Suveniri

G o o g l e

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Izložba etno suvenira u Nišu

Večeras od 19:30h u Domu vojske biće otvorena izložba umetničkih i ručno rađenih predmeta koje su napravili zanatlije, vajari i slikari sa juga Srbije.

Predmeti koji će biti predstavljeni biće promovisani i kao mogući suveniri grada.

Prema najavama organizatora, izložba je posvećena godišnjici Milanskog edikta, a radove će predstaviti oko 200 učesnika.

Među glavnim motivima na radovima su Konstantin i carica Jelena, pečat grada Niša i Hristov monogram, a oni su izrađeni u ikonopisu, zlatovezu i raznim tehnikama.

Izložbu organizuje Zanatska komora, a oni kažu da im je želja da prikažu bogatu istoriju grada, ali i da je sačuvaju od zaborava.

Ulaz je slobodan.

Juzne vesti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Naša kultura kroz suvenire

Koliko naše institucije kulture primenjuju dobru praksu svetskih muzeja, galerija... Od suvenira Prado ima milione evra, Narodna biblioteka Srbije oko četiri hiljade

NAJPOSEĆENIJI muzej u svetu u 2011, sa rekordnih gotovo tri miliona posetilaca, španski Prado, počeo je da radi sedam dana u nedelji, umesto dosadašnjih šest, da bi nadoknadio 25 odsto manje subvencije koje je dobio od vlade, a užurbano se priprema i nova, luksuznija ponuda suvenira.

Time će španski narodni muzej, u kome se čuva preko 4.000 slika iz razdoblja od 16. do početka 19. veka, i remek-dela Fra Anđelika, Botičelija, Boša, Ticijana, El Greka, Rembranta, Velaskeza, Goje... kako je izjavio direktor Migel Sugasa, pokušati da broj posetilaca poveća za 250.000 godišnje, što bi muzeju trebalo da donese 1,5 miliona evra više. Sugasa je najavio i nekoliko novih kolekcija suvenira, među kojima je linija luksuznih svilenih odevnih predmeta, na kojima će biti odštampana Gojina dela - od njegovih ranih radova, plesova i proslava okupanih suncem, do sivog ludila njegovog crnog razdoblja.

PRVI KALENDAR SA posebnim zadovoljstvom Dejan Ristić najavljuje da će početkom decembra biti predstavljen i prvi kalendar Narodne biblioteke Srbije (za 2013. godinu), kao i novogodišnja čestitka za koju su uvereni da će biti veoma tražena od strane naših sugrađana i turista. I na taj način, kako ističe, oni će nastaviti da idu u korak sa vremenom i sličnim aktivnostima vodećih ustanova kulture u svetu, ali i da prihoduju i da doprinose daljem razvoju nacionalne biblioteke. - Vodimo preciznu evidenciju o svim svojim prihodima i rashodima, te je do sada, počev od „Noći muzeja“, 19. maja ove godine, kada su naši suveniri pušteni u prodaju, pa do danas, nacionalna biblioteka ostvarila prihod od blizu 400.000,00 dinara.

Najveći muzej u Americi, i jedan od najpopularnijih u svetu, njujorški Metropoliten iliti „Met“, kako ga Amerikanci nazivaju, obogatio je početkom ove godine svoju inače prebogatu ponudu suvenira, i već do juna zaradio 15 odsto više u odnosu na 2011. A njujorški Muzej moderne umetnosti MoMA, zahvaljujući novim kolekcijama suvenira (šolje, prostirke, razni setovi, servisi, magneti, odevni predmeti...), izrađenim po uzorima na dela iz postimpresionističkog perioda, perioda kubizma, kao i na remek dela umetnika kao što su Sezan, Pikaso, Kandinski... inkasirao je za samo nekoliko meseci dodatnih gotovo milion dolara.

