Forum Srbija

[/center

[center]Potpećka pećina, dužine 800 metara se nalazi u Zapadnoj Srbiji, na 14 km od Užica i na samo 2 km od puta Beograd-Užice. Potpećka pećina se nalazi na južnom delu 932 metara visoke planine Drežnička Gradina, u blizini sela Potpeće. Monumentalni ulaz u Potpećku pećinu se nalazi na steni visokoj 80 metara i visok je 50 metara, a 25 metara širok u svodu i 16 metara u osnovi, u obliku velike potkovice, što je najveći ulaz u pećinu na teritoriji Srbije, a među najvišim u svetu.

Turističke staze Potpećke pećine, sa stepenicama u dužini od 555 metara su veoma zanimljive posetiocima i istraživačima prirode. Staza za posete je formirana u tri nivoa. Ulazi se kroz stari fosilni prolaz sa desne strane pećine i nastavlja dalje kroz tunel dug 30 metara preko 700 stepenica. Nakon ulaza u "Siljatu Stenu" se ulazi u "Tavan", veliku dvoranu sa kupolom "vizantijskog stila". Dvorana dobija dnevno svetlo i pruza nezaboravan pogled. Obris ulaza liči na slona sa strazarskom kulom, koji se nalaze na vrhu pećine. Iz dvorane "Tavan" se prolazi kroz tunel "Glavni Hodnik" da bi se stiglo do "Prolaza Nade", dvorane u kojoj je tokom proslih deset godina otkriveno vise od 2.185 metara prolaza. Kroz ovu dvoranu se stize do "Niske Dvorane", gde se vide ostaci ledene faune. Sledeci prolaz, "Minerski Prolaz" vodi do "Galerije Mladih Istrazivača". Pored nje je "Cvijićeva Dvorana", nazvana po Jovanu Cvijiću, čuvenom jugoslovenskom speleologu. Posetioci prolaze kroz tunel "Prolaz Slepih Miseva" do "Dreznickog Kanala", koji je deo Potpećke Pećine koji pokazuje njen ogroman pećinski sistem, ukupne duzine 6-8 km i povezuje sela Dreznik i Potpeće. U ovom kanalu je grupa formacija "Snezana", "Sedam Patuljaka", "Don Kihot" i stub visine 3,5 metara, "Nevestinski Veo"itd. Iz "Dreznickog Puta" posetioci se vraćaju istim putem, skoro do "Tavana", nakon čega se spusta do veličanstvenog ulaza u pećinu, preko 150 stepenica. Potpećka pećina je izvorskog tipa, nju su izgradile vode ponornice koje poniru u Drezničkoj dolini i posle podzemnog toka u dužini od 4-5 metara izbijaju iz pećine, te grade Petnicu-pećinsku reku.

Период настајања, развоја и нестанка првих култура, старије камено доба или палеолит, одговара старијој, плеистоценој фази четврте велике геолошке епохе, квартара. То је време снажних климатских осцилација које су током наизменичних топлијих и изузетно хладних периода мењале рељеф непрегледних пространстава, те је разумљиво што пећине, као особите геолошке формације у којима су квартарне наслаге сачуване нетакнуте, пружају најбоље услове за истраживање фосилног човека, као и проучавања плеистоцене фауне. Први трагови живота палеолитских људи на овом подручју, откривени у пећини Рисовачи и поткапини Јерининог брда (локалитет Градац код Крагујевца), везују се за топлије раздобље с почетка четвртог леденог доба (интерстадијал WÜRM I/II) када су ови простори били под утицајима јужних медитеранских струјања. Влажна и релативно умерена клима са доста падавина пружала је повољне услове за живот флоре и фауне, посебно биљоједа које су палеолитски ловци најчешће и ловили. Управо су клима и кретање животиња пресудно утицали на распрострањеност људи старијег каменог доба и директно условљавали њихов билошки опстанак.

