Pevani pesnici

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

BRANISLAV CRNČEVIĆ

Branislav Brana Crnčević rođen je 8. februara 1933. u Kovačici. "Moj otac je Crnogorac, iz Dupila — zadnja pošta Virpazar. Ni četnik, ni partizan. Umro 1937, a majka mi je Sremica"...
Studirao Filozofski fakultet u Beogradu.
"Branislav Crnčević, satiričar i humorista, pisac komedija i tužno-smešnih priča o životu ljudi. Čovek sa tucetom oštrih pera i jezikom koji ne prašta; čovek koji ismeva ludosti odraslih...
Branislav, branik je dece, stvaralac koji se klanja detinjstvu i ume da ga, u svojim pesmama i pričama, uznese iznad života odraslih. Njima Crnčević traži crno pod noktima, smatrajući da je higijena, čistota čovekove duše, najvažnija u životu...
Kod Crnčevića nema šale, kad su u pitanju odrasli. Ali kod Crnčevića ima šale kada se obraća deci. On ume da se igra, zato ga deca često primaju u igru, a on ume igru da rasplamsa, da je produži, da je zasmeje, da je zavrti, a u centru svake igre je dete-čovek."
Umro je 14. aprila 2011. godine u Beogradu.

*** (muzika: )
Od kako sedim, od kako starim
Izvođači: Kabare "Putuj Evropo"

Stihovi — Branislav Crnčević

***

Od kako sedim, od kako starim,
Ja se ne divim svakom voću,
više reči i više stvari,
koje ne želim, neg' koje hoću.

A ti me vraćaš na stare staze,
ja zbog tebe zemljom hodam,
i puštam da me dani gaze,
i prljava me nosi voda.

I puštam da mi vidaš rane,
svaka je teška i duboka,
a istina me uvek gane,
oslepeo bi bez tvoga oka.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Ti gledaš moje brodolome,
potonuo bih bez tvoje duše,
i ne dam da me u tebi lome,
i ne dam da me u tebi ruše.

Odrobovao sam sve slobode,
i bio žrtva mržnje svake,
i ne dam da me iz tebe vode,
u brodolomce i ludake.

A kada počnu košmarne zime,
ako se spoji decembar s majem,
šapni u sebi moje ime,
i ja ću znati da još trajem.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Kabare "Putuj Evropo" — Od kako sedim, od kako starim

Život i pesničko stvaralaštvo Branislava Crnčevića

G o o g l e

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

ĐURA JAKŠIĆ

"Budući pesnik i slikar, uveden u matičnu knjigu kao Georgije, rodio se 27. jula 1832. godine u Srpskoj Crnji.
Đura Jakšić nije stekao šire kniževno obrazovanje jer je bio usesređen na slikarstvo kao poziv. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja bio prinuđen da je napusti.
Mnogostruk po svojoj umetničkoj obdarenosti — lirski i epski pesnik, dramski pisac, slikar i pripovedač. Njegove pesme su odraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske: slikovite, muzikalne, snažnih osecćnja i bogatog izraza. Dominiraju osećanja tuge i potreba za ljudskom toplinom, ljubavlju i razumevanju. One su iskrene i doživljene. Bio je nežan, iskren drug, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i netrpeljiv.
S naporom, mukom i neshvatanjem prolazio je kroz život; zajedno s bolom, nemirom i ogorčenjem zbog neispunjenih težnji i snova. Bio je razočaran u ljude i život. Utehu je nalazio u umetničkom stvaranju. Tek nakon smrti doživeo je počast i uvažavanje.
Umro je od tuberkuloze 16.10.1878. godine u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju."

