умро 4. фебруара 211. године) био је римски цар од 9. априла 193. године, па све до своје смрти. Он је основао династију Севера. Поред тога трудио се да спречи корупцију раширену међу сенаторима, што није доприносило његовој популарности. Десетине сенатора су били оптужени током његове владавине за корупцију и за учешће у завери против цара и били су због тога протерани или убијени. На њихово место у Сенат су долазиле присталице Септимија Севера. Преторијанце је такође замењивао војницима који су му били лично одани.

belapalanka

Braca · **Poslato:** 17 Sep 2013, 00:52

"Belo brdo" u Vinči ponovo otvoreno za posetu

Stalna postavka na Arheološkom lokalitetu Belo brdo u Vinči ponovo je otvorena za posetu. Radovi na sanaciji krova su završeni i izložbena postavka će od utorka 17. septembra biti ponovo otvorena.

Posetioci će moći da obiđu lokalitet i pogledaju postavku utorkom, sredom i petkom od 10 do 16, četvrtkom od 12 do 18 i subotom i nedeljom od 10-18h. Lokalitet će biti otvoren po ovom radnom vremenu do kraja oktobra, odnosno i duže ako vremenske prilike to budu dozvoljavale, a nakon tog datuma poseta će biti moguća po najavi.

Tokom neolita, u periodu dužem od hiljadu godina, jedni pored drugih živeli su i radili ribari, zemljoradnici, tkači, grnčari, lovci, stočari, vračevi, kamenoresci. Zbog izuzetno geografskog položaja, Vinča je zauzimala centralno mesto na širem području. Bogatstvo nalaza u Vinči i njena dugotrajnost pokazuju da je to naselje predstavljalo istaknuto mesto u lokalnim, kao i u regionalnim okvirima. To potvrđuju i mnogobrojni nalazi luksuzne robe koja potiče sa obala Egeje, udaljenih više od hiljadu kilometara.

Zahvaljujući nalazima iz neolitskog perioda, pre svega antropomorfnim figurinama, Vinča je zauvek ucrtana na mapu svetske kulturne baštine. Međutim, značaj arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči ne leži samo u ostacima iz doba neolita. Otkriće jama iz bakarnog i bronzanog doba (period od 4000. do 2000. godine p.n.e), kao i srednjovekovne nekropole (od 700. do 1500. godine n.e), pokazalo je da je i nakon okončanja neolitske epohe, Vinča naseljavana u kontinuitetu od 7000 godina sve do naših dana.

Arheološki lokalitet Belo brdo u Vinči, Belo brdo 17
011/8065-334 i 060/500-51-87
www.mgb.org.rs
1. april – 31. oktobar
utorak, sreda, petak: 10–16h
četvrtak: 12–18h
subota, nedelja: 10–18h

Stručno vođenje:
subota i nedelja 10.00, 11.30, 13.00, 14.30, 16.00, 17.30

U periodu od 31. oktobra do 1. aprila posete za grupe biće omogućene po najavi.

Braca · **Poslato:** 18 Sep 2013, 00:16

Koridor 10 krije arheološko blago

Izvor: Tanjug
Arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda sa kolegama iz Pirota u okviru zaštitnih arheoloških iskopavanja istočnog kraka budućeg Koridora 10, do sada su istraživali i identifikovali 30 arheoloških lokacija na kojima su obavljena iskopavanja.

Tokom četvorogodišnjih iskopavanja, koja još traju pronađeno je mnoštvo izuzetno vrednih arheoloških nalaza, rekao je Tanjugu Predrag Pejić, arheolog Muzeja Ponišavlja u Pirotu.

Kod belopalanačkog sela Špaj otkrivena je ranohrišćanska crkva iz 4. veka, kod Crvene Reke i Crvenog Brega antički miljokaz (kameni stub) posvećen rimskom imperatoru Aleksandru Severu, kod sela Sinjac su otkrivene grobnice iz gvozdenog doba, a jedan miljokaz je otkriven i kod mesta Vojnegovačka bara, kod Pirota.

On se trenutno nalazi u srednjovekovnoj tvrđavi Momčilov grad i biće postavljen na raskrsnici kod Kalea, što je slučaj i sa miljokazom koji je pronađen kod Bele Palanke, jer je i on postavljen u centru grada, kaže Pejić.

Po njegovim rečima, možda najdragoceniji arheološki nalaz jesu ostaci drevnog Via Militarisa koji je pronađen kod mesta K'ndina bara, kod Dimitrovgrada.

''Pronađeno je oko tri kilometra nekadašnjeg Via militarisa u odličnom stanju. Na toj deonici je rađena zaobilaznica tako da u budućnosti je moguće ove deonicu rimskog puta otkriti skidanjem humusa, konzervirati i učiniti dostupnom javnosti i turistima'', rekao je Pejić.

Forum Srbija

Arheološka nalazišta

Ko je OnLine