Srpski brend

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

LESKOVAČKI AJVAR KAO MEĐUNARODNI BREND

LESKOVAC - Udruženje proizvođača "Leskovački ajvar" i Regionalna privredna komora u Leskovcu podneli su zahtev za dobijanje međunarodnog sertifikata tog proizvoda, potvrđeno je u toj komori.

Stručni saradnik regionalne komore Vladimir Bojević kazao je da je zahtev za međunarodno registrovanje oznake geografskog porekla i imena porekla u skladu sa Lisabonskim sporazumom upućen Zavodu za intelektualnu svojinu i Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije.

- Na ovaj korak smo se odlučili zato što smo pretrpani pozivima zaintersovanih kupaca leskovačkog ajvara skoro sa svih kontinenata, a uslov za izvoz je dobijanje međunarodnog sertifikata - kazao je Bojović.

Leskovački ajvar je postao srpski brend pre nekoliko meseci, a predsednik udruženja "Leskovački ajvar" Ivan Stoilković je kazao da se taj proizvod neće skoro naći na rafovima maloprodajnih objekata u Srbiji.

- Naša strategija je da ne trgujemo sa prodajnim lancima jer smo isuviše siromašni da poslujemo po njihovim uslovima - kazao je Stoilković.

Stoilković je dodao da se dvadesetak proizvođača ajvara okupljenih u udruženju sprema da prženi ajvar od crvenih pečenih i oljuštenih paprika ponudi sindikalnim organizacijama, ali i stranim ambasadama u Beogradu.

kurir

G o o g l e

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Knjaz Miloš - najbolji srpski brend u poslednjih pet godina

Knjaz Miloš Aranđelovac je vodeća srpska fabrika mineralne vode. Vodeći proizvod je istoimena mineralna voda, čije ime predstavlja pojam i sinonim kvaliteta za potrošače u svim zemljama jugoistočne Evrope. Kompanija se bavi i proizvodnjom i distribucijom voćnih sokova Golf, vode Akva Viva (Aqua Viva) i Akva Una (Aqua Una), energetskog napitka Guarana i drugih.

Mineralna voda se u Bukovičkoj Banji, odnosno Aranđelovcu toči od 1811. godine. Ime je dobila po srpskom vladaru knjazu Milošu Obrenoviću, u čije vreme počinje organizovano točenje vode sa izvora u Banji. Knjaz je i sam bio veliki konzument ove vode. Godine 1988. fabrika se preselila sa lokacije u Bukovičkoj banji u nove proizvodne hale u aranđelovačkoj južnoj industrijskoj zoni, u podnožju planine Venčac. Knjaz Miloš a.d. 2004. godine prolazi kroz svojinsku promenu i postaje vlasništvo kompanije FPP Balkan Limitid (FPP Balkan Limited), koja je od januara 2005. godine kao partnera dobila i fond Salford Kapital Partners (Salford Capital Partners).

Kompanija Knjaz Miloš je aposolutni lider u proizvodnji i distribuciji mineralnih voda na teritoriji Srbije, ali i Crne Gore, sa pokrivenošću pomenutog tržišta od preko 40 odsto. Uspeh „Knjaza“ se zasniva na činjenici da ova kompanija već decenijama održava isti kvalitet svojih proizvoda, zbog čega je zadobila bezrezervno poverenje svojih potrošača. Kompetentni naučni krugovi i najveći stručnjaci u oblasti kontrole kvaliteta vode, poput onih iz kompanije Danone (Danone), se slažu u oceni da je voda „njaz Miloš najkvalitetnija voda koja se flašira u Srbiji.

Dokaz za kvalitet je i prvo mesto na rang−listi najjačih robnih marki u Srbiji, prema istraživanju kompanije PGM Konsalt (PGM Consult), koje je zauzela mineralna voda Knjaz Miloš“ U Srbiji je, tokom prve polovine prošle godine, „Knjaz Miloš“ izbio na prvo mesto rang−liste svih robnih marki.
Drugo mesto zauzela je Koka-Kola (Coca-Cola), a čokolada Milka (Milka) je na trećem mestu. U Akciji Najbolje iz Srbije, Knjaz Miloš je proglašen za najbolji korporativni brend u 2004. godini, najbolji brend po mišljenju potrošača u 2005. i za najbolju robnu marku u 2007. godini.

