Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Lepse lice Srbije
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=397&t=19087
Stranica 1 od 4

Autoru:  Luna.* [ 27 Sep 2012, 09:12 ]
Tema posta:  Lepse lice Srbije

Ukus i lepota različitosti


Povodom Evropskog dana jezika, učenici i profesori kruševačke Gimnazije, priredili su manifestaciju pod nazivom "Nacionalne evropske kuhinje", koja je mala i humanitarni karakter. Sav prihod od dovoljnih priloga namenjen je za decu u Dnevnom boravku "Duga".


Slika


Podizanje svesti o značaju učenja stranih jezika, kao i promocija jezičke raznovrsnosti i međukulturnog dijaloga cilj je obeležavanja Evropskog dana jezika
Taj dan, na svoj način, obeležili su profesori i đaci kruševačke Gimnazije. Oni su za kolegei vršnjake pripremali jela tipična za zemlje čiji se jezici izučavaju u Gimnaziji.
Na osam štandova našli su se specijaliteti engleske, francuske, nemačke, italijanske, ruske, slovačke i srpske kuhinje, ali i jela starih Latina.

Ovakav način obeležavanja privukao je pažnju velikog broja Kruševljana i pokazao se kao originalna ideja koju su rado prihvatili i đaci i profesori.

Trud je uložen za dekoraciju, dobar izgled, ali i ukus pripremljene hrane. Mafini, kroasani, lazanje, paste, gibanice, kuglof, ruska salata, kulič i domaći ajvar.


Slika


Čini se da su najzadovoljniji, ipak, bili oni koji su probali pripremljenu hranu i uživali u ukusima različitih kuhinja.

Neki su se opredelili za kombinaciju nemačke i domaće kuhinje - kobasicu sa projom, drugi za italijanske specijalitete, bilo je hrane za svačiji ukus.

Za nacionalnu kuhinju bili su zaduženi profesori maternjeg jezika. Profesorka Dušica Dobrodolac kaže da je na njihovom štandu najpre nestala domaća gibanica, ali se nisu dugo zadržali ni čvarci i proja.

Današnja manifestacija jedna je u nizu, koje se u ovoj školi organizuju u okviru međunarodnog projekta "Povezivanje učionica" koja se organizuje pod pokroviteljstvom Britanskog saveta.

Učenici i profesori, a bilo je onih koji su probali od svega po malo, specijalitete nacionalnih kuhinja nisu plaćali, ali su zato davali dobrovoljne priloge za decu sa invaliditetom koja se nalaze u dnevnom boravku "Duga".

RTS vesti

Autoru:  Luna.* [ 27 Sep 2012, 22:03 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

Lepše lice Srbije


Retki su primeri u Srbiji da se oko jednog projekta okupe lokalna samouprava, građani, nevladin sektor i privreda i da taj projekat zaista uspe. Da je to ipak moguće dokazuju Požežani. Ne čekajući u redu za pomoć od države, odlučili su da rekonstruišu staru bolnica na Savincu i da je prošire izgradnjom jednog objekta. Sve to finasira se donacijama građana, privrede i nevladinog sektora, uz podršku užičkog Zdravstvenog centra. Preduzimljost Požežana, svakako je dobar primer ostatku Srbije, pa bi za njihiv jedinstveni poduhvat trebalo da usledi i finansijsko ohrabrenje od republičke vlasti.

