Forum Srbija

Muzej Jugoslovenske kinoteke: Otvorena izložba “Od kamere obskure do polaroida”




Izložba “Od kamere obskure do polaroida” otvorena je sinoć u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici na kojoj je predstavljen deo kolekcije od više od 2.000 fotoaparata koje je kolekcionar Uglješa Rajčević donirao toj instituciji.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović u izjavi Tanjugu izrazio je zadovoljstvo što su segment nove zgrade otvorili izložbom iz kolekcije Rajčevića i što su uspeli da naprave reprezentativan katalog.

Prema njegovim rečima, jedan deo izložbe će biti stalna postavka, a drugi će se menjati. “Želja nam je da kada neko uđe u ovu kuću sazna sve što ga interesuje o filmu na jednom mestu”, dodao je Zelenović.
“Rajčević je rekao da kada bude sakupio 2.000 predmeta prestaće time da se bavi, međutim, neki ljudi su ga videli na buvljoj pijaci kako traži nove fotoaparate”, napomenuo je uz osmeh Zelenović.

Rajčević se sakupljanjem fotoaparata bavi skoro 40 godina i nalazio ih je svuda po svetu i buvljacima, a njegova kolekcija sada sadrži 2.200 fotoaparata, kamera, projektora i foto opreme, rekao je on Tanjugu.

“Najstariji primerak je Kodak iz 1890, a najmlađi su iz 50-tih godina i to su uglavnom ruski aparati koji su rađeni u velikim serijama”, objasnio je on.

Među eksponatima su Špijunska kamera iz 1905. godine koja izgleda kao džepni sat, zatim su tu Čarobna lampa iz 1890. godine, kamera braće Limijer iz 1896, prva studijska filmska kamera “Pate Frer” koja datira iz 1903, preteča gramofona – polifon iz 1860, Edisonov fonograf (1908) i čitav niz kamera, projektora i tonskih uređaja.

Izvor i foto: Tanjug

_________________

_________________

Dom Grujića postaje muzej


Napravljen biznis plan da zgrada u Svetogorskoj pored Ateljea 212 bude Muzej diplomatije i avangarde. Projekat pozitivno ocenjen od Evropske komisije



Unutrašnjost doma Jevrema Grujića

- Fondacija Jevrema Grujića je uz pomoć Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda i stručnjaka različitih oblasti napravila program revitalizacije zgrade i biznis plan za otvaranje Muzeja diplomatije i avangarde. Ova inicijativu je prepoznata i kao najpogodniji projekat za realizaciju u okviru Ljubljanskog procesa II, projekta rehabilitacije kulturnog nasleđa koji je podržala Evropska komisija - kaže Alek Conić, predsednik fondacije Jevrema Grujića.


Potrebno je oko 400.000 evra za restauraciju zgrade i pretvaranje prostora u muzejski, čime bi Beograd dobio reprezentativan muzej.



Namena: I belgijsko poslanstvo i prva diskoteka u Beogradu

Dom Jevrema Grujića spomenik je kulture od velikog značaja i predstavlja simbol starog Beograda. Podignut je 1896. za istaknutog srpskog državnika i ustavobranitelja Jevrema Grujića, ministra pravde u vladi kneza Mihaila, diplomatskog predstavnika u Carigradu i osnivača Liberalne stranke. Grujićevi su potomci, takođe, bili istaknute ličnosti srpskog društva, a gosti doma bili su Jovan Cvijić, Simo Matavulj, Jovan Skerlić, Paja Jovanović, Milan Rakić, Stevan Todorović, Uroš Predić i mnogi drugi. Sedam generacija stvaralo je zbirku koju danas čini više od 500 umetničkih predmeta i retka arhivska građa. Sve to bi uskoro moglo da bude deo Muzeja.

Dom Jevrema Grujića je presek svih političkih, kulturnih, društvenih, pa i mondenskih događaja, a sve što je sačuvano predstavlja našu burnu tradiciju i most između 19, 20. i 21. veka - kaže za „Blic“ jedan od potomaka Lazar Šećerović.

Forum Kulturno nasleđe



Spomenik kulture Dom Jevrema Grujića biće jedna od tema drugog Foruma „Kulturno nasleđe: izazovi u kreativnoj ekonomiji“ koji će danas biti otvoren u organizaciji Ministarstva kulture i Fondacije Grupa za kreativnu ekonomiju, a pod pokroviteljstvom Ambasade SAD. Gost Foruma je Donovan Ripkema (na slici ispred portreta Jevrema Grujića), nekadašnji direktor programa kulturnog razvoja Svetske banke i jedan od najvećih stručnjaka za projekte revitalizacije spomenika kulture u svetu, koji je posetio Dom Jevrema Grujića.
- Vidim potencijal, pre svega, u edukaciji mladih i zamislite koliko je neprocenljivo kada i fizički možete sedeti na mestu gde su se dešavali važni istorijski događaji, a u kojima su učestvovali članovi porodice koji su povezivali Srbiju sa ostatkom sveta. Muzej diplomatije i avangarde bi mogao da bude i magnet za turiste, a to opet znači i profit za grad i zemlju - kaže Ripkema za „Blic“.