Kompanija „Knjaz Miloš“ je dobila dva pehara na 75. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu: Veliki šampionski pehar i zvanje Šampiona u proizvodnji mineralnih voda i titulu Šampiona kvaliteta u kategoriji gaziranih voda za mineralnu vodu Knjaz Miloš. Ove godine, kompanija Knjaz Miloš“je nastavila sa inovacijama, osvajanjem novih tržišta, ali i predstavljanjem novih proizvoda na domaćem tržištu. Posle osveženja na tržištu u vidu gaziranog pića sa ukusom jabuke „špricera“ koje je lansirano u martu, premijerno je na Sajmu predstavljen potpuno novi brend „JUICE UP“ (your life), osvežavajući bezalkoholni napitak u četiri popularna ukusa, vrhunskog kvaliteta.

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13759

Niški burek ne može u svet

Burek u Njujorku i dalje će moći da se kupi samo u restoranu "Đerdan", u naselju Kvins, kod Hame Medunjanina (Sarajlije, rođenog u Crnoj Gori). Zaštita propala, "jer je proizvod opštepoznat"

NIŠ - Burek u Njujorku i dalje će moći da se kupi samo u restoranu "Đerdan", u naselju Kvins, kod Hame Medunjanina (Sarajlije, rođenog u Crnoj Gori). Iako u Nišu ima 500. godina tradicije, ovaj balkanski specijalitet za doručak zasad još nema uslove da se izvozi u Ameriku i zemlje Evropske unije.

Koliko su Amerikanci oduševljeni burekom i kakva bi mu bila prođa na tom velikom tržištu, govori i tekst u "Njujork tajmsu". Tamošnji poznati gastronomski kritičar sa oduševljenjem je izjavio: "Da je burek došao u Ameriku pre 30 godina, stanovnici Njujorka, a možda i ostatka SAD, nikada ne bi jeli picu."

Prema pisanju tog lista, burek je pravi hit, koji je u svojim raznim varijantama postao privlačan za izbirljive i razmažene Njujorčane. Niški pekari, međutim, i dalje će da hrane samo komšije iz ulice.

- Čuo sam za tu priču. Istina, niški, ali i burek u nekim drugim srpskim mestima je "zakon" za picu. Imamo polumilenijumsku tradiciju. U polovini od ukupno 130 pekara na teritoriji grada, burek ima neke svoje specifičnosti - kaže Bratislav Vukadinović, predsednik Unije pekara Niša.

Vukadinović kaže da ne postoji nijedna mašina koja može da zameni ljudsku ruku u pravljenju tako tanke kore potrebne za burek,a ruke su ipak nemoćne da naprave velike količine. Takođe, na tržište EU, na primer, ne bi mogli da izvozimo ovaj proizvod, ako meso, sir i brašno kao najneophodniji sastojci bureka ne poseduju međunarodne standarde.

Nišlije su pokušavale da zaštite burek sa ovog prostora, ali im je rečeno, da je u pitanju opštepoznati proizvod koji nema tajni. Ono što nameravaju da urade, to je, da markiraju geografsko poreklo svog bureka, i nazovu ga "niški" zbog niškog brašna, sira, mesa...

vecernje novosti

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13759

I leskovački ajvar sa pedigreom

Posle roštilja, još jedan simbol grada na Veternici. Potrebe bile veće od očekivanih, proizvođači ajvara nisu mogli da odgovore zahtevima inostranog tržišta

LESKOVAC - Zato što su ove godine potrebe bile veće od očekivanih, proizvođači ajvara nisu mogli da odgovore zahtevima inostranog tržišta. Kažu, ne raspolažu dovoljnim količinama, pa već planiraju kako da dogodine naprave 200.000 tegli - deset puta više od ovogodišnje proizvodnje.