Na noćištu 1856.
Studena me kiša šiba
Izvođači: Dušan Jakšić, Milan Prunić, Miodrag Bogdanović, Zvonko Bogdan

Šta će... 1857.
U cvetnom vrtu
Izvođači: Dubravka Nešović, Mila Đorđević

Ljubav XIII 1862.
Je si li čula, dušo
Izvođači: Zvonko Bogdan

Ljubav XIV 1862.
Čini mi se, dušo moja, da je Srbija
Izvođači: Ansambl "Srma"

Kroz ponoć... 1862. (muzika: Stanislav Binički)
Kroz ponoć nemu
Izvođači: Danica Obrenić, Ivana Pandurović, Zvonko Bogdan, Miodrag Bogdanović, Mirjana Peić, Čeda Momčilović

Mila 1856. (muzika: Ž. Petrović)
Izvođači: Miki Jevremović

Crnogorac Crnogorki 1862. (muzika: Kornelije Stanković)
Izvođači:

Na Liparu 1866—1867. (muzika: Mirko Petrović)
Izvođači:

Jednoj nestašnoj devojčici 1875.(muzika: )
Izvođači: Hašim Kučuk Hoki

Siroče 1876.
Zelen lišće goru kiti
Izvođači: Duet Živadin Kojić Žića & Latif Havkić, Merima Njegomir, Miodrag Bogdanović, Raša Pavlović, Branka Stanarčić

Padajte braćo
Izvođači: Vojislav Bilbija

Đura Jakšić — Život, rad i pesništvo

Stihovi — Đura Jakšić

NA NOĆIŠTU

Studena me kiša siba
već vasceli dan;
oj, primi me, krčmarice,
u tvoj lepi stan!

Savu, Mlavu i Moravu
prelazeći ja,
tebe sam se zaželio,
i lakoga sna.

Natoči mi čašu vina
iz podruma svog,
poljubi me, zagrli me,
pomogo ti bog!

1856.

Dušan Jakšić — Studena me kiša šiba

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Đura Jakšić

ŠTA ĆE… *
U CVETNOM VRTU

Šta će u lepom vrtu
uveo, bačen cvet?
Na svetu nikog nemam —
treba li mene svet?...

Išao sam dalje, dalje,
ljubavi tražeć' hlad,
da u tom hladu umrem,
čezneći, stranac mlad.

Mloga mi lepa moma
darova pogled svoj;
al' jedva što bejaše...
O, bože, bože moj!...

Prvi je pogled osto
U srcu urezan;
mlađanih mojih leta
ovo je bio san.

O njom sam samo snevo,
ona mi beše sve:
neka me ona voli,
a svijet prezire.

Svet mi je ona bila,
ja nebo, sunce njoj;
al' preka sudba htede...
o, bože, bože moj!...

U ovu goru zađoh,
u strani zavičaj,
ne gledam njena lice,
njenoga oka sjaj.

Samo se sećam raja
mladog života svog,
svakog poljupca, glasa,
pogleda njezinog;

pa tiho tužim, venem
i kunem život svoj
U ovoj pustoj gori...
o, bože, bože moj!

1857.

U ovu goru zađoh... — misli se na Kučajske Planine i selo Podgorac, gde je bio učitelj.

Dubravka Nešović — U cvetnom vrtu

LJUBAV *

XIII
Jesi li čula, dušo,
da ponoć uzdiše,
kad joj na crnim grudma
zvezdu raniše?

Jesi li vid'la, sunce,
gde slavuj umire,
kada mu vihor belu
ružu razdire?...

Onda ćeš znati, čedo,
verovat', raju moj,
kako je srcu mome,
duši ranjenoj!...

1862.

Ljubav — ovaj ciklus od 18 ljubavnih pesama nastao je 1862. godine u Beču. Đura ih je ispevao svojoj ženi Tinki, koja je boravila u Banatu, kod Đurinog oca, i tu očekivala porođaj. Rodio se sin i dobio je ime Miloš. Drugi sin zvao se Beluš.

Zvonko Bogdan — Ljubav

LJUBAV *

XIV
Žubor voda šljunkom teče,
huji šumica,
a na nebu zvezda trepti,
zvezda Danica.

Srce moje igra, bije,
sve se previja —
čini mi se, moja dušo,
da je Srbija!

A od one zvezde sjajne
činiš mi se ti,
pak bih išo — išao bih
zvezde ljubiti!...

