Srpsko selo danas

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Srpsko selo

* U Srbiji ima 4.600 sela
* U 86% sela beleži se pad broja stanovnika
* 702 naselja u Srbiji ima manje od 100 stanovnika
* U selima ima 50.000 napuštenih kuća
* Oko 145.000 kuća privremeno nenastanjeno
* U selima živi 260.000 momaka blizu 50 godina
* U selima ima 100.000 devojaka blizu 50 godina

G o o g l e

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zaparložena sela (1): Srpski korov ili bašta Evrope

Srpski seljak ne gleda više samo u nebo, da proceni hoće li biti kiše ili će mu po njivi udariti grad. Sve više gleda i u televizor, i broji garniture političara koji u kampanji, dok miluju telad, sade cveće i zelenu salatu, obećavaju razvoj poljoprivrede, a onda sednu u fotelje i na njive zaborave.

Briga o imanju pala na staračka leđa

Putem kroz selo retko ko prolazi. Na banderama, ako ih ima, radi svaka peta sijalica, doktor dolazi sredom, voda nestaje leti zbog suše, na kućnim pragovima sede još poneka baka ili deka i gledaju u daljinu nadajući se da će se odnekuda pojaviti sinovi ili unuci koji su odavno sa sela pobegli glavom bez obzira.

Motika u Sremu postala je ukleta poljoprivredna alatka. Od nje kao đavo od krsta danas beži i staro i mlado, iako je na spisku nezaposlenih ukupno 32.000 ljudi, od kojih je trećina nekvalifikovana radna snaga. Na njivi neće da rade ni za 2.500 dinara dnevno.

Ipak, premijer nove vlade Ivica Dačić je u svom ekspozeu najavio: "Nameravamo da brzo, na najbolji način, iskoristimo energiju ljudi, sunca, vode i vetra za visoku produkciju hrane i energije. Želimo da Srbija bude veliki izvoznik hrane, da postane bašta Evrope... Planiramo da znatno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku koja će biti predvidljiva na dugi rok kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju."

Napuštena kuća u Kosaničkom Prnjavoru

Procena je da u srpskim selima ima oko 50.000 napuštenih kuća, a oko 150.000 je privremeno nenaseljeno. Čitava imanja godinama se prodaju u bescenje. Neka se nude i za manje od 1.000 evra, ali kupaca nema. U svakom četvrtom selu najmlađi stanovnik stariji je od 60 godina. Na prostorima nekadašnje SFRJ od 1950. do 2000. iz sela u grad prešlo je oko osam miliona stanovnika, dok je za takvu migraciju u Evropi bilo potrebno od 120 do 150 godina. Srpsko selo danas čine napuštene kuće, njive zarasle u korov i poneka domaćinstva koje čuvaju najstariji članovi porodica.

Da je hitno potrebna strategija razvoja sela slažu se i u Odboru za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Osim što bi novom agrarnom politikom trebalo rešiti problem usitnjenih parcela, navodnjavanja i odvodnjavanja, treba podsticati i udruživanje poljoprivrednika.

Čest prizor u srpskim selima: Ruinirani Dom kulture u Lozoviku

- Tradicija zemljoradničkog zadrugarstva je zanemarena. Zadruge bi bile odgovor - nove zadruge novog tipa na tu situaciju. Prema tome, zadrugarstvo kao osnova društvenog uređenja poljoprivrede pomaže i razvoju i održanju srpskog sela - ističe predsednik Odbora SANU za selo Milovan Mitrović.

Prvog dana po preuzimanju dužnosti, ministar poljoprivrede Goran Knežević je poručio da ljudi koji žive na selu treba da imaju uslove života slične onima u gradu i imaju dostupne vrtiće, zdravstvenu zaštitu i pozorište.

- To možemo postići predvidljivošću agrarne politike i time da će ljudi moći da isplaniraju. Kad on može da isplanira sebi za sledeće dve, tri ili više godina unapred šta će raditi, koliko će zaraditi i kojim sredstvima će raspolagati, onda će imati interes da ostane na selu - poručuje Knežević.

