Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Seoski turizam
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=398&t=19085
Stranica 1 od 4

Autoru:  Luna.* [ 26 Sep 2012, 22:26 ]
Tema posta:  Seoski turizam

Prelepa sela oko Kragujevca

Slika

Od 64 sela koliko ih ima u kragujevačkoj opštini, svako ima idealne uslove za bavljenje seoskim turizmom, a domaćini mogućnost da svoje postojeće ili višak stambenih kapaciteta uposle, odnosno stave na raspolaganje gostima i na taj način na svom pragu dodatno zarade neki dinar.

Priča se već zavrtela u selima: Stragari, Veliki Šenj, Čumić, Kamenica, Dulene, i Velike Pčelice gde goste osim osim lepe Šumadije, prepoznatljivog gostoprimstva i povoljnih cena (od 800 do 1.350 dinara) očekuju lepo opremljeni apartmanima i sobe za izdavanje.

– U oktobru smo zajedno sa Upravom grada osnovali komisiju za kategorizaciju privatnog smeštaja i seoskih domaćinstava i na taj način aktivno počeli da radimo na seoskom turizmu, počeli sa edukacijama domaćina, a na ruku nam je išlo i to što je grad Kragujevac u međuvremenu potpisao jedan zajednički projekat sa belgijskom NVO „Karitas” i vladom Belgije.

Oni su finansirali štampu kataloga „Odmor na selu- Kragujevac”, i organizovali odlazak kragujevačkih domaćina u obilazak sela u gornjomilanovačkoj opštini gde je ovaj vid turizma izuzetno razvijen. Zahvaljujući Karitas-u, domaćini iz kragujevačkih sela putovali su i u Sloveniju, Fojnicu (BiH), a jedna grupa i do Belgije, a sve u cilju novih saznanja koja bi mogli da primene u svom novom poslu. Od tada pa do početka septembra 2009.godine uspeli smo da kategorišemo deset domaćinstava, kapaciteta oko 35 kreveta, kaže Dragica Atanasijadis, menadžer marketinga u turističkoj organizaciji Kragujevac.

Sve ovo doprinelo je promociji seoskog turizma u kragujevačkoj opštini ali i animiranju domaćina iz drugih sela da u svoje domove počnu da primaju turiste koji žele odmor u selu.

Stragari, Veliki Šenj, Kamenica, Velie Pčelice, Dulene, Čumić...


Slika


Prvi gosti boravili su u Stragarima, varošici udaljenoj 30 kilometara od Kragujevca koja poseduje staru Banju Voljevča. U ovom selu je dugo vremena funkcionisalo Udruženje žena „Smilje” zahvaljujući kome su mnogi seljani osim u turizmu, izuzetno aktivni u proizvodnji suvenira, pravljenjem zimnice.

Veliki Šenj se nalazi na obroncima Rudnika, 27 kilometara od Kragujevca. Bogato je izvorima topple vode , koju je koristio i kralj Milan Obrenović. Pitomo šumadijsko selo Čumić udaljeno je od matične opštine 23 kilometra. Do sela vode dobre saobraćajnice, a najbolji način da se upoznaju sve njegove lepote jeste boravak kod srdačnih domaćina.

Boravak u selu Kamenica može se iskoristiti za obilazak manastira Vraćevšnice, Miloševe kuće ili šetnje Rudnikom.

Selo Velike Pčelice, ušuškano u podnožju Gledićkih planina je najbliže gradskom jezgru (15 kilometara), a poseban kulturni i turistički značaj daje mu manastir Denkovac.

Ispod planine Crni Vrh smešteno je živopisno selo Dulene u kome osim odmora u tišini nedirnute prirode, boravak može da se iskoristi za obilazak kulturno-istorijskih spomenika: spomen kuće, manastira (Raletinac, Sarinac, Denkovac) i Etno muzeja.
Senka Lučić

Politika

Autoru:  Luna.* [ 29 Sep 2012, 12:39 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

Kačamak i ćeške za strance u selu stogodišnjaka


U Kamenoj Gori gosti iz 19 država probali stara narodna jela i raspitivali se za recept dugovečnosti


Slika


Šporet na kome spremana hrana za goste iz 19 zemalja (Foto S. Gluščević)

Kamena Gora kod Prijepolja – Odavno Kamenu Goru, izdignutu na šumovite proplanke iznad Prijepolja, zovu selom stogodišnjaka. Generacije ovdašnjih žitelja dočekale su poznu starost, postao je ovaj kraj sinonim za dugovečnost. Iako danas u ovom selu sa 250 stanovnika nema starijih od jednog veka, nekoliko ih je nadomak desete decenije (iz familija Gluščević, Kijanović i Rvović) – a radni su i vitalni kao da im je upola manje.

