Planine i planinski centri

Braca · **Poslato:** 07 Nov 2014, 11:18

Završena sezona vožnje "Nostalgijom" na Mokroj gori

Izvor: Beta

Muzejskim vozom "Nostalgija" na Mokroj gori, za sedam meseci ove godine je prevezeno oko 68.000 putnika, od čega su Srpske železnice zaradile oko 32 miliona dinara, što je za pet odsto više nego 2013. saopštile su danas "Železnice Srbije".

Muzejski voz je "Šarganskom osmicom" na Mokroj gori saobraćao od 11. aprila, a redovna sezona završena do 4. novembra 2014. godine. Kako se navodi, ove sezone bilo je ukupno 655 redovnih vožnji "Nostalgijom", što je tri više nego lane.

U smeštajnim kapacitetima srpskih železnica na Mokroj gori ostvareno je oko 5.000 noćenja, što je približno na nivou prošle godine. U muzejsko-turističkom kompleksu "Šarganska osmica" na Mokroj gori Železnice su ostvarile prihod od oko 66 miliona dinara, što je približno kao i prošle godine, a kako se dodaje, više od 60 odsto turista bilo je iz inostranstva.

"Železnice Srbije" saopštavaju da bi ovogodišnji rezulati bili bolji da nije bilo februarskih smetova i majskih poplava u Srbiji, ali i otkazanih školskih ekskurzija u oktobru zbog nerealizovanih tenderskih procedura.

Zbog lošeg stanja železničke infrastrukture ove godine nije saobraćao voz između Mokre gore i Višegrada, kojim je lane prevezeno nekoliko hiljada turista.

Ovogodišnja zimska sezona na "Šarganskoj osmici" počeće 25. decembra i trajaće do 25. januara 2015. godine, a svakodnevno će saobraćati i "Nostalgija".

G o o g l e

Braca · **Poslato:** 07 Dec 2014, 19:32

Mokra gora

Mokra Gora, od nedavno vrlo aktuelna turistička destinacija, nalazi se na granici između dve planine, Tare i Zlatibora. Obe su poznate po svojim očaravajućim prirodnim lepotama čiji poseban spoj predstavlja Mokra Gora. Otkriće ovog predela netaknute prirode omogućila je pruga uskog koloseka kojom je nekada prolazio popularni voz Ćira, izgrađena da poveže Beograd sa Sarajevom, a danas poznata kao jedna od najlepših železničkih trasa na svetu.

Trasa je prvi put puštena u rad 1925. godine i pedeset godina je ova pruga otvarala vrata u svet Mokroj Gori. Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana. Prolazeći trasom čuvene osmice dugom 13,5 kilometara, putniku je bilo gotovo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe.

Trasa je ukinuta 1974. godine, ali je 1999. godine započeta obnova dela trase od stanice Vitasi (Kremna) do Mokre Gore. Ono što je počelo kao privatna inicijativa grupe entuzijazista okupljenih oko udruženja “Šarganska osmica”, pretvorilo se u projekat koji je udahnuo novi život Mokroj Gori. Obnovljenim delom pruge koji obuhvata celu osmicu turisti se danas mogu provozati istim onim Ćirom, i tako u duhu starih vremena doživeti ovaj jedinstven predeo. Ovo je zaista neponovljiva vožnja, ali tako i košta (cena karte za odrasle je 500 din, a za decu 250).

Ovaj kraj je dodatno oživeo nedavno izgrađenim etno selom Drvengrad. Za ovo etno selo se s pravom može reći da se po mnogo čemu razlikuje od brojnih turističkih destinacija u Srbiji slične vrste. Duh ovog malog grada jako dobro opisuju reči njegovog osnivača i vlasnika, čuvenog reditelja Emira Kusturice: “Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad.”

