Pevani pesnici

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Milorad Petrović Seljančica

Učitelj i pesnik Milorad Petrović Seljančica napisao je mnogo poznatih pesama koje su doživele trajno muzičko uobličavanje poznatih i nepoznatih muzičkih stvaralaca.
Setimo se samo pesama: "Jesen stiže, dunjo moja", ("Ne varaj jarana"), "Moj, dilbere, rođo moja", "Čuješ, čuješ, dušo", "Ne luduj, Lelo" i druge. Ali, najdinamičnija, pesma oduševljenja, nacionalne čežnje i veselog duha i daha, svakako je "Igrale se delije". Ove stihove komponovao je Božidar Joksimović i 1919. uneo je u svoju svitu "Pesme iz mladosti".
Žarko Petrović
"Njegove pesme ušle su u narod i pevaju se još a da se skoro sasvim zaboravilo ko je njihov autor. Gotovo da nema značajnog srpskog kompozitora koji nije muzički obradio (najčešće za hor) neku njegovu pesmu. Seljančica je početkom dvadesetog veka bio pesnik kojeg su, upravo zbog apsolutne dominacije zvučnog nad semantičkim, prigrlili srpski (i drugi) kompozitori: Isidor Bajić, Stanislav Binički, Josip Bersa, Jakov Gotovac, Antun Doronić, Bladimir Đorđević, Davorin Janko, Božidar Joksimović, Dragutin Jelačić, Petar Konjović, Petar Krstić, Josif Marinković, Kosta Manojlović, Miloje Milojević, Stevan Mokranjac, Ivan Matetić - Ronjgov, Jovan Srbulj, Robert Tolinger, Stevan Hristić..."

Igrale se delije (muzika: Isidor Bajić, Božidar Joksimović)
Izvođači: Predrag Gojković Cune, Predrag Živković Tozovac, Sekstet "Skadarlija", duet Bajić, Slobodan Mulina, B. Lazarević

Moj dilbere, rođo moja (muzika: Stanislav Binički)
Izvođači: Radmila Dimić, Mara Bubalo, Zorka Butaš, Veselinka Ivanović, Anđelka Govedarević, Brankica Vasić Gut, Nada Obrić, Sanja Keserović, Nada Vodeničar

Ne luduj, Lelo (muzika: Božidar Joksimović)
Izvođači: Živan Milić & Sekstet "Skadarlija", Aca Trandafilović, Zvonko Bogdan

Ne varaj jarana (muzika: Božidar Joksimović)
Jesen stiže dunjo moja
Izvođači: Raša Pavlović, Milan Prunić

Po gradini mesečina (muzika: Isidor Bajić)
Izvođači: Danica Jovanović, Aleksandar Dejanović, Zvonko Bogdan, Svilen konac

Zarudela šljiva ranka
Izvođaci: Radmila Dimić, Anđelija Milić, Gordana Stojićević, Dušica Stefanović, Vera Ivković

Moj jablane (muzika: Isidor Bajić)
Celog dana pod jablanom
Izvođači: Sonja Perišić, Živojin Tomić, Dušica Bilkić

Sve dok je tvoga blagog oka (muzika: Isidor Bajić)
Izvođači: Danica Obrenić, Ružica Protić, Merima Njegomir, Predrag Gojković, Joca Maksimović, Sanja Keserović, Đurić & Runjajić, Stevan Bačić

Čuješ, čuješ, dušo (muzika: )
Izvođači:

Magla pala biser rosa pokapala jorgovan (muzika: Isidor Bajić)
Izvođači: Gordana Lazarević

Milorad Petrović Seljančica — život, rad i pesništvo

G o o g l e

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica

IGRALE SE DELIJE *

Igrale se delije,
Nasred zemlje Srbije,
Sitno kolo do kola,
Čulo se do Stambola.

Svira frula iz dola,
Frula moga sokola,
Sitno kolo do kola,
Čulo se do Stambola.

Čulo se do Stambola,
Carskog grada ohola.
Igra kolo do kola,
Ne haje za Stambola.