Rekonstruisana bolnica sa objektom koji se dograđuje ponudiće kvalitetnije zdravstvene usluge, ne samo stanovništvu Požege, već i Kosjerića i Arilja. Postojeća bolnička zgrada stara je 53 godine i izgrađena je takođe novcem građana, koji su tada ustupili svoje zemljište ili su svoj doprinos dali učešćem u dobrovoljnim radovima. Nekada je ova ustanova imala dečje odeljenje, porodilište, ginekologiju, očno odeljenje, a danas samo interno i grudno odeljenje sa 60 postelja. O pacijentima brine 63 zaposlenih, među kojima je osam lekara.
Projekat dogradnje i rekonstrukcije bolnice inicirala je požeška opština. Lokalna skupština odlučila je da se opština zaduži kreditom u iznosu od deset miliona dinara. Urađen je projekat za dogradnju od 700 kvadratnih metara, a početkom avgusta formiran je Odbor za izgradnju. Aleksandar Grbović, predsednik tog odbora i zamenik predsednika opštine, procenjuje da kompletna investicija vredi od 30 do 40 miliona dinara, a kako deset miliona dinara od opštinskog kredita nije dovoljno, opština i ovaj odbor pozvali su donatore. Odziv je bio odličan, pa su radovi počeli pre mesec dana i u rekordnom roku ukrovljeno je prizemlje dograđenog dela.

- Izuzetno smo zadovoljni odzivom donatora, među kojima je više od 150 pravnih i fizičkih lica. Za samo mesec dana prikupili smo četiri miliona dinara u novcu, radovima, građevinskom materijalu, tako da se nadamo da će dograđeni deo biti pod krovom do kraja oktobra ove godine, a potom će uslediti unutrašnji radovi za koje su donatori takođe pokazali veliko interesovanje - kaže za Danas Grbović, objašnjavajući da je za utrošak novca od donacija potrebna jednoglasna odluka devetočlanog odbora.
Za izvođača radova tenderom je odabrano preduzeće Građevinar Drmčić, koje je spustilo cene za 30 do 40 osto od tržišnih i time postalo jedan od donatora, a među njima su i druga preduzeća iz Požege i Kosjerića, jedno iz Čačka, ali se očekuje da im se pridruže i firme iz Arilja. - Među donatorima je mnoštvo građana, a primera radi penzioneri su od svojih skromnih penzija izdvajali i po par hiljada dinara - navodi Grbović i podseća da je pre izvesnog vremena ovde je bio Dragan Đilas, ministar bez portfelja u republičkoj vladi zadužen za Nacionalni investicioni plan.

- U toku su razgovori sa ministrom Draganom Đilasom o mogućnosti da se naš projekat finansijski podrži novcem iz NIP, a pomoć očekujemo i od Ministarstva zdravlja - rekao je Grbović, istakavši da će nakon završetka građevinskih radova na dograđenom objektu, početi rakonstrukcija starog dela bolnice, jer je već raspisan tender za zamenu stolarije i renoviranje mokrih čvorova.
Dr Ljiljana Veletić, načelnica bolnice na Savincu, koja je organizacioni deo užičkog Zdravstvenog centra, koji učestvuje u požeškom projektu, objašnjava da će u prizemlju dograđenog dela biti dnevna bolnica i ambulante.

- Jedan naš lekar trebalo bi da dobije specijalizaciju iz kardiologije. Kupili smo ultrazvuk sa sondama kako bismo mogli da obavljamo preglede srca, abdomena, štitnu žlezdu. Grudno odeljenje je dobilo spirometar od požeške nevladine organizacije FORCA (Forum civilne akcije) planiramo nabavku holtera i ergo-bicikla za kardiološku dijagnostiku. Ako bude sredstava pokušaćemo da nabavimo i opremu za gastroenterologiju, a zatražićemo i subspecijalizaciju iz te oblasti. Time bismo zaokružili odeljenja kardiologije, gastroenerologije i grudnog odeljenja, a postiji mogućnost i da se u novoj bolnici rade i alergološki postupci iz pulmologije - kaže za Danas dr Veletić, navodeći da će najverovatnije sve to zaživeti za dve godine, koliko je potrebno za specijalizacije i dodatne edukacije lekara, nabavku i instalaciju neophodne opreme.
- Već smo uradili veliki deo posla. To će biti lepa zgrada koja se naslanja na interno odeljenje, a u staru zgradu grudnog odeljenja, koja će biti rekonstruisana, preselićemo transfuziju, apoteku i laboratoriju. Nadam se da ćemo i laboratoriju uspeti da opremimo savremenim aparatima - zaključila je u razgovoru za Danas dr Ljiljana Veletić, načelnica požeške bolnice.

