Vinski turizam

Luna.* · **Poslato:** 08 Nov 2012, 11:00

Vinska tura Srbija - Putevima Boga Dionisa

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 09 Nov 2012, 18:21

VINSKI PODRUMI U GUDURICI

Vinogorja južne Francuske i severne Italije seče 45 paralela koja prolazi i žitorodnom Vojvodinom i to jugoistočnim delom Banata, tamo gde se nalaze vršački vinogradi. To je dve hiljade hektara pod vinovom lozom, sve do granice sa Rumunijom, nadomak koje je smešteno i za turiste nezaobilazno selo Gudurica na putu vina kroz Srbiju.

Gudurica je selo u podnožju Vršačkih planina, ispod samog Guduričkog vrha, a u njemu živi 17 nacija. Od kraja Drugog svetskog rata tu su se najviše doselili Slovenci i Makedonci. Oko 600 ljudi živi u slozi, rade u obližnjem Vršcu, a svako domaćinstvo za svoje potrebe pravi vino.

Svaka kuća ima bar hektar pod vinogradom i vinski podrum koji se grade od davnina u vinogradarskim predelima sa najvećom površinom zasada loze u Srbiji. Posle Požarevačkog mira 1716. godine, ovi krajevi su imali status slobodne oblasti u Austrougarskoj, a Vršac je od 1804. bio slobodan trgovački grad. Svaka kuća je imala agregat, a selo struju, zahvaljući mesnoj hidrocentrali na potoku koji se spušta sa Vršačkih planina i uliva u Dunav.

U tom kraju postoje svi uslovi za dobar prinos grožđa, a nekada su zasadi bili na čak 10 hiljada hektara. Zato se govorilo: kad grožđe rodi u Vršcu, cena vina pada u Evropi. U 18. i 19. veku, po preporuci princa Eugena Savojskog, tu se doseljavaju vinogradari iz Alzasa, Rajnske oblasti i Mozela, a prva je stigla familija Johana Teca iz Alzasa.

Bogati veleposednik je imao desetine hektara pod vinovom lozom, a 1871. godine je prvi izgradio vinski podrum u Gudurici. To je današnji Podrum prijateljstva, u kome se nalazi drveno bure, zapremine 26 hiljada litara, koje je Johan Tec poklonio ćerki za svadbu. Bure se odavno ne puni, pa je preuređeno u vinsku sobu, u kojoj gosti mogu da degustiraju vina. Inače, kapacitet podruma je 23 vagona, odnosno 230 hiljada litara i tu se vino čuva na tradicionalni način: u buradima od hrastovog drveta starim više od 130 godina čuvaju se uglavnom bele sorte, rajnski i italijanski rizling. U vinskom podrumu se čuva nekoliko boca vina i konjaka, punjenih pre više od jednog veka, kao i specijalna kolica, tzv. Lotvajz, koji je služio za ceđenje grožđa i prevoz od vinograda do podruma.

U Guduricu je krajem 19. veka iz Francuske došao trgovac Rober Ber čiji su vinogradi bili pod Vršačkim bregom, a kupio je i nekoliko objekata i uredio u stilu hacijende. On je izgradio dva podruma, veća i arhitektonski zanimljivija od Tecovog, a vlasnik je bila njegova ćerka Elizabeta, koja se udala za lokalnog stomatologa Marića. Vremenom, on je preuzeo proizvodnju vina, a podrume razdvojio po nameni: u proizvodnom, koji je bio 200 metara udaljen, grožđe se cedilo, obavljao se proces fermentacije i odležavanja vina, koje je odatle vinovodom stizalo u komercijalni podrum. Tu je bila i prijemna kancelarija opremljena stilskim nameštajem, lepim lusterima, slikama i vrednim upotrebnim predmetima, što je svakako doprinosilo ugođaju kupaca. Vinski podrum ima nekoliko prostorija, vizuelno odvojenih lučnim zidovima i tu se organizuju degustacije za goste.