Upravo tu, među drvenim i kamenim zdanjima etno-naselja u Kamenoj Gori gde meštani razvijaju seoski turizam, na nadmorskoj visini od oko 1.300 metara, nedavno je upriličena stara srpska trpeza za goste iz 19 država. Došli su ovde učesnici međunarodne konferencije o gastro-nasleđu, koja se održavala u Muzeju u Prijepolju, uglavnom muzeolozi s raznih strana sveta: od Novog Zelanda, Kine i Tanzanije, do Meksika i SAD. Da upoznaju selo stogodišnjaka i tradicionalni način ishrane, da probaju davnašnja jela žitelja ovog kraja.

Dočekali su ih Kamenogorci kako i priliči: gostoprimstvom, hlebom i solju, grejanom rakijom. Na livadu ispred drvenih koliba etno-naselja zvanog Guvnište na četiri šporeta spremala su se različita jela. Na jednom kačamak, pored uštipci, na trećem ćeške (popularno jelo iz ovog kraja od tri vrste mesa sa ječmom i kajmakom), pa teletina ispod sača s krompirom i lekovitim biljem. Pošto su sve to probali u etno-kući pa zalili pivom, vinom i domaćim sokovima, stranci nisu krili oduševljenje.

– To su ljudi različitih ukusa i kuhinja iz toliko država, a svakome su se naša jela dopala. Štaviše, tražili su da zapišu recepte o tome kako ih spremamo. Pitali su nas, takođe, i u čemu je tajna dugovečnosti stanovnika Kamene Gore. Rekao sam im: ljudi ovde dugo žive jer se vekovima hrane domaćom hranom koju su sami proizveli, bez hemije, zatim dugo borave na čistom vazduhu, piju najbolju planinsku vodu, žive u kućama od prirodnih materijala (drveta i kamena) iz kojih ne izbija radijacija, a i geni su, naravno, važni. Zapisivali su pažljivo, fotografisali, pa s oduševljenjem najavili da će ovde doći ponovo, i to da letuju – kazuje za naš list Milojko Gluščević (68), predsednik Centra za održivi razvoj Kamene Gore, dodajući da su goste na polasku darivali gurabijama, kolačima koji se prave i poklanjaju s ljubavlju.

Kamenogorskim posluženjem i dočekom bio je zadovoljan i organizator ove konferencije Slavoljub Bato Pušica, direktor prijepoljskog muzeja. On ističe da je naše gastro-nasleđe ovde prikazano u pravom svetlu, podsetivši da su gosti prethodno probali i jela sa monaške trpeze u manastiru Mileševa i sa muslimanske sofre u Prijepolju. – Učesnici konferencije nisu krili zadovoljstvo. Recimo, predstavnik Grčke Janis Markakis rekao mi je da je bio na svim konferencijama o gastro-nasleđu širom sveta, ali da nigde nije bilo bolje organizovano nego kod nas – kaže Pušica.

Kamenu Goru pohodi sve više ljubitelja odmora u nezagađenoj prirodi. Ovde su domaćini uredili etno-kuću u kojoj je muzejska postavka tradicionalnih predmeta, smeštajni deo od nekoliko soba, prostor za seminare, a valja tu završiti i jedan restoran. U obližnjim kućama meštana je tridesetak ležajeva za smeštaj gostiju i kamp sa bazenom. Planinarska staza, kao deo evropske pešačke rute, uređena je u dužini od 86 kilometara (vodi od Jabuke, preko Kamene Gore i Brodareva do Sopotnice), tu je i 15 kilometara duga staza za bicikliste. Čuveni su alpinisti društva „Kamena Gora” koji su osvojili najviše svetske vrhove, među njima i Maunt Everest. Prošle godine u Kamenoj Gori održan je međunarodni muzički festival za mlade, letos deo programa škole planinarskih vodiča Srbije, a nedavno i seminar o korišćenju šumskog otpada i njegovom pretvaranju u toplotnu energiju.