Šta govori naša praksa - da li su naše kulturne institucije spremne za ovakve „izlete“, umemo li da primenimo višedecenijsko dobro iskustvo najelitnijih i najvećih svetskih muzeja, biblioteka, galerija, arheoloških lokacija... prepoznajemo li na pravi način kako se vrhunska umetnost sve više „meša“ sa tržištem, i kako kulturne institucije postaju fabrike novca? Kao jedan od odgovora mogao bi da posluži primer Narodne biblioteke Srbije - od maja ove godine, jedna od najznačajnijih nacionalnih institucija kulture pojavila se na tržištu sa više od 40 suvenira - označivači za knjige, razglednice, magneti, majice, torbe, podmetači za čaše u obliku starih gramofonskih ploča... a svi oni izrađeni su na osnovu građe koja je pohranjena u depoima, i u Trezoru nacionalne biblioteke. Autor prvog seta ovih suvenira je Rastko Čurdić, a po rečima Dejana Ristića, v. d. direktora NBS, svi suveniri u potpunosti su izrađeni u skladu sa savremenim svetskim standardima.

- Uveren sam da u našim ustanovama kulture postoje potencijali uključivanja u proces koji je već decenijama prisutan u svetu - izradu suvenira kojima se promoviše kulturna baština, ali i u određenoj meri utiče na prihode same institucije - kaže za „Novosti“ Dejan Ristić.

- Nacionalna biblioteka nije prva ustanova kulture u Srbiji, ali je, nažalost, među malobrojnima koje su se opredelile da na savremen i kvalitetan način prezentuju deo kulturnog blaga koje poseduju. Motiv uprave prilikom realizacije ideje o izradi suvenira bio je dvojak - primarni se odnosio na našu želju da i na taj način predstavimo i promovišemo deo neprocenjivog kulturnog blaga koje nam je povereno na čuvanje. Drugi motiv odnosio se na mogućnost ostvarivanja prihoda koji bi nacionalna biblioteka mogla da iskoristi za neophodne potrebe.

Ovi suveniri privukli su veliku pažnju naših sugrađana, a posebno inostranih turista, koji sada iz Srbije mogu da ponesu lepe, kvalitetne i zanimljive suvenire.

- Interesovanje je mnogo veće nego što smo i sami očekivali, a činjenica da je za samo nekoliko dana prodat čitav asortiman pojedinih suvenira učinila je da nastavimo da razmišljamo u pravcu obogaćivanja naše ponude. Tako je upravo izrađen set od po 12 razglednica autora Vladimira Vujovića, koje predstavljaju tri zanimljive i neobične šetnje kroz najuže gradsko jezgro Beograda - svaki set razglednica posvećen je jednoj temi, nalazi se u posebno dizajniranom pakovanju, i kupac može da u roku od oko sat vremena obiđe 12 lokacija, i upozna se sa njihovim značajem za istoriju glavnog grada i Srbije.

Nacionalna biblioteka nastaviće da izrađuje suvenire i druge propagandne materijale, i kako ističe Ristić, već se rade novi programi za projekat koji nas u dobrom smislu približava svetu.

vecrnje novosti

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Suveniri sa balkanskim pečatom

Koliko naše institucije kulture primenjuju dobru praksu svetskih muzeja, galerija... Miomir Korać: Arheologija je danas unosna disciplina svuda u svetu. Čekamo pomoć države

RIM, svetsko središte renesanse, sa fantastičnom bazilikom Sv. Petra, palatama Senatorio, Del Kvirinale, Montećitori, Venecija, Farneze, Barberini, sa veličanstvenim trgovima iz 17. veka, Koloseumom iz 72. godine, najpopularnijim amfiteatrom na svetu, čuvenim Panteonom, sa Kapitolskim muzejom iz 1471, sa najstarijim galerijama na svetu otvorenim za javnost još 1734, sa baroknom Fontanom di Trevi, najlepšom i najslavnijom fontanom na svetu, zaradi godišnje više od milijardu evra.