U razvoju vinogradarstva, za Guduricu je bila važna 1832. godina kada je to selo u vršačkom vinogorju dobilo trgovački pečat za izvoz vina i svile. Danas je to jedno od malobrojnih sela u Srbiji koje nema problema sa iseljavanjem, koje se gradi, uređuje i razvija.

moja srbija

Luna.* · **Poslato:** 13 Nov 2012, 19:39

Rajačke Pimnice

Na krajnjem istoku Srbije, dvadesetak kilometara južno od Negotina, nadomak srpko-bugarske granice, leže nadaleko čuvene Rajačke Pimnice. Na području Negotinske krajine, poznate po bogatim vinogradima iz drevnih rimskih vremena, seosko stanovništvo je, baveći se vekovima vinogradarstvom, osnivalo posebna naselja u blizini svojih stalnih prebivališta. Naselja su dobila naziv "pivnice" ili "pimnice", kako vinske podrume naziva lokalno stanovništvo u negotinskom kraju. Vinski podrumi su korišćeni za proizvodnju vina i rakije od blagorodnog negotinskog grožđa, kao i mesto za čuvanje gotovih napitaka. Rajačke Pimnice, u svetu jedinstveni kulturno-istorijski spomenik je podignut u čast vinu i vinovoj lozi. Rajačke pimnice predstavljaju skup vinskih podruma, koji pripadaju selu Rajac, smeštenom 2 km zapadno, na vrhu Belog Brega, okruženog vinogradima i vinogorjem. Celina vinskih podruma Rajačkih pimnica je gusto grupisana u spontanom nizu koji prati izgled i konfiguraciju terena. Nizovi kamenih vinskih podruma nejednake veličine, u prizemlju ili sa dva sprata, ali istovetnog oblika i ukopane u zemlju, čine krivudave uličice Rajačkih pimnica. Čitava Negotinska krajina /područje oko Negotina i okoline/ raspolaže odličnim uslovima za uzgoj vinove loze, što je dalo mnoštvo vinskih podruma i vinarija. Monumentalni tajanstveni "grad vina" - Rajačke Pimnice, sa preko 270 prelepih kamenih zdanja, starih duže od dva veka, centralnom fontanom i trgom posvećenim Svetom Trifunu i uzanim ulicama koje vode do sledećeg reda kamenih vinskih podruma, pokrivenim specifičnim krovovima, nastao je na mestu po volji majke prirode i time namenjen proizvodnji, čuvanju i nezi prirodnih rajačkih vina. Posebno su dragocena crna vina, proizvedena sa ljubavlju i brigom domaćina iz Rajca, od grožđa blagorodnog rajačkog vinogorja.

Gradnja "kuća-vinskih podruma" u Rajačkim Pimnicama je započeta u 18. veku, u svrhu čuvanja vina u kamenim zdanjima - podrumima, koji su kasnije korišćeni i za proizvodnju čuvenih vina sa područja Negotinske krajine. U skoro svakom od podruma Rajačkih Pimnica možete probati raznovrsna vina, ili posetiti izložbu ručnih radova i starih zanata, ali ne zaboravite da kušate čuvena crvena vina negotinskog vinogorja, proizvedena od domaćeg grožđa, uzgajanog na obližnjim, stalno osunčanim obroncima Rajca. Staro groblje u Rajcu je takođe veoma zanimljivo i vredno posete, jer ćete na njemu pronaći mnoštvo veoma starih, fantastično i čudnovato isklesanih kamenih nadgrobnih spomenika - stećaka, koji su jedinstveno kulturno obeležje ovog malenog sela istočne Srbije. Rajačke Pimnice su udaljene oko 250 km od Beograda.

Luna.* · **Poslato:** 14 Nov 2012, 19:03

Rogljevačke pivnice

Bez obzira da li ćete reći Rogljevačke ili Rogljevske, pivnice ili pimnice, dileme nema, reč je o selu boga Bahusa u Negotinskoj krajini. Mi ćemo ih zvati Rogljevačke pivnice, kako piše i u brošurama nacionalne turističke organizacije.

