Forum Srbija

Janoš Vranel: Meh gajdi je od jareće kože
- Ovim poslom se bavim iz hobija, a počelo je tako što sam želeo da sviram na starim instrumentima koje je bilo teško nabaviti. Obilazio sam stare ljude koji su ih koristili, učestvovao na festivalima, obilazio muzeje gde su bili izloženi, skicirao, uzimao mere i pravio ih kod kuće. Onda su počeli da dolaze ljudi i mole da ih i njima napravim. Tako je počelo – priča penzionisani likovni pedagog, kome je zbog vrhunskog doprinosa nacionalnoj kulturi, prošle godine dodeljena i nacionalna penzija.

On objašnjava da ima puno raznih duvačkih i žičanih instrumenata izrađenih od kože, drveta, gline, keramike i drugih materijala koje je narod koristio, a gajde su najzastupljenije i ima ih mnogo vrsta.

http://www.blic.rs/data/images/2012-12-26/299727_coka--janos-vrabel-i-sin-mihalj-sa-citrama_f.jpg?ver=1356561672

Janoš Vrabel sa sinom Mihaljom i citrama
Za razliku od ostalih instrumenata koji su poreklom iz Azije, a naši preci su ih ovde doneli pre 1000 godina, vrteća lauta je poreklom iz srednje Evrope. Pored ovih instrumenata, Vrabel proizvodi i ritmičke muzičke instrumente, bubnjeve, tarabuke, talambase koji su se koristili i na ovim terenima.

Njegovi sinovi Janoš Junior i Mihalj vešti su u izradi sitnih detalja i delova instrumenata, pa kada dođu iz Mađarske, gde žive i rade, pomognu mu.

Blic

Dvojnice su dve spojene svirale – frule, izbušene paralelno u jednom komadu drveta. Svaka svirala ima kao i frula prorez za uduvavanje vazduha, brid na kome se prelama vazduh /brid je sa prednje strane obe frule/ i otvore za prste na obe frule. U Srbiji na levoj fruli su tri, a na desnoj četiri otvora. Obim dvojnica je seksta u desnoj svirali, a kvarta u levoj svirali, kako u osnovnom, tako i u oktavnom registru. Na dvojnicama se svira dvoglasno, u dve varijante : a/ na levoj svirali se drzi jedan ton, a na desnoj se svira melodija : b/ na desnoj se svira melodija, a na levoj se melodija prati u donjoj terci.

Гусле кроз историју

Гусле су стари, изворни Србски инструмент, који је кроз све вијекове опстајао и остајао у Србском народу, свједочећи и преживљавајући све народне воље и невоље.
Уз гусле се рађало, крштавало, стасавало, вјенчавало, у бојеве ишло и умирало. Свака кућа и огњиште је имало гусле, па и ако нико у кући није знао загудити, оне су стајале и чекале госта који је знао загудити и уз гусле запјевати.

Замагљена и бечком школом искривљена, славна историја нашег народа, сакрила је и поријекло гусала као изворно Србског инструмента. Поуздано знамо да је наш владар Стефан Немања са гуслама дочекао германског владара Фридриха Барбаросу, када је Њемац дошао да преговара са Стефаном Немањом око преласка западних војски преко Србије при њиховом походу у Крсташке ратове. Њемачки владар се одушевио гуслама и њиховим звуком. То су неки најстарији помени гусала у званичној историји нашег народа. Међутим, како знамо да је та званична историја нашег народа, на Бечком Конгресу прекројена, измјењена и замагљена, можемо предпоставити да је историја Срба, као и Србских гусала, много старија и богатија. Зна се да су гусле поријеклом са простора древне Персије, односно средње Азије. Неке историјске школе говоре да су и Срби поријеклом са тих простора (за шта има основаних доказа), тако да није искључено да су Срби, досељавајући са простора средње Азије на просторе Сјеверне, Средње, Источне и Јужне Европе (али далеко прије 7. вијека, како нас учи званична историја), донијели са собом и свој инструмент – гусле.
Познато је да Лужички Срби, који су населили данашње крајеве Њемачке у истом валу када смо и ми дошли у ове крајеве, имају свој национални инструмент – хусле! При том Србске гусле и Лужичкосрбске хусле личе, само су кроз дугу историју оба инструмента доживљавала промјене и усавршавања.

Како наш народ од памтивјека прати проклетство издаје, неслоге, цијепања, те како се, од кад постоји, наш народ прелијева и стапа у друге народе или се чак од нашег народа одвајају дјелови народа стварајући друге, нове „народе“ (обично непријатељски настројене према народу из кога су потекли), тако су са народом и гусле прешле из нашег народа у друге, околне народе, који су их прихватили и представљају их као изворно свој национални инструмент!
Тако данас имамо „хрватске гусле“, „бугарске гусле“, „македонске гусле“, „босанске или бошњачке гусле“, „црногорске гусле“, итд…

Као и многа друга обиљежја Србске нације и културе, ти „народи“, у недостатку сосптвене културе и националних обиљежја, својатају и тај наш древни инструмент!

Дијелови гусала:

1. Варјача – звучно тијело – издубљено дрво преко кога је натегнута јагњећа, зечја или јарећа кожа на којој је на средини направљена перфорација ради звучности инструмента.

2. Држач се састоји од «врата» и «главе». «Глава» је сам врх гусала и обично је врло богато украшена, може бити изрезбарен лик човјека, коња, птице итд, док је «врат» дио за који гуслар држи гусле, док другом руком гудалом прелази преко натегнутих струна.

3. Струне су направљене од длака из коњског репа.

4. Опута – дио за који је струна причвршћена при дну гусала.

5. Кочић – налази се између «главе» и «дршка» и на њега се намотава струна.

6. Коњ или коњић – комадић дрвета који одваја струну од звучног дијела. Налази се између «опуте» и перфорације, а може бити до «три прста» висине.

7. Лучац – гудало направљено од природно закривљене гране и струне од коњске длаке.

Неки од најпознатијих гуслара Српског народа: Тешан Подруговић, Филип Вишњић, Лека Мастиловић, Старац Милија, Старац Рашко, Ђуро Милутиновић, Стојан Хајдук, Анђелко Вуковић, Ђорђије Ђоко Копривица, Душан Додеровић, Петар Перуновић Перун, Будимир Чавић, Зоран Племић, Бранко Перовић, Саша Лакетић, Славко Јекнић, Ђорђе Тановић, Бошко Вујачић…