На југо–источној периферији Аранђеловца, на десној обали Кубршнице, уздиже се брдо Рисовача са пећином, значајним археолошко-палеонтолошким и спелеолошким локалитетом. Рисовачка пећина је изграђена у тамноплавим и песковитим кредним кречњацима и, као форма подземног рељефа, резултат је карстног процеса; представља хоризонталан, разгранат, фосилни, изворски спелеолошки објекат.
Археолошка истраживања Рисовачке пећине под руководством професора др Бранка Гавеле (од 1953. са повременим прекидима до 1977. године) обухватила су око 30 метара улазног канала и дала важне резултате за археолошку науку, пре свега, јер су потврдила постојање палеолитских култура јужно од линије Сава – Дунав и пружила нове податке о животу праисторијских људи.

Спелеолошким истраживањима пећине, започетим 1975. године, руководио је др Раденко Лазаревић. У пећинским слојевима, на дубини од 1–1,75 м, откривене су окресане кремене и коштане алатке чије одлике и начин израде указују на крај средњег палеолита (време од пре 50.000 до пре 35.000 година). Њихов творац је Homo sapiens neanderthalensis, разумно биће и одличан ловац који је владао ватром, правио оруђа од камена и сахрањивао своје мртве. Нажалост, остаци неандерталских скелета нису откривени, јер су, заједно са најбогатијим културним слојем из зоне човековог станишта, уништени при експлоатацији камена.

Кремене и коштане алатке из пећине Рисоваче, по типологоји и особеностима израде, припадају мустеријенској култури средњег палеолита, а њихов творац је неандерталaц (Homo Neanderthalensis) који је, као јединствени антрополшки тип, живео на сва три стара континента, у Европи, Африци и Азији. Камена рисовачка артефакта добијена су техником окресивања: троугаони силексни шиљак, тзв. ''ручни клин'' као водећи тип оруђа које су правили неандерталци, листолики силексни шиљак , стругач који је служио за обраду коже и крзна. Од коштаног оруђа пронађена су шила за бушење и спајање делова кожне одеће, као и изванредан примерак бодежа дужине 25 цм. Бројни су фрагменти костију на којима се уочавају трагови обраде, али се не може са сигурношћу рећи да ли су резултат деловања човекових руку или је реч о последицама механичког трења у пећинским слојевима. Управо чињеница да су ове камене и коштане алатке израђене за одређеним циљем потврђује да је рисовачки ловац био свесно, разумно биће са развијеном моћи запажања које је сврсисходно користило своју интелигенцију потпомажући се изванредном способношћу прилагођавања у тешкој борби за одржање своје егзистенције.

Неандерталац није наш директни предак, али су он и сапиенс, претеча савременог човека, имали заједничког претка који је, по недавним научним (генетским) открићима, живео у Африци пре око 500.000–600.000 година. Неандерталци су живели на врло великом подручју, на сва три стара континента у периоду од пре 250.000 до пре 45.000 година када преци савремених људи насељавају евроазијски простор мигрирајући из Африке. Време од пре 45.000 до пре 28.000 година је раздобље у коме су скупине неандерталаца и сапиенса живеле једне поред других. Могуће је да су климатска колебања (пре око 40.000 година клима је постала топлија, да би 10.000 година касније отпочело ново ледено доба) и способност сапиенса да се успешније прилагоди новонасталим животним условима вештије користећи преосталу дивљач довели до изумирања неандерталца. Неки научници не изостављају ни могућност да су се неандерталци мешали са сапиенсом стварајући ново потомство, међутим, данас преовлађује мишљење да на стаблу еволуције њихова грана представља изданак чији је развој окончан.

У Рисовачи су пронађени бројни фосилни остаци плеистоцених животиња из почетних раздобља четврте, вирмске глацијације, међу којима је детерминисано око 20 врста сисара, претежно припадника топлодобне степске фауне: пећински медвед, пећински лав, пећинска хијена, вук, лисица, дивљи коњ, тур, степски бизон, џиновски јелен, шумски јелен, мамут, рунасти носорог, дивља свиња, јазавац, слепо куче, дабар, зец итд. Фосилизоване кости испод наслага сиге датују се у стадијал Würm I, а оне из наслага крупнијег наноса и глине у интерстадијал Würm I/II.