Negotinska krajina je, pored Metohije i Župe aleksandrovačke, vinogradarski kraj u kome su još u 19. veku, nadomak vinograda podizane kuće od kamena, gde će vino da odmara, a u kojima su se vinari zadržavali tek koliko je trebalo da od grožđa nastane vino. A da bi vino bilo dobro, trebalo je da se obezbedi pet uslova: da bude odvojeno od potoka, ljudi, stoke i đubrišta i da uživa u udobnom smeštaju, miru i tišini. Negotinska krajina je ravnica u istočnoj Srbiji okružena planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan, sa jedne i rekama Dunav i Timok, sa druge strane. Ima klimu kao stvorenu za gajenje vinove loze i grožđa punog šećera, ali i dovoljne kiselosti da vino bude vrlo kvalitetno.

Gotovo na samom ulazu u Rogljevačke pivnice, nalazi se bunar i saborište, mesto gde su se meštani okupljali za slavu sela, gde su putnici mogli da zastanu i predahnu. O tome svedoče i reči uklesane u mermeru: Putniče, u ovim žarkim danima, odmori se u hladovini, ma koje vere bio.

U Negotinskoj krajini vinogradarska tradicija seže u doba Rimljana. Prema zapisima, još pre tri veka, meštani sela Rogljevo i Rajac, koji su živeli u malim udžericama, ukopanim do pola u zemlju, dogovorili su se da sagrade vinsko selo, kuće od čvrstog materijala, mahom od kamena iz ovog kraja. Zanimljivo je da je stil gradnje, kao i kultura gajenja vinove loze, u ove krajeve stigla sa Kosova, iz Velike Hoče, zajedno sa ljudima koji su u najvećem broju naselili Negotinsku krajinu. Selo Rogljevo je imalo 162 kuće, a sagrađeno je 164 pivnica. Najstarija je iz 18 veka, a sačuvano je 120. Danas se vino na tradicionalan način pravi tek u svakoj četvrtoj pivnici, a i čuva se isključivo u drvenim buradima. Mnoga su napravljena posle Drugog svetskog rata i još uvek se koriste. Važno je samo da se dobro održavaju – kaže jedan od vinara povratnika, Tihomir Balanović. Odlaskom mladih sa sela, zapušteno je mnogo vinograda, koji su se od 300 hektara, danas sveli na 45 hektara.

U ovom kraju dobro uspevaju francuske sorte, šardone, kaberne sovinjon, merlo, pino noar, a za game, Francuzi kažu da je bolji nego u njegovoj postojbini. Poslednjih godina se obnavljaju zasadi autohtonih sorti i pored toga što je to mukotrpan posao i veliko ulaganje, ali, stranci, kada dođu, žele da probaju ono što je autentično, srpsko. Autohtona sorta za belo vino je bagrina, za crno tamjanika, a autohtona sorta za lepšu boju crnog vina je začinjak. On se gaji samo u ovom kraju. Rogljevačke pivnice posećuje sve više turista, posebno stranaca, a među njima su Francuzi najbrojniji. Ne samo zato što Francuzi život ne mogu da zamisle bez vina, već iz želje da vide kako radi Francuska vinarija u Rogljevu.

Bonžiroovi su u Rogljevo došli slučajno. Pre pet godina Siril je, kao stručnjak za zemljište, radeći za vrhunske francuske vinarije, sa suprugom Estel, enologom, tražio najbolje područje za grožđe od koga se mogu praviti samo vrhunska vina. Nakon Rumunije i Bugarske došli su u Kladovo, a onda je slučaj hteo da probaju grožđe iz Rogljeva. Došli su i osnovali vinariju. Njihov vinograd ima oko dva hektara, a sva proizvodnja se izveze u Francusku. Vino se pravi uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava, jer žele da ljubitelji vina uživaju u njegovoj lepoti, prirodnim ukusima i onome što teroar daje, a to je snaga i svežina koja se i kod mnogih poznatijih vina teško može osetiti. Vino se iz Rogljevačkih pivnica izvozilo u Francusku još krajem 19. veka, kada su francuski trgovci posle najezde filoksere, otkrili Negotinsku krajinu u kojoj je grožđe bilo istog kvaliteta kao u Burgundiji. Zapisano je da su Napoleonovim zlatnikom plaćali bačvu vina.