Ministar poljoprivrede najavljuje da će do decembra biti donet zakon, a ne uredbe o podsticajima u poljoprivredi, kako bi proizvođači mogli da planiraju proizvodnju.

Demografi upozoravaju da nastavak velikog preseljenja stanovništva iz ruralnih područja u gradove može da dovede do propasti i jednih i drugih. Oko četvrtina od ukupno 4.600 srpskih sela je na ivici izumiranja, a demografi predviđaju da će još trećina nestati u narednih 15 godina. Više od dve trećine ruralnih domaćinstava u Srbiji nema vlasnika ili poljoprivrednika koji aktivno obrađuju zemlju.

- U poljoprivrednoj zemlji kao što je Srbija dve trećine stanovništva treba da živi u ruralnim oblastima, ali to čini manje od 45 odsto - kaže Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja.

Slična je situacija i u regionu. Jedna desetina makedonskih sela je napuštena, a druga ima manje od po 20 stanovnika. Takođe, samo 20 odsto stanovništva Bosne i Hercegovine (BiH) trenutno živi u ruralnim oblastima. U Crnoj Gori je situacija alarmantna jer se veći deo ruralne populacije preselio u gradove u proteklih pet godina.

Ipak, nade ima. EU je donela propise po kojem će 2020. godine zameniti 10 odsto trenutno prozvedene energije bionergijom. Pošto nema dovoljno sopstvene, planira da veliki deo biomase za proizvodnju bioenergije uveze. Selo Doroslov kod Sombora biće najveća fabrika za proizvodnju agropeleta, iz žetvenih ostataka na Balkanu. Celokupna proizvodnja agropeleta u sledećih 10 godina je već unapred prodata kupcima u EU.

vesti online

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zaparložena sela (2): Momci pijanče, devojke u kafiću

Za srpsko selo, posebno ono na jugu Srbije, nema oporavka niti budućnosti, ubeđeni su svi. Dragan Stojiljković iz Ranutovca kod Vranja tvrdi da je selo ispušteno odavno.

- Iako su seljaci na vlasti po gradovima, njih rodni kraj interesuje samo kad shvate da mora jednom i da se umre. Kad počnu da smetaju deci, sete se zavičaja i rado grade kućicu u cveću da uživaju u hrani i vodi i sećanjima na srećno detinjstvo, na oca i majku u gunjevima i gumenim opancima. Svaka nova vlast želi da se dokaže i pokušaće da selo oživi. Ali, iz prazne kase ne može da se zahvati, samo paučina. Mi na obodu Vranja još nemamo vodovod, bunari nam presuše, pa dovodimo smrdljivu vodu iz obližnje Morave, za bašte, stoku da napojimo. Za piće, donosimo sa izvora iz obližnje planine. O čemu da razgovaramo: o razvoju stočarstva, voćarstva, ratarstva?! - ogorčen je Stojiljković.

Njegovo selo Ranutovac, na pet kilometara od Vranja, koje je pored Koridora 10 i regionalnog puta, polako odumire. Čim neko od najstarijih žitelja umre, na kuću se stavlja katanac. Potomci dođu iz grada i povremeno je provetre, a svi samo žele da je prodaju.

- U našem selu "kršen" dinar nije uložen, političari su sve učinili da nam se deca stide što su sa sela. Hvala bogu, moja tri sina ponose se što su sa sela i ovde grade svoju budućnost koja je neizvesna. Ima još mladih po selu, ali pitanje je da li će biti na večitoj pozitivnoj nuli ili će otići da konobarišu po Crnoj Gori, da rade na građevinama po Beogradu - priča Stojiljković.

Dragan Janjić iz sela Moštanica, 12 kilometara severno od Vranja, smatra da u Srbiji svaka vlast ne radi za narod nego za sebe.

