Ko rado laže - rado i krade

Luna.* · **Poslato:** 07 Dec 2012, 00:07

KO RADO LAŽE — RADO I KRADE

Na temi "Ko rado laže — rado i krade" postavljaju se prisvojene srpske izvorne i pisane pesme. Te pesme navode se kao "sevdalinke" ili hrvatske narodne.

Mate Bulić -Hrvatske narodne pesme
pesma pod rednim brojem 2 Zelen lišće goru kiti

Originalni naziv : Siroče — stihovi: Đura Jakšić, 1876.

SIROČE

Zelen-lisje goru kiti,
miris-ćvece polje šara,
a u lugu sirotašce
tiho goru razgovara:

"I ti imaš majke svoje,
goro čarna, goro mila,
pa te tvoja dobra majka
danas lepo opremila.

Kadiveli dolamicu
obukla ti od miline,
išarala meke grudi,
ravna polja i doline.

Pa kada je u samoći
tvoga srca želju čula,
mirisom te duše svoje
u milosti zadahnula..."

I još dete mekim glasom
tužno gori zborit poče;
al' uzdahnu gora čarna:
"O, siroče!... O, siroče!..."

Samo čovek, tvda srca,
mirno sluša, hladno ćuti;
tek od gladi kad premine
na grobu će uzdahnuti...

riznica

G o o g l e

Luna.* · **Poslato:** 07 Dec 2012, 00:13

Jesi l' čula dušo

Mostar Sevdah Reunion - album: Emina - godina izdanja: 2008
Pesma Jesi l' čula dušo navodi se kao narodna

Originalni naziv: Ljubav — stihovi: Đura Jakšić

Љубав

1.
Љубим те, љубим, душо,
Љубим те, рају мој!
А осим тебе никог,
До само народ свој.

Он ће са мачем доћи,
Кад куцне један час,
Отет' ће стару славу,
Добит' ће нови глас.

А ти ћеш, моје сунце,
Сво благо моје — сво,
Ти ћеш ми родит' сина,
Да чува благо то.
2.
Ако ми родиш сина,
Роди ми Милоша;
А буде л' мила ћерка,
Нек буде Милица:

Крваво иде време
Српске освете,
Требаће земља српска
Храбре Милоше.

Ал' био Милош или
Лепа Милица —
Само да Српство љуби,
Љуби Србина...
3.
Кажи му, кажи, да је
Љубави наше цвет,
Да је у Српству ник'о,
Видео дан и свет.

Певај му српску песму,
Њоме га тишај ти,
Са њоме бу́ди чедо
Бескрајне љубави.

Опомињи га, душо,
Славних старина;
А свакад — свакад жарко
Да љуби Србина!
4.
Не треба њему земље
Међа дедови' —
Са земљом нека суде
Српски кнезови.

а њему бојно копље,
Палош убојан,
У леву руку абрјак,
Бојан — тробојан.

П' онда му подај хата
Мамна — помамна,
Па реци: »Сине, иди,
Гони душмана!«...
5.
На небу нема звезде
Да сија као ти;
Па баш ни сунце нема
Таке светлости.

А где је срца, срце,
Да тако љубит' зна?
А где је душе, душо,
Лепог анђела?

на нашој земљи нема,
Ни небо нема тог —
Та што је лепо било,
Мени је дао Бог.
6.
Често те у сну снивам,
Моја љубави!
Често те тако виђам,
Цвете убави!

Па грлим небо плаво,
грлим, уздишем;
А љубим сунце јарко,
Љубим, издишем.

Ал', ево, зора свиће,
И, ево, прође сан,
Ал' тебе нема, нема —
Нема да сване дан!
7.
Па где си, где си, душо,
Где си, анђелу?
Зашто ми кријеш лице,
Ружу румену?

Та да је једно царство,
Да га прегазим,
Па да на оном крају
Сунце опазим;

Ил' да је један Дунав,
Да га препливам,
Па да на твојим грудма
Небо уживам!
8.
Али те крије тамна,
Пуста даљина —
Далеко ми је Банат,
Црна хаљина.