Ovo drveno naselje podignuto je na brdu Mećavnik koje nadvisuje selo Mokra Gora. Brdo je Kusturicu opčinilo dok je na Mokroj Gori snimao film “Život je čudo”, čija je premijera i održana u tada tek sagrađenom drvenom gradiću na Mećavniku. Drvengrad je podignut u tradicionalnom stilu, bez upotrebe modernih materijala. Iako okarakterisan kao etno selo, Drvengrad je pravi mali grad po svom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu drvenu crkvu. Crkva je građena po ugledu na ruske drvene crkve i posvećena je Svetom Savi.

U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i okružen autentičnim brvnarama prenetim iz okolnih sela Srbije i Bosne ili građenim po uzoru na njih. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad: galerija slika, biblioteka, bioskop Andergraund, poslastičarnica sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica narodne radinosti toga kraja. Živopisno ukrašeno, ali apsolutno u duhu podignutih građevina i okoline, ovo selo-grad odiše toplinom i ljupkošću.

Jedan od interesantnih eksperimenata koje je Kusturica sproveo u svom gradu je i proizvodnja i služenje voćnih sokova koji nose ime raznih poznatih ličnosti: Che Guevara (malina), Fidel Castro (kupina), Josip Broz Tito (borovnica), Draža Mihajlović Čiča (višnja), sok od jagoda nazvao je po sebi, a najavljeno je i proširenje asortimana sokovima s imenima Dijega Maradone i Sadama Huseina.

Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovaj Kusturičinin graditeljski poduhvat proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u poslednje tri godine u Evropi. Za Mokru Goru se bez preterivanja može reći da predstavlja turistički doživljaj na svetskom nivou – kako svojom atraktivnošću i sadržajima, tako i cenama. Od 2006. godine svi koji motornim vozilima prolaze kroz Mokru Goru plaćaju porez koji je odobrila Vlada Srbije kao naknadu za zaštitu životne sredine, mada su neki ovo okarakterisali kao “harač Kusturičinog grada-države”.

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43553

Na Zlataru kao na Ibici

Najbolji novogodišnji doček za mlade organizuje se u zapadnoj Srbiji. Stižu gosti sa svih strana sveta: od Kariba i daleke Australije, pa sve do Grčke i Švedske

ŽURKE do jutra, zabave pored bazena, takmičenja na sankama, grudvanje od ranog jutra i mnogo mladih. Na taj način će se provoditi oni koji odluče da novu 2015. godinu dočekaju u - zapadnoj Srbiji.

Nije, dakle, reč o mondenskim ski-centrima, već o Zlataru, Goliji, Tari, Divčibarama, Kamenoj Gori i Zlatiboru. Organizacija „Srbija za mlade“ i Turistička organizacija regije Zapadna Srbija pripremile su fantastične i nezaboravne pakete za mlade koji vole žurke i zabavu kakva se može doživeti na Ibici.

- Stižu nam rezervacije sa svih strana sveta, pa ćemo na Zlataru „morati“ da organizujemo i „karipsku noć“ - kaže Petar Slavković iz „Srbije za mlade“. - Zapadna Srbija nudi beg od asfalta, avanturu i nešto potpuno novo.

Mladima, željnim zabave, preporučuje se doček na Zlataru i Divčibarama, jer će se tamo svake večeri organizovati žurke, zabave kraj bazena, takmičenja na snegu (u najvećoj i najpreciznijoj grudvi), izleti, hajking, skijanje... Kamena Gora, Tara, Zlatibor i Golija idealni su za parove i one željne odmora.

- Otvorili smo predstavništva u Beču, Berlinu i Kopenhagenu, a zainteresovani su i mladi iz Australije - kaže Tijalgo Fereira, „srpski zet“. - Srpska dijaspora želi da dođe u domovinu na provod i da dovede društvo. Nova godina je idealna prilika da mladi širom Evrope vide da je Srbija pravo mesto za provod, jer je aktivna, uzbudljiva i interesantna, i da budu deo srpske kulture, što je posebna draž kada se putuje.