Solidarnost

- Među donatorima su i dvojica Kineza, vlasnici dveju prodavnica kineske robe u gradu, jer su uplatili novac za ukupno 2.000 blokova. Bili smo oduševljeni njihovim gestom i na tome smo im se zahvalili. Imamo i druge donatore, poput Požežanina iz SAD, koji je poklonio aparat za ultrazvuk, a mnogi su najavili da će se pridružiti našoj akciji, kaže Aleksandar Grbović, izražavajući zahvalnost i drugim donatorima, preduzećima i pojednicima.

Nenad Kovačević
Danas

Autoru:  Luna.* [ 27 Sep 2012, 22:40 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

Лепо лице Србије


Slika


Александар Радош (Београд, 1960). У родном граду завршио основну и средњу школу, дипломирао примењену геофизику на Геолошком факултету. Руководилац је Центра за микрофилмовање у Архиву Србије. Објавио велики број стручних радова из те области.
Уметник фотографије УЛУПУС-а од 2000. године.
Приредио преко 20 изванредних самосталних изложби у Србији, Српској и иностранству.
Учествовао на великом броју колективних изложби фотографија у Србији, Српској, Бугарској, Немачкој...

Са дугог списка вредних награда које је добио издвајамо овом приликом: XVII куп југословенске фотографије (1998), НаградаСрпске православне цркве и Удружења професионалних фотографа Југославије (2000), Међународна изложба минијатура (Београд, 2002), Годишња награда УЛУПУДС-а (2005), XI интернационални салон фотографије (Београд, 2006).
Од његових списа посвећених фотографији поменимо Фотографски путопис Београда Ивана Громана (Један другачији поглед на фотографски опус И. Громана), коауторски са Љубодрагом Ристићем, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2003.
Члан УЛУПУС-а, Удружења професионалних фотографа, Фото-клуба „Арт натура Арт”. Живи у родном граду, „од љубави према породици, фотографији, музици и писаној речи”.
Добитник је Прве награде за серију фотографија „Лепо лице Србије 2009” Националне ревије.


Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika


Wanabe

Autoru:  Luna.* [ 28 Sep 2012, 09:50 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

Džejmi Oliver: Oskar za “Dva Jelena”

Jedan od najpoznatijih kuvara današnjice Džejmi Oliver dodelio je Oskara poznatoj beogradskoj kafani “Dva Jelena” koja postoji više od 180 godina

Slika

Džejmi Oliver dodelio je Oskara skadarlijskom restoranu "Dva jelena"

Najslavniji britanski kuvar Džejmi Oliver dodelio je Oskara skadarlijskom restoranu "Dva jelena". Oliver je letos poslao izaslanike u Beogradu gde su oni uživali u srpskoj hrani i noćnom životu.

Džejmi Oliver na svom sajtu prenosi utiske iz Srbije, o našoj hrani, ljudima i “Oskara“ dodelio najboljem restoranu. Po njegovom izboru Oskar je otišao u restoran Dva Jelena.

“Lociran u boemskoj četvrti Skadarlija, ovo mesto sigurno privlači paznju bilo koga ko prođe pored njega, zbog toga što iz njega neprestano dopire živa muzika koja vas prosto zove unutra, dok se okolo širi opojan miris kuvane hrane. Unutrašnjost čini da se posetioci osećaju kao da ručaju u nekoj seoskoj kući i svuda okolo su njihovi prijatelji".


TRADICIJA

Na sajtu se podseća da je restoran ponosan na svojih 180 godina tradicije i danas boemsko mesto u kojem se okupljaju svi poštovaoci gradskog duha Beograda, zaljubljenici u nacionalnu kuhinju i stara vina.