Ansambl "Srma" — Čini mi se, dušo moja, da je Srbija

KROZ PONOĆ *

Kroz ponoć nemu i gusto granje
vidi se zvezda tiho treptanje,
čuje se srca silno kucanje;
o, lakše samo kroz gusto granje!

Tu blizu potok daljinu para,
Tu se na cveću dika odmara,
Tu mene čeka ašikovanje —
O lakše samo kroz gusto granje!

Pašću, umreću, duša mi gore,
rastopiće me do bele zore,
k'o grudu snega vrelo sunčanje —
o, lakše samo kroz gusto granje!

1862.

Mirjana Peić — Kroz ponoć nemu

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Đura Jakšić

MILA *

"Vina, Milo!" — orilo se,
dok je Mila ovde bila;
sad se Mila izgubila:
tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
al' za Milom srce tuži!

Nema nama Mile više!
Ono malo veselosti,
što imaše dobri gosti,
to kod Mile ostaviše.
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži!

Iz Milinih ruku mali',
— ma se rasto bela sveta —
mesto čaše od bermeta,
otrova bi progutali. —
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži!

Ko da igra? Ko da peva?
Ko da žedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije? —
Nesta Mile, nesta ćeva!
Ana toči, Ana služi,
al' za Milom srce tuži!

1856.

Miki Jevremović — Mila

CRNOGORAC CRNOGORKI *

Rane moje ljuto tištu,
mila, divna Crnogorko!
Moje grudi pomoć ištu,
isparane na bojištu.

Pomoć, pomoć, Crnogorko!
Potrprasi mi puške male,
ruke su mi malaksale
sekuć Turke, Crnogorko!

A kad padnem, gorski lave,
moja lepa Crnogorko,
teške rane i krvave
nek zamene turske glave!
Oh, shvati me, Crnogorko,
ne kukanjem i sa plačem,
vec krvavim ljutim mačem:
u boj, u boj, Crnogorko!

A na domu hrani sinke,
moju nadu, Crnogorko;
one divne muške slike,
one hrabre osvetnike,
hrani, neguj, Crnogorko,
i lep nauk kazuj njima:
svetiti se dušmanima, —
moja verna Crnogorko!

1862.

Pesma je nastala povodom borbi u Crnoj Gori. Ispevana je avgusta 1862. godine.

NA LIPARU *

Jeste li mi rod, siročići mali?
Il' su i vas, možda, jadi otrovali?
Ili vas je, slabe, progonio svet, —
pa dođoste samo, da kad ljude znamo,
da se i mi malo bolje upoznamo,
u dvopevu tužnom pevajucć set?...

Mi smo male,
al' smo znale
da nas neće
niko hteti,
niko smeti
tako voleti
Kao ti...
— Ćiju ći!

Moje ptice lepe, jedini drugari,
u novome stanu poznanici stari,
srce vam je dobro, pesma vam je med;
ali moje srce, ali moje grudi
ledenom su zlobom razbijali ljudi,
pa se, mesto srca, uhvatio led.

S belom bulom,
sa zumbulom,
šaren-rajem,
rajskim majem,
cvećem, mirom,
sa leptirom,
letimo ti mi
srca topiti...
— Ćiju ći!

Moje ptice male, jadni sirotanci,
prošli su me davno moji lepi dani,
uvelo je cveće, odbego me maj,
a na duši osta, ko skrhana biljka,
il' ko tužan miris uvelog bosiljka,
jedna teška rana, težak uzdisaj.

1866.

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Đura Jakšić

JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI *

Zar poljubac meni, starcu,
daješ mlada, sa usana?
Zar na moje staro rame
Pada ruka usijana?

Je l' to ljubav, je li šala?
te je tvoja ruka mala
Na ramenu sedog starca,
zadrhtala, zatreptala?

Il' si došla, zluradice,
Da me varkaš, da me jediš?
Izmućene stare grudi
da povrediš, da pozlediš?

"Ja te ljubim!"... tvrdiš, mlada,
puna jada, puna nada, —
ali ljubav sedom starcu
veruj, dušo, teško pada...