I mada se sa fascinantnim Večnim gradom i njegovim kulturnim turizmom teško mogu meriti i svetski poznata mesta, ipak i kod nas postoji uzbudljiva zaostavština koja bi mogla da postane „balkanski Rim“ - Viminacijum, arheološko nalazište sa rimskim nasleđem, nekadašnji glavni grad rimske provincije Gornja Mezija, vojni logor sa stacioniranom 7. rimskom legijom Klaudija (Legio VII Claudia Pia Fidelis), koji je u periodu od 1. do 4. veka nove ere korišćen kao prelazni deo između Zapada i Istoka. Danas, Viminacijum je najbolji primer kulturnog turizma u Srbiji, ali još nije iskorišćen koliko bi mogao:

- Napravili smo monografiju posvećenu osamnaestorici rimskih imperatora koji su rođeni na teritoriji Srbije, od Sremske Mitrovice (Sirmijum), do Đerdapa sa Trajanovom tablom i čuvenim Trajanovim mostom kod Kladova, koji je bio jedno od svetskih čuda pre 1900 godina, preko Šarkamena kod Negotina, Feliks Romulijane kod Zaječara, Niša (Naisus) i Mediane, do Caričinog grada, Justinijane Prime kod Lebana - kaže Miomir - Miško Korać, direktor Viminacijuma. - To je ruta dugačka 600 kilometara, na kojoj bi mogli da dovedemo 300.000 posetilaca, i da napravimo 300 miliona evra profita. A Viminacijum ima 60.000 posetilaca godišnje, Gamzigrad više desetina hiljada, kao i Lepenski vir.

Kako ističe Korać, glavna šansa da se Viminacijum i Srbija nađu na svetskoj mapi jeste jedan izvanredni događaj:
Iduće godine, obeležava se 1700 godina milanskog edikta, i to u Nišu. On je objavljen 313. godine u Milanu, a proglasio ga je Konstantin Veliki, jedan od najvećih rimskih imperatora, koji je rođen u Srbiji, u Nišu. Ako smo pametni, treba da iskoristimo ovaj datum, da promovišemo ne samo Niš, nego tu celu rimsku rutu dugačku 600 kilometara, i da se oglasimo na televizijama kao što su Skaj ili Si-En-En, sa samo sedam sekundi reklame: „Dođite u zemlju rimskih imperatora Serbia“. Ako tako pristupimo, krenućemo sa početne tačke, i možemo da se nadamo da dovedemo i tri miliona turista. Neka svaki od njih popije kiselu vodu i kupi magnet sa motivima iz rimskog perioda, i to je fabrika novca.

Da bi se realizovao ovaj projekat, država mora ozbiljno da stane iza njega, što znači da se cela ruta uredi po svetskim standardima. Ceo taj posao košta 15 i po miliona evra, a može da donese stotine miliona.

- Arheologija je danas unosna disciplina svuda u svetu, da ne navodim primere Italije, Francuske, Nemačke, nego samo Turske - država je ozbiljno stala iza nečega što čak nije njihova konfesionalnost, nego grčka i rimska - ne postoji turistička ponuda bez posete Pergamu, Efesu i Troji. Primer, Viminacijum je za trećinu veći od Pompeja, Pompeji se istražuju 300 godina, i imaju godišnji priliv od 11 miliona posetilaca. Ta cifra, puta 12 evra, koliko košta ulaznica, to je 138 miliona evra samo od prodatih karata, i svaki komentar je izlišan.

Država, po rečima Koraća, u stvari, nije shvatila da treba da uredi svih 11 lokaliteta koje imamo, da tu rutu napravi profitnom, i da dobije zbir posetilaca po najjednostavnijem „mekdonalds sistemu“ - povezana ruta sa standardizacijom donosi 300.000 posetilaca i 300 miliona obrtnih sredstava!

AUTENTIČNIH 720 SUVENIRA

- IMAMO 720 različitih suvenira - od dečjih igrica „Misterija imperatove smrti“, koja je prevedena na engleski i nemački, pa decu učimo i jeziku, preko rimskog carstva od sapuna, kopija rimskih amfora, pehara i tanjira iz kojih su pili Rimljani, a koje su uradili umetnici sa Akademije primenjenih umetnosti, magnetića na kojima se nalaze najbolje freske pronađene na Viminacijumu, do izvanrednih kopija rimskih novčića u bronzi, kopija rimskih fibula ili kopči, kojima se zakopčavala rimska odeća, kopija rimskih fresaka rađenih na drvetu, na kojima je kaširano slikarsko platno u prirodnim zemljanim bojama, kako su freske i rađene pre 1700 godina... U našoj suvenirnici je i više desetina knjiga iz rimskog perioda, među kojima se ističe kasno slikarstvo antičkih grobnica, velika monografija na engleskom jeziku „Putevima rimskih imperatora“, iliti „Itinerarium romanum Serbiae“ - kaže Korać.