Zapadna Srbija se polako priprema za zimu, a uvedene su mnoge novine. Jedna od njih je i zatvoreni bazen na Zlataru, kao i skijaške staze i sistemi za veštačko osnežavanje. Tako će gosti moći da skijaju na svih šest planina. Najbolje staze ima Zlatibor na Torniku, uključujući i početničku na Obudojevici.

- Ne traje zima samo na Kopaoniku, već skijanja i odlične zabave ima i na Kamenoj Gori, Tari, Zlataru, Goliji - kaže Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije Zapadna Srbija. - Mokra Gora ima četiri skijaške staze, Tara dve, a Zlatar ima stazu do centra grada! n

DOČEK U SELU

Posebnost zapadne Srbije predstavljaju i domaćini koji po selima primaju turiste i za njih osmišljavaju nezaboravan doček. Dva programa - „Novogodišnja bajka“ i „Vaistinu se rodi“, organizuju se u selima, u Požegi i Užicu, ali i na Zlatiboru, uz trubače. Najzanimljivije će biti u Kosjeriću, uz vatru i kuvanu rakiju.

INFO

* Aranžmani traju od 30. decembra do 2. januara

* Cene su od 59 evra

* Voz „Nostalgija“ vozi od 25. decembra do 25. januara

* Karta za voz staje 300 dinara

novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43553

Na Staroj planini sve više turista iz Bugarske, Rusije...

Na Staroj planini svečano je otvorena zimska turistička sezona za koju turistički poslenici, sudeći po ranim rezervacijama, smatraju da će biti za 20 odsto bolja od prošlogodišnje.

Jedini smeštajni objekat visoke klase hotel “Falkenštajner Stara planina” već je rasprodat u udarnim terminima, a ove godine posebno je boravak na jednoj od najlepših srpskih planina interesantan turistima iz Bugaske, Rusije i Rumunije.

Očekivanja za ovu sezonu su veoma pozitivna. Pokušavamo da privučemo strane turiste i to i uspevamo, jer imamo porast stranih turista za 30 posto, pre svega iz Rusije i Bugarske i Rumunije'', rekao je Tanjugu direktor Nikola Marković i dodao da ''domaćih turista ne manjka''.

Posebno je dobra vest, dodao je on, da se u sve većem broju iz godine u godinu turisti vraćaju.

Ove godine imamo i kompletnu sedmodnevnu animaciju za decu i odrasle i muzički program tako da smo zaokružili kompletan program hotela”, rekao je Marković dodavšo da ove godine ima dosta novina na Staroj planini.

U arhitektonskom smislu smo odvojili pušačke zone, dakle, roditelji sa malom decom neće imati više taj problem, a obezbedili smo i sedmodnevnu animaciju sa muzičkim programom i za decu i za odrasle.

Vesna Panajotovič, iz Skoplja, kaže da već treću godinu dolazi na Staru planinu.

Ovde je sve predivno, hrana je odlična, usluga takođe, zaista smo prezadovoljni. U ovom momentu nedostaje malo snega, ali će ga ubrzo biti tako da smo sve u svemu prezadovoljni i nastavićemo da dolazimo ovde”, kazala je Tanjugu Panajotovičeva.

Četvorogodišnji Filip Milunović iz Beograda po prvi put je na Staroj planini i kaže da mu se sviđa boravak na ovoj planini.

Danas sam došao, sutra ću da se sankam i skijam, super je ovde”, kaže Filip.

Direktor Turističke organizacije Pirot Bratislav Zlatkov kaže da Pirot ima odličnu saradnju sa hotelom “Falkenštajner”.

Veliki broj gostiju iz Bugarske dolazi na Staru planinu i zbog toga je veoma važno da napravimo jedan brend od Stare planine, ne samo kao turističke destinacije već i u smislu plasmana tradicionalnih proizvoda sa ovog područja”, kazao je Zlatkov.

Predsednik opštine Pirot Vladan Vasić kaže da je veliki broj Piroćanaca došao do posla upravo na Staroj planini u jedinom hotelu sa četiri zvezdice u ovom kraju.

b 92

Forum Srbija

Planine i planinski centri

Ko je OnLine