Rogljevačke pivnice su jedna od stanica na vinskom putu kroz Srbiju. Mnogi turisti imaju želju da prenoće, da se zadrže, pa to daje nadu da će obnova pivnica imati prioritet u turističkim planovima. Domaćini koji su obnovili proizvodnju vina, sređuju prostore za goste, izložili su razne predmete koji su se nekada koristili za pravljenje vina ili u svakodnevnom životu, a pažnju najviše privlače kosti mamuta, jer je u ovom kraju otkriveno groblje ovih praistorijskih životinja. Rogljevačke pivnice su inspiracija mnogim umetnicima, a većina kao uspomenu na boravak, ostavi po nešto od svojih radova.

МОЈАСРБИЈА

Luna.* · **Poslato:** 16 Nov 2012, 21:29

Vinarije

Još su stari Rimljani znali da se vinima sa ovog podneblja okrepe pre nego krenu u osvajačke pohode po svetu. Najlepše pesme spevane su o grožđu i vinu, piću bogova, kako se od davnina pripoveda.

Gaje se autohtone vrste grožđa, poput prokupca, vranca, plovdine, ali dobro uspevaju i burgundac, italijanski rizling, smederevka. Vinari su izumeli i sasvim posebno voćno vino od višanja. Vinarije, kojih je sve više na prostoru jugoistočne Srbije, pravi su mali muzeji sa bačvama najkvalitetnijih vina i starinskim spravama za njegovo čuvanje i hlađenje.

jugoistocnasrbija

Luna.* · **Poslato:** 18 Nov 2012, 23:12

PUT VINA – KNJAŽEVAC

Knjaževac se nalazi u istočnom delu Srbije, a jedna od zanimljivosti ovog kraja su zbirke dvopređih čarapa koje se čuvaju u gradskom muzeju. Tu je oko hiljadu pari unikatnih, rukom pletenih vunenih čarapa sa folklornim motivima Timočke krajine, a neki primerci su stari i više od dva veka. Ručni radovi žena ovog kraja samo su deo bogatog kulturnog nasleđa i života na ovim prostorima koji sudeći po arheološkim iskopinama datira još iz rimskog perioda.

U neposrednoj blizini Knjaževca je kasno antički lokalitet Timacum Minus na kome je iskopan kip Dionisa, boga vina starih Rimljana. Prema istorijskim zapisima rimske legije su se okrepljivale kvalitetnim vinima iz ovog područja pre polaska u vojne pohode.

U delima antičkih pisaca, knjaževački kraj je opisan kao vinogorje, a Džervinovo brdo iznad grada je lokacija najstarijih vinograda u ovom delu Srbije. To su bili vinogradi zasađeni plovdinom, prokupcem i nešto malo sortnim vrstama grožđa.

U Knjaževcu je 1927. godine osnovana Vinarsko zemljoradnička zadruga, treća te vrste u Srbiji i imala je vinski podrum kapaciteta 10 vagona. Posle Drugog svetskog rata kapacitet je proširen na 350 vagona. Prirodni i klimatski uslovi bili su dobar preduslov da se žitelji Knjaževca davno odluče da im vinogradarstvo bude okosnica razvoja.