"Svi visoki zvaničnici i predsednici drugih zemalja prilikom posete Beogradu obavezno svrate u ovaj restoran gde je hrana uvek sveža i veoma kvalitetna", opisuje Oliver na svom sajtu.

Ističe se da se recepti restorana brižljivo čuvaju još od davne 1867. godine za sve goste koji su vremenom postali i prijatelji osoblja restorana.

Cene su prilično razumne, što je svakako dobra vest za sve one koji bi možda želeli da prilikom posete Beogradu dođu u ovaj restoran”, piše Oliver i ističe da je kafana "Dva jelena" jedan je od vekovnih simbola Beograda.

Podseća se da je kafana Dva jelena osnovana 1832. godine, i da je mala istorija Beograda, čuvari tradicije, ali i neprolazna atrakcija i mesto kojem se vraćaju svi koji jednom dožive neponovljivo iskustvo beogradske boemske atmosfere.

Vecernje novosti

Autoru:  Luna.* [ 28 Sep 2012, 21:16 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

КУЛТУРА КАО ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА

У светлости пет Грачаница

Живот тече и гради нове лепоте. Косовска Грачаница, лепа за Србе као Таџ-Махал у Агри за велики народ Индије, има своје праунуке и у Србији и у свету (Нова Грачаница у Либертвилу, Канадска у Виндзору, Херцеговачка у Требињу, Београдска на Ташмајдану...). Шта уопште српски XIII и XIV век данас значе у светској баштини и какве су, ту, обавезе овог поколења?

Slika


Уколико је наш положај тежи, утолико чешће наводим мисао Слободана Јовановића: „Српски народ у утакмици народа може се одржати само као културна снага.” Не прецењујући себе, истичемо стваралачке домете наших уметника, књижевника и научника.
На самом врху светске науке исписана су и наша имена: Пупин, Тесла, Миланковић. Европски роман XX столећа обележила су и дела Иве Андрића, Милоша Црњанског и Добрице Ћосића. Творац На Дрини ћуприје и Травничке хронике овенчан је Нобеловом наградом; Сеобе су, у оштром надметању у једној јако строгој и избирљивој књижевној култури, биле проглашене за најбољи страни роман у Француској; Време смрти и Време зла упоређивани су са Ратом и миром и Злим дусима.
Пре романа, на велика врата примљено је у Европи српско народно песништво, дела Филипа Вишњића, старца Милије, Тешана Подруговића, која је од тих гуслара забележио и свету представио Вук Караџић, тако да су стихови српских Хомера одјекнули у души Гетеа и Браће Грим, Меримеа и Пушкина, а велики пољски поет Адам Мицкијевич започео је своја предавања на знаменитом College de France беседом о српском народном песништву као врхунском домету словенског духа, драгоценом доприносу европској култури.
Племенити трагалац за лепотом Габријел Мије, велики зналац светске уметности, не само европске, сладокусац Андре Малро, знаменити византолози Рус Лазарев и Француз Грабар, а уз њих наши посвећеници средњовековној уметности, па и шире од ње, Светозар Радојчић и Војислав Ђурић, Дејан Медаковић и Војислав Кораћ, Динко Давидов, Гојко Суботић, Милорад Петковић и многи други припадници те велике византолошке школе, чији је челник Георгије Острогорски, открили су свету велику светлост средњег века, лепоту наших манастира, њихове архитектуре и њиховог живописа, нажалост не мало оштећених. Наследили смо остатке остатака, али су тиме само драгоценије те трагичне reliquiaereliquiarum. Лепота се, ипак, пробила кроз све непогоде историје да сведочи о узвишеном и неуништивом стваралачком духу нашег народа.