Posla će, bude li sve kako je zamišljeno, biti za najmanje stotinu uzgajivača i prerađivača čuvene leskovačke paprike.

Već sada su, međutim, u desetak domaćinstava s područja grada na Veternici - koja su deo udruženja „Leskovački ajvar“ - svi članovi porodica angažovani na proizvodnji ovog specijaliteta. Odmora neće biti do početka decembra, jer još treba preraditi na tone paprike. Udruženje, inače, poseduje sertifikat za ovakvu vrstu proizvodnje, ali - prema rečima predsednika Stevice Markovića - još traži svoje mesto na tržištu, u konkurenciji velikih proizvođača.

„Markice“ Ministarstva poljoprivrede jasna su oznaka brenda kojem je, uz pomoć Regionalne privredne komore i Zadružnog saveza, zaštićeno geografsko poreklo, a u toku je i procedura za dobijanje međunarodnog sertifikata, po takozvanom Lisabonskom sporazumu.

UDRUŽENO I PREDUZEĆE

JEDINO preduzeće u udruženju „Leskovački ajvar“ vlasništvo je Mijodraga Nedeljkovića, koji kaže da njegova „Strela Klajić“ ima bogato iskustvo prerade po tradicionalnim receptima, bez konzervansa, ali godišnje preradi tek oko 50 tona paprike. Kako kaže, brendiranje je mnogo pomoglo, posebno pri izvozu u Italiju i Kanadu.

vecernje novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

I metla je srpski brend

Proizvodi od sirka iz Selenče, ali i ostalih mesta, imaju prođu na tržištu EU. Zahtev da Vlada Srbije pomogne izvoz. Konkurencija iz Bugarske i Rumunije

Metla, za koju su specijalisti vojvođanski Slovaci, bez premca

SELENČA - Teško je naći proizvod iz Srbije, koji je tako ubedljiv na tržištu EU, kao metla od sirka iz Selenče i još nekoliko vojvođanskih mesta. Prošle godine metlari su izvezli više od sedam miliona metli u EU, ali budući da je pristigla konkurencija iz Rumunije i Bugarske, sa subvencijama njihovih vlada, srpskih metli ove godine biće manje na Zapadu. Metlari smatraju da bi im veoma pomogla subvencija od pet do sedam procenata, te da bi se vrlo brzo taj ulog vratio državi kroz povećanje proizvodnje, zapošljavanja i izvoza.

Jan Đurčijanski, vlasnik dve metlare i pokrajinski poslanik, kaže da su dosadašnji pokušaji da se ministrima poljoprivrede dokaže neophodnost subvencionisanja metli, prošli sa odgovorom ”razumemo, ali nema para”.

- Ne mogu da shvatim da se mnogo novca daje stranim kompanijama za nova radna mesta, ali tamo gde bi se ulaganje najbrže isplatilo, novaca nema - naglašava Đurčijanski.
A, DA SMO PAMETNI... - IMAMO brend, proizvod u ruci, koji se dokazao na tržištu i umesto da stalno napredujemo, mi smo u krizi. A, da smo pametni, mogli bismo da imamo lepe devizne prihode - kaže ova mlada žena i dodaje da je njen otac pravio 200 metli dnevno i dobro zarađivao, a njoj sada dohodak odnesu banke, jer proizvodnju finansira iz kredita.

On ističe da u metlarstvu direktno radi oko 800 radnika, a od proizvodnje sirka živi još toliko porodica. Za izvoz jedne metle od 900 grama dobije se od 1,28 do 1,35 evra i u zemlju godišnje uđe oko devet miliona evra.

- Metla je jeftinija od kutije ”marlbora” - zapazio je sagovornik ”Novosti”.

- Naša metla je ekološka i njoj ne mogu konkurisati plastične metle, ona je vrlo kvalitetna i Bugari i Rumuni nam konkurišu samo zato što mi nemamo podršku države, ali nadam se da će se to shvatiti i promeniti - optimističan je, ipak, Đurčijanski.