- U Vranju čim jedni siđu s vlasti, dođu drugi čiji je jedini cilj da zaposle svoje istaknute članove. A pošto poštena deca beže od politike, vlast vrvi od kriminalaca i marginalaca koji su dobro uhlebljeni. Selo ih ne interesuje. Moštanica je gotova, imala je pre 30 godina 300 đaka, danas ima četiri, od prvog do četvrtog razreda, i troje u predškolskoj ustanovi. Svaka kuća ima ljude, ali najmanje one koji treba da podignu selo, momke i devojke za ženidbu i udaju. Momci samo pijanče i palamude, nabili po 40 godine u dupe, a devojke sanjaju kako će se udati u Vranju, a prefrljile su 30 godina. Pa kad će da rađaju ako im je san da tri puta dnevno izađu u kafić na espreso i potom zadenu plastičnu kašičicu među zube?! Kao, to je moderno i to je život. Ne znaju deca da je to kučeški život, od danas do sutra - kaže Janjić.

On je u Moštanicu došao na ženino imanje, inače je iz Vranja. Sa selom nije imao nikakve veze sve dok nije počeo da gladuje u gradu jer je tekstilni gigant Jumko, gde su radili, propao.

- Nisam hteo da zdrav i prav primam socijalnu pomoć. Sramota me bilo i noćima nisam spavao dok nisam saopštio ženi: "Idemo u selo, na tvom imanju ćemo barem proizvesti hranu za nas i decu." Našao sam najbitnije, mir - navodi Janjić.

Dragan Stojiljković gradi u Ranutovcu kuću za svoja tri sina. Radi kao vatrogasac u Vranju, a cela porodica obrađuje zemlju pored Morave, imaju ovce, svinje, kravu. Sinovi, kad ne rade na poljoprivredi, rade privatno.

- Suština bilo kakvog napretka je da u kući vlada disciplina i red i da jedan komanduje, a to sam ja. Moji sinovi svi puše, ali u mom prisustvu ne smeju da zapale cigaretu, iako su prevalili 20. To je poštovanje. Drugo, svaki dinar koji zaradimo, a mučno se dolazi do njega, daje se meni i ide u zajedničku kasu. Čim se nešto stekne, ide u materijal za kuću - kaže Stojiljković.

Ne zna kakva će budućnost njegove dece biti, sva trojica su završili Tehničku školu u Vranju, ali posla nema i okrenuli su se poljoprivredi. Krava i ovce im donose prihod jer po sir dođu same mušterije, ne stignu da ih odnesu na pijacu.

- Sve je to sitničarenje i samo puko preživljvanje uz mukotrpni rad. Najveći problem je kako će deca da se ožene. Devojke iz sela hoće u grad, onih planinki gotovo da nema jer su ta sela pusta, samo poneki starac. Znaju ove naše da ih ovde čeka rad. Pamet im je raspolućena, s jedne strane blizu je grad, pa odlaze stalno, a tu je šminkanje, lakiranje noktiju i suknjiče da što više otkrije. Samo se kafa pije, priča o beogradskim pevaljkama i sanja o životu sedi lebu da te jedem - govori Stojiljković.

On tvrdi da je država kriva, politika je kriva, a lopovska demokratija - najviše.

- Zato se dešava da je decu sa sela kad odu u školu u grad sramota da kaže da imaju kravu simentalku jer će ostali da ih zezaju, ali ako odu u kafić i izvade najskuplje cigarete, tad su moderni. Nova vlast, ako namerava nešto da pokrene, prvo treba da populariše prave vrednosti u našem društvu. Potom, investicije, povoljni krediti, inače korov i čičak biće budućnost cele Srbije. Za jedan hektar da se duboko izore potrebno je 1.100 evra. Recimo, da potom posadim višnje, 900 sadnica na hektar, treba mi oko 700 evra, pa đubrivo... Ukupno oko 3.000 evra ulaganja da počnem, pa da mi država da neku bezbednost od elementarne nepogode, pa da reši isplativ otkup. Ma, nema te vlasti koja će to da dovede u red jer nam se već crni džiger kida od muke - ogorčen je Stojiljković.