Ali, najdinamičnija, pesma oduševljenja, nacionalne čežnje i veselog duha i daha, svakako je "Igrale se delije". Ove stihove komponovao je Božidar Joksimović i 1919. uneo je u svoju svitu "Pesme iz mladosti".
Pesma "Igrale se delije" treba da se čuje i stigne do Stambola. To je motiv stihova i želja pevača i igrača. Pesma kao da samo ponavlja želje srpskih ratnika koji su u Balkanskom ratu kretali na Jedrene, zauzimali ga i vraćali se kući. Stari ratnici pričali su da im je mnogo žao što opsadu Jedrena nisu iskoristili da produže dalje, stignu u Istambul i da ga zapale! Hteli su da se osvete za petstogodišnje robovanje pod Turcima. Ali vrhovna komanda i velike sile... Umesto toga, dogodilo se nešto drugo: grobovi srpskih vojnika u Jedrenima.
Iz Istambula (Carigrada) gde je bila prestonica Vizantijskog i Otomanskog carstva, stizali su fermani za Srbiju, hatišerifi, povelje... Još od Konstantinovog doba u ovaj grad su pogledali naši carevi, knezovi i despoti: šta će se tamo odlučiti za srpski narod — dobro ili loše. Ušao je Carigrad i u našu narodnu pesmu: "U Stambolu, na Bosforu", "Oj, Užice, mali Carigrade..."
Pesma "Igrale se delije" nikada nije prestala da živi. U naše vreme, koje nas vodi u novi vek, odjekuju solisti, horovi u dvoranama, a narod na mitinzima glasovito peva odu melodiju iz davnih vremena... Kao da srpska mladost podseća na stare staze i puteve slobode koji im je nekada ferman iz Istambula zabranjivao. Pevači i horovi, izvodeći ovu pesmu, identifikuju neke ljude, događaje i vreme sa onim nekadašnjim istambulskim, zulumćarskim, porobljivačkim. U isto vreme, srpski frulaš i njegovo kolo, hvale se i žure u beskraj slobode i radosti. U pesmu i igru.
Žarko Petrović

Predrag Živković Tozovac — Igrale se delije

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica

MOJ DILBERE, ROĐO MOJA *

Moj dilbere!
rođo moja, što mi ti je?
Da ti na me žao nije
te si tužan u večere,
moj dilbere!

Rođo moja!
Kad bi znala šta me bole,
jos kako te dilber vole,
ne bi tako majka tvoja...
Rođo moja!

Moj dilbere...
hitaj doma, kupi svate,
zaprosi me od mog tate.
Biću tvoja, imaj vere!
Moj dilbere.

Nada Vodeničar — Moj dilbere, rođo moja

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica

NE LUDUJ LELO*

Ne luduj, Lelo,čuće te selo.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i ladovini.

Ne luduj, Lelo, čuće te selo.
Ta tvoja usta, plamena, pusta,
te tvoje kose pamet mi nose.

Kad padne veče i mesec mine
za one puste, puste planine.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i ladovini.

Išetaj šorom, selom se kreni,
ja ću te sresti, pa hajde k meni.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i ladovini.

Verzija pesme "Ne luduj, Lelo" koja se najčešće izvodi... . NE LUDUJ, LELO *

Ne luduj, Lelo, čuće te selo.
Čini ne čini po mesečini,
po tihoj noći i 'ladovini.

Tvoje me oko, Lelo, zanelo,
ta tvoja usta, plamena, pusta,
tvoje me oko, Lelo, zanelo!

Tvoja me ljubav, Lelo, zanela,
te tvoje kose pamet mi nose,
ne luduj, Lelo, sunce te klelo!

Tvoja me pesma, Lelo, zanela,
ta tvoja mati stalno nas prati.
Ne luduj, Lelo, čuće te selo!

Izađi, lelo, u naše selo,
prošetaj, Lelo, kroz naše selo,
nek vidi nana da imaš dragana!