U ortačkom društvu ”Gašparovski”, koje je jedno od većih, godišnje se napravi oko 550.000 metli. Oni takođe potvrđuju da su tržište ”napali” Bugari, Rumuni i Kinezi, a da se srpska metla, za koju su specijalisti vojvođanski Slovaci, održava na tržištu jer je bez premca u kvalitetu.

- Sa cenama se ne možemo uklopiti, jer je otkupna cena sirka sve veća, sve se radi ručno, kao i pre pola veka, a ne pojavljuju se nove mašine za žetvu ove kulture. Zato ne možemo da izdržimo tržišnu utakmicu sa zemljama koje daju svojim metlarima subvencije - ističe Jasmina Gašparovski Bosančić, zamenik direktora, inače, treća generacija metlara u porodici.

INSPEKTORI NE GLEDAJU KROZ PRSTE

PROŠLE godine najveće kazne, od 800.000 dinara, za neprijavljivanje radnika, izrečene su u Srbiji za pet firmi, od kojih su dve bile metlare iz Selenče. Inspektore ne interesuju zatvorene firme i otpušteni radnici, nego samo one koje rade. Ako se tako nastavi, bojim se da će nas sve manje raditi, rekao nam je metlar iz Selenče.

vecernje novosti

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13759

Pirotski kačkavalj – brend kog smo se odrekli (FOTO PRIČA)

U selu Staničenje nalazi se jedini prirodni frižider za proizvodnju i skladištenje kačkavalja u ovom delu Evrope. Nažalost, država ne koristi ovaj resurs, pa nekada prepoznatljivom srpskom brendu – pirotskom kačkavalju – preti potpuno izumiranje.

Floskula “što južnije,, to tužnije” u selu Staničenje kod Pirota postala je realnost. Čuveni pirotski kačkavalj, koji je čuvan u jedinom prirodnom frižideru u ovom delu Evrope, nebrigom države odlazi u istoriju.

Za specijalitet koji se služio i u Beloj kući potrebni su mleko, staroplaninski pašnjak i vazduh, stada i posebna receptura koja se u tom kraju decenijama čuva.

Spravljao se ručno, i u tome se ogledala specifičnost njegovog ukusa, ali i vrednost. Nekada, u Stanjičenju je od ovog posla živelo više stotina porodica, sada ih je daleko manje. Meštani ovog sela ne znaju kome pripada zgrada fabrike; ona liči na ruševinu, krov je propao a preostale mašine su zarđale i zatrpane.

U pećinama ove fabrike konstantnu temperaturu kačkavalja održavao je planinski vazduh, odakle je dalje putovao u Evopu, Ameriku i ko zna gde. Sada ona izgleda avetinjski, ali je temperatura i dalje konstantna.

Ovakvo prirodno skladište postoji još samo u Švedskoj. Jedno je sigurno – ovo je još jedna slika propasti onoga što nas je činilo svetskim liderima u proizvodnji sira.

Pogledajte kako izgleda nekadašnja fabrika ovog srpskog brenda:

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=UYwuCkmsQDY[/youv]

smedia

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13759

Sandžak želi da privuče investitore i turiste

Džins kao brend Novog Pazara

Tim stručnjaka iz različitih oblasti u Novom Pazaru uskoro će predložiti brend ovog grada radi privlačenja investicija, većeg priliva turista i poboljšanja prodaje i plasmana ovdašnjih proizvoda. Među kandidatima za brend grada pominju se kulturno-istorijski spomenici, tradicionalni kulinarski specijaliteti i prirodne vrednosti poput planine Golije.

Centar Novog Pazara: Sebilj česma

Husein Memić iz Turističke organizacije Novog Pazara smatra da pored navedenih predloga jedan od brendova grada treba da bude i džins odeća.