Bič i korbač

Mihajlo Petrović ima 73 godine i živi u Mečkovcu kod Vranja. Sve što se dešava na selu posmatra iz ove perspektive:

- Gledam mlade koji se vuku po selu, sve im smeta, samo njihova guzica ne. Ne rade, a bivolu će rep da izvuku. Naše bolje li je bilo? Moja familija, sirotinja ljuta bila, pa nismo kukali, radili smo u nadnicu, za komad hleba. Eno polja, kamen da baciš - lubenica će da rodi, dovoljno je poneko kravče, ovca, kokoška, svinjče da se ima i gladi neće biti. Jedno mi nije jasno, ništa im ne valja, a kad dođu izbori, za dve flaše piva ih kupe i noge će da polome da glasaju. Gledam ih, režu kao kučići, a da se žene - jok. Koliko ima momaka preko 30 godine u selu. "Nemam za mene, a kamoli za ženu i deca", kao pravdaju se. Ma, nemaju onu rabotu, useknuti su svi redom. Pamet nemaju, uzede im ga politika i demokratija. Za njih treba bič i korbač, pa napred!

Jabuke ili keks

Dobri Stošić, penzioner koji je radio u vranjskom Vodovodu, živi u selu Ćukovac. Sadi sve manje, nosi pomalo na pijacu, ali zarade nema.

- Evo, jutros sam uključio televizor i prestrašio se. Prva vest, nova poskupljenja. Nema više života, nekada sam proizvodio po 20 tone karfiola, a sada koliko za seme. Cena jabuka je ista kao i pre 10 godina. A da odem da kupim najmanje pakovanje keksa treba mi 60 dinara, do juče, bre, beše 30! - čudi se Stošić.

vesti online

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zaparložena sela (3): Do nas se stiže peške

Dok Jagodina postaje bukvalno pretrpana stanovnicima, okolna sela su potpuno opustela. Najviše odumiru planinska sela, gde su ostali samo starci. Najteža je situacija u Lozoviku, Miševiću i Jošaničkom Prnjavoru.

- Sva tri sela uglavnom čine staračka domaćinstva, u svakoj trećoj kući živi samo jedan član, star u proseku od 65 do 70 godina. U Jošaničkom Prnjavoru je najgore. Najveći broj stanovnika čine sedamdesetogodišnjaci i osamdesetogodišnjaci. Najstariji je Jovan Maksimović, koji ima 88 godina - kaže Slavica Mihajlović, šef Mesne kancelarije u Lozoviku, Miševiću i Jošaničkom Prnjavoru.

Čak i usred dana ova sela deluju gotovo sablasno. Kuće su zarasle u korov, prozori polupani, a iz kuća proviruje lozica. Na prašnjavom putu, posutom šoderom, nema nikog. Tek na kraju Jošaničkog Prnjavora pogrbljena starica sa štapom u jednoj i činijom u drugoj ruci hrani kokoši.

- Plačem ko kiša. Deca dođu, pa moraju da idu da rade. Eno mi ga čovek na kuću. Umro pre pola godine. Zvao se Svetislav - počinje 77-godišnja Jovanka Maksimović svoju životnu priču pokazujući na umrlicu, zalepljenoj na vratima kuće, dok joj se suze cakle u očima.

- Rođena sam u Končarevu, a moji me gotovo iz grada udali u ovo selo. Ćušnuli me ko u Moravu... doduše, bili smo mladi, pa nam ništa nije bilo teško. Kad odemo da radimo na njivi, zapevamo iz sveg glasa. A sad je selo opustelo. Nema nigde nikog. Da padnem, ne bi imao ko da me digne. Kad su velike vrućine, mnogo me zanosi u glavu, pa idem sa dve tojage. Mnogo sam bolesna. Primam 67 evra na tuđe ime, ali većinu potrošim za lekove - priča baka Jovanka, čiji sin Milan živi u Jagodini, a ćerka Ljiljana u Crnču.

Radovan Veljković je napunio 74 godine i ne pamti kada mu je neko došao u goste.