Прва темељна стручна испитивања фосилних остатака извршио је др И. Раковец (Словенија) процењујући њихову старост на око 70.000–100.000 година, док се, према каснијим анализама др Мирка Малеза ( Институт ''Руђер Бошковић'', Загреб), палеонтолошки материјал Рисоваче датује у период од пре 36.000 до пре 31.000 година. По броју очуваних палеонтолошких остатака најзаступљенија врста је пећински медвед, огромна животиња, већа од било које данашње врсте медведа; одрасли мужјаци достизали су тежину и до 1.000 килограма, а висину, у усправном положају, до 3,5 метра. Бројност пронађених костију и зуба и младунаца и одраслих јединки омогућила је реализацију реконструкције скелета пећинског медведа, која уверљиво дочарава изглед ове давно изумрле врсте.

Рисовачка пећина је изграђена у кредним кречњацима у којима су тектонски поремећаји формирали читав систем пукотина. Као и већина спелеолошких објеката у Србији и Рисовача је настала ерозијом подземних вода које су шириле пукотине формирајући канале и каверне. Дужина пећине износи 114 метара, а укупна дужина свих канала 159 метара. Почев од њеног улаза надовезују се један на други Археолошки канал, Канал фауне леденог доба, Оптимистичка дворана из које узлазни Каскадни канал води до највише каверне, Ћилибарске собе и Дворана рисовачког човека (25 x 15 м) са две мање каверне, Снежном коралном и Веснином собом. Тракасти мермерни оникс исталожен из топлих минералних вода, пећински накит Рисоваче, сталактити, сталагмити, стубови, корали, глобулити, у тоновима од снежнобелих до црвенкастих и смеђих, затим, део салива са калцитним стубовима названим Рисовачке оргуље и кристални руб Бела грива у Дворани рисовачког човека, доприносе свеопштем утиску непоновљиве лепоте и тајновитости овог спелеолошког објекта.

Пећина је станиште једне врсте слепог миша - потковичара, који је, као и све остале врсте слепих мишева у Европи, угрожен и као такав заштићен.

Због свог великог културног значаја и природних особености Рисовачка пећина је стављена под заштиту као културно добро од великог и природно добро од изузетног значаја, односно, Рисовача је споменик природе прве категорије. За посетиоце је први пут отворена 1987. године, а ове (2009) године преуређена је по највишим стандардима савремене презентације, према пројекту Рударско-геолошког факултета из Београда.

Spomenik prirode sa najvećim ulaznim otvorom na Balkanu visokim preko 50 metara: Potpećka pećina (Foto S. Jovičić)
Potpeć kod Užica – „Iz ovog sela mladi ne beže u grad, bolje im je ovde. Pećina je selo uposlila”. To onako uzgred, dok rutinski hvata u mrežu pastrmku iz svog ribnjaka podno same Potpećke pećine kazuje Potpećanin Boško Nikolić.

On je još pre tri decenije, među prvima u nevelikom Potpeću, napravio ribnjak kalifornijske pastrmke na rečici Petnici koja iz pećine izvire. Da proba, možda bude vajde, razmišljao je. Privlačio ga taj biserno čisti vodotok, bogomdan za ovaj posao. U Petnici je, kako veli Boško, temperatura vode i zimi i leti ista, oko 11 stepeni. I posao krenu, pročula se pastrmka iz Potpeća. Danas je na kratkom rečnom toku Petnice, dugom svega kilometar od brda do ušća u Đetinju, čak 16 takvih ribnjaka. Tu su i tri restorana, vodenica potočara, moderne kuće jedna do druge.