- Mnoge Novi Pazar asocira na dobre farmerice pa bi zaista džins trebalo da bude jedan od naših brendova. Veoma je loše da Novi Pazar ima i negativan brend u poslednjih nekoliko godina - politička prepucavanja koja imaju najnegativniji uticaj na turiste. Nadam se da će lokalni političari shvatiti da za razvoj Novog Pazara u turističkom smislu nema mesta za svađe i prepucavanja, već da zajedno moramo širiti pozitivnu sliku i promovisati prave vrednosti prepoznatljive za ovaj kraj - kaže Memić.

Jedan od poznatijih i uspešnijih novopazarskih privrednika Tigrin Kačar slaže se sa idejom da džins treba da bude jedan od brendova grada, dodajući da ovdašnji tekstilci već uveliko rade na tome.

Muzej Ras i Nova lučna zgrada u centru grada

- Uskoro bi trebalo da zaživi naša ideja o zaštiti brenda novopazarskog džinsa, a zaštitićemo i ime “NP Quality”. Međutim, brend broj jedan treba da budu kulturno-istorijski spomenici koji su pod zaštitom Uneska, a kojih zaista ima mnogo. Treba se više posvetiti spomenicima, poraditi na njihovom očuvanju jer da se nalaze u nekoj drugoj zemlji oni bi bili turistička atrakcija, a kod nas su samo bleda slika prošlosti. Daću primer starog grada Rasa, koji propada neograđen pored puta bez ikakve vidljive zaštite - kaže Kačar.

U novopazarskoj samoupravi smatraju da brend grada treba da bude osnov za razvijanje regionalne privrede, kao i da on treba da predstavlja nešto što će mu dati prednost u odnosu na konkurenciju.

Gradski bedem

- Naš brend treba da nas razlikuje od konkurencije, da bude izrazit, poseban, nešto što će se lako pamtiti jer planiramo da Novi Pazar bude regionalni centar. Već smo oformili tim stručnih ljudi koji će poraditi i izdvojiti najbolje predloge za brend Novog Pazara - kažu u lokalnoj samoupravi.

Predstavnik “Progresa” Marko Vujačić kaže da očekuje da ove opštine utvrde i počnu da rade na svojim brendovima, a da se od Novog Pazara, kao najvećeg grada u ovom delu Srbije, očekuje najviše.

Petrova crkva

- Novi Pazar, kao grad sa najmlađom populacijom u Evropi, uz veliko kulturno-istorijsko nasleđe i čitav niz prepoznatljivih lokalnih proizvoda, ima snažnu osnovu za brendiranje i on zaslužuje pozitivniju sliku. Projekti mogu da se baziraju na medijskoj kampanji, izradi brošura, suvenira, turističke signalizacije, organizovanju nekog novog događaja i manifestacija, edukacija, prosto imaju širok prostor. U brendiranje ovih opština uložićemo oko 300.000 evra, a nadamo se da ćemo u narednih godinu dana realizovati makar pet-šest najboljih projekata radi postizanja pozitivnih ekonomskih efekata. Ovo je jedan od načina da pomognemo lokalnim samoupravama da poboljšaju društveno-ekonomsku situaciju i da doprinesu povećanju zainteresovanosti građana da svoj život planiraju u mestu koje pozitivno doživljavaju - kaže Vujačić.

Podrška “EU progresa”
Podršku najboljim projektima za brendiranje pružiće program evropskog partnerstva “EU Progres”, koji je već održao prvi seminar za predstavnike osam opština jugozapadne Srbije o načinu utvrđivanja liste potencijalnih predloga za razvijanje njihovog identiteta i imidža.

blic

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Mud(R)ijada srpski - svetski brend

Neobični kulinarsko-zabavni festival "Mud(R)ijada" koji se održava u Gornjem Milanovcu, postaje srpski i svetski brend. Srpska jela od "belih bubrega" postaju populartna na svim meridijanima

U Južnoj Koreji Ljubomir Erović bio otkrovenje

SRPSKI specijaliteti i afrodizijaci od testisa svih jestivih životinja, narodski rečeno "belih bubrega", sve su omiljeniji na mnogim meridijanima - od Evropske unije, Severne i Južne Amrike, Australije, do Japana, Kine, Južne Koreje... Posredstvom neobičnog kulinarsko-zabavnog festivala nazvanog "Mud(R)ijada" začetog u Gornjem Milanovcu, postaju srpski brend. Taj fest je postao prvi i jedini svetski šampionat u ovoj specifičnoj vrsti kulinarstva i zabave, a uveliko ga popularišu poznati mediji širom sveta!