U knjaževačkom vinogorju zastupljene su crne sorte burgundac, prokupac i plovdina, a od belih smederevka i italijanski rizling. Svi proizvođači su okupljeni u Udruženju vinogradara i vinara koje je jedan od inicijatora postavke Muzeja vinarstva. U gradu postoji i nekoliko privatnih vinarija u kojima se pravi i vino vranac, a berba 2003. godine po oceni francuskih somelijera, proglašena je za vino godine u kategoriji crvenih vina autohtonih sorti. Turisti pak najčešće degustiraju tzv. medicinsko prirodno vino sa dodatkom ekstrakta lekovitog bilja. U knjaževačkim restoranima služe se isključivo nacionalna jela uz preporuku vina sa područja istočne Srbije.
moja srbija

Luna.* · **Poslato:** 18 Dec 2012, 23:13

Deda Buda 65 godina pravi vino

Poznate ličnosti, degustatori vina, predstavnici medija i vodećih ugostiteljskih objekata, bili su ugošćeni u vinariji Budimir u Aleksandrovcu Župskom. Gosti su “premijerno” imali priliku da degustiraju novo vino merlo pod nazivom “I kao da si anđeo”, koji će biti predstavljen širokoj javnosti na sajmu u hotelu “Hajat” 21. i 22. decembra.

Vinarija i brand su imenovani po Budimiru Zdravkoviću, ili kako ga svi zovu, deda Budi, čoveku koji u svom iskustvu ima preko 65 berbi. Nastavljač vinarske tradicije svojih predaka on i dalje prerađuje grožđe i pretače ih u vrhunska pića. U jednoj italijanskoj laboratoriji, analizirajući njegovo vino prokupac staro nekoliko godina, stručnjaci nisu verovali da je to vino napravljeno potpuno prirodno bez ikakvih hemijskih dodataka.

Nikada nisam hteo da odam porodičnu tajnu, na koji način dobijamo takva vina. Nudili su mi mnogo novca, ali nisam posustao i što više krijem, više stranci obleću oko ovog mesta - kaže kroz osmeh deda Buda, koji i danas učestvuje u procesu proizvodnje.

Njegov predak Živadin Zdravković je 1878. godine odlikovan od knjaza Milana Obrenovića za zasluge u oslobodilačkim ratovima protiv otomanske imperije, a značajna je priča kako je Živorad pred praznik Sveti Nikola 1877. godine i odlučujuće bitke za oslobođenje prokupačkog kraja, obezbedio vino da se pričesti vojska pred borbu. Zato se godina 1878. uzima za bitnu u tradiciji ove vinarske porodice.

Tako su i gosti vinarije imali priliku da osete duh tradicije ali i degustiraju vina iz više berbi i spoznaju nešto više o kulturi vina. Tako su “laici” koji su delili vina na slatka i kisela, od vrhunskih somelijera, među kojim je bio i najistaknutiji u zemlji i regionu, Stevan Rajta, naučili koje vino im zaista odgovara.

Gostima se služila i domaća hrana, a imali su prilike da vino degustiraju direktno iz burića. Vino Budimir je samo na američkom tržištu zastupljeno sa čak četiri vina – od belih Tamjanika Župska i rizling Margus Margi, a od crvenih Triada kao i Sub Rosa koja su bazirana na prokupcu. Među gostima bili su sportista Ognjen Kajganić i glumac Aleksandar Srećković Kubura.

Blic

Mina* · **Pridružio se:** 12 Dec 2012, 11:46 **Postovi:** 1691

Uz putokaze do vinskih podruma i vinarija

Sremski Karlovci, mesto sa najviše registrovanih vinarija, dobilo je proteklih dana takozvanu vinsku signalizaciju.

Strelastim putokazima i tablama označeno je 15 vinarija koje su saglasne da primaju turiste.

U isto vreme postavljena je opšta i turistička signalizacija, kao što su table dobrodošlice i strelasti putokazi ka kulturno-istorijskim objektima. Po rečima direktorke Turističke organizacije opštine Sremski Karlovci Jasmine Beljan -Iskrin, ostalo je, prema projektu, još da se postavi tabla dobrodošlice na Stražilovu i 11 info-tabli ispred objekata.
Osim što će zahvaljujući ovoj vinskoj sigalizaciji lakše moći da se snađu i sami dođu do vinarija, turistima će uskoro biti dostupni i brošura "Vinski put Sremskih Karlovaca i Fruške gore" na srpskom i engleskom jeziku, te mapa vinskog puta Karlovaca. Mapa i brošura deo su projekta koji ravnopravno finansiraju Ministarstvo finansija i privrede i TOOSK.
Uskoro će u okviru ovog projekta biti urađen i turistički spot Karlovaca.

