Forum Srbija

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=70PB8fCIfOM[/youv]

"Bagremara" danas predstavlja kulturu bagrema sa vrlo malo crnog oraha i hrasta lužnjaka. U njoj su očuvane tipične i specifične vrednosti izvornih autohtonih nizijskih mešovitih hrastovih šuma sa jedinim nalazom biljne vrste kukurjaka u našoj zemlji.



Osnovnu vrednost rezervata predstavlja nalaz vrste Eranthis hyemalis koja impresionira svojim izgledom tokom februara i marta meseca kada je biljka u svom punom razvoju. Prisutne su i navale ili muške paprati (Dryopteris filix mas) koje predstavljaju redak nalaz ove vrste u Podunavlju Bačke.

superodmor

Početak zaštite Deliblatske peščare prvi put je ustanovljen 1912, kada je izdvojeno pet delova površine od 300 hektara na lokalitetima Rošijana i Crni vrh, zbog očuvanih iskonskih karakteristika šumo-stepskih zajednica.

Deliblatska peščara kao najveća evropska kontinentalna peščara, predstavlja područje sa posebnim karakteristikama biotopa jedinstvenog u Evropi. U pitanju je poslednja i najveća oaza peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije, kao jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi i područje od izvanredne, univerzalne vrednosti za zaštitu prirode i nauku. Deliblatska peščara je krajem 1977. proglašena za Specijalni prirodni rezervat, a 2002. za Specijalni rezervat prirode.

Program obeležavanja jubileja će se sastojati od nekoliko prezentacija koje će na najbolji način predstaviti vrednosti i značaj zaštite Deliblatske peščare, sa osvrtom i na ostala prirodna dobra kojima upravlja JP "Vojvodinašume", navedeno je u saopštenju.


akter

Pešter je najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu i jedna od najvećih u Evropi, koju u Srbiji mnogi zovu domaći Sibir. Mesto Sjenica je sinonim za niske temperature i najhladniji je predeo u zemlji. Poslednjih godina, Pešterska visoravan je hit među ljubiteljima netaknute prirode i istinskih zaljubljenika u nove, neistražene predele kojima pripada i rezervat prirode Uvac.

U mnogim pričama koje smo slušali u detinjstvu, upečatljiva slika je da se tamo negde, iza sedam gora, nalazi posebna lepota. Baš tako se može reći i za Pešter, visoravan sa kotom 1150 metara na površini od 63 kvadratnih kilometra, sa koje se pogled pruža na lokalne planine Goliju, Javor, Zlatar, Ozren i još tri manje poznate planine. Reklo bi se beskrajno prostranstvo netaknutog zelenila, u kome su put pronašle samo bistre i hladne vode reka Uvac, Vapa, Jablanica, Dubočica koje na samom kraju toka formiraju tri prelepa jezera Uvačko, Zlatarsko i Sjeničko. Ribolov na ovim rekama je pravi doživljaj, ali se ne zaboravlja ni slika još čuvenijih meandra. Reke na Pešteru krivudaju, čak i kad ne postoji prirodna prepreka na njihovom putu, pa često izgleda kao da se vraćaju unazad i ponovo osvajaju prostor. Vode reke Uvac duboko su usekle svoja korita u krečnjačke stene i formirale sužene klisurasto-kanjonske doline sa liticama koje se izdižu do 350 metara. Jedinstven izgled imaju uklješteni meandri, a zbog lepote, prozvani su srpski Kolorado.

Ovom predelu na jugozapadu Srbije, čuvenom po čistoj i očuvanoj životnoj sredini, ali i pravom pećinskom carstvu, koje se proteže na više od šest kilometara i najveći je pećinski sistem u zemlji, pripada i rezervat prirode Uvac. Zaštićenim prirodnim dobrom proglašeno je 2006. godine, kaže za naš radio Slobodan Ljubojević, direktor. Zauzima površinu od 7.500 hektara, a postalo je zaštićeno prvenstveno zbog beloglavog supa, retke i ugrožene vrste orla lešinara impozantnih razmera i raspona krila od skoro tri metra. Ova vrsta moćnih letača devedesetih godina prošlog veka je bila pred izumiranjem na starom kontinentu. Na teritoriji Uvca bilo je samo šest parova, pa je angažovanjem stručnjaka nacionalnog Zavoda za zaštitu prirode i lokalnog stanovništva pokrenut program zaštite beloglavog supa, ptice koja se nalazi u grbu Srbije. Dve decenije kasnije, u rezervatu ima 67 parova i to je najveća kolonija ove vrste orlova na Balkanu i jedna od većih u Evropi. U rezervatu živi još stotinu vrsta ptica, od kojih je nekoliko vrsta orlova, ali i neke retke i ugrožene vrste sisara koje su staništa našle u šumama i nepreglednim livadama Peštera.

Za turiste se organizuje posmatranje orlova na hranilištu, obilazak pećina, vožnja čamcima, rekreativni ribolov, ali i biciklističke i pešačke ture. To je prilika da se upoznaju neobično srdačni i dobri ljudi kraja i da se doživi gorštačko gostoprimstvo. A ono podrazumeva i čelno mesto gostima za njihovom trpezom na kojoj su, na Balkanu čuveni, sjenički sir i jagnjetina, jedinstvenog ukusa zbog paše na travnjacima koji su daleko od zagađenja. Postoje i poslastice koje se mogu probati samo na Pešteru, poput specijaliteta od ovčjeg mleka, ili jela od heljde. Za uspomenu i poziv da ponovo dolaze, meštani ovog kraja, goste daruju nekim ručno tkanim sitnicama. Naravno, ćilimi, torbice i prsluci sa karakterističnim balkansko-orijentalnim motivima mogu se kupiti za poklon dragim osobama.

mojasrbija