Srbija-turisticka oaza

Luna.* · **Poslato:** 12 Jan 2014, 14:32

Njujork tajms: Subotica među 52 mesta koje treba posetiti u 2014.

Uticajni američki list "Njujork tajms" uvrstio je Suboticu na svoju listu destinacija u svetu koje treba posetiti u 2014. godini

Uticajni američki list "Njujork tajms" uvrstio je Suboticu na svoju listu destinacija u svetu koje treba posetiti u 2014. godini.

U članku, pod nazivom "52 mesta koja morate posetiti u 2014", Subotica se, zajedno sa srpskim vinom, našla na 42. poziciji.

Balkansko poluostrvo ima vinsku tradiciju koja datira stotinama godina unazad, ali ratovi i politički nemiri koji su tokom prošlog veka protutnjali tim regionom desetkovali su srpske vinograde, piše list.

"Pre desetak godina Srbija nije proizvodila gotovo nijedno vino koje zadovoljava međunarodne standarde. Ali, ova zemlja je brzo uspela da ostvari napredak, pa su tako mali proizvođači nedavno oživeli vinsku oblast Subotica-Horgoš, u blizini severne granice Srbije sa Mađarskom", navodi se u tekstu.

Upravo tamo, dodaje se dalje, Vinski put Palić privlači veliki broj domaćih turista koji provode dane u isprobavanju lokalnog 'kaberne sovinjona' u vinskim podrumima, u pijuckanju suvog stonog belog vina 'trijumf' u restoranu Bošcaffe i uživanju u velnes centru subotičkog hotela Galleria.

Od evropskih destinacija na listi se još našao hrvatski grad Varaždin, albanska obala, Roterdam, Frankfurt, Škotska, Jorkšir, švedski grad Umeo, švajcarsko ski centar Andermat, Atina, Beč, danski grad Helsinger, Vatikan i Island.

Grupa autora članka "Njujork tajmsa" izabrala je destinacije iz celog sveta koje preporučuje u 2014. godini, rukovodeći se kriterijumima kao što su kulturna baština, prirodne lepote, hrana, plaže i sport.

novosti

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 21 Jan 2014, 22:22

Idila u gučevskim vajatima

Kako protiče zima na legendarnoj planini Gučevo kod Banje Koviljače. Gostima je mnogo toga na raspolaganju - od dobre kuhinje do sportskih terena. Mesta treba rezervisati

KAD ustanem i pogledam kroz prozor "Gučevskih vajata", ne samo što vidim lepotu planine Gučevo, već i uvek atraktivnu Drinu. Time "napojim" oči, a onda domaćini, po redu, iznose posluženje: od kafe, čaja, meda, pa do domaćih rakija od dunje, divlje i obične kruške, šljive...

Ovim rečima Milan i Sandra Marjanović iz Banjaluke, česti gosti "Gučevskih vajata" na planini Gučevo, iznad Loznice i Banje Koviljače, u najkraćem prenose utiske boravka na ovom uvek dobro posećenom turističkom odredištu Podrinja.

"Gučevski vajati", urađeni u etno-stilu, stalno imaju goste, pa mesto mora da se rezerviše unapred. Smešteni su na 550 metara nadmorske visine, na četiri kilometra od Banje Koviljače, 10 kilometara od Loznice, 150 kilometara od Beograda i 130 kilometara od Novog Sada. Oko njih su živopisni predeli Gučeva, prelepi vidikovci koji pružaju mogućnost da se, s njih, kada nema magle, vidi veliki deo Semberije i Birča na levoj obali Drine, ali i ravna Mačva i Srem.

U prostranom dvorištu - uz drum koji vodi ka vrhu planine gde se nalazi spomenik srpskim junacima iz Prvog svetskog rata, ali i izginulim austrougarskim vojnicima - kraj vajata su smeštene kuhinje u kojima se krčkaju mnoga jela pripremljena po starinskim receptima. Tu su, naravno, i čist vazduh i mir.