– A sve je kod nas, zapravo, od Potpećke pećine krenulo. To je spomenik prirode jedinstven na ovim prostorima, sa najvećim ulaznim otvorom na Balkanu visokim preko 50 metara. U njoj je 600 metara staza uređeno, unutra je bogatstvo pećinskog nakita. Odnedavno je tu i stalna postavka umetničke grnčarije iz obližnje Zlakuse. Pećinu godišnje poseti oko 15.000 posetilaca. Ljudi iz sela i do posla dođu, rade kao vodiči ili na održavanju. Potpeć se nalazi blizu magistrale između Užica i Požege, asfaltni put vodi do pećine. A iz nje ističe rečica Petnica koju smo, kao što vidite, za ribnjake celu iskoristili – opisuje Boško.

Potpećani su posao s kalifornijskom pastrmkom započeli po ugledu na takav poduhvat u Perućcu. Kad se rizik prvih isplatio, svako u selu kome je rečica tekla kroz imanje uložio je pare i napravio ribnjak. Sada svežom ribom snabdevaju kupce i trgovine ne samo u Užicu i Požegi, već i Čačku, Beogradu, Novom Sadu. Sa Petnice hiljade kilograma pastrmke (cena je ovde od 450 do 500 dinara za kilogram) ide na tržište, najviše u dane posta. – I nema konkurencije među nama proizvođačima, 16 ribnjaka nije previše, celokupna proizvodnja nađe kupca – dodaje naš sagovornik.

A nizvodnije na ovoj reci porodica Guskić napravila je uz ribnjake i restoran „Vodeničar”, uz koji još žito melje davnašnja vodenica potočara napravljena 1939. godine. Domaćica u kući Dragana Guskić, dok meri očišćenu pastrmku za kupce, priča da im najčešće svraćaju Beograđani i Novosađani. – Krenu na Zlatibor ili more, pa ovde svrate. Pojedu prženu pastrmku i na polasku kupe svežu da ponesu, a obavezno i koji kilogram belog projinog brašna samlevenog u vodenici. Neki ostanu da prenoće, jer smo u delu objekta napravili sobe za smeštaj turista – veli Dragana.

I drugi u ovom živopisnom selu uredili su poslednjih godina svoja domaćinstva za seoski turizam. Gosti na letnji odmor dolaze, budu po nedelju, dve, uživaju u ovdašnjoj nenarušenoj prirodi, biranoj hrani i pažnji domaćina. Istovremeno, žene u Potpeću organizovale su se u udruženje za izradu narodnih rukotvorina. Pletu i prodaju gostima vunene čarape, rukavice, džempere, prsluke, izrađuju tkanice. Posla i vajde ima za sve, pa zato mladi ne beže u grad. Ovde im je vele Potpećani bolje, bogatije i zdravije.

No, ni razvijeno selo nije bez problema. Pre neku godinu ka pećini su pravili širok asfaltni put i veći deo završili, a ostalo je još oko 300 metara neurađeno. Stari problem, dugo nerešen, jeste i otežan prolazak turističkih autobusa ispod železničke pruge kod Zlakuse (odakle put dalje vodi prema Potpeću). Treba ga rešiti da se grupne posete pećini i ekskurzije ne vraćaju. Valja se, takođe, pozabaviti i poslovima oko kanalizacije u selu. A kad su ljudi preduzimljivi kao Potpećani svaki se problem kad-tad reši.

Branko Pejović

objavljeno: 08.01.2013.
Politika

U najposećenijim pećinama Srbije, zvanično je počela turistička sezona, a neke će svoje kapije otvoriti za posetioce 1. maja. Turisti već mogu da posete Resavsku pećinu kod Despotovca, čijih je 800 metara, još od 1972. godine uređeno i otvoreno za posete.

Ona je najposećenija i kroz nju godišnje prođe oko 40.000 gostiju, koji imaju priliku da se dive vajarskom delu prirode, nastalom u proteklih 45 miliona godina.

Posetioci mogu u okolini da obiđu i manastire Manasiju i Ravanicu, kao i Muzej ugljarstva Senjski rudnik. Kako je navedeno na sajtu www.visitserbia, cena posete pećini je 300 dinara za odrasle i 250 za učenike i penzionere, a organizovani obilazak sa vodičem je od 9.00 do 17 sati.