- Mnogo je loše. Dok sam živeo sa stričevima, bilo nas je 21 u kući, a sada ima 20 ljudi u celom selu. Samo u jednoj kući živi troje, a u ostalima po dvoje ili jedan. Autobus već decenijama ne dolazi u selo, pa ko može, pešači po šest kilometara do Lozovika ili Siokovca - žali se Radovan.

Nekada su imali prodavnicu i čitaonicu, a sad nigde nikog.

- Poslednja beba u selu rođena je pre 17 godina, ali i ta porodica se odselila u grad - kaže Radovanova žena Slobodanka.

U Miševiću se toliko namnožilo šarki da ulaze u dvorišta jer se polja više ne obrađuju. Pre četiri godine zatvorena je i škola.

- Šta ima iza Miševića?! Nema ništa. Ovo je kraj - kaže 78-godišnji Svetislav Vučković. - E, kako je nekada ovo selo bilo bogato jer je zemlja plodna. Iz Crnča su po čitav dan kopali za kilogram projinog brašna. Njive pune ljudi, a pesma se orila celim selom. Već 30 godina nema pesme, nema ničega.

Radosava Maksimović je ubeđena da za pet godina neće imati autobus po koga da dođe.

- Dete se nije rodilo poslednjih 10 godina. Niko ne može da se oženi. Najstariji neženja je Dragomir Milošević, koji ima 56 godina. Možda bi ovde došla neka devojka iz druge zemlje.

Života Jovanović se žali da nemaju ni prodavnicu, ni kafanu.

- I ono malo kukuruza što rodi na ovako sušnoj godini pojedu divlje svinje. Zimi smo odsečeni od sveta jer autobus dođe samo do Lozovika.

Živomir Filipović sedi na klupi sa Životom i hukće:

- Preko leta nemamo ni vodu. Došli smo da napunimo balone na izvoru. Kada nam treba da napojimo stoku, dođemo traktorom po vodu. Mučimo se. Zato mladi i odlaze - uveren je Živomir.

Iako u Lozoviku ima najviše stanovnika, i njega stiže sudbina prethodna dva sela. U četiri razreda ima samo osam đaka, a selo puno neženja. Miroslav Stojaković kaže da se žive kao u srednjem veku jer osim prodavnice nemaju ničega. U poslednjih godinu dana 11 ljudi je umrlo, a rođena je samo jedna beba. Zoran Pavlović ima 45 godina i nadniči.

- Živim sa majkom Snežanom, koja prima penziju od 100 evra. Centar za socijalni rad dao nam je kućerče da u njemu lipšemo. Kopam bunare, grobove, sve što treba. Ali, ni seljaci više nemaju para, daju mi brašno, krompir, pasulj, meso - jada se Zoran.

Ruglo da vidi svet

- Pre nego što je došao na vlast, Palma nam je obećao da će da renovirati Dom kulture za godinu dana. Taj dan i petak. Kada je došao sledeći put rekao da od Doma nema ničeg, ali će renovirati školu. I opet ništa. Ovo ruglo treba da vidi ceo svet - ogorčen je Vidan Ilić iz Lozovika.

Crna statistika

U Jošaničkom Prnjavoru, udaljenom samo 13 kilometara od Jagodine, trenutno živi 20 stanovnika. Godine 1948. imalo je 188, a najveće osipanje počelo je 1981. godine. U Gornjem i Donjem Miševiću, udaljenom 17 kilometara od grada, u kojima ima 155 stanovnika, na prošlom popisu evidentirano je 233, dok je 1948. u selu živelo 666 osoba. U Lozoviku, udaljenom samo 11 kilometara od Jagodine, u kome živi 263 ljudi, 2002. godine bilo je 328, a 1948. godine čak 772 meštana.

vesti online

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zaparložena sela (4): Deset duša na jedno selo

Samo u Banatu prazno je 6.000 kuća koje propadaju, a rodbina je daleko i samo bi da proda, ali nema zainteresovanih kupaca.