- Naši gosti mogu da koriste sale za vežbanje u odmaralištu kraj vajata, a imamo i terene za sve sportove. Ambijent je u znaku starina, o kojima naše osoblje rado govori, i to kroz zanimljive priče, od dosetki do legendi - pojašnjava Vlada Matić, direktor "Gučevskih vajata". - Gotovo da nema onih koji, kad jednom ovde dođu, ne traže rezervaciju smeštaja još nekoliko puta godišnje. Domaća hrana i piće, i domaćinski odnos prema gostima, nešto su što se podrazumeva i što, u celini, predstavlja ono što se zove kvalitet.

Uz vajate, odmaralište i ove zime očekuje mnoge sportske ekipe koje dolaze na pripreme. Čekaju i đake koji dolaze na rekreativnu nastavu iz svih krajeva Srbije. Domaćini su i seminara, simpozijuma i drugih skupova.

INFO

* Pun pansion za dve osobe u "Gučevskim vajatima" staje 4.550 dinara, a polupansion je 3.750 dinara.

* Prenoćište za dve osobe je 2.900 dinara.

* Pun pansion u odmaralištu je 1.600 dinara.

* Pića su, u proseku, 100 dinara, a kafa 50 dinara.

* Domaća, kuvana jela koštaju 250 dinara, a cena mesa sa roštilja i jela po porudžbini je 400-450 dinara.

* 015-818-326.

novosti

Luna.* · **Poslato:** 16 Feb 2014, 20:36

Selo Lunjevica najatraktivnija lokacija za kamping u Srbiji

Na inicijativu i predlog gornjomilanovačke Turističke organizacije, selo Lunjevica ocenjeno je kao najatraktivnija lokacija u našoj zemlji u okviru projekta pod nazivom „Kamping potencijali Srbije

Slika

Na inicijativu i predlog gornjomilanovačke Turističke organizacije, selo Lunjevica ocenjeno je kao najatraktivnija lokacija u našoj zemlji u okviru projekta pod nazivom „Kamping potencijali Srbije - Mapiranje Srbije u potrazi za atraktivnim, novim kamping lokalitetima“, saopšteno je danas iz gornjomilanovačke Turističke organizacije.

Projekat u vrednosti od 69.000 evra finasira Ministarstvo finansija i privrede, a realizuje Kamping Asocijacija Srbije sa partnerom na projektu Turističkom organizacijom Srbije, navedeno je u saopštenju.

Cilj projekta bio je izrada Programa razvoja kampinga kao turističkog proizvoda i definisanje 10 najatraktivnijih lokacija u Srbiji medu kojima je lokacija u selu Lunjevica, odabrana za kreiranje novih kampova koji po svojim svojstvima odgovaraju zahtevima modernih kamping turista, kao i svojim opštim geografskim i tehničkim karakteristikama.

Lokacija povšine od oko 40 ari nalazi se uz lokalni put i Lunjevačku reku, nadomak seoskog igrališta, na 4 km od Gornjeg Milanovca, blizu Rudnika, Takova i Ravne gore koji nude veliki broj prirodnih i kulturno-istorijskih atrakcija Srbije blizina magistralnih puteva, pre svega Ibarske magistrale i Koridora 10, navedeno je u saopštenju.

Ova lokacija omogućava tranzitni katrakter potencijalnog kampa, ali i banjskog i rekreativnog turizma, obzirom na blizinu Atomske banje Trepča.

Prema projektu savremene kamping parcele, velike površine treba da sadrže kompletno opremljen sanitarni čvor za upotrebu tuševa i toaleta, stubove sa priključcima za struju i vodu, uredaj za pražnjenje hemijskih toaleta–trokadero, prostorije za odlaganje smeća, kao i recepciju, kuhinju, letnjikovac i druge sadržaje po potrebi i u zavisnosti od interesovanja korisnika.

Očekuje se da i ovaj kamp, kao i već postojeći u Srbiji, bude omiljeno zaustavno mesto za sve turiste-kampere kojima je Gornji Milanovac, navedeno je u saopštenju.

novosti

Braca · **Poslato:** 22 Feb 2014, 23:45

Kulturne manifestacije - šansa za turizam Srbije

Izvor: Tanjug
U Srbiji se godišnje održi više od 2.000 manifestacija koje u velikoj meri doprinose razvoju turizma ali i mnogih drugih delatnosti , istakli su učesnici današnjih Susreta organizatora manifestacija u Priverdnoj komori Srbije, ocenivši da ta oblast nije prepoznata na nivou na kom bi trebalo.