RIMSKI PUTEVI

EVROPA se, kako navodi Korać, ubrzano priprema za rimske puteve:
- Trenutno se radi više desetina ruta, a Viminacijum učestvuje u četiri velika projekta - jedan sa Akvilejom koja se nalazi u severnom delu Italije i ima 1200 miliona posetilaca godišnje, projekat se zove „Turistički pasoš“, i ova dva grada treba da poveže u turističkoj ruti, a vredan je 358.000 evra. Drugi projekat povezuje Viminacijum sa 11 evropskih zemalja, zove se „Open arh“, i vredan je dva i po miliona evra. Sve projekte koji razvijaju rumske rute finansira Evropska unija, i 24. oktobra odlazimo u Beč, gde će sa EU potpisati ugovor četiri države - Srbija, Mađarska, Austrija i Slovačka. Projekat je veličine milion i po evra, i ove zemlje treba da poveže u novu rimsku turističku rutu. Pred Evropskom komisijom je još jedan projekat, nazvan je jonsko - jadranska inicijativa, koji Viminacijum povezuje sa Akvilejom i Bolonjom.

novosti

Luna.* · **Poslato:** 14 Sep 2012, 09:49

КАКО СЕ КАЛИО СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

Док Предраг марљиво ваја а Ненад пажљиво боји, минијатурни јунаци наше даље и ближе историје марширају из њихове радионице

Наша историја за странце

Живот има лепу особину да срећу дарује онима који умеју да му се удварају. Јер, кад се надареност, љубав и упорност удруже, успех је загарантован. Ко год је имао прилику да упозна Предрага и Ненада, где год да је имао задовољство да погледа њихове војсковође и војнике, наше јунаке, и да му машта отплови у нека давна, славна времена српске историје, није на крају скренуо поглед а да дете у њему није избило на површину. Зато они и њихов рад изазивају пажњу, како наших људи, тако и страних туриста који, чини се, у неким случајевима познају српску историју боље од нас. Често знају да је Душан био храбар и висок 214 центиметара, да је имао широка рамена и јаку грађу, продоран поглед као у орла. Знају и да су Немањићи махом били риђи, као и Стефан Првовенчани и свети Сава, да су Драгутин, Милутин и Урош Први били тамносмеђи. Све то су сазнали преко Ненадових и Предрагових фигурица, односно кратких биографија које се добијају уз њих. Научили су све то и много више купујући их у појединим београдским књижарама, на Калемегдану, у Војном музеју или на тезгама у Кнез-Михаиловој улици. Због веродостојности своје оловне приче, двојица пријатеља сарађују и с Војним музејом, Београдском тврђавом, Војном књижаром, Министарством одбране, Виминацијумом, готово свим значајнијим установама у Србији у којима се чува прошлост. Маштају да једног дана направе изложбу фигура од око пола метра висине које би приказивале историјске костиме различитих раздобља Србије и да и на тај начин допринесу бољем познавању наше старије повести.