Kad se patina od tuge ko crnica u brazdu zaparloži, nema pluga koji će život da raspoloži, pisao je Đura Jakšić, najromantičnije pesničko pero Banata.
Danas je neki čudni čemer prekrio vojvođanska sela, ljudi umiru, ali se čeljad ne rađaju jer nema ko da ih rađa... Samo u Vojvodini je prazno 12.000 kuća, a u Banatu skoro 6.000.

Puste kuće, dvorišta, bez ljudi, teško odolevaju zubu vremena, a rodbina je daleko i samo bi da proda, ali nema zainteresovanih kupaca. Danas se u selu može kupiti kuća za 1.000 evra, a u Beogradu za iste pare - jedva kvadratni metar stambenog prostora.

- Plakao sam kao dete kad sam posle 10 godina prodao roditeljsku kuću u Kikindi - priča geodetski inženjer Đura Ugrinov iz Kikinde. - Majka je obolela i brat i ja smo je prebacili kod nas u Novi Sad, gde živimo. Kuću smo povremeno obilazili, nisam imao srca da je nekome izdam, nekako sam se desetak godina rvao s uspomenama, u tom dvorištu smo brat i ja napravili prve korake... I onda smo je prodali, majka se s takvom odlukom složila... Ali tada su počele moje more, nisam mogao da spavam noću, nešto me je u grudima stezalo... Počeo sam u Kikindi da obrađujem nekoliko jutara zemlje, to je bila neka veza, tanana nit, ali bilo mi je teško kad sam prolazio pored naše kuće u kojoj su živeli neki drugi ljudi - priča Đura Ugrinov.

Marija i Stevana Kojčić godinama su radili kao gastarbajteri u Berlinu, a posle penzionisanja kupili su u rodnom Tarašu, kod Zrenjanina, u neposrednoj blizini reke Tise, plac od 22 ara sa dve kuće, baštom i voćnjakom i to za samo 2.000 evra.

- Frapantno i nerealno jeftino, sve to smo platili samo 2.000 evra, a prodavac, čovek srednjih godina, bio nam je još i neizmerno zahvalan. U prvi mah nismo ni bili svesni koliko smo jeftino pazarili ogroman plac, gde ćemo podići novu kuće da naša deca i unuci, koji takođe žive i rade u Nemačkoj, imaju gde da dođu u goste i pojedu neprskane jabuke, grožđe, breskve, kajsije - zadovoljna je Marija.

Drastičan primer odumiranja sela u Banatu su Crna Bara, Šurjan, Hetin... U Crnoj Bari i Šurjanu jedva da je zajedno oko tri stotine ljudi, a sela već godinama kubure sa lekarima i medicinskim osobljem, učiteljima... Tu niko neće, mada je služba i radno mesto zagarantovano...

U selu ni za džabe

Selo Lukićevo kod Zrenjanina ima oko 1.000 žitelja, a Dragana i Srđan Prodanović već nekoliko meseci uporno pokušavaju da izdaju praznu kuću u centru sela.

- Nismo mi jedini, ali je naša kuća u samom centru. Baka nam je umrla zimus, kuća je od tada prazna i propada, a mi smo sve pokušali i da je prodamo, izdamo, pa na kraju i nekome besplatno ustupimo da stanuje. Ali nas niko nije ni zapitao za nju.Kuća ima oko 80 kvadrata, ali i baštu i voćnjak. Zub vremena čini svoje, sve će propasti, ali šteta je prodati je nekom za hiljadu-dve evra, a moj suprug je u njoj odrastao - priča Dragana.

U mestu Hetin, u opštini Žitište, koje je 30 kilometara udaljeno od Zrenjanina, prema popisu iz 2002. godine bilo je 763 žitelja, a sada ih je oko 500, a najviše ima neženja. Selo je naseljeno pretežno mađarskim življem, a više od 50 momaka traga za bračnim parom. Jedan od njih je i Imre Tot, koji sa majkom živi u lepo uređenoj kući, sa cvetnom baštom i ekonomskim dvorištem, gde su smeštene brojne poljoprivredne mašine, ali i ambari i staje sa stokom.

