Nacionalni parkovi

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 12 Nov 2012, 13:55

Odmor na „terasi“ Panonije

U Nacionalnom parku na Fruškoj gori gradi se prvi eko-kamp u Srbiji

PO ugledu na najrazvijenije zemlje sveta, i Srbija je dobila prvi ekološki kamp. Za razliku od ostalih eko-kampova u Evropi, naš kamp ne samo što je smešten u Nacionalnom parku Fruška gora i nedaleko od Dunava, već ima i dodatnu vrednost - nalazi se u blizini važnih kulturno-istorijskih spomenika. Eko-kamp „Fruška gora“ nalazi se nedaleko od Sremskih Karlovaca i fruškogorskih manastira, u blizini izletišta Stražilovo.

U toku je izgradnja ovog prvog eko-kampa u Srbiji, koji će biti prvi kamp koji je smešten u nacionalnom parku. Ovaj kamp je deo većeg projekta čiji je cilj povećanje kapaciteta NP Fruška gora, a u kojem učestvuje ne samo Kamping asocijacija Srbije, nego i slične organizacije iz Holandije.

Pored toga što je prvi, ovaj kamp će se od ostalih razlikovati po tome što je u izgradnji primenjen koncept: što manja ulaganja i što manji uticaj na prirodu zarad što većeg uživanja u prirodi - kaže Goran Matić, predsednik Kamping asocijacije Srbije. - Materijali od kojih je građen su prirodni, dakle nema betona. Fekalije u sanitarnom čvoru će biti pročišćavane. Energija koju će koristiti biće obnovljiva. Voda će se, recimo, zagrevati putem solarnih panela. Kamperi će, dakle, minimalno uticati na prirodu.

Kamp je udoban i ušuškan u prelepoj šumi, omeđen Stražilovskim potokom i putem koji vodi ka poznatom izletištu Stražilovo.

Trenutno se u kampu radi na postavljanju vodovodnih i elektro instalacija, kao i na utvrđivanju središnjeg puta tucanikom za prilaz kamping vozila. Kompletan mobilijar i dečije igralište već je postavio NP Fruška gora. Uskoro će početi radovi na izgradnji sanitarnog objekta (po četiri tuša, toaleta i umivaonika), koji predstavljaju i završne radove u kampu. Do proleća, kamp će biti spreman da primi prve kampere.

Za sve prave ljubitelje prirode, ovaj kamp će biti omiljena destinacija. Svi oni koji žele da povedu svog ljubimca neće morati da brinu, jer će u kampu na Fruškoj gori biti dozvoljeno uvođenje pasa.

novosti

Braca · **Poslato:** 15 Nov 2012, 22:10

Национални парк Тара

Основан: 13. јул 1981 год.
Површина: 19.175 ха
Просечна надморска висина: 1.200 м.н.в

Разлози за проглашење националним парком:
• Очувани шумски комплекси
• Присуство Панчићеве оморике
• Велика разоврсност биљног и животињског света

Географски опис и положај
Национални парк Тара покрива највећи део планине Таре, која се налази на крајњем западу Србије на самој граници са Босном и Херцеговином, оивичена је лактастим током Дрине измеду Вишеграда и Бајине Баште. Планина Тара припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 км2, а дужина 50 км и ширина 22 км. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м. Подручје Националног парка Тара се налази између 43о52’ и 44о02’ северне географске ширине и 19о15’ и 19о38’ источне географске дужине

Границе
Подручје Националног парка Тара заузима највећи део површине планине Таре тако да им се југозападне, западне, северозападне и северне границе подударају, источна је повучена више према планини, да би избегла насеља, а јужна граница је условљена административним (општинским) границама тако да се цела површина Националног парка налази на територији општине Бајина Башта.

Разноврстан биљни свет националног парка представља ретко природно богатство, које је настало захваљјујући низу повољних природних услова. Тара је позната као рефугијални масив, односно прибежиште у коме су опстале многе реликтне и ретке биљне врсте.

На простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије. Најмаркантније обележје биљног света Таре јесте јединствена врста, «царица свих ендемита» Панчићева оморика (Picea omorica (Панчић )Пуркине). Међутим поред оморике Панчић је открио на планини Тари и у њеној непосредној близини још неколико нових врста за науку

Панчићева оморика

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ

На простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра (манастир Рача и локалитет „Мраморје“ у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите. Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план Националног парка Тара.
СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Манастир Рача

Најзаначајнију и најатрактивнију културно-историјску вредност на територији Националног парка Тара представља манастир Рача. Храм Вазнесења Христовог, је смештен у селу Рача, 6 км, западно од Бајине Баште, на обронцима Таре, месту изласка реке Раче из њеног живописног кањона. По предању манастир је у другој половини XIII века подигао краљ Драгутин. У току своје историје манастир је два пута рушен до темеља, да би данашњу физиономију добио 1835. године

Захваљујући свом забитом положају манстир је опостајао (иако је два пута рушен до темеља) и добијао на значају у тешким временима за српски народ. Тако је по паду српске средњовековне државе био центар писмености и преписивачке књижевности негујући познату „Рачанску преписивачку школу“. После Велике сеобе Срба 1690. године калуђери Рачани у Сент Андреји постављају темељ српске азбуке и кљижевности у новом веку. За време Другог светског рата у манастиру је чувано „Мирослављево Јевањђеље“, најстарија српска књига писана у XII веку. Интересантно је поменути да се у овом манстиру службовао Патријарх српски Господин Павле.

Унутрашњост манастира украшена је иконама и фрескама, а манастирски иконостас са две иконе Исуса и Богородице, дело Георгија Бакаловића из 1840. године, сматра се једним од најлепших у Србији.

Највредније предмете манастирске збирке чине највећим делом рукописи манастирских књига, чувене „Рачанске преписивачке школе“, Србљак из 1761. године, руско издање Јевањђеља из XII века и Војводски барјак Соколске нахије, Хаџи Мелентија Стефановића из Првог српског устанка. Централно место у овој збирци припада Часној трпези (Свети престо), месту на коме су сребренички Турци 1813. године, маскрирали игумана Исајију Троношца и ђакона Игњатију. Од скора део Светих мошти краља Драгутина – монаха Теокриста је изложен у манастиру.

Локалитет „Мраморје“, Перућац

Локалитет се налази на десној обали Дрине, у близини реке Врело и њеног водопада. Када је проглашена за културно добро, 1968. године, ова некропола бројала је укупно 70 стећака. Споменици су постављани у правилне редове, у правцу запад-исток, а највећи број има облик плоче или ниског сандука, два су облика саркофага са слеменом, типа куће са кровом на две воде. Стећци нису декорисани и немају натписа, најстарији потичу из XIV и XV века. До момента када је ЈП „Национални парк Тара“ преузео бригу о уређењу и одржавању овог локалитета, он је био у запуштеном и неугледном стању, што је допринело пропадању споменика.
Овај локалитет се сврстава у најзначајније и најбоље очуване некрополе у Србији, због чега је и заштићен као споменик културе од изузетног значаја.

Luna.* · **Poslato:** 06 Jun 2013, 12:40

Nacionalni park "Đerdap" i dalje među najposećenijima

Đerdap je jedan od najlepših nacionalnih parkova Srbije. Ima najdužu klisuru probojnicu u Evropi, čudesna Gvozdena vrata, samoniklu botaničku baštu i najveći arheološki muzej u Evropi

ĐERDAP je jedan od najlepših nacionalnih parkova Srbije. Svojom lepotom, posetiocima uvek izmami oduševljenje. Juče je proslavljen Međunarodni dan zaštite životne sredine, a preduzeće Nacionalni park "Đerdap" obeležilo je 24 godine upravljanja ovim zaštićenim područjem.

Uz nov turistički vodič, monografiju i društvenu igru za decu, NP "Đerdap" priprema i novu seriju spotova koje je Predrag Miletijev prvi put snimio oktokopterom, letelicom na koju je postavljena kamera.

- DUNAV je naš sinonim, naša duša, prepoznatljiv u svetu i glavna atrakcija Srbije - podseća Srđan Stefanović, direktor NP "Đerdap". - Broj posetilaca je svake godine sve veći, a razlozi koji ih dovode ovde su različiti. Neki vole da pešače, drugi stižu biciklom, treći provode vreme pecajući, a mnogima je glavni motiv bogata kulturna baština.