Uvele su grudi moje,
tvoja ljubav vatra živa —
Pa se bojim, starac sedi,
od plamena i goriva.

1875.

Hašim Kučuk Hoki — Jednoj nestašnoj devojci

SIROČE *
ZELEN LIŠĆE GORU KITI

Zelen-lisje goru kiti.
miris-cveća polje sara,
a u lugu sirotanče
tiho goru razgovara:

"I ti imaš majke svoje,
goro čarna, goro mila,
pa te tvoja dobra majka
danas lepo opremila.

Kadiveli dolamicu
obukla ti od miline,
išarala meke grudi,
ravna polja i doline.

Pa kada je u samoći
tvoga srca želju čula,
mirisom te duše svoje
u milosti zadahnula..."

I još dete mekim glasom
tužnoj gori zborit poče;
al' uzdahnu gora čarna:
"Oj siroče!... O, siroče!"

Samo čovek, tvrda srca,
mirno sluša, hladno ćuti;
tek od gladi kad premine,
na grobu će uzdahnuti...

1876.

Zaim i Nedžad Imamović — Zelen lišće goru kiti

PADAJTE BRAĆO!... *

Padajte, braćo! Plin'te u krvi!
Ostav'te sela, nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s' sebe ropstvo i sram!

Ginite, braćo, junaci, ljudi!
Za propast vašu svet će da zna...
Nebo će plakat dugo i gorko,
jer neće biti Srbina...

Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi —
ta da smo braća — oh, bože moj!...

Ta zar bi tako s Avale plave
gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako, oh, braćo draga,
ta zar bi tako prezreli vas?...

Prezrite bratstva, pokor i kletvu,
što nebo dade, pogaz'te vi!
Ta nije l' grešno, nije li grozno:
krv dece vaše gledamo mi!...

A gde je pomoć, il' suza bratska?
Il': "Juriš, rode, za brata svog!"?...
U veljoj bedi, smrti i krvi
danas vas same ostavlja bog!...

Al' opet, grešan, grešno sam pevo,
ranjeno srce naroda svog!
Ta Srbin kipi, kipi i čeka —
Al' ne da đavo... il' ne da bog!

15. juna 1862. godine na Čukur česmi (u prevodu, duboka česma), u Beogradu, Turci su iz obesti ubili srpskog dečaka Savu Petkovića, potom policajca i oficira, što je dovelo do opšte pobune beogradskih Srba. U isto vreme u Hercegovini i Crnoj Gori ustanici preživljavaju teške momente svoje istorije. Vest o mogućnosti da i Srbija uđe u rat obradovala je ustanike. Iako su srpski omladinci tražili rat, do njega ipak nije došlo. Srbija je pristala na posredovanje velikih sila i čekala. Ogorčen stradanjima sunarodnika, Đura Jakšić je iz revolta napisao pesmu: "Padajte braćo!..."
Kod Čukur česme podignut je 1931. spomenik poginulom dečaku, sredstvima zadužbine Vanđela Tome, delo srpskog vajara Simeona Roksandića (1874—1943).

Vojislav Bilbija — Padajte, braćo!...

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Lazar Kostić

LAZAR KOSTIĆ
(1841—1910)