Najveća turistička pećina u Srbiji je Rajkova pećina, sa kanalima u dužini od 2.304 metra. Nalazi se u blizini Majdanpeka, a spada u jednu od pećina koje poseduju najlepši i najbogatiji pećinski nakit.

Gosti mogu u blizini da obiđu i Lepenski vir, đerdap i Kapetan Mišin breg. Cena ulaznice je 150 dinara po osobi, a radno vreme je od 9.00 do 17 časova. U pećini Ceremošnja, kod Kučeva, nekada su se sakrivali odmetnici, u njoj su pronađeni ostaci pećinskog medveda, a u njoj se nalazi i monumentalna vajarska kompozicija "Na večnoj straži“.

U tom kraju, turisti se mogu upoznati i sa starim, zaboravljenim zanatima i narodnim običajima, isprobati homoljski sir i med. Grupa od 130 Zlotskih pećina, ukupne dužine od blizu 8.000 metara najveća je grupa istraženih pećina u Srbiji.

One se nalaze se u okolini sela Zlot, kod Bora, u kojioj je otkriveni i prisustvi praistorijskog čoveka. Pećina Vernjikica je sa Lazarevom pećinom povezana uređenom pešačkom stazom, sa visinskom razlikom od 164 metra.

Najveća atrakcija je dvorana "Koloseum“, jedna od najvećih i najviših pećinskih dvorana u Srbiji. Pećina će biti otovrena od 1. maja, cena ulaznice je 200 dinara po osobi, a radno vreme je od 9.00 do 16 časova.

U blizini su turističke atrakcije Borsko jezero i rudnik i prirodni kameni most Valja Prerast. Potpećka pećina je 14 kilometara udaljena od Užica i poseduje pećinski nakit koji je redak u kraškim pećinama, kao i zemljane figure koje su načinili domaći i strani vajari.

Cena ulaznice je 200 dinara za odrasle i 150 za decu, radno vreme u aprilu je od 12 -16 sati, u maju od 10 -18. U blizini je selo grnčara i etnoturizma Zlakusa i tipično seosko domaćinstvo s kraja XIX veka - Terzića avlija.

Do Stopića pećine na Zlatiboru stiže se šumskom stazom, dugom oko 300 metara, sa strmim stepenicama na vrhu, gde posetioce čeka ogroman, zelenilom obrastao otvor, iz kojeg izvire rečica, a ispred je drveni most preko nje.

Tu je i impresivan vodopad - Izvor života. Cena je 200 dinara za odrasle i 150 za decu, a radno vreme od 9.30 do 16 časova, u sezoni do 19.

U blizini je etno - selo Sirogojno. Na ulazu u Aranđelovac nalazi se jedno od najpoznatijih nalazišta paleolita u Evropi -pećina Risovača. Dvorane su prepune raznobojnih korala, kao i predmeta i ukrasa kojima se služio pračovek. U pećini su pronađeni i fosili stari 36.000 godina. Cena ulaznice je 150 dinara, a radno vreme od 9 do 17 časova.

B92

ODo ogromnih dvorana stiže se kroz tesne otvore
Cerjanka je jedna od najdužih pećina u našoj zemlji sa do sada otkrivenih 6.025 metara, ali joj se još uvek ne zna kraj. Članovi Internacionalne istraživačke speleoronilačke organizacije „Cave base exploration“ već četvrtu godinu pokušavaju da roneći u sifonskim vrelima nadomak sela Kravlje pronađu prolaz do Cerjanske pećine, a u daljem istraživanju će im pomoći i Andreas Kih i Denis Šonenberg, stručnjaci koji su se priključili istraživanju. Nakon prvog boravka u pećini, ubrajaju je u jednu od tri najlepše pećine u kojima su bili u svetu.