Posle prolaska pored Golubačke tvrđave, s jedne, i arheološkog nalazišta Dijana, s druge strane, počinje Nacionalni park. Narednih stotinu kilometara "niže se" prelep pogled na Dunav, klisuru, bujnu prirodu i istorijske spomenike poput Lepenskog vira i Trajanove table. Đerdap ima i najdužu klisuru probojnicu u Evropi, čudesna Gvozdena vrata, samoniklu botaničku baštu i najveći arheološki muzej u Evro

INFO

*OD 2.850 kilometara toka Dunava, 100 kilometara se prostire u NP "Đerdap"
*DUNAV je najuži - 140 metara, i najdublji - 90 metara, u đerdapskim Kazanima
*NP "Đerdap" zauzima površinu od 63.608 hektara, u tri opštine: Golubac, Majdanpek i Kladovo *U NP "Đerdap" živi oko 50 vrsta sisara, 200 vrsta ptica i obitava 1.100 biljnih vrsta
*U NP "Đerdap" postoji 40 nepokretnih kulturnih dobara

NACIONALNI park se prostire kroz opštine Golubac, Majdanpek i Kladovo, pa je moguće spavati u hotelima "Golubački grad", "Lepenski vir" i "Đerdap", ili u luksuznom "Akva staru". Mnogi posetioci vole da konače kod privatnika, gostoprimljivih domaćina, gde noćenje staje oko 10 evra.

- Prošle godine posetilo nas je i koristilo naše usluge dvostruko više posetilaca nego što ih je bilo 2011. godine - primećuje Stefanović. - Oni su posetili vidikovce Ploče, Mali i Veliki Štrbac, Kovilovo i Donji Milanovac. Neki su šetali jednom od osam pešačkih staza koje su prilagođene i za laku šetnju i za iskusne planinare. Oko 4.000 stranaca stiglo je biciklističkom stazom "Evro Velo 6".

VEĆINA turista kroz najveći nacionalni park Srbije prođe brodom. Jer, Dunav je u ovom delu najširi i najuži, najdublji i najlepši. Tu je i Hidroelektrana "Đerdap".

Nacionalni park "Đerdap" može da se razgleda tokom cele godine, a posebno je zanimljiv u vreme tradicionalnih manifestacija. Hiljadama godina unazad Đerdap je bio izazov za putnike, trgovce, ratnike, mirotvorce...

Novosti

Braca · **Poslato:** 10 Jun 2013, 00:11

Đerdap postaje deo karpatske mreže parkova

Izvor: Tanjug
Nacionalni park Đerdap učestvuje u nekoliko projekata koje finansira EU, a jedini je iz regiona koji participira u evropskom projektu mreže zaštićenih područja zajedno sa ostalim nacionalnim parkovima karpatske mreže.

Projekat traje 34 meseca, sprovodi se već 14 meseci, a završetak je predviđen za kraj 2014. godine, izjavio je za Tanjug direktor NP Đerdap SrĐan Stefanović.

Cilj ovog projekta je umrežavanje zaštićenih područja unutar karpatske mreže, kao i razmena iskustava i znanja za rešavanje zajedničkih problema, naglasio je on.

Nacionalni park Đerdap je odlučio da formira radni tim - odeljenja za prevenciju od požara i ubrzano delovanje u slučaju pojave šumskih požara.

Inteligentni protivpožarni sistem, uz pomoć naprednih softverskih rešenja, omogućiće pravovremeno reagovanje prilikom pojave šumskih požara, što znači da će prva informacija o požaru stiću u roku od nekoliko sekundi, a ne kao do sada za nekoliko sati, naveo je Stefanović.

NP Đerdap, u okviru Dunavske mreže, takoĐe saraĐuje sa oko 15 zaštićenih područja, a u tom projektu akcentaj je na turizmu, vizitorskim centrima kao i na monitoringu ptica, rekao je Stefanović.

U okviru tog projekta NP Đerdap dobiće jedan deo opreme za opremanje vizitorskog centra u Donjem Milanovcu, rekao je on.

Prema njegovim rečima ekipa NP Đerdap, u okviru ovog projekta, već sarađuje sa hravtskim parkom prirode Kopački rit, sa kojima radi na razmeni iskustava i znanja u pogledu vođenja organizovanih grupa posetilaca i radu u vizitorskim centrima.