Учио је да буде стоматолог, али судбина је хтела да Предраг Димитријевић бургију и протезе замени фигурицама. И то стотинама њих! Од кухињског стола, преко полица, па чак и по ободима прозора, свуда где је било макар мало простора, његов стан одувек је био преплављен човечуљцима, оловним војницима, змајевима или неким још чуднијим бићима.
Његов најбољи пријатељ Ненад Милинковић напорно је учио да постане психолог, али нешто га је приморало да се окане Фројда и Јунга и да не посматра људе само кроз призму мудрости, већ да их гледа очима уметника и осликава четкицама од којих су неке толико танке да се једва могу опазити голим оком.
Живот понекад има чудну особину да изненада промени правац. Поготово ако се у њега умеша љубав. Јер, нема сумње да је то била љубав, да се умешала страст и да је нагнала Предрага да међу том огромном шароликошћу минијатура посебно место на полици нађе за збирку „Ратова звезда” која је, годину за годином, постајала све бројнија. Временом је сакупио готово сваки лик, па чак и оне који су само на тренутак ускочили у кадар те чувене филмске трилогије. Али, и после неколико година недостајало му је неколико ванземаљаца, па је временом упао у недаћу каква се само може замислити.
Учио је да буде стоматолог, али судбина је хтела да Предраг Димитријевић бургију и протезе замени фигурицама. И то стотинама њих! Од кухињског стола, преко полица, па чак и по ободима прозора, свуда где је било макар мало простора, његов стан одувек је био преплављен човечуљцима, оловним војницима, змајевима или неким још чуднијим бићима.
Његов најбољи пријатељ Ненад Милинковић напорно је учио да постане психолог, али нешто га је приморало да се окане Фројда и Јунга и да не посматра људе само кроз призму мудрости, већ да их гледа очима уметника и осликава четкицама од којих су неке толико танке да се једва могу опазити голим оком.
Живот понекад има чудну особину да изненада промени правац. Поготово ако се у њега умеша љубав. Јер, нема сумње да је то била љубав, да се умешала страст и да је нагнала Предрага да међу том огромном шароликошћу минијатура посебно место на полици нађе за збирку „Ратова звезда” која је, годину за годином, постајала све бројнија. Временом је сакупио готово сваки лик, па чак и оне који су само на тренутак ускочили у кадар те чувене филмске трилогије.
Али, и после неколико година недостајало му је неколико ванземаљаца, па је временом упао у недаћу каква се само може замислити. Осећајући колекционарски немир, данима је неуморно трагао по часописима или Интернету, а ноћима није склапао очи. Како сад да попуним збирку, упитао се једног бесаног јутра.
А онда му је дошла једна запаљива мисао. Док је нетремице посматрао Лука и Леју, или њиховог оца скривеног испод маске од које се једва дише, а у исти час, као у магновењу, бацао поглед на воштани модел људских зуба који се налазио на комоди, Предраг је знао да је то то. Из фиоке је извукао стоматолошки восак и бацио се на посао.
Упечатљиви детаљи Тако се у његов живот умешала судбина и у удобном стану на Врачару створила малу радионицу у којој су настале хиљаде оловних фигурица великана српске прошлости. Јер, чим је завршио збирку „Ратова звезда”, наручио је беолин, масу за обликовање бољу од пластелина, решивши да ће следити још једну своју страст – средњи век. Године 2005, у послу му се прикључио најбољи пријатељ и кум на крштењу. И тако, док Предраг марљиво ваја а Ненад пажљиво боји, из њихове радионице излазе армије војсковођа али и обичних војника високе пет-шест центиметара, с прецизношћу које се не би постиделе ни воштане фигуре Мадам Тисо у пуној величини.
Међу њима је и Стефан Лазаревић, најтраженија фигурица која је 2005. године победила на конкурсу за сувенир Београда. Деспот је у оклопу јер је био витез реда Змаја, док на риђој глави има турнирски шлем с роговима који су украшавали и његов печат. Поред њега је Карађорђе са својих горостасних 64 мм, али сваки детаљ је ту – од кубуре, преко упечатљивих бркова, до појаса извезеног златом. Поред је Милош Обреновић кога, с двогледом око врата, љутито посматра војвода Мишић. Ту је негде и кнез Лазар Хребељановић, одевен у свечану одору, не види се најбоље од Обилића с мачем преко рамена.
Али, има ту и обичних војника васкрслих да још једном ударе на Турке или пробију Солунски фронт. Ту су добошари, тамо витезови са шлемовима, онде стражари с тојагама, а између њих неколико фигурица Змаја Огњеног Вука. У малом стану али великој радионици, на тим полицама где се преплићу дуги токови историје, Предраг и Ненад подарили су Србији њене прве оловне војнике.
Извајали су и обојили свој једини женски лик – кнегињу Љубицу коју су улепшали према њеном једином портрету. Овде долазимо до једног од највећих и најодговорнијих задатака њиховог посла, њихове уметности. – Иако су Милош Обилић и кнез Лазар легендарни јунаци, није сигурно како су изгледали, па је овај посао за нас велики изазов и захтева стално истраживање – тврди Предраг Димитријевић.
Зато се Доктор, иако је извајао на десетине модела, иако се послужио фрескама и открио да је деспот Стефан Лазаревић заиста био риђ, свакодневно удубљује у бројне књиге и одгонета прошлост, претражује многе музеје и обилази институте. Зато Ненад, иако је детаљно насликао на хиљаде фигурица, и даље свакој приступа као да се први пут латио најтањих четкица које се могу наћи. Наша историја за странце Живот има лепу особину да срећу дарује онима који умеју да му се удварају. Јер, кад се надареност, љубав и упорност удруже, успех је загарантован.
Ко год је имао прилику да упозна Предрага и Ненада, где год да је имао задовољство да погледа њихове војсковође и војнике, наше јунаке, и да му машта отплови у нека давна, славна времена српске историје, није на крају скренуо поглед а да дете у њему није избило на површину. Зато они и њихов рад изазивају пажњу, како наших људи, тако и страних туриста који, чини се, у неким случајевима познају српску историју боље од нас. Често знају да је Душан био храбар и висок 214 центиметара, да је имао широка рамена и јаку грађу, продоран поглед као у орла. Знају и да су Немањићи махом били риђи, као и Стефан Првовенчани и свети Сава, да су Драгутин, Милутин и Урош Први били тамносмеђи.
Све то су сазнали преко Ненадових и Предрагових фигурица, односно кратких биографија које се добијају уз њих. Научили су све то и много више купујући их у појединим београдским књижарама, на Калемегдану, у Војном музеју или на тезгама у Кнез-Михаиловој улици. Због веродостојности своје оловне приче, двојица пријатеља сарађују и с Војним музејом, Београдском тврђавом, Војном књижаром, Министарством одбране, Виминацијумом, готово свим значајнијим установама у Србији у којима се чува прошлост.
А онда му је дошла једна запаљива мисао. Док је нетремице посматрао Лука и Леју, или њиховог оца скривеног испод маске од које се једва дише, а у исти час, ка у магновењу, бацао поглед на воштани модел људских зуба који се налазио на комоди, Предраг је знао да је то то.
Из фиоке је извукао стоматолошки восак и бацио се на посао.