"U našoj književnosti teško je naći pesnika o kome su davani tako protivrečni sudovi kao o Lazi Kostiću. ...Crtu razmaženog jedinca sačuvao je Laza skoro kroz čitav svoj život, a njegov snažan pesnički talenat, uverenost da je veliki pesnik, pažnja i divljenje okoline učinili su da je Laza u prvim godinama svog pesničkog stvaranja nesumnjivo često zloupotrebljavao svoj talenat i dao tako materijala za kasnije uopšteno negiranje njegova talenta od strane Lj. Nedića i J. Skerlića."
"I u životu i u poeziji Kostić je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Važio je kao primer bizarna, ekscentrična, razbarušena romantičara koji u svemu što radi hoće da bude drukčiji od ostalih, izdvojen, originalan. U tome su jedni videli genijalnost, a drugi šarlatanstvo. Međutim, taj pesnički fantasta bio je najobrazovaniji među pesnicima romantičarskog kruga i jedan od najučenijih naših ljudi 19. stoleća. Rođen u Kovilju kraj Novog Sada u oficirskoj porodici, Kostić je, posle završene gimnazije, studirao pravo u Pešti i stekao doktorat prava, 1866. (tezu je branio na latinskom jeziku). Bio je poznavalac klasičnih i modernih jezika, najveći poliglota posle Dositeja. Znao je grčki, latinski, nemački, francuski, engleski, ruski, mađarski, na svim tim jezicima je čitao, s nekih prevodio, a na nemačkom, francuskom i latinskom i pisao. Na njegovo intelektualno obrazovanje najveći uticaj imala je helenska književnost i filosofija: Homer, Eshil, Heraklit i drugi."
"Umro je 1910 godine u Beču, gde je bio otišao na lečenje, a telo mu je preneseno u Sombor i sahranjeno u zajedničkoj grobnici s njegovom ženom."

Snove snivam... (muzika: Živojin Miljković)
Izvođači: Miodrag Bogdanović, Lepa Brena & Slatki greh

Među javom i med snom (muzika: )
Izvođači: Kabare — Putuj Evropo (Goran Sultanović & Nebojša Ljubišić & Nenad Ćirić)

Santa Maria della Salute (muzika: Milutin Popović Zahar)
Izvođači: Oliver Njego & Jadranka Jovanović, Dušan Prelević

Stihovi — Lazar Kostić

SNOVE SNIVAM...

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu disem,
al’ ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napisem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al’ su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem,
srcu moe laganome.

Al, nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Pesnik Laza Kostić poznat je po smelim i duhovitim igrama reči (primer pesme "Snove snivam"), reči istih ili sličnih po obliku i zvuku ali različitih po značenju. Dvosmislenost koja iz ove igre rečima proističe, deluje kao neobičnost, iznenađenje i duhovito poigravanje.
Stihovi su prvi put objavljeni u "Danici", II, 1861.

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Lazar Kostić

MEĐU JAVOM I MED SNOM *

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
K'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!

Objašnjenje. — "Ko pletilja ona stara — misli se na Penelopu, koja je, u ocekivanju Odisejevog povratka iz trojanskog rata, deset godina parala nocu ono sto bi izatkala danju, odbijajuci redom sve prosce."

Pesma nastaje u dodiru sna i jave, "među javom i med snom", u inspirativnom trenutku koji može da ima različite podsticaje materijalnog ili duhovnog porekla; ona se oblikuje u jeziku ali je taj jezik pesnički, u pesničkoj (umetničkoj) upotrebi. Pesnički jezik je saobražen pesnikovim mislima i osećanjima, on je pomeren od uobičajenog i svakodnevnog, reči dobijaju smislove i značenja zavisno od mesta u rečenici, od leksičkih spregova, konteksta. Poetsko kazivanje je slikovito, figurativno, simbolično, alegorijsko — da bi se shvatilo, valja otkriti dubinsko značenje reči slika i celog književnog dela. Poetsko kazivanje je nekada "kao pena" — tek da proniknemo u smisao, on splasne, izgubi se. Ono nema jasne i prepoznatljive obrise nego je lelujavo, prozračno, bledo. Pesma Među javom i med snom Laze Kostića jedna je od takvih pesama koje deluju zagonetno i neuhvatljivo.
Staniša Veličković

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Lazar Kostić

SANTA MARIA DELLA SALUTE *

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk1 svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan2 ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma';
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod3 živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak neću nikoga klet';
štogod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave, sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' težoj rani nastade brid:
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led;
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
— svu večnost za te, divni trenute! —
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni grešne zalute4,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast,
dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon5 pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje — a ona svisnu.
Pomrči sunce, večita stud,
gasnuše zvevde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. —
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al' nezežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice6 u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama ćemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

_________

1) Nasuprot, upkos.
2) Tj. pokajan.
3) Kovanica u značenju: zadovoljstvo.
4) Kovanica u značenju: lutanja, zablude.
5) Zapon — sapinjač, kočnica
6) Kovanica nejasna po značenju, verovatno napravljena od imenice beznanje u značenju: nesvesnost.

Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor. — Aluzija na njegovu pesmu Duzde se ženi!, u kojoj je pesnik veoma oštro pevao protiv mletačke politike bezdušnog eksploatisanja Dalmacije, naročito protiv nemilosrdne seče šuma za izgradnju crkava i palata u Mlecima.

Oliver Njego & Jadranka Jovanović — Santa Maria della salute

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

JOVAN ILIĆ

"Rođen je 1824 godine. Gimnaziju je učio u Kragujevcu, licej u Beogradu, a filozofiju u Eperješu i Beču. Pobratim je Branka Radičevića, prijatelj Sime Milutinovića Sarajlije, aktivan je član kao član napredne omladine, a 1848. sa dobrovoljcima Stevana Petrovića Knićanina učestvovao u borbi protiv Mađara.
U svojoj drugoj zbirci pesama oslobađa se ranijih uticaja, prima Vukove ideje i piše sasvim u duhu narodne pesme. On toliko podražava i ton i oblik narodne pesme, da su mnoge njegove pesme ušle u narod i teško ih je razlikovati od narodnih. U tim pesmama ima topline, iskrenosti i vešto uobličenog istočnjačkog dekora, ali su danas nerazumljive i nepristupačne, uglavnom zbog jezika..."
J. Ilić pripada jednom vremenu koje je prošlo; on pripada onome vremenu kada je naša nacionalna individualnost bila određenija, kada su nam nacionalne težnje bile jače i življe, i mi bili više svoji no što smo danas... Vrlo je veliki deo svojih pesama ispevao Ilić po narodnim pesmama. Od njih je on, vrlo često, pozajimao motive, razmer, pojedine slike i poređenja, pokadsšo i čitave stihove, tako, da mu ove pesme, u svemu izgledaju kao narodne... On od narodnih pesama nije uzimao samo spoljnu formu; on je umeo ući u duh narodne poezije, jer i sam u tome duhu oseća..."
Umro je 1901 god. u Beogradu.

Soneti — IV (muzika: )
Leti, leti, pesmo moja mila
Izvođači: Nikola Kolaković, Radmila Dimić, Pavle Stefanović, Edo Ljubić, Dušica Bilkić, Lepa Lukić, Zorica Marković

Da su meni tvoje oči (muzika: Stanislav Binički)
Izvođači: Stevan Bačić Trnda, Paja Todorović, braća Popović

Protužila Pembe Ajša (muzika: )
Izvođači:

Poskoči momo... (muzika: I. Arnautalić)
Izvođači: Goran Gerin

Dilber-Ana (muzika: Vladimir R. Đorđević)
Izvođači:

Stihovi — Jovan Ilić

SONETI VI *
LETI, LETI, PESMO MOJA MILA

Leti, leti, pjesmo moja mila,
Glas tvoj nek se do neba izvija!
Nosi želju na ljubavna krila,
Da si dragoj slađa i milija!

Ja kakva je, žalosna ne bila!
Kad je vdjeh — sunce me ogrija!
Ta ljepša je, nego bjela vila,
Nego alem dragi kad zasija.

Ono oko — oko sokolovo,
Ono grlo — grlo labudovo,
Ona usta — ah, željice draga!

Sam anđelak da s neba zablista,
I nebesa da s' otvore ista,
Ne bi ljepšeg ja video blaga!

DA SU MENI OČI TVOJE *

Da su meni oči tvoje,
Zvezdama bih prkosio,
Nit' bi sunce poželio,
Da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,
Ma s' u njima rastopio,
Ja bih opet sretan bio,
Da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,
Voleo bih negć sve blago,
Negć' kamenje sjajno drago!

Raj bih samo pregoreo,
U njima bih slatko mreo
Da su meni oči tvoje!