ОД ПОЧЕТКА ПОЧЕТАКА

Живот тече даље и гради нове лепоте. Оне најизразитије имају своје потомство. Косовска Грачаница, лепа за нас као Таџ-Махал у Агри за велики народ Индије, има своје посестриме или боље – своје праунуке, и код нас и у свету. Хвала племенитом занесењаку Милошу Спајићу што нас је подсетио на породицу од пет Грачаница, хвала и Политици, која је о њима писала, 31. марта ове године, доносећи и раскошне слике тих лепотица: Нове Грачанице, у Либертвилу код Чикага, Канадске Грачанице у Виндзору, Херцеговачке Грачанице у Требињу, Београдске Грачанице – Цркве Светог Марка на Ташмајдану и њихове далеке прамајке, Грачанице на Косову, задужбине краља Милутина, из 1321, која је надахњивала и песнике – ко се не сећа стихова Милана Ракића и незаборавних, с трагичним призвуком, Десанке Максимовић? – и сликаре, да поменемо само недостижну, и уметнички и морално, Надежду Петровић, праву хероину.
Не би требало остати нем пред том лепотом. Милош Спајић сматра да би ваљало организовати међународни научни скуп о теми „Византијско-српски XIII и XIV век у европској и светској баштини”, а да би природно било поћи од мајке српских манастира, Студенице, подигнуте у XII столећу, чије су фреске, оне у Богородичиној цркви, настале почетком XIII века, кад се Свети Сава вратио из Свете Горе и Свете Земље у отачаство да настави своје велико и свестрано посланство.
Спајићева замисао јесте плодоносна. То не мора, и не треба, да буде велики симпозијум византолога, али елитни свакако. Студеница, која је „почетак наших почетака”, добар је повод да се говори о великој светлости нашег средњег века, о дивном и обавезујућем наслеђу, особито оном изузетно драгоценом на Косову и Метохији, које је неотуђиво, а угрожено. Верујем да би за тај племенит подухват добили благослов владике жичког, преосвећеног Господина Хризостома, који седи на столици Светог Саве, као и пристанак Игумана Немањине и Савине Студенице. Некад је старешина Студенице био Велики Игуман, а имао је стално, и почасно, место у највишим телима СПЦ. Ни Држава – њена Влада и надлежна министарства – не би смела да затаји, нити да ускрати моралну и материјалну подршку. Јер само дела Љубави остају – око њих треба да се ујединимо, свесни да смртни човек доспева до Вечитога, до Творца, захваљујући од Њега дарованој му лепоти стварања.


***

„Српски народ у утакмици народа може се одржати само као културна снага.” (Слободан Јовановић)

Пише: проф. др Драган Недељковић

Autoru:  Luna.* [ 29 Sep 2012, 14:16 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

Svetsko, a naše, zadivilo svet


Fotografija "Kuća na reci" snimljena u Bajinoj Bašti proglašena je 10. septembra najboljom avgustovskom fotografijom u mesečnom takmičenju časopisa "Nacionalna geografija".


Slika

Neverovatan prizor sa Drine oduševio fotografe i čitaoce


"Nacionalna geografija" svakodnevno bira najbolje fotografije. Ovoga avgusta među njima se našla i jedna iz Bajine Bašte koju je snimila Ajrin Beker i upravo je ona proglašena najboljom na mesečnom nivou.



"Kuća na reci" (River House), koja prikazuje magičan pejzaž Drine, nastala je 2011. godine kada je Beker napravila seriju fotografija u Srbiji koja se može pogledati na njenom sajtu.



Ova fotografija pripada serijalu snimljenom na Tari, o osim toga Beker je napravila niz fotografija u specijalnom rezervatu prirode Uvac i manastiru Rača. Ona je snimila i niz portreta ljudi sa Tare kao i proces šeganja drveta.