Упечатљиви детаљи

Тако се у његов живот умешала судбина и у удобном стану на Врачару створила малу радионицу у којој су настале хиљаде оловних фигурица великана српске прошлости.
Јер, чим је завршио збирку „Ратова звезда”, наручио је беолин, масу за обликовање бољу од пластелина, решивши да ће следити још једну своју страст – средњи век. Године 2005, у послу му се прикључио најбољи пријатељ и кум на крштењу. И тако, док Предраг марљиво ваја а Ненад пажљиво боји, из њихове радионице излазе армије војсковођа али и обичних војника високе пет-шест центиметара, с прецизношћу које се не би постиделе ни воштане фигуре Мадам Тисо у пуној величини.
Међу њима је и Стефан Лазаревић, најтраженија фигурица која је 2005. године победила на конкурсу за сувенир Београда. Деспот је у оклопу јер је био витез реда Змаја, док на риђој глави има турнирски шлем с роговима који су украшавали и његов печат. Поред њега је Карађорђе са својих горостасних 64 мм, али сваки детаљ је ту – од кубуре, преко упечатљивих бркова, до појаса извезеног златом. Поред је Милош Обреновић кога, с двогледом око врата, љутито посматра војвода Мишић. Ту је негде и кнез Лазар Хребељановић, одевен у свечану одору, не види се најбоље од Обилића с мачем преко рамена.
Али, има ту и обичних војника васкрслих да још једном ударе на Турке или пробију Солунски фронт. Ту су добошари, тамо витезови са шлемовима, онде стражари с тојагама, а између њих неколико фигурица Змаја Огњеног Вука. У малом стану али великој радионици, на тим полицама где се преплићу дуги токови историје, Предраг и Ненад подарили су Србији њене прве оловне војнике.
Извајали су и обојили свој једини женски лик – кнегињу Љубицу коју су улепшали према њеном једином портрету. Овде долазимо до једног од највећих и најодговорнијих задатака њиховог посла, њихове уметности. – Иако су Милош Обилић и кнез Лазар легендарни јунаци, није сигурно како су изгледали, па је овај посао за нас велики изазов и захтева стално истраживање – тврди Предраг Димитријевић.
Зато се Доктор, иако је извајао на десетине модела, иако се послужио фрескама и открио да је деспот Стефан Лазаревић заиста био риђ, свакодневно удубљује у бројне књиге и одгонета прошлост, претражује многе музеје и обилази институте.
Зато Ненад, иако је детаљно насликао на хиљаде фигурица, и даље свакој приступа као да се први пут латио најтањих четкица које се могу наћи.