Zvonko Bogdan — Ne luduj, Lelo

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica

NE VARAJ JARANA *
JESEN STIŽE, DUNJO MOJA

Jesen stiže, dunjo moja,
jesen rana.
Od jeseni do jeseni,
sve se selo već iženi.
Dušo moja, beži meni!
Ne varaj jarana!

Svake noći, dunjo moja,
svakog dana,
brojim sate, mislim na te,
dušo moja, umreh za te!
Budi moja, blago meni!
Ne varaj jarana!

Mladost prođe, dunjo moja,
mladost rana.
Ja te, dušo, željan osta',
čekanja je bilo dosta.
Beži meni o jeseni!
Ne varaj jarana!

Milan Prunić — Jesen stiže, dunjo moja

PO GRADINI MESEČINA *

Aj, po gradini mesečina sija meka,
aj, tu me draga u prisenku vazda čeka.
Ej, na bosiljak mirišu joj grudi,
sa srca joj uzdisaj se budi.

Aj, željna me je, željna me je više dana,
aj, da joj skinem medni poljub sa usana.
Ej, a ja bolan ležim u vajatu,
pa ne mogu da se javim zlatu.

Aj, doćicu joj, ma koliko bolan bio,
aj, ne bi li se noćas mlađan izlečio.
Ej, lećiću se sa njenih usana,
ozdraviću do beloga dana.

MOJ JABLANE *
CELOG DANA POD JABLANOM

Moj jablane, širi grane
pravi 'beli hlad
neka mi se nahladuje
moj didija mlad.

Svakog dana, pod jablanom
cura hladuje.
Svake noći u samoci
za mnom luduje.
Svake noći u samoci
draga luduje.

Verzija pesme u izvođenju Živojina Tomića.

MOJ JABLANE *
CELOG DANA POD JABLANOM

Moj jablane, širi grane
pravi veći hlad
neka mi se nahladuje
moj didija mlad.

Svake noći, do po noći
cura tuguje.
Svakog dana pod jablanom
momče hladuje.

Al' neka ga, neka hladuje
još za koji dan
a u jesen, neka dođe
meni na divan.

Dušica Bilkić — Moj jablane

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Milorad Petrović Seljančica

SVE DOK JE TVOG BLAGOG OKA *

Sve dok je tvog blagog oka
i usana tvojih slast,
nebo je moje plavo,
a život večno mlad.

Svaki kucaj srca tvoga
ja razumem znaj.
Čista je ono suza
što u oku tvome sja.

Za tvog lika rajski plam
život ću rado tebi da dam.

Stevan Bačić Trnda — Sve dok je tvog blagog oka
Živka Đurić & Gordana Runjajić — Sve dok je tvog blagog oka
Merima Njegomir — Sve dok je tvog blagog oka

ZARUDELA ŠLJIVA RANKA *

Zarudela šljiva ranka,
procvetala karamanka,
savile se vite grane,
na sve strane,
moj jarane!

Razvila se zelen kada,
zamirisa bela rada,
iz tvojega perivoja,
dušo moja,
draga moja!

Dođe vreme, znaš li mesto
gde smo lane tako često,
u samoći do po noći,
svake noći —
dođi, dođi!

Vera Ivković — Zarudela šljiva ranka

MAGLA PALA BISER ROSA POKAPALA JORGOVAN *

Ej . . . Ej . . .
Magla pala, magla pala EJ.
Biser rosa pokapala jorgovan, jorgovan,
Tu sam svu noć proplakala uzaman, uzaman,
Tu sam svu noć proplakala uzaman, uzaman.

Dragi reče, dragi reče EJ.
— Doći ću ti prvo veče u akšam, u akšam,
A što reče pa poreče da čekam, da čekam,
A što reče pa poreče da čekam, da čekam?