Vesti online

Autoru:  Luna.* [ 01 Okt 2012, 13:01 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

Srpski sir pobedio švajcarski

Značajno priznanje - Beli sir sa orasima iz okoline sela Babine proglašen najboljim autohtonim sirom na svetu

Slika

Recept ..... Sir se slaže u tankim kriškama, između kojih su orasi, i ostavi da zri mesec dana

Najbolji sir na svetu proizvodi oko 40 domaćinstava iz okoline Babina, a ovu laskavu titulu proglasilo je 37 proizvođača autohtonih sireva iz celog sveta na nedavnom takmičenju u Makedoniji. Oni su za najbolji proglasili srpski beli sir sa orasima i to u konkurenciji od 150 sireva, među kojima su bili švajcarski kačkavalji i hrvatski paški sir.

Najviše proizvođača okupilo se iz bivših jugoslovenskih republika, ali su se tu našli i sirevi iz Švajcarske, Francuske, Belgije... Međutim, tajnim glasanjem proizvođači su odlučili da je najbolji srpski sir sa orasima iz okoline sela Babine.

Tradicija duga tri veka

Goran Drobnjak, vlasnik firme „Levant internacional", koja distribuira ovaj sir, kaže da je reč o jedinstvenom proizvodu koji se u okolini Babina pravi već 300 godina.

Taj sir proizvodi se na području jugozapada Srbije, na granici sa Crnom Gorom. To je sir jedinstvenog ukusa, blago je sladak zbog oraha i veoma mastan, jer je za kilogram potrebno čak osam litara mleka. On nije jak poput sjeničkog, po tipu je sličan crnogorskim i zlatarskim belim sirevima - objašnjava Drobnjak.

Konkurencija je bila jaka, a najzanimljivije je što se ovaj sir prvi put pojavio na nekom međunarodnom takmičenju.

Šarolika ponuda

Svaka zemlja je donela ono što su smatrali da je najbolje kod njih. Recimo, Hrvati su imali poznati paški sir sa Paga, Švajcarci kačkavalj, Makedonci su predstavili šarplaninski sir, a i Francuzi su imali sir sa orasima - kaže Drobnjak.

On je i sam bio iznenađen kada je naš sir sa orasima proglašen za najbolji jer, kako kaže, to nije tipičan sir za naše područje.

- Taj sir se pravi od nekuvanog mleka i mora da se usiri čim se krava pomuze. Slaže se u vrlo tankim kriškama, što mu daje specifičan ukus. Između kriški se dodaju orasi, pa se onda pritisne nečim teškim i ostavi da zri najviše mesec dana. Mleko je od krava simentalki, koje se hrane isključivo svežom travom, senom, ječmom, ovsom i sa minimalnom količinom stočnog brašna. Zbog toga sir i jeste tako kvalitetan i jedinstven - objašnjava on.

Samo domaća proizvodnja

Za pobedničku titulu i najbolji sir na svetu zaslužno je oko 40 domaćinstava sa područja Babina, koji godišnje naprave oko 70 tona sira. Drobnjak kaže da su i neke mlekare ranije bile zainteresovane za pravljenje ovog sira, ali nisu uspele da proizvedu takav ukus.


Šarolika ponuda

Pobednički sir sa orasima košta od 550 do 600 dinara u maloprodaji, a može da se kupi i u Beogradu, na Palilulskoj pijaci. Međutim, pored njega na takmičenju su predstavljeni i obični beli sir, domaći trapist, grbaljski sir, ali i sir sa tucanom ljutom paprikom.