Дарко Стојановић
Zabavnik

Luna.* · **Poslato:** 23 Sep 2012, 21:22

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=uDlDFs6rQrM[/youv]

Luna.* · **Poslato:** 24 Sep 2012, 21:11

Slaba zarada na opanku

Među suvenirima iz Srbije ova naraodna obuća zauzima posebno mesto

Na sajmu turizma u Beogradu bili su predstavljeni i suveniri Srbije. Normalno, opanak je zauzimao posebno mesto. Zlatko Radosavljević iz Miloševca ih još radi na način kako se to nekada radilo samo što je starom opanku dodao i moderne opanke u obliku muških i ženskih sandala i mokasina.

„Đon je od teleće kože, a gornji deo se pravi od kozje opute“, počeo je priču Zlatko. „Sve se radi ručno pa je proizvodnja spora. Recimo, da bih uradio par sandala potreban mi je ceo dan. Do skora mi je pomagao otac, ali on više ne može, ostario je. Imam još dva majstora ali su i oni već prešli sedamdeset petu. Mlađi ne žele da uče ovaj zanat jer se slabo zarađuje. Cena sandala je od 2.500 dinara do 3.000 što zavisi od broja. Na kraju mi ostane oko 500 dinara, a to je za mlađe ljude malo. Za suvenir opanak treba više od jednog sata rada a prodaje se po ceni od 100 dinara. Što je još gore narod ima sve manje para pa i prodaja po ovim niskim cenama ide loše“.

Muku sa prodajom suvenira muče i oni koji su pobedili na konkursu za zvanični srpski suvenir koji je prošle godine raspisalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Pobedila je ekipa iz redizajn studija „Štap i kanap” koja je tragajući za novom idejom došla do zaključka da je neverovatan uspeh naši sportista idealan da se pretoči u suvenir. Želja za igrom se najlakše sprovodi sa loptom kao rekvizitom pa novi suvenir Srbije predstavlja pet lopti iz različitih sportova spakovanih u domino kutiju.

„Sa ovim suvenirom išli smo na Svetski sajam turizma koji se prošle godine održao u Šangaju“, objasnio je dizajner Marko Crnobrnja. „Srbija je poslednji put bila na tom sajmu pre 110 godina. Prikazali smo dve verzije suvenira – klasični i ekskluzivni. U klasičnom paketu je pet lopti od sirove gume i košta 15 evra, a u ekskluzivnom je pet lopti pozlaćenih sa 24. karatnim zlatom i to košta oko 100 evra. Ovih dana nam iz Kine stiže 2.000 komada ali nam se pojavljuje problem prodaje. Prepušteni smo sami sebi. Nadali smo se da će taj proizvod naši političari darivati svojim kolegama iz inostranstva, da će klubovi biti zainteresovani za ovakav suvenir, da će se on naći na mnogim manifestacijama... Međutim, mi nemamo prave kontakte, ni u politici ni u sportu, pa će nam očigledno najteži deo biti da unovčimo našu ideju“.

Na sajmu turizma u Beogradu Turistička organizacija Smederevo prikazala se sa oko 70 različitih suvenira. Objasnili su da se od njihovih suvenira najviše prodaje bista i figura despota Jerine koju podjednako kupuju i domaći i strani turisti. Na njihovom štandu bilo je i podmetača, šolja, čaša, čuturica, blokova za pisanje.