NP Đerdap, takođe, učestvje u projektu parkova dinarskog luka, u okviru kojeg je uspostavljena saradnja izmeĐu zaštićenih područja i nacionalnih parkova unutar zemalja bivše SFRJ i Albanije.

Ideja je da se u naredne dve godine izgradi brend Dinaridi ili parkovi dinarskog luka, naveo je Stefanović.

"Mi smo jedan od osnivača Asocijacije nacionalnih parkova zaštićenih područja Srbije, koja postoji već dve godine. Ideja je da pokušamo zajedničkih snagama da probleme postavimo ispred nadležnih organa Srbije", istakao je direktor NP Đerdap.

U proteklih par godina podgili su saradnju sa parkom prirode "Portile de fier" u Rumuniji na najviši nivo, i svaki dan su korak bliži postavljanju trans-graničnog rezervata biosfere, rekao je Stefanović.

"MeĐunarodna zajednica to želi jer smatra da je Đerdap nedeljiv. Ne postoji ni rumunski ni srpski, nego samo jedan jedini Đerdap, koji kao takav može da bude pod zaštitom Unesko", zaključio je on.

Luna.* · **Poslato:** 15 Jun 2013, 15:54

Eko-kamp na Fruškoj gori: Uživanje u prirodi

Prvi eko-kamp na Fruškoj gori razlikuje se od sličnih u Evropi. Potpuno je prilagođen zaštiti prirode, uz svu potrebnu udobnost

EKO-KAMP "Fruška gora", prvi takav koji se nalazi u okviru nacionalnog parka, biće otvoren u subotu. Nalazi se na teritoriji zaštićenog područja, po ugledu na najrazvijenije zemlje sveta, a kreirali su ga Kamping asocijacija Srbije i Nacionalni park "Fruška gora", uz podršku Ministarstva finansija i holandske vlade.

Za razliku od ostalih eko-kampova u Evropi, naš kamp ne samo što je smešten u Nacionalnom parku "Fruška gora" i nedaleko od Dunava, već ima i dodatnu vrednost - nalazi se u blizini važnih kulturno-istorijskih spomenika. Eko-kamp "Fruška gora" nedaleko je od Sremskih Karlovaca i fruškogorskih manastira...

- KAMP se od ostalih razlikuje po tome što je u izgradnji primenjen koncept: što manja ulaganja i što manji uticaj na prirodu zarad što većeg uživanja u prirodi - podseća Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije.

- Građen je od prirodnih materijala, bez betona. Energija je obnovljiva. Voda će se zagrevati putem solarnih panela, a najveće iznenađenje će biti solarni roštilj! Kamp će minimalno uticati na prirodu.

Za ljubitelje prirode kamp će biti omiljena destinacija. Svi koji žele da povedu svog ljubimca neće morati da brinu, jer će u kampu biti dozvoljeno uvođenje pasa. Kamp je udoban i ušuškan u prelepoj šumi, omeđen Stražilovskim potokom i putem koji vodi ka poznatom izletištu Stražilovo.

VOLE ZAPADNU SRBIJU

U SRBIJI zvanično postoji 19 kampova, ali ove godine će raditi samo 17. Uporedo s tim, u seoskim domaćinstvima se nalazi još 19 kampova koji su sve atraktivniji stranim turistima. Najpopularnije mesto za kampere je zapadna Srbija, u kojoj se nalazi većina kampova - na Zlatiboru četiri, Bajinoj Bašti tri, u Užicu dva...

NADOMAK kampa je izletište Stražilovo, četiri kilometra udaljeno je od puta ka Sremskim Karlovcima, 16 km od Novog Sada, 75 kilometara od Beograda. Ni deci neće biti dosadno, jer je Nacionalni park "Fruška gora" postavio kompletan mobilijar i dečje igralište.

Mladi će moći da budu u kontaktu sa svetom uz pomoć 3G mreže na recepciji.

Prvi kamperi su već zauzeli pozicije, a očekuje se da će se ovog leta tražiti mesto više.

INFO

* 30 šatorskih parcela i 10 parcela za prikolice i auto-kuće

* 4 tuša, umivaonika i toaleta

* 4 km od Sremskih Karlovaca, 16 km od Novog Sada i 75 km od Beograda

Novosti

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Nacionalni park Tara

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=9unKnG9w1Zg[/youv]

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=jet2o2GYntc[/youv]

Luna.* · **Poslato:** 10 Feb 2014, 14:19

Lepota Tare očarala svet!