- Naravno da planiram ženidbu, ali veliki je problem jer devojaka nema. Ono malo što ih je bilo iz sela se poudalo. Mnogo nas je u rodbinskim vezama i teško je pronaći sebi partnera... Radim u polju, obrađujem 100 hektara zemlje u zakup i nemam puno slobodnog vremena da odem do Žitišta ili Zrenjanina - vajka se Imre.

Prema podacima Zavoda za proučavanje sela, trenutno u Vojvodini ima više od 50 sela u kojima živi manje od 500 duša. Pri tom, svako drugo domaćinstvo ima samo jednog ili dva člana, i to uglavnom starijih od 60 godina.

Profesor Đura Stevanović, direktor Zavoda, ističe da mora hitno da se usvoji strategija ruralnog razvoja sela, koju imaju sve zemlje u regionu, osim Srbije. Podaci zavoda kažu da je u periodu od 1950. do 2000. na teritoriji sada bivše Jugoslavije iz sela u grad prešlo osam miliona ljudi.

vesti online

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Srbija je za nešto više od 50 godina dobro zarasla u korov. Pojedine teritorije su potpuno napuštene. Selo Repušnica na Staroj planini nema više nijednog stanovnika, baš tako. prelepa priroda, kuće kao iz bajke, voda, vazduh ali...nema ljudi !

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=cHt6xu7zTQs[/youv]

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=Z7vZDhAn3SQ[/youv]

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Куће се празне, плацеви џабе

Београд — У време огромне незапослености и нерешених стамбених потреба, једним ударцем могу се решити оба проблема. Сеоске куће никада нису биле јефтиније у Србији.

Највише се нуде у Банату и централној Србији и могу да се купе од 400 евра до 2.000 евра, колико кошта скупља гарнитура за дневну собу.

Међутим, упркос незапослености и бројним нерешеним стамбеним питањима, купаца ни за тако јефтине куће нема.

Према доступним подацима у Србији има 50.000 напуштених сеоских кућа, а око 150.000 је у фази напуштања.

Агенти за промет некретнина кажу да су цене кућа толико пале, као да се ради о распродаји. Међутим, има и више од тога, плацеви у околини Ивањице нуде се- џабе! Али не нуди их држава, него индивидуални власници, како би крај оживео.

За скромну суму новца на селу се може купити кућа с окућницом. Кућа у Кикинди нуди се за 7.500 евра или замени за ауто, друга за 9.500 евра, уз напомену да цена није фиксна, што значи да може и јефтиније.

За адаптирану кућу у Арадцу код Зрењанина с великим плацем и два дворишта тражи се 13.000 евра. Има јефтиних кућа и у близини Новог Сада. Кућа у Чуругу с великим двориштем и баштом и 18 ари плаца нуди се за 12.000 евра.

Нова кућа с поткровљем у Мошорину, 1 кроз 1, сви папири уредни, продаје се за 18.000 евра.

Агенти за промет некретнина кажу да су цене кућа толико пале, као да се ради о распродаји. Међутим, има и више од тога, плацеви у околини Ивањице нуде се- џабе! Али не нуди их држава, него индивидуални власници, како би крај оживео.

Јефтино је и у другим местима Србије. Ар плодне моравске земље може се купити за 15 евра, две куће са четири хектара, шумом, пратећим објектима за 18.000, а пола од тога вреди само шума.

За само 400 евра може да се купи кућа с окућницом у селу Голешница подно Јастрепца. Према расположивим информацијама већ је неколико продато, а купци планирају да се баве воћарством.

А на 20 километара од Ивањице у подножју планине Чемерно на висоравни Црна бара мештани једног села поклањају плацеве и до три ара за изградњу викендица, како живот на тим лепим пределима не би престао. Огласи су пуни сличних понуда.

Најугроженији слојеви становништва кажу да немају ни тако мале паре за које би купили сеоско имање, јер осим за кућу потребне су паре и за набавку машина и материјала.