- Obišli smo sve vredne pećine od Avganistana do Južne Amerike i Afrike i zaista smo fascinirani prostranošću pećinskih dvorana, monumentalnim pećinskim nakitom prebogatog kolorita i dužinom i dimenzijama hodnika. Ako je maksimalna ocena 10, ocenili bismo pećinu između 7 i 8 - pričaju Andreas i njegova koleginica Denis.

Nemački stručnjaci kažu da je Cerjanska pećina jedna od najlepših na svetu
Andreas je fotografisao u pećini i retku vrstu daždevnjaka koja se može naći tek u ponekim evropskim pećinama i spada u 30 zaštićenih vrsta, a koja je u Cerjanki brojnija nego što se mislilo. Oni su proveli 10 časova u pećini, ali su uspeli da obiđu samo 2,5 kilometara jer su često zastajali da bi Andeas fotografisao prelepi pećinski nakit i grandiozne dvorane.

Koristeći laserske uređaje, on je izmerio da je jedna od tih dvorana visoka neverovatnih 80 metara. Od pećinskog nakita, posebno su vizuelno atraktivni helaktiti, koji zahvaljujući vazdušnim strujanjima prkose zemljinoj teži, pa umesto ka podu rastu u svim pravcima.

Dosad otkriveno šest kilometara pećine

- Želimo da prođemo celu pećinu, ali je boravak u njoj otežan zbog izuzetno visokog vodostaja. Planiramo da u septembru i ostanemo nekoliko dana u pećini - kaže Andreas. Denis ne sumnja da će budućim turistima obilazak ove raskošne pećine pružiti fantastičan doživljaj.

- Ulaz je trenutno otežan zbog nivoa vode pa se mora sići kroz tri manja vodopada koji u toku leta presuše. Voda u kanalima je od kolena do struka, pa se u pećinu se ne može ući bez posebne opreme - kaže Ivan Milosavljević.

Ulaz je trenutno otežan, pa se u pećinu stiže preko vodopada
Do ulaza u pećinu je napravljena staza i pristupni most, ali ostaje da se izgradi četiri kilometra puta od Cerja do pećine, što će biti urađeno u sklopu zajedničkog projekta sa bugarskom opštinom Lom.

- Put će koštati 30 do 40 miliona dinara. Cilj nam je da napokon Cerjanska pećina bude dostupna posetiocima - kaže predsednik opštine Pantelej Srđan Savić.

Popšička pećina jedinstvena u svetu
Nemački speleolozi obišli su i dve pećine u okolini Svrljiga. Popšička pećina ih je ostavila bez teksta jer su utvrdili da se u njoj nalazi pet retkih vrsta slepih miševa, što je čini jedinstvenom u Evropi. Bogatiju koloniju slepih miševa u svetu, prema njihovim rečima, ima jedino jedna pećina u Ugandi. Oni su obišli i pećinu Samar kod sela Kopajkošara.

Blic

IZGLEDA da je bilo potrebno da dođe tim nemačkih speleologa i Nišlijama i svetu pokaže sve bogatstvo Cerjanske pećine, nedaleko od Niša, jedne od najlepših i među tri najduže u svetu, koja će, na primer, poput onih u Francuskoj i Švajcarskoj, svakako biti prava turistička atrakcija čitavog ovog regiona.

U Cerjanki je do sada otkriveno 6.025 metara, ali joj se još ne vidi kraj. Članovi Internacionalne speleološke organizacije „Cave base eploration“ već četvrtu godinu pokušavaju da roneći u sifonskim vrelima nadomak sela Kravlje, nedaleko od Niša, pronađu izlaz iz Cerjanske pećine, a u daljem istraživanju nedavno su im se pridružili i Andreas Kih i Denis Šonenberg. Već nakon prvog ulaska, ovo dvoje nemačkih stručnjaka, naišla su na pećinski nakit čudesne lepote stvaran rukom prirode dva i po miliona godina, beskrajne hodnike kroz koje teku ledene ponornice, podzemne dvorane visine solitera,od kojih je jedna visoka 80 metara, i neočekivano bogatstvo živog sveta i sve to ovekovečili objektivom fotoaparata i kamere.