Ovde se, kazuju nam u Kamenoj Gori, sve češće vraćaju rođeni Kamenogorci koji su davno u razne gradove otišli. Eto ih u zavičaju gde uređuju svoja stara domaćinstva ili prave nove vikendice. Da penzionerske dane tu mirnije provedu, nadajući se da će u rodnom kraju lakše dočekati stotu.
Branko Pejović
objavljeno: 29.09.2012.
Politika

Autoru:  Luna.* [ 08 Okt 2012, 20:34 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=wxtt1QgrgKQ[/youv]

Autoru:  Luna.* [ 18 Okt 2012, 11:06 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

Morava Garden


Morava Garden, je odlično mesto za odmor, uživanje u tišini, čistom vazduhu, zelenilu, reci, ali isto tako i mesto gde uvek možete da dobijete ukusnu tradicionalnu srpsku hranu, vino, i da se lepo zabavite sa društvom uz roštilj, muziku i logorsku vatru.


Slika

Slika


Kontakt:

Morava Garden
Selo Končarevo
Jagodina - Srbija
Tel. 035/ 263 591

Autoru:  Luna.* [ 08 Nov 2012, 11:03 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

Čarda


Ovaj ugostiteljski objekat koji neguje tradiciju poznatih dunavskih čardi se nalazi u Apatinu, na 1401-om kilometru toka Dunava. Vrhunski specijaliteti, nadaleko poznat apatinski riblji paprikaš i jela od morske i rečne ribe su odlika ove čarde, uz predivan pogled i nezaboravni ambijent i miris Dunava. Raspolaže sa 23 ležaja u klimatizovanim sobama (8 dvokrevetnih, 1 trokrevetna i 1 lux apartman), letnjom baštom i restoranom. U upotrebi su srpski i engleski jezik, iako brojni posetioci, a posebno ljubitelji pecanja, sa lakocom ostvaruju komunikaciju.


Slika

Slika

Slika

Autoru:  Luna.* [ 11 Nov 2012, 10:40 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

Grabovica


Slika

Slika


Ovo seosko domaćinstvo izuzetnog kvaliteta srdačne porodice Ivanovic se nalazi na udaljenosti 6 km od centra Gornjeg Milanovca, na putu prema Kragujevcu, u pitomom selu Grabovica, smeštenom u prekrasnom prirodnom ambijentu, na nadmorskoj visini od 650 metara. Kuća za izdavanje na dva sprata, koju zbog njene zanimljive istorije nazivamo Vila Melodija, prilagođena je istinskom odmoru, okružena raskošnom baštom punom cveća, voća i povrća i tradicionalnim vajatom. Ukupan smeštajni kapacitet vile je devet ležaja i krevetac za bebu, jer domaćini veliku ljubav posvećuju pokolenjima. Gostima su na raspolaganju dve dvokrevetne i jedna četvorokrevetna soba, bogato uređene u srpskom tradicionalnom stilu, sa mnoštvom ćilima i vezenih detalja, tri kupatila, kuhinja sa trpezarijom i sala za ručavanje ili radionica rukotvorina i starih zanata, jer se gazdarica bavi slikanjem i ručnim radovima, čije rukotvorine uveseljavaju posetioce ovog kraja. Kuća se izdaje tokom čitave godine, sa mogućnošću samostalnog pripremanja hrane ili korišćenja punog pansiona, što toplo preporučujemo, zbog raznovrsnosti i bogatstva posluženja, koju gosti ovog jedinstvenog seoskog domaćinstva dugo pamte. Gosti koji dolaze u ovo domaćinstvo osećaju se prijatno kao kod svoje kuće, bilo da provode odmor tokom letnjih meseci, ili uživaju u “zimskoj seoskoj idili” koja obuhvati čitav gornjemilanovački kraj. Ljubazni domaćini omogućavaju gostima razgledanje prelepe okoline, uz upoznavanje sa bogatom istorijom ovog kraja, učešće u svakodnevnim seoskim aktivnostima, radionice ručnog slikanja na staklu, škole folklora, lov i ribolov.

Obližnja zanimljiva mesta : manastiri Vraćevšnica, Vujan, Gornji Milanovac, Takovo, Rudnik, Ovcarsko-kablarska klisura.