021

Mina* · **Pridružio se:** 12 Dec 2012, 11:46 **Postovi:** 1691

Zamak i vinogradi zovu na uživanje

Tura „Vinski put kneza Lazara“, u ponudi Turističke organizacije Kruševca. Posle razgledanja Lazarevog grada, preporučuje se „kneževa večera“

Na Kozniku se okupljaju vitezovi i dame

KRUŠEVAC, prestoni grad države kneza Lazara Hrebeljanovića, podignut je posle Maričke bitke, pa ne čudi što se i danas ovde oseća duh srednjovekovne Srbije.

Knez Lazar je organizovao državu, utvrđivao granice i gradove, objedinio vlastelu, udavao svojih pet kćeri, borio se s Turcima, krunisao velikodostojnike, otvarao rudnike, gradio manastire, ali i uzgajao tamjaniku. Kruševac i okolina izuzetno su zanimljivi, pa je ovo jedan od gradova koji se toplo preporučuju za vikend-izlet.

Turistička organizacija Kruševca osmislila je turu „Putevima kneza Lazara“. Okupljanje pred polazak je ispred Spomenika kosovskim junacima, koji je nagrađen zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Poezija

KRUŠEVAC je jedan od najopevanijih gradova u srpskoj epskoj poeziji. Njegova istorija, kao i istorija cele Srbije, deli se na period pre i posle Kosovskog boja.

Lazar Hrebeljanović, srpski srednjovekovni knez, osnivač je Kruševca. Tu je 1371. godine sagradio dvor, pa je Kruševac bio srpska prestonica sve do ubistva kneza Lazara u Kosovskom boju. Posle njega, Kruševac postaje prestonica vazalne Srbije kojom upravlja kneginja Milica, a zatim njen i Lazarev sin Stefan Lazarević, koji kasnije dvor prenosi u Beograd.

- O tom periodu dosta se može saznati u arheološkom parku „Lazarev grad“- kaže vodič Maja Danilović.

GRAD VITEZOVA

KOZNIK je odlično očuvan srednjovekovni grad u kojem je često boravio knez Lazar, a početkom 15. veka ovde je stolovao Radič Postupović, u narodnim predanjima poznat kao „Rajko od Rasine“ ili „Oblačić Rade“. Svakog avgusta ovde se održava manifestacija „Koznik - grad vitezova“, kada stignu vlastela, vitezovi, dvorske dame, zanatlije...

Dosta je izletnika i slovenačkih turista, a svima se dopada što se lokaliteti nalaze u samom gradu.

U tom kompleksu nalazi se Lazarica, dvorska crkva kneza Lazara, prototip graditeljstva moravske škole. Tura se nastavlja šetnjom po vojnom utvrđenju, gde se nalaze Donžon kula i ostaci Kneževog dvorca. Narodni muzej čuva 20.000 predmeta, a posebno je zanimljiva etnološka izložba pariskih šik šešira koje su krajem 19. veka nosile Čarapanke.

Značajan trag ostavio je slikar Milić od Mačve, koji u gradu pod Bagdalom ima svoju galeriju-legat sa 120 slika, zatim spomen-skulpturu „Majka Srbija i majka Grčka“, kao i mural „Obretenje Lazarevo“. Srpski varvarogenije nije doživeo da vidi jedinstven legat, a kao sedište izabrana je stara zgrada žitnog mlina.