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Stihovi — Jovan Ilić

PEMBE — AJŠA
PROTUŽILA PEMBE AJŠA

Protužila Pembe Ajša:
"Dertlija sam nego paša!
"Otkud neću dertli biti
"Kad na srcu jad mi gori?
"Kako neću suze liti,
"Kad me teška tuga mori ?
"„Akšam ide, noć se sprema,
"A za mene sanka nema;
"Hodža viče: Saba zora!
"A ja dremam kraj prozora.
"Jad jadujem, ne kazujem,
"Bona nisam, a bolujem;
"Koga hoću, ne daju mi,
"Koga neću, nameću mi.
"Al' tako mi sveca moga,
"Ne imala dina svoga!
"Bolovaću i umreću,
"Nametnika ljubit' neću!
"Volim s gorom drugovati,
"Neg' s nedragim živovati.
"Volim s lista vodu piti,
"Neg' nedragom ljuba biti!"
Pa od derta, teške muke,
Ode mlada u hajduke.
Malo vr'jeme dugo, ne bi,
Dobar lovak ulovila,
Baš pašina sina mila,
Mlado momče prema sebi.
Majka stara poručuje.
Ajšu kara i svjetuje:
"Vrat se amo, kud se tepaš,
"Te svileno ruho c'jepaš !"
Ajša majci odgovara:
"Ne brini se, majko stara!
"Ne cjepam ga četujući,
"Već s pašićem sevdišući!"
Paša sinu poručuje
Po svojemu vjernom agi:
"Vrat' se amo, sine dragi!
"Ko će s babom da pašuje?" —
"Dosta aga ti imadeš,
"Pašuj, babo, kako znadeš;
"Volim moje Pembe drago,
"Neg' sve tvoje silno blago!
"Milija je meni Ajša,
"Nego da sam carev paša!"

"...1884. godine, Mokranjac je podario Beogradu svoju "Prvu rukovet" u kojoj se nalaze dve pesme srpskih pesnika: "Jarko sunce odskočilo", Đorđa Maletića i "Protužila Pembe Ajša", Jovana Ilića."

Iz I-e rukoveti Stevana St. Mokranjca — Protužila Pembe Ajša

POSKOČI MOMO... *

"Poskoči, momo, poskoči,
"Rujno mi vince natoči,
"Daću ti puce srebrno
"I vito pero zlaćano!" —
""Ne mogu, momče, ne mogu,
""Bratac mi stao na nogu!""
Oj jagnje belo, prebelo,
Povedi kolo veselo!

"Poskoči, momo, poskoči,
"Rujno mi vince natoči,
"Daću ti nizu dukata
"I moga konja đogata!" —
""Ne mogu, momče, ne mogu,
""Tatko mi stao na nogu!""
Oj jagnje belo, prebelo,
povedi kolo veselo! —

"Poskoči, momo, poskoči,
"Rujno mi vince natoči,
"Povolim tebe, neg' sebe,
"Daću ja mene za tebe!" —
Tri plota moma preskoči
Momčetu vinca natoči;
Oj jagnje belo, prebelo,
Povedi kolo veselo!

Goran Gerin — Poskoči, momo

DILBER-ANA *

More, Ano, dilber-Ano,
I biserna vita grano,
Dušo moja medena!
Ti si, Ano, lepo cveće,
Nema onog, koj' te neće.
Tvoje lice — nazli-belo,
Tvoje čelo — alt'n-čelo,
Tvoje oči — alem dragi,
Tvoja usta — melem blagi!
Čuješ, Ano, čuješ zlato,
Čisto zlato odabrato.
U baščici izvor teče,
Izvor teče, zemlju seče.
Tu mi cveta ruža bela,
Ruža bela i vesela.
Kad u jutru zora svanu,
I rumeno sunce granu,
Izvor-voda usanula,
Bela ruža uvenula!
More, Ano, dilber-Ano,
I biserna vita grano!
Ti si, Ano, ruža bela,
Ruža bela i vesela.
Uvenuće lice tvoje,
Ko što vene srce moje!

Forum Srbija

Pevani pesnici

Ko je OnLine