Slika


Da bi se dobio ovaj kvalitet, mleko mora u pravo vreme da se podsiri i različi. Mala greška i sir gubi na ukusu. Velike mlekare to ne bi mogle da izvedu jer ne mogu da skupe dovoljne količine ovog mleka, a ne mogu ni da ispoštuju proces. Ovakav sir može da se proizvodi jedino u domaćinstvima i to na način na koji ga prave već tri veka - zaključuje Drobnjak. Radovan Ž. Marković, Beograd

Press

Autoru:  Luna.* [ 04 Okt 2012, 11:40 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

Vrtić “Breze” jedini u gradu sa sportskim terenom

U Mladenovcu radi jedinstveni sportsko ekološki vrtić “Breze”. Pored fudbalskog terena inventivni Mladenovčani planiraju izgradnju stadiona i akva-parka za najmlađe


Slika


VRTIĆ "Breze" u Mladenovcu je prvi sportsko-ekološki vrtić u Srbiji koji ima terene za razvijanje koordinacije pokreta i motorike kod dece. U dvorištu ove predškolske ustanove postavljen je "spajdi sistem" za penjanje, uz već postojeću trim-stazu sa preprekama i terenom sa veštačkom travom za više sportova.

Ovo ne bi bilo toliko neobično da su te sprave samo kupljene i postavljene, ali ovaj vrtić je jedinstven baš po tome što je sve sprave osmislio i skicirao direktor PU "Jelica Obradović" dr Nebojša Cvetković. Za svoj rad dobio je i nagradu grada Beograda u oblasti obrazovanja.

Osim trim-staze duge 200 metara, vrtić poseduje mobilijar za vežbanje sa deset sprava za decu od pet do sedam godina, kao i deo za igru mališana iz jaslica. U dvorištu vrtića se nalazi i dečji stadion "Orlić" sa veštačkom travom za fudbal, košarku, rukomet, odbojku i tenis.

Najinteresantniji je "spajdi sistem" koji čini deset sprava postavljenih između drveća. Mališani prelaze sa jedne na drugu vezani bezbednosnim pojasevima, koji se "zakače".

Kod dece je prisutna opšta hipokinezija, odnosno opšte nekretanje - kaže Cvetković. - Posledice toga su loše držanje tela, kardiovaskularna oboljenja i bolesti disajnih puteva, još u najmlađem uzrastu. Smatram da nije dovoljno da se deca samo klackaju ili spuštaju niz tobogan. Uz malo novca i dobru ideju može im se omogućiti da se pravilnije i zdravije razvijaju.

Zaposlenim u ovoj PU ne manjka ideja, pa je sledeći korak izgradnja prvog natkrivenog dečjeg stadiona sa tribinama u vrtiću "Sunce". Radovi bi trebalo da budu završeni sledeće godine.

- Imamo i zakupljeni prostor u kojem smo otvorili vrtić "Zvezdica" - priča direktor. - Pošto u dvorištu objekta postoje dva bazena, planirali smo da ih adaptiramo za predškolce i tu napravimo mali akva-park. Trudimo se da osmislimo različite načine da deca iz naših vrtića "uposle" sve mišiće i okušaju se u što više sportova.

Sve sprave u ovom objektu napravljene su od ekoloških materijala, atestirane i potpuno bezbedne za decu.

U vrtiću "Breze" svakodnevno boravi 150 mališana, a sportski tereni i rekviziti su na raspolaganju i deci iz drugih mladenovačkih obdaništa.


Slika


ZA 30.000 EVRA

DIREKTOR Nebojša Cvetković napominje da je postavljanje sva tri igrališta, koji ovaj vrtić čine potpuno sportskim, koštalo oko tri miliona dinara, a da je njegov cilj da i ostale beogradske predškolske ustanove dobiju bar po jedan ovakav objekat.

5 objekata za smeštaj dece ima u Mladenovcu

17 pripremnih predškolskih grupa u okolnim selima

1.400 mališana boravi u mladenovačkim vrtićima


DANAS ČAS ZDRAVLjA U VRTIĆU

"Breze" danas će biti "Čas zdravlja". Mališani iz mladenovačkih predškolskih ustanova će gostima pokazati kako se koriste sprave koje imaju, a i roditelji će morati da uposle mišiće. Planirana je trka dece i roditelja na trim stazi, ekipne igre na terenu i prelazak "spajdi sistema".