Stihovi preuzeti iz knjižice notnih zapisa Tihomira Vujičića: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"

Gordana Lazarević — Magla pala biser rosa pokapala jorgovan

riznica

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Mita Popović

"Rođen je u veoma siromašnoj porodici Nauma i Julijane Popović, rođene Kresojević... 1852. godine naprasno umire otac Naum, a porodica postaje još siromašnija. Popović je bio odličan učenik... Maturirao je 1861. godine i po preporuci njegovog profesora Jožefa Kalmara (mađ. Kalmar Jozsef) i po preporuci direktora bajske gimnazije i glavnog sudije grada Baje, odmah je uspeo da upiše prava u Pešti. Bio je član "Preodnice" i pitomac Tekelijanuma. Državni ispit je položio odličnim uspehom 1863, a sledeće godine ga je ispitna komisija predložila da radi u sudu. 1869. je stekao zvanje meničnog advokata.
Mita Popović u svojoj mladosti nije ili je veoma slabo govorio srpski. Pesme je počeo pisati na mađarskom jeziku... Srpski je počeo da uči od 1862. godine. Iste godine je ispevao svoju prvu pesmu na srpskom Oj potoče, oj potoče mali....
Popović je pisao u romantičnom maniru i njegove pesme su svojedobno bile veoma popularne na koje su mnogi kompozitori komponovali melodiju (Jovan Paču, Aksentije Maksimović, Mita Topalović, Dragutin Blažek itd). Ušao je u knjigu Znameniti Srbi 19. veka Andre Gavrilovića. Njegove pesme štampaju svi značajni srpski listovi Danica, Letopis Matice srpske, Golub, Preodnica, Stražilovo i Javor. Najpoznatije pesme Mite Popovića su O Vidovu-dnu (Sabljo moja dimišćijo), Pod lipom, Napred!, Napraviću šajku, U gori, Šalajdalajdanom, Gusle moje javorove."
"Glavno obeležje rada njegova — a u tome mu je i poglavita zasluga — jeste u oduševljenju kojim je budio narod srpski. Poklič za rad i napredak, upravljen narodu srpskom, čuo se vazda sa lire Popovićeve. I ko god veruje da se knjigom i pesmom može u narodu raditi korisno i uspešno, taj nikada neće odricati istinu, po kojoj je Mita Popović bio svome narodu učitelj-pesnik."

Mesečina (muzika: Jovan Paču)
Izvođači:

Mita Popović — život, rad i pesništvo

Stihovi — Mita Popović

MESEČINA *

Mesečina svu nedelju dana
Nabrala sam venac jorgovana.
Daću diki kog sam izabrala,
Ta njemu sam već i srce dala.

Košulju sam već sašila tanku,
Svom jaranu, rošenom Stanku.
Njemu zlatnu, a svekru od svile;
Nema takve ni u bele vile!

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Jovan Hadžić / Miloš Svetić

"Jovan Hadžić (pseudonim Miloš Svetić; Sombor, 8/19. septembar 1799 — Novi Sad, 4. maj 1869) je srpski književnik iz XIX veka... Bio je osnivač i prvi predsednik Matice srpske, dopisni član Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva.
U Pešti upisuje filozofiju, ali nakon tri godine studiranja on odustaje i započinje studije prava. Još tokom studiranja filozofije interesovao se za antiku i starogrčki jezik, a na pravnom fakultetu se istakao kao jedan od najboljih studenata rimskog prava. ... U to vreme Hadžić počinje i sa pisanjem poezije pod pseudonimom Miloš Svetić.
... Bio je istaknuta ličnost javnog života, učesnik u političkim borbama i protivnik kneza Miloša. Bio je značajna ličnost i u kulturnom životu: osnivač Matice srpske, urednik Letopisa i u početku saradnik Vuka Karadžića. Međutim, sredinom 30-ih dolazi u sukob sa njim oko shavatanja književnog jezika.
Osim pravom, bavio se i poezijom, prevođenjem, istorijom, filologijom. Jovan Hadžić je bio učenik L. Mušickog i njegov nastavljač. Kao pesnik on je na prelazu starog klasicizma L. Mušickog ka novijim pesničkim stremljenjima čiji su podsticaji dopirali iz nemačke književnosti i naše narodne poezije. Po ugledu na svog učitelja, Hadžić je pisao ode u slavu istaknutih savremenika, rodoljubive, didaktičke pesme, pokazivao i veliko interesovanje za političku i epsku poeziju. U njegovim političkim pesmama javlja se osećaj za prigodno, javno, aktuelno, tako da pesme dobija izrazito lični ton. Pošto je bio aktivni učesnik političke scene, on o svemu govori otvoreno i angažovano. Njegova poznata epska pesma napisana u heksametru je Prvi prelazak Crnog Đorđa iz Srbije u Srem. Karađorđe je predmet i njegovog glavnog istoriografskog dela Ustanak srpski pod Karađorđem. Ono što je posebno interesantno jeste to da je Hadžić bio prethodnik J. J. Zmaja, jer neke njegove rodoljubive i didaktičke pesme podsećaju na Zmajeve (Zora je, Glas Srbina 1830 i dr). U svojoj poeziji se dosta ugledao i na narodnu poeziju, ali u isto vreme bio prethodnik kako J. J. Zmaja tako i B. Radičevića. Zato ga Jovan Deretić u svojoj Istoriji srpske književnosti smatra 'Zmajevim prvim pesničkim učiteljem'."