- Prvi naš festival održan je 2004. na izletištu Savinac, kod Gornjeg Milanovca. Nastao je najpre kao parodija na tadašnju najezdu raznih "ijada" i tranziciju. Početni naziv bio mu je bez ovog velikog "R" u zagradi, dakle vrlo smeo, škakljiv, za mnoge bizaran i neprihvatljiv... Uprkos tome, iz godine u godinu "šetao" je ovim krajem, da bi se za njega zainteresovali i svetski listovi i TV stanice. Naročito iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Španije, Brazila, Indije i, gle čuda, iz Pakistana. U svetu smo postali poznati pod nazivom "World Testicle Cooking Championship" (WTCC). Na feštama učestvuju kuvari iz inostranstva. Lane, u Ovčar Banji, takmičili su se timovi iz Danske, Australije, SAD, Brazila, zemalja u okruženju i naravno Srbije. Deveti festival biće prvog vikenda po Velikoj Gospojini - objašnjava Ljubomir Erović (49), jedan od osnivača "Mud(R)ijade" i njen glavni promoter po svetu.

OD AJKULE DO KENGURA AUSTRALIJANCI na takmičenje nose testise od ajkule i kengura, Finci od losa, Norvežani od naročite vrste jelena, Grci od vepra, Mađari od vepra i - pevca ! Osim uobičajenih od ovna, svinje, jarca, bika, fazana, biće ih i od magarca, ždrepca, muflona, noja, labuda...
Danci posle posete "Mud(R)ijadi" prave koktel od testisa a zovu ga "Bourbon njith balls" - veli Erović.

TV stanice Erovića često zovu na gostovanja uživo, da bi za javnost svojih zemalja s njim pravile atraktivni, duhoviti hepening. Najzapaženiji šou bio je nedavno u Seulu, metropoli Južne Koreje, na poziv američke MBC TV, uz gledanost u toj zemlji i zemljama celog Pacifika, naročito u Japanu i na zapadnoj obali SAD...

- Na festivalu se, osim učenih kuvara, takmiče ljudi raznih zanimanja. Zanimljivo: 50 odsto takmičara i publike čine žene! Učestvovali su i poznati lekari iz Kliničkog centra u Beogradu, direktor Zoološkog vrta Vuk Bojović, mlađi glumci, i tako redom. Na deveti festival, dolazak nedavno su najavili kuvari iz Južne Afrike i Južne Koreje.

"Mud(R)ijada" potencira hrabrost, mudrost, pravilne odluke u teškim trenucima. Dotiče seksualnost kroz kuvanje afrodizijaka. Temom seksualnosti festival se poigrava na civilizovan, opšteprihvatljiv i zabavan način - nastavlja Erović i dodaje: O "Mud(R)ijadi" se više zna u svetu nego u Srbiji. Posle "Novosti", "Politike" i još nekih medija u Srbiji, za nju se zanimaju Si-En En, Rojters, Bi-Bi-Si, "Skaj njuz", "Tokio njuz", "Maksim", internetski pretraživači "Gugl" i "Jahu"...

KNjIGA

MESO na inicijativu medijskog stručnjaka Pitera Fridmana, Erović je uradio digitalnu knjigu recepata od "belih bubrega", u izdanju kuće "Yudu Media" iz Londona. Knjiga uzburkava i deli javnost, naročito kuvarske krugove: "za" ili "protiv" ovih specijaliteta.

vecernje novosti

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

JUŽNJAČKA VIJAGRA: Peglana kobasica iz Pirota

Za spremanje "pirotske vijagre" koriste se najkvalitetnije vrste mesa, uz začine poput belog luka i sudžuka

U Pirotu je pokrenut postupak za zaštitu geografskog porekla peglane kobasice, koja se proizvodi samo u pirotskom kraju i koju zbog njenih afrodizijačkih svojstava nazivaju “pirotskom vijagrom”.