Slika

Slika

Slika

Slika

Autoru:  Luna.* [ 11 Nov 2012, 10:43 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

-2-


Slika

Slika

Slika

Slika

Slika


pczamljacuda

Autoru:  Luna.* [ 18 Nov 2012, 23:00 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

SEOSKI TURIZAM U KOSJERIĆU


Od ranog jutra boravimo na svežem vazduhu, šetamo cvetnim livadama i proplancima, beremo šumsko voće, slušamo cvrkut ptica i žubor potoka, sve do smiraja dana kada celo selo utone u neobičnu tišinu – zapisao je u knjigu utisaka jedan pravnik iz Beograda koji je odmor sa porodicom proveo u Kosjerićkom kraju. Na stotine gostiju iz Srbije, a sve više i iz inostranstva, hvale ponudu domaćina u Seča Reci, Skakvcima, Mionici, Vardi... koji ih dočekuju kao svoje najrođenije. Tu se još zadržao lep običaj da se gosti za dobrodošlicu posluže hladnom izvorskom vodom, domaćim slatkom, a na odlasku ponesu teglu slatka, malo kajmaka, sira. Sve specijaliteti srpske kuhinje po kojoj nas stranci spominju i pamte. U ovom kraju neki domaćini još čuvaju požutele stranice raznih svetskih novina iz 1985. godine, kada je prva grupa turističkih novinara iz 20 zemalja sveta obišla ova sela koja su otvorila vrata turistima. U Kosjerićkom kraju, pod planinom Divčibare, koji je na 130, kilometara od Beograda, između Valjeva i Užica, zaživeo je seoski turizam u Srbiji.

Slika

Ljubitelji prirode iz urbanih sredina kažu da su prosto opčinjeni lepotom prirode, zatalasanim padinama planina i brda, livada i pašnjaka koji se protežu u nedogled, brojnim izvorima i vodopadima koji skakuću, a najviše ih je u selu koje nosi ime Skakavci. Sela su zadržala tradicionalni način života, a lepe domaćinske običaje žele da sačuvaju i u turističkim naseljima čija se izgradnja tek planira. Jedno takvo etno naselje gradiće se na Divčibarama. Za aktivan odmor gostiju nude se različiti sadržaji, od pešačenja, izleta, pecanja, branja pečuraka ili lekovitog bilja i šumskih plodova, aktivnosti u polju sa domaćinima, na njivi. Mnogo žena je za tih nedelju-dve odmora na selu naučilo da plete, veze, neke čak da tkaju. Organizuju se i radionice za izradu grnčarije, jer se u većini domaćinstava jela pripremaju ne samo po receptima starim više vekova, već i u zemljanom posuđu, baš kao nekada.

Slika

U opštini Kosjerić ima dvadesetak kategorisanih domaćinstava sa stotinak ležaja. U lokalnoj turističkoj organizaciji kažu da je glavno obeležje ovog kraja etno-ekološka kombinacija. Pored lepe prirode koja daje šansu za razvoj sportsko-rekreativnog turizma, pa i velnesa, kao filozofije življenja, negovanje običaja i povratak tradiciji, očuvanje zdrave životne sredine, hrane – to će uvek biti glavno obeležje Kosjerićkog kraja. Srpski domaćini kažu da je ključ uspeha da se ne imitira selo, već živi na selu od sela. Meštani na svojim imanjima gaje voće i povrće bez primesa hemije, u okruženju čistog vazduha i nezagađene sredine, pa svake godine sve veći broj turista, posebno iz inostranstva, ima priliku da uživa u hrani sa mirisom i ukusom.

moja srbija

Autoru:  Luna.* [ 03 Dec 2012, 14:09 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

Seoski turizam kao šansa za razvoj

Planina Radan je samo deo prirodnog bogatstva kojim raspolaže nerazvijena opština Bojnik. Posle propasti privrede šansu za razvoj vide u poljoprivredi i seoskom i lovnom turizmu. Sve je veći broj domaćinstava koji su zainteresovani za bavljenje turizmom.

Slika


Život u gradu zamenili su oazom mira, tišine i čistog vazduha. U etno kutku širi se miris dunja. Na stolu za dobrodošlicu orahovača, domaći sok, proja, starinski kolač. Ostalo im, kažu, od predaka da najbolje što mogu ugoste putnike prolaznike ili namernike.

Od kad su pre osam godina otišli u penziju Milena i Tomislav Stanisavljević vratili su se na ognjište u Crkvicu kod Bojnika. Želja im je da se bave seoskim turizmom.

"Mogu gostima da poklonim pažnju, da ih naučim ručnim radovima, da zajedno beremo lekovito bilje, spremamo zimnici ili da pečemo voćne rakije2, kaže Milena Stanisavljević.

Novac im nije motiv već žele da se druže da ljudi otkriju prirodnu lepotu Puste reke i u njoj uživaju. Jednostavno, kažu, žele da se ovaj kraj pokrene.