Od Bosne... (muzika: )
Izvođači:

Stihovi — Jovan Hadžić / Miloš Svetić

STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.

Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže,
Sablja seva, puška puca, četa četu stiže,
A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše.
Oblak se vije,
Sunce se krije
Serbiji.

S Deligrada, Negotina i Kladova tutnji,
A Morava predaje se gorke sudbe slutnji;
Već i Petki javljaju se silna groma glasi,
Beogradu udaraju grozna roka časi.
Suze, ah, lije
I prsi bije
Serbija.

Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva,
Diže glase do nebesa i Boga priziva;
Rusa viče i nariče, sinji puca kamen,
Ali Moskve više nema, svu proguta plamen.
Pomoći nije,
Žalost, ah, pije
Serbija.

Bolan Đorđe u Topoli u postelji leži,
Desna ruka klonula mu, Turčin većma s' ježi.
Već pogibe hrabri Veljko, desno pade krilo,
Ustava se provalila, burja prodre silno.
Jauk se čuje,
Vrag lance kuje
Serbiji.

Zalud Vila sa planina biljem Đorđe diže,
Pritisnuta sad Serbija veće slabo diše;
Nit' se grudma ustavljaju gromovni udarci:
Đorđe brodi preko Save, i deca i starci.
Glave kad nije,
Ni srca nije
Serbiji.

Ostavljena skorbna majka neutešna gledi,
Prekosavskim carskim Srbma plačevno besedi:
"Primite mi u zagrlje moju decu dragu,
Hlebom, vinom i ljubavlju dižite im snagu.
Brat vam se vije,
Nek' srce bije
Srbinu.

Ah, hoće li božje oko Srba ozariti,
Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi,
Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz belit,
I kroz silne ove muke večnom slavom svetlit?
Gde srce bije,
Tu s' svetlost vije
Serbiji.

1839.

* * *

OD BOSNE... *

Od Bosne se turska vojska silna, ljuta diže,
Sablja seva, puška puca, četa četu stiže.
A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Jadar s' njome i Pocerje i Šabac uzdiše.

Oblak se vije,
Sunce se krije
Srbiji.

S' Deligrada, Negotina i Kladova tutnji,
A Morava predaje se, gorke sudbe slutnji;
Već i Petki javljaju se silna groma glasi,
Beogradu udaraju grozna roka časi.

Suze, ah lije
I prsi bije
Srbija.

Bolan Đorđe u Topoli na postelji leži,
Desna ruka klonula mu, Turčin s' većma ježi;
Već pogibe hrabri Veljko, pade desno krilo,
Ustava se provalila, bura prodre silno.

Jauk se čuje,
Vrag lance kuje
Srbiji!