Manifestacioni turizam u našoj zemlji, pored privlačenja domaćih gostiju, veliki značaj ima i za dolazak turista iz inostranstva, a istraživanje Turističke organizacije Srbije pokazalo je da su upravo manifestacije jedan od ključnih razloga za dolazak stranih turista.

Razvoj manifestacija u Srbiji nije prepoznat na nivou na kom bi trebalo , a organizatori su, u najvećoj meri, ti koji bi trebalo da svoje manifestacije predstave široj društvenoj zajednici, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Zdravko Jelušić.

Prema njegovim rečima u ljudskoj prirodi je oduvek potreba za okupljanjem, jer se na taj način homogenizuje šira društvena zajednica. Industrija događaja postala je globalni fenomern, a najsvežiji primer je zimska Olimpijada u Sočiju, koja nije samo sportski već i privredni, kulturni pa i politički događaj, naveo je on.

Manifestacije predstavljaju generator prihoda ne samo za turizam kraja u kojem se organizuje neki događaj, već i za širu društvenu zajednicu, ocenila je sekretar Udruženja za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Srbije Dragana Šabić.

Ona je ukazala da je oblast manifestacionog turizma u našoj zemlji u velikoj meri zakonski neuređena, ali su ipak neke manifestacije, poput Egzita, Sabora trubača u Guči, filmskog festival FEST, BEMUS-a, uspele da zahvaljujući svojoj originalnosti postanu prepoznatljive u svetu.

Turizam kao jedna od retkig privrednih grana koja beleži rast poslednjih godina trebalo bi da ima svoje ministarstvo, ili da se bar u nazivu ministarstva navede i oblast turizma, rekao je predstavnik kompanije “Sacen internacional” Dragan Gligorijević. To bi terbalo da se uradi nakon formiranja nove vlade, rekao je on i dodao da bi za ozbiljno trebalo uzeti privrednu oblast koja u našoj zemlji upošljava oko 180.000 ljudi, godinama unazad beleži rast a u prošloj godini je od turizma zarađeno više od milijardu evra.

Teme današnjeg Sabora organizatora manifestacija su javne nabavke , kreativna industrija, suveniri i zaštita autorskih prava, rizici u turizmu. Učesnici skupa imali su priliku da pogledaju 11 promotivnih filmova o manifestacijama koje su ove godine kandidovane za najbolje, kako bi proglasili pobednike.

Luna.* · **Poslato:** 27 Feb 2014, 20:47

Zdravstveni turizam šansa Srbije

Srbija ima velike potencijale za razvoj zdravstvenog turizma, naročito u oblasti stomatoloških usluga, rehabilitacije, kao i u domenu estetske hirurgije

Slika

BEOGRAD- Srbija bi mogla veoma lako da se pozicionira kao tražena zemlja u sektoru zdravstvenog turizma u Evropi i da izgradi nacionalni brend na tom nivou, rečeno je na današnjoj međunarodnoj konferenciji o zdravstvenom turizmu Balkan Helt Forum, koja je okupila više od 200 predstavnika zdravstvenih institucija Balkana i sveta.

Na forumu je istaknuto da razvoj zdravstvenog turizma pospešuje ekonomski rast zemlje, omogućava brži i efikasniji proces lečenja, kvalitetnije zdravstvene usluge i lekarski kadar.

Krajnji ishod razvoja ovog sektora je bolje zdravlje građana, koje je ključan faktor kvaliteta života, ekonomskog i opšteg razvoja jednog društva.

Srbija ima velike potencijale za razvoj zdravstvenog turizma, naročito u oblasti stomatoloških usluga, rehabilitacije, kao i u domenu estetske hirurgije, koje su među najtraženijim medicinskim uslugama u svetu.

Ocenjeno je da u Srbiji postoje brojne banje, kao i 350 izvora tople mineralne vode, koja može pomoći pacijentima da se oporave posle lečenja.

Takođe ima i veoma stručan kadar, institucije koje mogu da pruže vrhunske zdravstvene usluge po veoma pristupačnim cenama za strane goste.