„Večera“

GASTRONOMIJA je glavni adut Srbije, pa u Kruševcu treba probati „kneževu večeru“. Gost će prvo biti poslužen bungur čorbom od pšenice i raznih vrsta mesa, uz koju se služi kiselo mleko. Potom se iznose divljač i pita, i sve se zaliva crnim vinom „car lazar“.

U Kruševcu se nalazi fabrika „Rubin“, koja od 1955. godine proizvodi vino. U njoj posetioci mogu da se upoznaju s procesom proizvodnje, ali i da probaju najkvalitetnija vina.

Ipak, zanimljivije je videti manastir Sveti Roman, u čijoj porti je sahranjeno srce ruskog plemića Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, koji je Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik Vronskog u romanu „Ana Karenjina“.

I obližnji Aleksandrovac je stara varoš koja miriše na dunje, med i vino, a ime je dobila 1882. po prestolonasledniku Aleksandru Obrenoviću. Aleksandrovac nije zanimljiv samo tokom jeseni, u vreme održavanja „Župske berbe“, kada se velika fontana napuni vinom i svi proizvođači paradiraju ukrašeni grožđem.

„Berba“

Nekada su i tri najveća srpska manastira, Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek imala svoje vinograde i podrume vina u Župi. I knez Lazar imao je svoje podrume u Župi, koja se naziva i „srpska Šampanja“, jer je klima ista kao u francuskoj oblasti Bordo.

U ovom kraju se gaje tamjanika i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. Tamjanika se gaji 500, a prokupac je sorta stara oko 1.000 godina. Takođe se gaji i župski bojadiser. Muzej vinarstva i vinogradarstva, koji se nalazi u podrumu Poljoprivredne škole (koja je izgrađena 1924. godine u „provansalskom stilu“), ima zanimljivu postavku u okviru koje mogu da se vide vrionica, soba majstora vina, župska trpeza i još mnogo toga, jer se u Župi na tragu vina živi više od 3.000 godina.

INFO

* KRUŠEVAC je od Beograda udaljen 190 kilometara

* ULAZNICA u Muzej - 80 dinara

* ULAZNICA u Galeriju Milića od Mačve - 50 dinara

* ULAZNICA u fabriku „Rubin“ - od 500 do 1.400 dinara

* ALEKSANDROVAC je 32 kilometra udaljen od Kruševca, a od Beograda 225 km

Novosti

Mina* · **Pridružio se:** 12 Dec 2012, 11:46 **Postovi:** 1691

Kruševac: Vinogradi zovu na uživanje

Tura „Vinski put kneza Lazara“, u ponudi Turističke organizacije Kruševca. Posle razgledanja Lazarevog grada, preporučuje se „kneževa večera“.

GRAD VITEZOVA

Koznik je odlično očuvan srednjevekovni grad u kojem je često boravio knez Lazar, a početkom 15. veka ovde je stolovao Radič Postupović, u narodnim predanjima poznat kao „Rajko od Rasine“ ili „Oblačić Rade“.
Svakog avgusta ovde se održava manifestacija „Koznik - grad vitezova“, kada stignu vlastela, vitezovi, dvorske dame, zanatlije...

Kruševac, prestoni grad države kneza Lazara Hrebeljanovića, podignut je posle Maričke bitke, pa ne čudi što se i danas ovde oseća duh srednjovekovne Srbije.

Knez Lazar je organizovao državu, utvrđivao granice i gradove, objedinio vlastelu, udavao svojih pet kćeri, borio se s Turcima, krunisao velikodostojnike, otvarao rudnike, gradio manastire, ali i uzgajao tamjaniku. Kruševac i okolina izuzetno su zanimljivi, pa je ovo jedan od gradova koji se toplo preporučuju za vikend-izlet.

Turistička organizacija Kruševca osmislila je turu „Putevima kneza Lazara“. Okupljanje pred polazak je ispred Spomenika kosovskim junacima, koji je nagrađen zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Poezija

KRUŠEVAC je jedan od najopevanijih gradova u srpskoj epskoj poeziji. Njegova istorija, kao i istorija cele Srbije, deli se na period pre i posle Kosovskog boja.