Па ко ће знати, душо,
Да л' теби није зло?
Можда и тужиш тамо,
Моја дивото?

Ил' још и не знам, сунце,
За твоје јаде све?
Ал' ти да знадеш да ми
Срце умире!
9.
ах, залуду ме дома
Лепо тешише —
У срцу ми је тешко,
К'о да издише.

Чујем му туге неме
Лагани тужан пој —
За тобом плаче, душо,
За тобом, рају мој!

Ал' тебе нема — нема,
Да га утешиш,
Ил' да ми срце плачно
Срцу пригрлиш.
10.
И рекла си ми писат'
Многе промене,
На сваком белом листу
Златне спомене.

Ал', ево, ево, прође
И овај црни дан,
К'о једна тамна сенка,
К'о један горки сан,

А писма јоште нема —
Нема, анђелу,
Да росом живне душу,
Ружу увелу!
11.
Ил', можда, дршће рука?
Да неси болна ти?
Ох, само то да није,
Моја љубави!

По души, можда, лебди
Горак уздисај?
А можда ми се ледом
Умива душе рај?

Ох, ћути, ћути, срце!
Не коби тако ти!
Та Бог је Бог и теби —
Бог је милости!...
12.
И дошао је листак
Књиге пребеле,
И писала си мени,
Мили анђеле!

А листак лебди, дише
Као душица,
А душа сија, трепти
Као росица.

Ил' можда га је суза
Горка капала?
Ил' га је, можда, туга
Твоја писала?

13.
Јеси ли чула, душо,
Да поноћ уздише,
Кад јој на црним грудма
Звезду ранише?

Јеси ли вид'ла, сунце,
Где славуј умире,
Када му вихор белу
Ружу раздире?

Онда ћеш знати, чедо,
Вероват', рају мој,
Како је срцу моме,
Души рањеној!...

14.
Жубор вода шљунком тече,
Хуји шумица,
А на небу звезда трепти,
Звезда даница.

Срце моје игра, бије,
Све се превија —
Чини ми се, моја душо,
Да је Србија!

А од оне звезде сјајне
Чиниш ми се ти,
Пак бих иш'о — ишао бих
Звезде љубити!...

15.
Па баш да умрем, душо,
Да ме сахране;
Па баш и пеп'о гроба
Да ми нестане —

Остаће љубав моја,
Веруј, остати,
И док је света, века,
Да ће трајати!

Па ако т' срце љубав
Само верује,
Чућеш у немој ноћи
Како тугује...

16.
У лепом врту рошен,
Цвет је изник'о,
На твојим грудма ношен,
Свету с' привик'о.

У љубави је нашој
Мирис извео,
При растанку је нашем
Пао, увео.

Па када умрем, душо,
Он ће остати,
Па ће на гробу, можда,
Опет цветати...

17.
Још никако гласа нема
Мани Србину,
Да ми јавља срећу моју,
Твоју судбину.

Да ми каже: »Драги брате,
Родио се син!«
Да ми каже: да је јунак,
Да је Србљанин.

Да нацрта мушко чедо,
Да опише сој —
Да је Србин, да је јунак,
Да је пород мој!

18.
Црне веђе, црне очи,
А не чујеш плач;
А када би заплакало,
За шарен би мач,

Да се њиме игра чедо,
Да се нашали,
Ил', срчано, од колевке
Парче одвали.

Е, тако је српско дете,
Бре, Турчине, бре!
С голим мачем у свет јури,
С мачем умире...

riznica

Luna.* · **Poslato:** 14 Dec 2012, 18:01

Kad sam bio na tvom grobu

Na tvom grobu
stihovi: Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904)
naši izvođači: Aleksandar Trandafilović
ostali: Muška klapa Reful, Maestral

Muška klapa Reful
Aj puhni vetre (narodna, obrada Lj. Stipišić)
Kad sam bio na tvom grobu (narodna, obrada N. Bulić)

Riznica

Forum Srbija

Ko rado laže - rado i krade

Ko je OnLine