"Stihotvorenije Jovana Hadžića, u književnosti zvanoga Miloša Svetića, 1813. (Melodija verovatno turskog porekla) Sentandreja 1948. Zapamtio: Gavra Ljubojević (67 g.)" [Tihomir Vujičić: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"]

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

MILUTIN NIKANOR GRUJIĆ

Milutin (Nikanor) Grujić (01.12.1810, Lipova, Baranja — 08.04. 1887, Pakrac), književnik, pesnik, crkveni govornik, vladika pakrački, u pesništvu nazvan Srb-Milutin. Na Majskoj Skupštini 1848. bio je jedan od dva glavna govornika, te je posle njegova govora proglašena Srpska Vojvodina i izabran vojvoda.
U književnosti se javio 1836. godine. Počeo je pisati patriotske i sentimentalne pesme, koje su se već pre Branka Radičevića isticale čistotom jezika i narodnim duhom.—
Odskakao je od gomile mnogobrojnih "stihokresatelja" onoga vremena, i njegove rodoljubive i sentimentalne pesme privlačile su opštu pažnju. On se naročito interesovao za narodni jezik i narodnu poeziju, i njegove pesme odlikovale su se čistotom jezika i narodnim duhom. Pedesetih godina, pod raznim potpisima, pisao je prigodne i alegorične pesme, u kojima je kazivao veliko političko nezadovoljstvo srpskog naroda protiv bečke reakcije...
Kasnije, kao episkop, sasvim je napustio poeziju i posvetio se pobožnoj i poučnoj književnosti."

Lulo moja srebrom okovana (muzika: Nikanor (Milutin) Grujić)
Izvođači: Predrag Živković Tozovac, Ansambl "Kolo"

Ja pođo snužden kraj dola (muzika: Kornelije Stanković — obrada za glas i klavir)
Milkina kuća na kraju
Izvođači: Nestor Gabrić, Aleksandar Trandafilović, Živan Milić i sekstet "Skadarlija", Zvonko Bogdan, Ivanka Boljkovac

Gde Fruška Gora u Dunav silazi (muzika: )
Izvođači:

Milutin Nikanor Grujić — život, rad i pesništvo

Stihovi — Milutin Grujić Nikanor

LULO MOJA SREBROM OKOVANA *

Lulo moja srebrom okovana
pušio bi al' nemam duvana.
Već nedelju dana ja nemam duvana
al' nemam ni para da kupim cigara.

Torba plače što slanine nema
a čutura što rakije nema.
Slaninu ne pržim, čuturu ne držim,
nemam šta da jedem moram da prilegnem.

Taman leg'o, krevet se provali
komšija mi kolibu zapali.
Koliba se ruši, dim da me uguši,
nemam gde da legnem moram da pobegnem.

Lulo moja srebrom okovana. — "Kao 'varoška' pesma iz Vojvodine, ona je imala usmenu melodiju još od 1836. godine, koju je dao sam pesnik.
Tekst i napev pesme štampao je Franjo S. Kuhač u delu Južno-slovjenske narodne popievke, Zagreb, 1882, knj. IV, br. 1425.
Mokranjčeva harmonizacija iste pesme je samostalan gimnazijski rad. Horska pesma, nije sačuvana."

Predrag Živković Tozovac — Lulo moja, srebrom okovana

JA POĐO SNUŽDEN KRAJ DOLA1

Ja pođo snužden kraj dola,
pak stado malo kod kola,
al' u kolu Belka skakuće,
iz oka joj ljubav šapuće.

Ja stado Belku gledati,
ona se stade prezati,
a kad oko Belku dostigne,
ona na me tajno namigne.

Ja reko Belki dosta je,
al' ona ne zna ni šta je,
već sve lepše nogom zapliće,
u ljubav me većma zameće.

Kad pođe Belka iz kola,
ja ne zna dalje od kola,
Već ja poče Belku pratiti,
Dok god mogo okom svatiti.

Belkina kuća na kraju,
Okolo kuće psi laju,
A ja velim neka nek' laju,
Oni moju Belku čuvaju.