Зато би држава најпре требала да омогући додељивање субвенционисаних кредита и за куповину старих објеката (сада су они у функцији куповине само новоизграђених станова), а када се угрожена породица стамбено смести, онда да заврти неку производњу која би омогућила да врати мали кредит за куповину сеоског имања.

За подстицање пољопривредне производње најављен је нови закон до краја године. Још само да се сиромашнима помогне куповина напуштених сеоских кућа.

srbija danas

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Mužlja: Povrće iz Carske bašte

Povrtari iz Mužlje ujedinjeni pronašli put po potrošača, zasad samo u Vojvodini. Uspešni uprkos svim nedaćama i skupoj godini. Ušli u partnerstvo s trgovcima

Povrće iz Carske bašte

ZRENJANIN - MUŽLJA - Nisu im ništa mogle sibirske hladnoće u februaru, ne mogu im ni tropske vrućine u avgustu.

Povrtari iz zrenjaninskog prigradskog naselja Mužlja, za razliku od ratara i stočara, ne kukaju na lošu i skupu godinu. Biće uspešni i pored svih nedaća, koje su se nadvile nad domaćim agrarom. U svojim baštama i plastenicima privode kraju berbu paradajza i krastavaca, pripremaju se da pred kupce iznesu papriku, svakodnevno isporučuju brokoli.

Tajne uspeha u poslovanju nema. Pre pet godina, uz pomoć USAID, organizovali su se, praktično, udružili i odlučili da zajednički nastupaju na tržištu pod nazivom „Carska bašta“. Opremili su se potrebnom mehanizacijom, a u radu koriste sva trenutno raspoloživa dostignuća. Stručnu pomoć i kontrolu pružaju diplomirani agronomi.
“IZ MOJE BAŠTE“ U ROKU kraćem od 24 časa posle branja, povrće iz mužljanskih bašta stiže do marketa „Gomeksa“. Oznaka „Iz moje bašte“ garantuje da je domaće, sveže i kvalitetno.

Navodnjavanje je obavezno, uspeli su da nabave pouzdan vozni park, podigli distributivni centar sa velikom hladnjačom. Pouzdanog poslovnog partnera pronašli su u trgovinskoj kući „Gomeks“ u Zrenjaninu.

- Sigurnost plasmana proizvoda svakako je od presudnog značaja za pozicioniranje naše kooperacije na tržištu. Kupci povrća na kvantašu nikada nisu marili za naš opstanak i interese. Sa „Gomeksom“ je druga priča. Saradnja se ne završava na trgovačkoj tezgi, nego zajednički ulažemo napore da potrošačima ponudimo svežu i kvalitetnu robu - kaže Tibor Molnar, povrtar i menadžer proizvodnje „Carske bašte“.

Tone i tone povrća iz mužljanskih bašta i staklenika svakodnevno završavaju u marketima „Gomeksa“ širom Vojvodine. Povrtari i trgovci zajednički razvijaju brend „Iz moje bašte“ i stalno su angažovani na unapređenju prodaje. Kupcima nude i zimnicu na početku jeseni. Afirmisali su i besplatno rezanje kupusa. Na degustacijama i akcijskim prodajama povrća u „Gomeksu“, obavezni učesnici su ljudi iz „Carske bašte“. Pričaju o kvalitetu povrća, asortimanu, cenama...

- Ova godina je skupa - i za nas i za potrošače. Zalivanje je poskupelo proizvodnju, a kako nemamo produktivnost, poput konkurencija iz evropskih zemalja, više se oslanjamo na rad ljudi, a ne na hemikalije. Zbog pada standarda, ispada da je povrće skupo. Ali, sigurno nećemo spuštati kvalitet da bismo iz plastenika „izvukli“ više robe - ističe Molnar, zadovoljan što kupci znaju da cene povrće proizvedeno u Banatu, uz najavu projekta dorade i prerade

vecernje novosti

Forum Srbija

Srpsko selo danas

Ko je OnLine