Novosti

Autoru:  Luna.* [ 04 Okt 2012, 11:48 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

Đaci radili celo leto za bolesnu decu

Novac zarađen od predstava utrošili za kupovinu mašine za sušenje veša, posteljine, peškira i pelena


Slika


KIKINDA: Svaka čast !
Dok su vrelo leto njihovi vršnjaci provodili na bazenu, satima četovali na Fejsbuku, a onda se iz noćnog života vraćali sa prvim petlovima, grupa kikindskih srednjoškolaca dugo očekivani raspust podredila je oboleloj deci.

Saznavši slučajno da Dečije odeljenje bolnice nema mašinu za sušenje veša, ali ni dovoljno posteljine i pelena, gimnazijalcu Stefanu Boći Ostojiću (18) iz Kikinde sinula je ideja. Mladi aktivista Crvenog krsta i glumac, osnovao je Humani teatar “Gusani u magli”:

- Pridružilo mi se petnaestoro srednjoškolaca odlučnih da sakupimo novac i konkrektno pomognemo bolesnoj deci ali i medicinskom osoblju. Na bini u dvorištu Narodne biblioteke koju nam je, oduševljena našom odlukom, bez nadoknade ustupila direktorica Radmila Perović, publiku smo zasmejavali skečevima Monti Pajtona i Roana Etkinsona, ali i organizovali koncerte, filmske i karaoke večeri… Sami smo finansirali štampanje plakate i osmišljavali nastupe. Od petnaest programa sakupili smo 67.250 dinara- priča Ostojić.

Bez pomoći sponzora, uspeli smo u onome što smo naumili. Kada bi se svi u našem društvu barem malo potrudili kako bi pomogli onima kojima je pomoć neophodna, svima bi nam bilo bolje. Naš trud se isplatio- priznaje Ostojić.


On i njegov kolega Nikola Tepavac , jedan od desetoro najboljih mladih naučnika Srbije o čijim je uspesima Kurir već pisao, predali su dr Dragici Mitrić, načelnici Dečijeg odeljenja mašinu za sušenje veša, posteljinu, peškire i pelene:
-Ovi sjajni mladi ljudi su nas obradovali. Njihova ispoljena humanost je za svaku pohvalu-rekla je ona.


Kurir

Autoru:  Luna.* [ 06 Okt 2012, 11:49 ]
Tema posta:  Re: Lepse lice Srbije

“Soulfood Serbia” nagrađen u Češkoj

Film Turističke organizacije Srbije "Soulfood Serbia" (Hrana s dušom) nagrađen je 5. oktobra na 45. Međunarodnom festivalu turističkih filmova u Karlovim Varima.


Slika


"Soulfood Serbia", film koji promoviše srpsku kuhinju, proglašen je najbojlim u kategoriji promotivnih kratkih filmova do 30 minuta. Predsednik međunarodnog žirija Jirži Mikeš naglasio je da ove godine nije bilo lako izabrati dobitnike nagrada u nizu vrlo kvalitetnih filmova.

Na najstarijem festivalu turističkog filma od 4. do 6. oktobra u konkurenciji za nagrade u četiri kategorije takmičilo se 656 filmova i video-klipova iz 136 zemalja sveta. Gran pri pripao je švajcarskom filmu "Gštad, popni se, uspori".

U kategoriji TV i dokumentarnih filmova do 60 minuta prvu nagradu je odneo dokumentarac Slovačke televizije "Putovanja Slovačkom".

Uz međunarodni 45. festival turističkih filmova održan je i nacionalni 19. Tur Region Film, festival turističke ponude čeških regiona. Prikazano je 135 domaćih filmova i 68 video-klipova.

Posetioci festivala još sutra, kada se festival završava, biće u prilici da se susretnu sa zaljubljenicima u putovanja po svetu, a program festivala prati i neobična izložba mapa.


[youv]http://www.youtube.com/watch?v=9ArNLVTn9x0[/youv]


B92

Stranica 1 od 4 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/