Mnoge dragocenosti su čudom spasene. Grujići su poučeni iskustvom iz Velikog rata - kada je iz doma u koji se uselio general Austrougarske prilikom povlačenja spakovao i poneo deo kolekcije - vrednosti tokom Drugog svetskog rata, pa sve do šezdesetih godina skrivali zazidane u podrumu kuće.


Osim slika Arsenija Petrovića, Uroša Kneževića, Stevana Todorovića, Miloša Tenkovića, Đorđa Krstića, Uroša Predića, Paje Jovanovića, Vlaha Bukovca, Ivana Tabakovića, Zore Petrović... Legat Doma Jevrema Grujića čine i originalni primerci stilskog nameštaja (od 16. do 20. veka), predmeti od porcelana, keramike, srebrnina, diplomatska prepiska, fotografije sa evropskih dvorova, biblioteka u kojoj je i prvo izdanje „Gorskog vijenca“, kao i prepiska kralja Milana i kraljice Natalije, privatna pisma kneza Miloša...



Zanimljivosti

U Domu Jevrema Grujića je 1912. tajno potpisan savez sa Bugarskom
Posle Velikog rata u zgradu je smešteno Belgijsko poslanstvo
U danima borbi za oslobođenje Beograda, oktobra 1941, ovde je bila smeštena partizanska bolnica.
Na ovoj adresi, 1967. otvorena je i prva diskoteka u Beogradu.
U kući je i verovatno najlepše ogledalo u Srbiji, Rokaj stila, iz 1775.
Najstarija vrednost u Domu Grujića je ikona Jovana Krstitelja iz XVIII veka sa kojom je Mirka, kćer Jevrema Grujića, prešla Albaniju
U zbirci oružja iz srpskih ustanaka su i puške Hajduk Veljka i Tanaska Rajića

Savet za kulturu o muzejima u Srbiji



| Izvor: Tanjug

Nacionalni savet za kulturu saopštio je danas da je 34. redovnu sednicu održao u sredu u Narodnoj skupštini i tom prilikom je razmotrio i temu Muzejske delatnosti u Srbiji danas.



U saopštenju se navodi da su direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković i direktor Muzeja savremene umetnosti Jovan Despotović ukazali da muzejska delatnost, kao jedna od važnih oblasti u ukupnoj kulturi Srbije, deli sudbinu te ukupne kulture, ali da se posebno izdvaja podatak da je polovina ili više od polovine ustanova kulture od nacionalnog značaja upravo u toj oblasti.

To pokazuje da društvo daje značaj tim ustanovama, navodi se u saopštenju Saveta.

Brešković i Despotović su napomenuli da u javnosti ima dosta nejasnoća pa i zabluda kad je reč o radu te dve institucije i istakli da su i u uslovima nemogućenosti za stalne postavke nastavili da obavljaju svoju delatnost.

Nacionalni savet za kulturu smatra da je pretvaranje Oktobarskog salona, najvažnije smotre savremene vizuelne umetnosti na našim prostorima, iz godišnje u bijenalnu manifestaciju veoma štetno za kulturu Srbije.

Oni smatraju da Oktobarski salon treba da ostane godišnja i pre svega međunarodna izložba, mesto gde se iskustva i poetike srpskih umetnika ukrštaju sa delima inostranih stvaralaca.

Istovremeno, Savet uočava zabrinjavajući trend promene strukture manifestacija i ustanova iz oblasti kulture na nacionalnom i lokalnom nivou koji se dešavaju bez odgovarajućeg učešća stručne javnosti, navodi se u saopštenju.

Savet je sa zadovoljstvom primio informacije o programima koje ta dva muzeja priređuju i takođe kako te dve središnje ustanove deluju na druge muzejske ustanove u Srbiji.

Tom prilikom ukazano je na probleme kad je reč o kadrovima, smeštaju, zaštiti kulturnih dobara i o drugim pitanjima koja su prisutna u muzejskoj delatnosti.

Istaknuto je, kako je navedeno, i Savet to podržava, da muzejsku delatnost treba urediti posebnim zakonom i da su u tom pravcu predložene odredbe Zakona o kulturi koje će biti osnov za donošenje takvog zakona.

Savet je ponovo izrazio nezadovoljstvo zbog primene Zakona o javnim nabavkama u toj oblasti kao i u ukupnoj kulturi, jer je praktično onemogućeno da se obnavljaju zbirke i kulturna dobra i da nešto što je unikat ne može ni po kakvom zakonu biti u više primeraka.

Savet je sa zadovoljstvom primio zvanična saopštenja da će sanacija Narodnog muzeja biti završena, i muzej biti otvoren 10. maja 2016. godine, a Muzej savremene umetnosti 20. oktobra 2015. godine, a ta garancija se daje na osnovu obećanja i plana Ministarstva kulture i informisanja koje će u naredne dve, odnosno tri godine izdvojiti 3,1 milijardu dinara za sanaciju te dve značajne institucije.

Pomoćnice ministra i savetnice u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandra Fulgosi i Nevenka Mihajlović su predstavile Nacrt zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom primerku publikacije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi.

Savet će svoje predloge, sugestije i mišljenje dostaviti nakon redovne sednice koja će biti održana 3. decembra.