Takođe je ocenjeno da je u zemljama Balkana životni standard je sličan, cene usluga u zdravstvu se ne razlikuju u velikoj meri i finansijski su pristupačne svima koji žive u regionu. Put iz jedne zemlje u drugu nije naporan za pacijenta, što je veoma važno za sve one kojima je pomoć hitno potrebna.

Konferenciju, koju je po prvi put u Srbiji organizovala kompanija "Balkan Medikal Trevel", otvorio je Minet Musić, generalni direktor ove kompanije koji je nglaio da je zdravstveni turizam najveći potencijal zemalja regiona.

Zemlje regiona imaju velike mogućnosti za razvoj i saradnju u ovoj oblasti, što bi doprinelo efikasnijem i kvalitetnijim zdravstvu, kao i ekonomskom razvoju.

Prema njegvim rečima, ovi potencijali se nažalost ne koriste u potpunosti i cilj konferencije da ukaže na neophodnost ulaganja u zdravstveni turizam i saradnju država u tom sektoru.

"Duboko verujem u bolju budućnost i razvoj regiona, a ova oblast predstavlja vrata za tu bolju budućnost", rekao je on.

Veliku pažnju prisutnih izazvao je ključni govornik dr Akan Suver (Akkan Suver),

Predsednik Marmara fondacije i organizator Evroazijskog ekonomskog samita Akan Suver je istakao da je "tržište zdravstvenog turizma jedno od retkih koje je nastavilo rast, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.

Ulaganje u ovaj sektor je veoma isplativo i treba da bude temeljna investicijska strategija svake države čija se uuloga ogleda i u prilagođavanju zakonske regulative i stvaranju povoljne klime za razvoj i ulaganja, ocenio je on.

Konferencija će posebnu pažnju posvetiti potrebi i mogućnostima povezivanja zdravstvenih i državnih institucija, medicinskih i turističkih stručnjaka u regionu, navodi se u saopštenju.

novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Beograd među 10 najlepših evropskih gradova u proleće

Kako se proleće približava, turisti hrle u Evropu koja je upravo u ovo doba godine najspektakularnija. Stoga je ugledni američki novinski portal "Huffington post" odabrao deset evropskih gradova koje bi svaki putnik trebalo da poseti tokom prolećnih pauza.

Beograd

Bogato nasleđe, arhitektura, umetnost, muzika i hrana su parametri kojima se ovaj sajt vodio, a svoje mesto među 10 odabranih dobio je i Beograd.

Novinari sajta, ocenili su srpsku prestonicu kao odlično mesto za provod i sa velikom umetničkom vrednošću.

- Bogata istorija Srbije daje posebnu lepotu i prednost Beogradu gde su sovjetski blokovi smešteni između umetničkih remek-dela. Čitav grad odiše živahnim spoljnim životom što se posebno odnosi na reke. Naime, u vreme Uskrsa, odnosno tokom proleća beogradske reke su najživlje mesto u gradu. Tu se nalazi dosta plutajućih barova i posebno noćnih klubova koje nazivaju splavovi. A za one trendsetere, najbolji deo grada je Savamala, elitno mesto gde ćete sigurno biti primećeni. Takođe, nikako ne propustite Most na Adi koji je već postao ikonski simbol grada - piše u izveštaju "Hafington posta".

Pored Beograda, na listi Top 10 evropskih gradova za prolećni odmor, našli su se još Amsterdam, Lisabon, Budimpešta, Riga, Kopenhagen, Dubrovnik, Matera u Italiji, Beč i švajcarski grad Montro.

Amsterdam

Istražujte grad na biciklu da biste u punoj meri uživali u predivnim cvetnim poljima.

Budimpešta

U ovom gradu, za ne tako velike pare, možete uživate u predivnoj obali Dunava, termalnim banjama i mnogobrojnim pozorištima i operama.

Riga

Predstavlja sinonim za klasičnu muziku, eleganciju i staru, klasičnu evropsku arhitekturu.

Dubrovnik

Najlepši grad na hrvatskom primorju, koji je Lord Bajron nazvao - biserom Mediterana.