Nacionalni park Tara i Bajina Bašta, uz podršku Turističke organizacije Srbije, privlači sve veću pažnju stranih medija koji se bave turizmom

DRINA Fotografija kućice koja je stekla planetarnu popularnost

NACIONALNI park Tara i Bajina Bašta, uz podršku Turističke organizacije Srbije, privlači sve veću pažnju stranih medija koji se bave turizmom, putovanjima i fotografijama. Saradnja Nacionalnog parka Tara i mađarskih fotografa Irene Beker i profesora Sabo Bele počela je pre četiri godine i oni su dosada napravili više od hiljadu fotografija od kojih su neke stekle planetarnu popularnost.

Fotografija „Kućica na Drini“ Irene Beker je sigurno privukla najviše pažnje i objavljena je na brojnim portalima i magazinima širom sveta, a sve je počelo od proglašenja za fotografiju dana, a potom i meseca avgusta na sajtu Nacionalne geografije. Pomenuti snimak je u jubilarnom izdanju nemačkog foto-magazina „Vie“, povodom 10 godina od osnivanja, proglašena jednom od 10 najboljih fotografija.

- U februaru prošle godine, u galeriji Nacionalnog plesnog teatra Mađarske na Budimu, bila je postavljena izložba fotografija nastalih na Tari i okolini, a posle toga izlagana je u još nekoliko gradova Mađarske i Rumunije. Takođe, poslednje dve godine tokom oktobra organizujemo „Foto-safari Tara“ koji okuplja desetak mađarskih fotografa. Značaj ove manifestacije za promociju našeg kraja i cele Srbije je prepoznala i Turistička organizacija Srbije, te je i finansijski pomogla njeno održavanje - kaže Boriša Čolić, šef informativne službe NP Tara.

REPORTAŽA

REPORTAŽA o Tari sa fotografijama koje su nastale tokom pomenute saradnje biće objavljena u martu u prestižnom holandskom „Kolumbus magazinu“, koji se bavi putovanjima.

novosti

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

Јуче је у Националном парку Тара отворена прва стаза за особе са инвалидитетом у заштићеним подручјима у Србији.

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Zaovine neće u Nacionalni park

Meštani bajkovitog sela na tari prikupili potpise protiv specijalnog statusa koji im nudi ministarstvo poljoprivrede

BAJINA BAŠTA - Bajkovito srpsko selo Zaovine sa svojih 28 zaseoka smeštenih uz bistroplavo jezero i kanjon Belog Rzava, neće u Nacionalni park „Tara“! Odluku o pripajanju 6.000 hektara jedinstvenom zaštićenom području donelo je Ministarstvo poljoprivrede u nameri da se država približi evropskim standardima, prema kojima najmanje 12 odsto teritorije mora biti pod zaštitom. Ali, meštani negoduju i kažu - spajanje će doneti više štete nego koristi.

- Moraćemo po građevinske dozvole u Beograd, a naša opština imaće samo budžetske gubitke. Zato smo prikupili 450 potpisa, uključijući i paraf predsednika opštine. Peticiju smo prosledili ministarstvu jer se protivimo pripajanju - kaže Delivoj Đurić. - Zaovine su još 2010. proglašene predelom izuzetnih odlika, pa je pripajanje parku suvišno.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede će pokušati da uvere meštane da razloga za strahovanje nema.

- Sve odluke donosi Ministarstvo, bez aktivnog učešća predstavnika parka u ovom procesu - kažu u NP „Tara“.

Prostire se na 19.175 hektara. Ovde je i najveća populacija mrkih medveda u Srbiji. Kada je medama dobro - kažu u šali oni meštani bliži pripajanju - možda će i ljudima biti još bolje pod okriljem parka.

KAO “KREMANSKA BUNA“

Svojevremeno je proširenje Parka prirode „Mokra Gora“ izazvalo „kremansku bunu“, meštani nisu želeli u zaštićeno područje, pretili su direktoru parka Emiru Kusturici, ali danas razloga za nezadovoljstvo nemaju. Posle pripajanja zaštićenom dobru prirode cena zemljišta višestruko je porasla, turizam cveta, ima posla...

novosti

Forum Srbija

Nacionalni parkovi

Ko je OnLine