Belkina majka srdita,
Belkina braća ljutita,
A ja velim nek su ljutiti,
Svak ne može Belku ljubiti.

Belkino oko plavetno,
Namigne na me pametno,
Moje samo srce oseti,
Da će mene Belka voleti.

MILKINA KUĆA NA KRAJU2

Ja prođoh snužden kraj dola
I stadoh malo kraj kola
A u kolu Milka skakuće
Iz oka joj ljubav šapuće

Milkino oko plavetno
Namignu na me pametno
Odmah moje srce oseti
Da će mene Milka voleti

Milka se pusti iz kola
I gleda svoga sokola
A sokol će Milku pratiti
Dok je mogne gledom shvatiti

Milkina kuća na kraju
Okolo kuće psi laju
A ja velim, neka, nek laju
Oni moju Milku čuvaju

1 Kornelije Stanković SABRANA DELA | Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor | Knjiga druga | Beograd • Novi Sad 2007
2 Jedna od novih verzija pesme

Ja pođo snužden kraj dola. — "Jedna od najpopularnijih varoških pesama 'Milkina kuća' trebalo je od svog nastanka na svaki način da zatre trag koji bi upućivao na aktere o kojima peva, kao i na samog autora. Zbog toga se nisu pevale sve njene strofe... Predstavljala je neku vrstu zabranjene pesme i kada je kao takva prihvaćena u narodu trebalo je da ostane samo mutna i nejasna legenda. Čovek koji je ispevao ovu pesmu nije smeo da se bavi književnošću a još manje je bilo poželjno da se potpisuje ispod svojih tvorevina. Njega je inspirisao mladić koji je neizmerno voleo Milku ali mu je sudbina dodelila ulogu izdajice svog roda, otpadnik vere i vojnog begunca koji nikada nije bio anestiran i za kojim poternica nikada nije prestala da važi"...

GDE FRUŠKA GORA U DUNAV SILAZI

Gde Fruška gora u Dunav silazi,
Severa besnog ismejava jarost,
Tu srce pokoj ne nalazi,
Niti duša utjehe.

Zašt' da prećutim ja ovoga sveta,
Da moja mlada ovde venu leta,
Kad svaki očevidno znade,
Čim je srce oskudno!

U mojim grud'ma obitava tuga,
Nit' blagorodstvo koje znade duša,
U krugu besčovečne zlobe
Tuži, plače, uzdiše.

Ta na što srcu utančano čuvstvo,
Kad ono za se ne nalazi društvo,
Jer zavist svoju traži korist.
Mnogo laska srcu svom.

"Ovo je svojevrsno mešavina zapadnoevropskog stihovanja narodnog i slavjano-serbskog jezika, i narodno — crkvenske melodike. U ono doba to su bile pesme uskog građanskog kruga, pa nisu doprle u narod." [Tihomir Vujičić: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"]

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

JOVAN GRČIĆ MILENKO

Daroviti pesnik srpski Jovan Grčić, s književnim imenom Milenko, rodio se 1847. godine u Čerevicu na Dunavu i na podnožju Fruške Gore.
U Čereviću je svršio srpsku osnovnu školu; nemačku osnovnu školu u Petrovaradinu, nižu gimnaziju u Novom Sadu, višu gimnaziju u Segedinu i Požunu, 1867. U Beču je počeo da uči medicinu, ali, razbolevši se, napusti studije.
Jovan Grčić se pesnički razvijao kao svi mladi pesnici novoga naraštaja. Počeo je pevati po đačkim družinama, u segedinskoj Slozi, požunskoj Slobodi i bečkoj Zori; zatim se javio u časopisima, "Danici", "Matici" i "ladoj Srbadiji". Zanesen Brankom Radičevećem, sa kojim je imao dosta zajedničkih crta i gotovo istu sudbu, on je ispevao priličan broj stihova, koji su izišli u zbirci Pesme u Beču, 1869. Pored toga prevodio je nemačke pesnike, Getea, Šilera, Hajnea, pisao sentimentalne pripovetke, činio nevešte oglede u drami i u epu.
Kao pesnik radio je na patriotskoj, ljubavnoj i epskoj lirici.
Grčić je pesnik koji nije imao vremena da se razvije, ali u svojim prostim pesmama pokazao je izvesne lepe pesničke osobine, tako retke kod pesnika njegova doba: živo osećanje prirode, osetljivost, iskrenost i intimnost, kao i izvestan smisao za lepotu u običnom život.
Umro je 29. maja 1875. u manastiru Beočinu, u Fruškoj gori.