Turistička organizacija Zaječar donela je suvenire koji se prave isključivo od prirodnih materijala. Tako je bili lepih futrola za flaše od jute, kao i kovčežića za nakit, ramova za slike od drveta. Posebno su interesantni bili sapuni od maslinovog i palminog ulja spakovanih u kartonske ili glinene kutije. Cena sapuna je bila od 100 do 450 dinara. Turistička organizacija Bor od suvenira donela je keramičke figurice seljaka i čobana, domaćih životinja, posuda a cene su bile od 100 do 1.000 dinara. Udruženje građana Radinost sa 25 članova predstavili su se sa etno motivima kao što su šajkača pepeljara, opanak svećnjak, pegla za peglanje kao kutija za nakit... Skupština opština Vlasotince i Društvo za očuvanje kulture i tradicije varoši vlasotinačke „Tamjanika” doneli su oslikanu grnčariju u obliku amfora, posude za nakit, držač za olovke dedovina kao zvaničan suvenir Vlasotince...

Na sajmu nije bilo posebnog štanda sa šajkačama, ali ih je bilo na pojedinim štandovima i vrlo brzo su se prodale. Kupuju ih uglavnom stranci i mlađi Srbi. Problem je što šajkače u Srbiji prave još samo trojica zanatlija.

Gordana Čanović
Politika

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

НАЈЗАД УСПЕШАН ПРОГРАМ СУВЕНИРА ПОСВЕЋЕНИХ СРПСКОМ ГЛАВНОМ ГРАДУ

Ода престоници

Веродостојно оличавају дух Београда, креативни су и духовити, тако наши и тако неочекивани, истовремено рађени по високим естетским и графичким критеријумима, уз пуну свест да је реч о битном елементу масовне урбане културе. Можете их видети и купити у галерији „Ода” у „Београђанци”

Зналци кажу да је Београд годинама имао проблем у проналажењу одговарајућег сувенира, по сензибилитету урбаног, али таквог да задовољава високе естетске и графичке критеријуме. Неки су ваљали, али нису били аутентични и у правом смислу наши. Други су тобоже били наши, али нису задовољавали визуелне и квалитативне стандарде епохе у којој живимо.
У галерији „Ода” је то што смо назвали проблемом схваћено као изазов. Осмишљен је цео програм одличних београдских сувенира, који задовољавају све стандарде и оригинално представљају слику свога града. „Програм је изванредно ликовно осмишљен, решења су врло креативна, производи квалитетно израђени”, набраја критичар.

Идејна решења за овај програм осмислили су Ненад Јанићијевић, директор уметничке радионице „Арт Зона”, и Дара Радић, директор галерије „Ода”. Дугогодишње искуство и таленат ових двоје креативних директора (и власника) две запажене галерије преточени су у нови програм. Изложбени простор и продајна галерија овог пројекта су у простору поново активиране „Београђанке”: галерија „Ода”.
Као плод дуге и конструктивне сарадње са њима, у том простору изложена су и дела цењених домаћих сликара (Јанош Месарош, Сава Стојков, Стојан Ђурић, Здравко Мандић, Томислав Сухецки, Стојан Миланов, Владимир Величковић, Момчило Фундуп, Љубодраг Јанковић, Мерсад Бербер, Драган Петровић Павле, Бранко Димитријевић, Ристо Кипераш...). И тај стваралачки круг се непрестано проширује, уз задовољствосвих, међу којима никако не треба изоставити клијенте галерије „Ода”. Широк је и распон техника у којима су рађена изложена дела: уље на платну, акварел, графика, цртеж, акрилик... Међу сталне сараднике убрајају се и бројни галеристи.
Још једна у низу важних делатности ове галерије-пројекта је и студио за дигитални принт. Захваљујући томе, ваше личне фотографије, на пример, можете претворити у уметничка дела, у формату и у боји које сами изаберете. Стручни тим галерије вам је на располагању да саветима дообличи и реализује ваше идеје. Галерија „Ода” прати светске тенденције у идејним решењима дигиталног принта. Нека од тих решења, на пример поп и movi star иконе, можете одмах купити, или на трагу постојећих поручити неке по свом укусу.
„Београђанка” се види из скоро свих делова Београда. Не можете погрешити ни залутати. Свратите и проверите.
Ми јесмо.

Forum Srbija

Suveniri

Ko je OnLine