Beč

Dom muzike koje su stvarali Mocart, Betoven, Štraus i mnogi drugi. Zadivljujući i romantični Beč je grad sa mnogo umetnosti, muzeja i predivnih bulevara.

24 sata

Braca · **Poslato:** 11 Apr 2014, 21:38

Stari rudnik “Crveni breg” na Avali postaje nova turistička atrakcija?

Prestonica bi uskoro mogla da dobije, na nekoliko kilometara od centra, izuzetno zanimljivu atrakciju – rudnik olova i cinka “Crveni breg”.

Ovo okno, koje se nalazi na Avali, decenijama se koristi za obuku studenata, a prostorije na drugom horizontu mogle bi sada da budu prilagođene i posetama turista. Ovaj rudnik daje pravi prikaz o tome kako je izgledalo rudarstvo pre stotinu godina. U toku je akcija formiranja muzeja rudarstva i geologije. Za postavku muzeja koristile bi se postojeće prostorije u objektu na površini, kao i trem gde se sada nalaze mašine za podzemnu eksploataciju.

“Uz mala ulaganja, ‘Crveni breg’ bi mogao da postane deo, a možda i centralna tačka na ‘putevima rudarstva’”, kaže Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. “Iz ovog rudnika turisti bi išli dalje ka rudnicima u Srbiji, od kojih je najatraktivniji onaj u Boru koji ima veliki podzemni rudarski kafić gde može da se popije piće”.

Većina evropskih zemalja već ima u ponudi obilaske napuštenih rudnika, koji su atraktivno uređeni za posetu. Takvi rudnici su bezbedni, osvetljeni, u njima se nalaze originalni predmeti koje su koristili rudari, a vodiči su bivši radnici. Srbija strance može da privuče samo kroz brendiranje Srbije kao kolevke metalurgije.

“U tome prednjači Pločnik, kao svetski značajno mesto za nastanak metalurgije i centar trgovine rudom pre 7.000 godina”, ističe Manuela Graf. “U Senjski rudnik uloženo je najviše novca, jer predstavlja kompletan rudarski grad koji je idealan za đačke ekskurzije. I Crveni rudnik je izuzetno zanimljiv, jer se ulazi u okno i ide kroz rudarski hodnik. Na nekim mestima turisti moraju da se sagnu, pa svi nose šlemove, što daje posebnu draž ovom lokalitetu”.

Prostorije su sanirane i počelo je formiranje fundusa muzeja, a trenutno se radi na uređenju okolnog prostora i izgradnji mokrog čvora i trema za smeštaj eksponata. Jamu je potrebno dodatno osvetliti, čime bi se posetiocima omogućio nesmetan obilazak rudnika u kojem se nalaze i interesantni detalji kao što su ostaci rudarskih radova iz rimskog perioda i izuzetno lep pećinski nakit.

Uz mala ulaganja vagoni bi ponovo mogli da prorade, a rudarski kafić bio bi posebna atrakcija. U planu je da se otvori drugi izlaz.

Izvor: Novosti

Braca · **Poslato:** 14 Apr 2014, 22:14

Pripreme završene: Đavolja varoš spremno čeka turiste!

Upravnik turističkog lokaliteta Đavolja varoš Radoje Stepanović rekao je da je sve spremno za predstojeću turističku sezonu i da ove godine očekuje veći broj posetilaca.
“Izvršili smo sve neophodne pripreme za doček turista. Popravili smo osam mostova, pešačke staze, stepeništa do samih kula, vidikovac, uklonili suvo lišće i grane. Izvršili popravke na ugostiteljskim objektima. Sada smo potpuno spremni za doček turista”, je Stepanović za agenciju Beta.
Podsetio je da tokom zimskog perioda, zbog padavina i snežnih nanosa, na tom lokalitetu svake zime dođe do oštećenja mostova, staza i stepeništa.
Stepanović je naveo da je đavolja varoš imala posetioce i van sezone, ali da se veliki priliv turista očekuje u narednom periodu.
“Već imamo najavljene organizovane grupe turista iz Inostranstva.Interesovanje za ovaj lokalitet iz godine u godinu je sve veće za inostrane turiste, naročito iz Bogarske i Rusije, zbog čega smo veoma smo zadovoljni”, kazao je Stepenović.
Turističko preduzeće Planinka, koje upravlja ovim prirodnim spomenikom, finansiralo je sanaciju oštećenih mostova i čišćenje lokaliteta.
Tokom prošle godine, spomenik prirode đavolja varoš obišlo je oko 50.000 turista.
Prirodni spomenik đavolja varoš stavljen je pod zaštitu države 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i kao spomenik prirode stavljen u prvu kategoriju zaštite.
Taj lokalitet 2007. godine kandidovan je za izbor sedam svetskih čuda prirode.
Izvor: Beta