Na mene je najveći utisak ostavila dužina glavnog hodnika. Fascinirao me je i bogat životinjski svet, a posebno slepi miševi ili crno-žuti daždevnjak, retki stanar pojedinih evropskih pećina - kaže Andreas Kih.

Obišli su sve vredne pećine od Avganistana do Južne Amerike i Afrike, nadovezuje se Andreasova koleginica Denis, i fascinirani su onim što smo videli u Cerjanki. Ako bi je ocenjivali ocenom od jedan do deset, ova pećina zaslužuje visoku osmicu.

- Prvi put smo u Srbiji i u ovaj pećini i iskustvo je fantastično. Kada na leto ponovo dođemo, biće nam neophodna topografska mapa. Cilj nam je da stignemo do kraja pećine i povežemo ulaz i izlaz, ako je uopšte moguće, jer zasada se izlaz još ne nazire - ističu dvoje nemačkih speleologa.

Od nakita, posebno su vizuelno atraktivni helaktiti, koji zahvaljujući vazdušnim strujama prkose zemljinoj teži, te umesto ka podu rastu u svim pravcima.

- Ostaje da se izgradi četiri kilometra puta od Cerja do pećine i to ćemo uraditi u sklopu zajedničkog projekta sa bugarskom opštinom Lom. Vrednost ove investicije je oko 40 miliona dinara i cilj nam je da ovo prirodno blago bude dostupno posetiocima pa i gostima tokom obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta - kaže Srđan Savić, predsednik opštine Pantelej, na čijoj se teritoriji nalazi Cerjanka.

SNIMCI

SNIMLjENI materijal u ovoj jedinstvenoj divljoj pećini, ostavljen je na korišćenje opštini Pantelej, Direkciji za izgradnju Niša, kao upravljaču ovim prirodnim dobrom, i svim zainteresovanim institucijama na lokalu i resornom ministarstvu.

Novosti

Neuređene pećine u okolini Bijelog Polja deo su bogate turističke ponude Crne Gore, poznate, nažalost, samo pravim zaljubljenicima u divlju lepotu.

Pećina nad Vražijim virovima (Đalovića pećina) bez sumnje je najlepša i najduža pećina ne samo u Crnoj Gori. Koliko su dugački njeni hodnici nije poznato, ali su speleolozi do sada istražili čak 16 kilometara kanala!

Prirodne vrednosti pećine i potencijal za dalja istraživanja speleologa svrstavaju je među najzanimljivije u Evropi. Nalazi se u netaknutoj divljini Đalovića klisure četrdestak kilometara od Bijelog Polja, a može joj se prići sa nekoliko strana.

Ova pećina je čudo prirode stvarano milionima godina. Od do sada istraženih kanala, najznačajniji njeni delovi su kanal sa jezerima, Veliki i Mali lavirint, Dugi kanal i poslednjih godina istraženi delovi pećine iza dva sifona na kraju dugog kanala - kaže Željko Madžgalj, jedan od najboljih poznavalaca pećina u okolini Bijelog Polja i publicista, u čijoj i organizaciji Planinarko speleološkog kluba „Akovo“ može bezbedno da se pođe u obilazak lepote od koje zastaje dah.

Ko jednom vidi stalagmit Monolit u dvorani Katedrala, visok oko 18 metara, što odgovara visini šestospratnice, ponovo se vraća pećini u kojoj postoji još nekoliko stalagmita viših od 10 metara. Tu je i na desetine podzemnih jezera, a Dugo jezero se pruža čitavih 200 metara - kaže Madžgalj, naglašavajući da visina dvorana i hodnika na pojedinim mestima premašuje 50 metara.

Po njegovim rečima, u pećini se mogu videti gotovo svi u stručnoj literature opisani pećinski ukrasi - stalagmiti, stalaktiti, koraloidi, salivi, helaktiti, bigrene kade, kristali...