Specijalitet za kojim poslednjih godina vlada sve veće interesovanje proizvodi se samo tokom zimskih meseci. Jedan od najvećih proizvođača “pirotske vijagre” Predrag Stanković – Peka Mrnjak, poznati pirotski ugostitelj, kaže da se tajni recept u njegovoj familiji prenosi s kolena na koleno već više od 50 godina.

- Niko ne zna tačno od kada datira ovaj specijalitet, ali se zbog činjenice da se prilikom proizvodnje ne koristi svinjsko meso pretpostavlja da je iz turskog perioda. Za spravljanje “pirotske vijagre” koriste se najkvalitetnije vrste junećeg, kozjeg i ovčijeg mesa, uz začine poput belog luka, sudžuka, koji se dodaju u velikim količinama – objašnjava Stanković za Telegraf.rs.

On dodaje da se zatim kobasica oko mesec dana suši na tavanu, na promaji i na niskoj temperaturi, uz svakodnevno “peglanje” flašom punom vode ili još bolje vinom.

- To je prava energetska bomba, pa se ne preporučuje konzumiranje u velikim količinama, naročito osobama sa srčanim problemima. Seče se na veoma tanke listiće i mezeti uz vino ili špricer. Ova tradicija će se nastaviti u mojoj familiji jer sina polako podučavam da i on proizvodi peglanu kobasicu – kaže Stanković.

U Pirotu je formirano i udruženje koje će se baviti promocijom ove kobasice, a svake godine održava se i Svetsko prvenstvo u pravljenju peglane kobasice.

- Imamo situaciju da brendove poput pirotskog kačkavalja proizvode mlekare u gradovima širom Srbije, a taj proizvod veze nema sa pirotskim kačkavaljem, mada se dobro prodaje jer na njemu stoji natpis da je reč o pirotskom kačkavalju. Upravo to želimo da sprečimo i da zaštitimo peglanu kobasicu – kaže Momčilo Đurđić, jedan od inicijatora zaštite njenog geografskog porekla.

On navodi da je jedan od prvih ciljeva Udruženja proizvođača peglane kobasice da se nabavi specijalizovana oprema kako bi se omogućila proizvodnja ovog specijaliteta tokom cele godine.

- To sada nije slučaj jer se peglana kobasica proizvodi samo tokom zimskih meseci. Zbog toga su i male količine proizvedenih kobasica, koje ni izdaleka ne zadovoljavaju stvarnu potražnju za ovim proizvodom – objašnjava Đurđić.

telegraf

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13759

Navala za čipkom

Ugušena poplavom loših modnih kopija sa Dalekog istoka, EU je širom otvorila vrata za srpsku nošnju, obuću, stolnjake, čipku, pletene i kukičane tkanine, nakit, suvenire i sve ono što se smatra tradicionalnim narodnim rukotvorinama.

Ugušena poplavom loših modnih kopija sa Dalekog istoka, EU je širom otvorila vrata za srpsku nošnju

Za uvoz se ne traže kvote i dozvole, samo potvrda da rukotvorine nisu fabrički štanc. Zato sve što se izvozi mora da bude sačinjeno tkanjem na razboju kojim se upravlja nogama i rukama, odeća da je takođe šivena ručno, a svaki komad da ima i nacionalno obeležje.

U poslednje vreme, srpske krojačice i vezilje se udružuju, i na strano tržište sve više izvoze odeću, nakit i ukrase od vunenog filca pošto su dobile preporuke ljudi iz struke koji tvrde da ovaj materijal štiti od štetnog UV zračenja sunca, dokazanog uzročnika raka kože.

vesti online

Forum Srbija

Srpski brend

Ko je OnLine