Braca · **Poslato:** 18 Apr 2014, 18:08

Turistička organizacija Srbije bira izuzetne destinacije u zemlji

Turistička organizacija Srbije (TOS) otvorila je danas konkurs za izbor izuzetne destinacije u Srbiji koje će biti uvršećene u projekat Evropske komisije “Mreža izuzetnih destinacija Evrope (EDEN)”.

Predstavnik TOS-a Dejan Crnomarković kazao je na konferenciji za novinare da je tema ovogodišnjeg EDEN projekta u Srbiji “Turizam i lokalno nematerijalno kulturno nasleđe”.

Prema njegovim rečima, cilj tog projekta koji se prvi put sprovodi u Srbiji je da se identifikuju manje poznate destinacije koje svoju turističku ponudu baziraju na promociji svog teritorijalnog i specifičnog nematerijalnog nasleđa, kao što su rukotvorine, zanati, manifestacije, običaji ili gastronomija.

Crnomarković je naglasio da je učešće Srbije u EDEN projektu veoma važno jer pruža mogućnost besplatne promocije destinacije na portalu Komisije, povezivanje sa drugim evropskim državama kao i povećanja vidljivosti na turističkom tržištu.

On je dodao i da je konkurs na kome će biti odabrana pobednička i četiri prateće destinacije užeg izbora, otvoren do 25. maja, a formulari za prijavljivanje i prateća dokumentacija šalju se TOS-u.

Na današnjoj konferenciji je istaknuto da EDEN projekat promoviše modele održivog razvoja turizma u zemljama članicama i kandidatima za članstvo u EU i da se sprovodi na godišnjem nivou sa temom koju bira Evropska komisija.

Rečeno je i da se na listi elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije za upis u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa nalazi:krsna slava, molitva, đurđevdanski obred, belmuž, običaji izlivanja i paljenja ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanati kujundžija iz Kraljeva, kao i klesarski zanati.

Na listi su i pazarske mantije, zlakuska lončarija, kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo, kolo u tri i u šest, rumenka, sviranje na gajdama, fluralska praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, vranjska gradska pesma i čuvanje Hristovog groba.

Izvor: B92

Braca · **Poslato:** 22 Apr 2014, 22:54

Beograd dobitnik Zlatnog turističkog Oskara

Međunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva Sacen International, u sklopu turističke akcije “Birajmo najuspešnije u turizmu jugoistočne Evrope”, proglasio je Beograd za najbolje turističko mesto, a Tursku za najbolju turističku destinaciju.

Svečana dodela priznanja “Zlatno turističko srce” najavljena je za utorak 29. april u beogradskom hotelu Slavija.

Pored Srbije, patrola ovog centra obišla je Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Tunis, Maltu, Grčku, nakon čega je međunarodni stručni žiri izabrao najbolje u turizmu.

Univerzitet Singidunum izabran je za partnera godine u turizmu jugoistočne Evrope, šampion zdravstvenog turizma je Banja Vrućica u BiH, lider porodičnog hotelijerstva hotel Belvedere u Ohridu, najbolji u oblasti kulturnog turizma je grad Dubrovnik, šampion etno turizma je etno selo “Babina Reka” u Srbiji.

Najbolji restoran jugoistočne Evrope je “Ćatovića mlini” u Morinju u Crnoj Gori, najbolja turistička agecnija je Kon Tiki Travel, odlučio je žiri ovog centra.

Specijalno priznanje namenjeno je hotelu Slavija povodom 50 godina hotelijerstva jugoistočne Evrope.

Izvor i foto: Tanjug

Forum Srbija

Srbija-turisticka oaza

Ko je OnLine