Pećina se obilazi najmanje pet sati, a PSK „Akovo“ nudi dve varijante obilaska - jednodnevni teški adrenalinski program i adrenalin vikend u grupama od najviše 12 osoba.

Pećina može da se obiđe od 1. juna do 31. oktobra, a poseta je moguća samo uz pomoć vodiča i upotrebu adekvatne opreme.

Novosti

Zvonko Trifunović i Robert Misić ispred pećine
Zahvaljujući ovom otkriću, članovi kluba ekstremnih sportova „Rock and ice“ dobili su kategoriju sportista nacionalnog razreda u oblasti speleologije.

Predsednik kluba „Rock and ice“ Zvonko Trifunović ističe da profil novootkrivenih pećinskih kanala iznosi 150 kvadrata sa pećinskim stubovima visokim preko 10 metara i pregradnim zidovima od nakita.

Ulazni fragment nove pećine otkrio je Mladen Milošević, koji je bio vođa ekipe. Njegov je utisak da je ovo najlepša pećina u ovom delu Srbije. Takođe smo i 2001. godine u kompleksu Zlotskih pećina otkrili osam kilometra novih kanala.
Bogat pećinski nakit i ukrasi su očaravajući i lepši nego u Postojinskoj jami - rekao je Trifunović.

Borski speleolozi poslednjih 11 godina istražuju Lazarevu pećinu (dugu 10.688 metara), koja je prema speleološkim istraživanjima najduža u Srbiji, a ubraja se i u najbogatija arheološka nalazišta.

Ovi mladi momci mogu se pohvaliti i otkrićem više od 300 pećina u rejonu borskog sela Zlot.

Članovi „Rock and Ice“ Anđelka Stojanović, Zvonko Trifunović i Robert Mišić su lane osvojili i najviši vrh zapadne Evrope Mon Blan, samo dva meseca nakon tragedije koja se dogodila na toj planini, kada je devet alpinista izgubilo život.

Pećinski nakit jedan od najlepših u Evropi
Bila je to inače prva ekspedicija iz Srbije koja se odvažila da istim putem krene u osvajanje Mon Blana.

- Još niko se nakon te nesreće pored nas iz Srbije nije usudio da krene u osvajanje Mon Blana - ističe Trifunović.

BLIC

Resavsku pećina kod Despotovca, jedno od najlepših prirodnih bogatstava Srbije, za novogodišnje i božićne praznike posetilo je 300 turista, među kojima je bilo Nemaca, Rusa, Holanđana i Belgijanaca.

Zadovoljni smo, s obzirom da je ove godine, prvi put od otvarnja za turiste, pećina bila otvorena za Božić i Novu godinu, izjavio je v.d direktora Javnog preduzeća "Resavska pećina" Dragan Obradović.

Resavsku pećinu, za koju stručnjaci tvrde da je speleološki biser, od zvaničnog otvaranja 1. aprila posetilo je oko 38.000 turista sa plaćenom ulaznicom.

Resavska pećina je za turiste otvorena cele godine i tako će biti i narednih godina, istakao je Obradović i najavio nove sadržaje u rekreativnom smislu i kulinarskim ponudama ove godine.

Resavska pećina je od 2010. godine, kao spomenik prirode, član Međunarodne asocijacije turističkih pećina i jama (Internacional show caves Asociation) ISCA, a 2012. godine je obeležila 40 godina od otvaranja za turiste i 50 godina od otkrivanja.

Resavska pećina je, naime, za turiste otvorena 1972. godine i najposećenija je pećina u Srbiji. Od 2.830 metara istraženog prostora, za posetioce je dostupno 800 metara.

Turistički radnici Despotovca, u okviru posete Resavskoj pećini nude i turističku turu - srednjovekovni manastiri: Manasija, Ravanica, Muzej ugljarstva Senjski rudnik, turistički kompleks Lisine sa vodopadom Veliki buk, najvišim u Srbiji.

novosti