"Želim da budemo primer mladim ljudima u ovom kraju koji imaju uslove da se bave seoskim turizmom i koji bi mogli da od toga ostvaruju dobit", kaže Tomislav.


Slika


Tridesetak kilometara dalje na suprotnoj strani opštine Bojnik asfaltom se stiže do planine Radan. Bez prirode i lova ne može zato je Radomir Mladenović iz Lebana baš ovde, na 920 metara nadmorske visine, sagradio kuću koja je često puna gostiju. Ima još godinu dana do penzije i, kako kaže, ozbiljno razmišlja o turizmu.

"Mogli bi ljudima da obezbedimo smeštaj i hranu. Priroda je ovde prelepa. To bi bilo dobro naročito zimi kada je aktuelan lov na divlje svinje i drugu divljač", kaže Radomir.

Retki plodovi, prirodni fenomeni, planinski izvori i nepregledna šuma. Lepota Radana koja privlači pažnju, ali o njoj se malo zna. Mnoga domaćinstva ovde su zainteresovana za bavljenje turzmom, ali im je pomoć neophodna.

"Turistička organizacija u Bojniku usmerila je svoje aktivnosti na stvaranju autentične ponude uključujući prirodne potencijale, bogatu tradiciju, zanatske veštine i kulturno-istorijsko nasleđe", kaže Marija Šoškić Radivojević, direktorka Turističke organizacije Bojnik.

Privreda je u Bojniku odavno zamrla. Nezaposlenost je velika, migracija izražena, a s druge strane potencijali za razvoj turizma ogromni samo ih treba na pravi način iskoristiti. Interesovanje domaćinstava i projekti turističke organizacije su, kako kažu, dobar znak za početak.


RTS

Autoru:  Luna.* [ 08 Dec 2012, 23:18 ]
Tema posta:  Re: Seoski turizam

Destinacija – srpsko selo

U selu je najveći turistički potencijal Srbije, ravnomerno raspoređen na celoj njenoj teritoriji.


Slika


Nema stanovnika Srbije koji neće reći kako je naša zemlja lepa, mada među nama postoje velike razlike oko toga šta je to lepo, a pogotovo šta je najlepše. I, svaki region ima svoje adute. Ako postoji nešto što je zajedničko za sve krajeve Srbije, na listi od dva do tri glavna aduta, to je zasigurno – seoski turizam. U doba kada se iz sela hrlilo u gradove, što je kulminiralo u drugoj polovini prošlog veka, na turističkoj listi sela nije ni bilo.


Slika

Slika

Vremena su se promenila i Srbija ponovo otkriva selo i njegove čari. I tu svi nađu nešto za sebe. Gosti: zaboravljene i zapostavljene seoske motive, kulturnu i istorijsku ostavštinu, zaboravljene ukuse i mirise, prirodne lepote, životinjsko carstvo, a nadasve gostoljubivost srpskog domaćina. Seoska domaćinstva, sa druge strane, verifikaciju tradicionalnog načina života, mogućnost plasiranja sopstvenih proizvoda na svom imanju, mogućnost za nove poslove, zaradu za sebe i članove porodice. Sve u svemu, razlog da se ne napušta selo, jer se i na sopstvenom domaćinstvu, u sopstvenoj kući, može raditi i zaraditi.

Seoski turizam je dugo godina u Srbiji bio samo eksperiment – potencijal i mogućnost koju tek treba iskoristiti. Poslednjih godina situacija se značajno menja. Vojvodina, sa salašima i bogatstvom u različitostima koje nose narodi koji tu žive, Mačva sa zanimljivom mešavinom izvornog sela, bogate istorije i kuhinje, Šumadija sa zanosnom ponudom prirodnih lepota, bogate tradicije i obilne trpeze, Istočna Srbija sa svim mističnim raznolikostima i čarima, planinska Srbija sa divljom lepotom i vazdušnim banjama, orijentalna Južna i bogata Zapadna Srbija nameću se kao nove turističke destinacije, koje su omiljene ne samo kod gradskog življa u Srbiji. Srpsko selo sve više postaje interesantno i za naše susede, pa čak i za žitelje udaljenih zemalja.
Razvojem seoskog turizma sve se više bave razne državne institucije, nevladin sektor i, posebno, turističke organizacije. Sve je više direktnih i indirektnih investicija u ovu oblast turizma, naročito je pojačana edukativna aktivnost na selu, a promocija doživljava pravi bum.