Lazar Hrebeljanović, srpski srednjovekovni knez, osnivač je Kruševca. Tu je 1371. godine sagradio dvor, pa je Kruševac bio srpska prestonica sve do ubistva kneza Lazara u Kosovskom boju. Posle njega, Kruševac postaje prestonica vazalne Srbije kojom upravlja kneginja Milica, a zatim njen i Lazarev sin Stefan Lazarević, koji kasnije dvor prenosi u Beograd.

- O tom periodu dosta se može saznati u arheološkom parku „Lazarev grad“- kaže vodič Maja Danilović.

- Dosta je izletnika i slovenačkih turista, a svima se dopada što se lokaliteti nalaze u samom gradu.

U tom kompleksu nalazi se Lazarica, dvorska crkva kneza Lazara, prototip graditeljstva moravske škole. Tura se nastavlja šetnjom po vojnom utvrđenju, gde se nalaze Donžon kula i ostaci Kneževog dvorca. Narodni muzej čuva 20.000 predmeta, a posebno je zanimljiva etnološka izložba pariskih šik šešira koje su krajem 19. veka nosile Čarapanke.

Značajan trag ostavio je slikar Milić od Mačve, koji u gradu pod Bagdalom ima svoju galeriju-legat sa 120 slika, zatim spomen-skulpturu „Majka Srbija i majka Grčka“, kao i mural „Obretenje Lazarevo“. Srpski varvarogenije nije doživeo da vidi jedinstven legat, a kao sedište izabrana je stara zgrada žitnog mlina.

„Večera“

GASTRONOMIJA je glavni adut Srbije, pa u Kruševcu treba probati „kneževu večeru“. Gost će prvo biti poslužen bungur čorbom od pšenice i raznih vrsta mesa, uz koju se služi kiselo mleko. Potom se iznose divljač i pita, i sve se zaliva crnim vinom „car lazar“.

U Kruševcu se nalazi fabrika „Rubin“, koja od 1955. godine proizvodi vino. U njoj posetioci mogu da se upoznaju s procesom proizvodnje, ali i da probaju najkvalitetnija vina.

Ipak, zanimljivije je videti manastir Sveti Roman, u čijoj porti je sahranjeno srce ruskog plemića Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, koji je Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik Vronskog u romanu „Ana Karenjina“.

I obližnji Aleksandrovac je stara varoš koja miriše na dunje, med i vino, a ime je dobila 1882. po prestolonasledniku Aleksandru Obrenoviću. Aleksandrovac nije zanimljiv samo tokom jeseni, u vreme održavanja „Župske berbe“, kada se velika fontana napuni vinom i svi proizvođači paradiraju ukrašeni grožđem.

„Berba“

Nekada su i tri najveća srpska manastira, Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek imala svoje vinograde i podrume vina u Župi. I knez Lazar imao je svoje podrume u Župi, koja se naziva i „srpska Šampanja“, jer je klima ista kao u francuskoj oblasti Bordo.

U ovom kraju se gaje tamjanika i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. Tamjanika se gaji 500, a prokupac je sorta stara oko 1.000 godina. Takođe se gaji i župski bojadiser. Muzej vinarstva i vinogradarstva, koji se nalazi u podrumu Poljoprivredne škole (koja je izgrađena 1924. godine u „provansalskom stilu“), ima zanimljivu postavku u okviru koje mogu da se vide vrionica, soba majstora vina, župska trpeza i još mnogo toga, jer se u Župi na tragu vina živi više od 3.000 godina.

INFO
Kruševac je od Beograda udaljen 190 kilometara.
Ulaznica za Muzej - 80 dinara.
Ulaznica u Galeriju Milića od Mačve - 50 dinara
Ulaznica u fabriku „Rubin“ - od 500 do 1.400 dinara.
Aleksandrovac je 32 km udaljen od Kruševca, a od Beograda 225 km

B92

Forum Srbija

Vinski turizam

Ko je OnLine