Devojčica uranila (tekst: Jovan Grcić Milenko ?)
Poranila devojčica
Izvođači: Anđelka Milić, duet Miloševic & Aleksić, Veselinka Ivančević, Julka Kersević, Jelena Jovanović

Devojkin svatovac
Izvođači:

Stihovi — Jovan Grčić Milenko

DEVOJKIN SVATOVAC

Svi će mi svati po ružu dati,
A vreo poljub žalosna mati;
Draži mi poljub i moja mati,
Neg' cvetne ruže i mili svati!
Odbi se grana...

Svi će mi svati po dukat dati,
A gorku suzu žalosna mati;
Draža mi suza i moja mati,
Neg' skupi novci i dragi svati!
Odbi se grana...

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Radojko Jovanović / Rade Drainac

Rade Drainac rodio se kao Radojko Jovanović 4/26 avgusta 1899. godine u Trbunju kod Blaca.
"Zaista neobična poezija za ono vreme. Rekao bih čak jeretička. Pisati poeziju kakvu Srbija nije mogla da svari na početku dvadesetih godina prošloga veka, nije bilo uputno a još manje se slagalo sa ptičicama koje cvrkuću, nevinoj ljubavi i naivnom zanosu ondašnjih pesnika. Rade Drainac nije bio predvodnik modernizma u Srbiji. Ne. Rade je bio modernizam. Kada kažem modernizam, mislim Rade Drainac."
"Rade je imao u sebi jedno fino i suptilno gađenje i otklon naspram ljudi, naspram društva koje ga je užasavalo i izazivalo mu pesničku mučninu i i sabijalo u njemu pesnički destruktivno — oslobodilački naboj. Ta vrsta naboja mu nikada nije nedostajala i ona je suština pesničkog delovanja samotnjaka, kralja umornih i zgađenih senki koje uzalud traže sunce neke nove ničeovske zore koja će ih zagrejati i dati im preko potreban mir i spokoj.
Rade ne moli za milost. Ne želi za sebe ni milost bogova, ni milost ljudi. Iskren i čestit u svojim strastima (neko bi ih nazvao grehom) on nastavlja i u smrti, onako kako je živeo za života, iskreno i bez kajanja. To ne znači da Rade nije propatio. Samo ko je užasno patio, kome su kako kaže Niče dušu rastakali i mučili, sposoban je za ovakve doživljaje. Samo duša koja je jezivo propatila, sposobna je da bude apsolutno ravnodušna prema svojoj smrti i stradanju trošnog tela koje će završiti među ostalim đubretom, ili otpacima, kako je voleo da se našali Rade.
'Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom.'"
Umro je u Beogradu, 1. maja 1943. godine.

Sneg (muzika: Dušan Jakšić )
Izvođači: Dušan Jakšić

SNEG

Ima dana kada pada belo inje
Bezbrojne oči gledaju u mene
Ko kerovi tragom krvave životinje
Zalaju iz mraka moje uspomene

Za svet lep
Prozori na krčmi praskozorje
Ispod smrzlog granja
Zaplaču violine kao borje
I do suza me zaboli tada
Moja tužna bekrijanja

Ima dana kada pada belo inje
Kao stari dug se zaklati
I neki glas me preklinje
Opet nekud da se vratim

O, kome sam ja to potreban
Zapitam se tada
I oči mi se zažare starim snima
Ej, velim, neka, neka,
To samo sneg pada za mojim tragovima

Dušan Jakšić — Sneg

Forum Srbija

Pevani pesnici

Ko je OnLine