Slika

Slika

Slika

Slika


U strategiji razvoja turizma koju je usvojila Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, seoski turizam zauzima značajno mesto. Vlada Republike Srbije je krajem 2011. usvojila dokument "Program održivog razvoja ruralnog turizma" koji se detaljnije bavi politikom razvoja održivog ruralnog turizma, razvojem seoskih aktivnosti, obučenosti ljudi koji se na lokalu bave seoskim turizmom, poboljšanju i modernizaciji kapaciteta, jačanju promotivnih kampanja i investicijama. Paralelno s time, Srbija je uključena u veliki projekat UN koji je posvećen razvoju turizma pod nazivom "Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja". To je zajednički program pet agencija UN – Svetske turističke organizacije (UNWTO), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO ), Programa za zaštitu životne sredine (UNEP), Programa za razvoj (UNDP) i Programa za decu (UNICEF), koji finansira Fond za ostvarenje milenijumskih ciljeva Vlade Kraljevine Španije, a u Srbiji se realizuje u 19 opština, u četiri pilot regiona – Centralnoj i Istočnoj Srbiji, Donjem Podunavlju i Južnom Banatu. U okviru tog programa dodeljeno je pola miliona dolara za realizaciju projekata u segmentu ruralnog turizma u Srbiji. Sredstva su dodeljena na osnovu prihvaćenih predloga projekata razvoja turističkih odredišta unapređivanjem kvaliteta usluga i objekata, jačanjem konkurentnosti i razvijanjem partnerstava u ponudi ove oblasti turizma. Program se sprovodi od decembra 2009, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Turističkom organizacijom Srbije. Očekuje se da će dodeljena sredstva pomoći daljem jačanju ruralnog turizma u ovim područjima, ali i ekonomije Srbije uopšte. Program UN ima za cilj podsticanje veće raznovrsnosti seoske ekonomije preko održivog turizma, da bi se poboljšao kvalitet života, smanjilo siromaštvo i pokrenulo pitanje degradacije prirodne sredine u seoskim područjima. O realizaciji programa "Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja" bilo je reči i na istoimenoj regionalnoj konferenciji, koja je krajem februara održana u Beogradu i Novom Sadu. Otvarajući ovu konferenciju ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić je rekao:
– Činjenica da i u ovom periodu ekonomske krize Srbija ulaže u turizam i razvoj turističke infrastrukture govori o tome koliko je razvoj ruralnog turizma važan za ekonomski razvoj Srbije. Prema preliminarnim pokazateljima, prihod od turizma u 2011. je blizu milijardu dolara, što je 18 odsto više od prihoda koji su od turizma ostvareni u 2010. Ovaj podatak govori o održivosti razvoja turizma kao privredne grane koja značajno doprinosi, ne samo otvaranju novih radnih mesta nego i ravnomernijem regionalnom razvoju, što predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije.


Slika

Slika

Slika


Uz podatak da se 27 odsto turističke delatnosti u Srbiji ostvaruje u seoskim oblastima, u kojima je zabeleženo 2,3 miliona noćenja, od ukupno sedam miliona prošle godine, ministar Ćirić je istakao da razvoj ruralnog turizma daje realnu alternativu za ostvarivanje prihoda i poboljšanje života brojnih porodica koje žive u ruralnom okruženju. Naime, stopa siromaštva u ruralnim područjima je 10 odsto – dva puta je veća od stope siromaštva u urbanim sredinama. On je, takođe, izjavio da se upravo razvojem turizma može sprečiti veliki problem smanjenja broja stanovnika u ruralnim područjima s kojim se trenutno suočava 86 odsto seoskih naselja u Srbiji.


Slika

Slika

Slika


Na pomenutoj konferenciji učestvovao je i generalni sekretar Svetske turističke organizacije UN (UNSTO) Talib Rifai, koji je izjavio da dobro napravljen plan razvoja ruralnog turizma može dati odlične rezultate, koji bi veoma pozitivno uticali na unapređenje ekonomskog razvoja i ravnomernijeg razvoja svih regiona u Srbiji. On je, takođe, izjavio da bi ova konferencija trebalo da služi kao primer i ostalim zemljama kako se treba suočavati sa neravnomernim ekonomskim razvojem, jer se sa ovim problemom suočava i veliki broj drugih zemalja.


Tekst: Jovo Simišić
Fotografije: Jovo Simišić i Dragan Bosnić
Jatrevija

Stranica 1 od 4 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/