Srpska himna

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13756

Rađanje srpskih himni (11): Zov gvozdenih ratnika

Lujo Vitez Lovrić, Hrvat koji se u Prvom svetskom ratu borio na strani Srba i u bici kod Kokardže, protiv Bugara, izgubio oba oka, sećao se kasnije tih dana prema jednoj pesmi: "Na položaju kod Kokardže, svi koliko nas je bilo, Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi i Slovaci, zapevali smo pesmu 'O, Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati"."

Pevaju i igraju u inat ratu: Svake nedelje posle službe u crkvi srpski vojnici su na Krfu priređivali umetnički program

Istu pesmu su pevali 1941. godine i Slovenci, kada su, proterani iz svojih domova, stigli vozom na stanicu u Užice. Ni oni, kao ni većina Srba tada i danas, nisu znali da su ti poznati stihovi nastali bezmalo čitav vek ranije, dok "mila mati" još nije ni imala slobodu koju bi morala da brani.

REČI SRPSKE, MUZIKA ČEŠKA

Pesmu "Srbiji" je napisao izvesni Luka Sarić i prvi put je objavio 1860. godine. Drugih dela Sarićevih nema ni u jednoj književnoj antologiji, ali su zato ovi njegovi stihovi stigli u krv ne samo Srba, nego i njihove južnoslovenske braće. Pošto su dobili melodiju, našli su se u notnom "Zborniku rodoljubivih pesama" 1904. godine koji je sačinio Vladimir R. Đorđević, potom i u antologiju Milorada Panića Surepa i Đuze Radovića "Srpska rodoljubiva poezija" iz 1952. godine.

Proslavili otadžbinu: Orkestar kraljeve garde u Solunu

U narodu se odomaćio naslov "O, Srbijo, mila mati", prema prvom stihu pesme, a ona dalje glasi: "Uvek ću te tako zvati. Mila zemljo, mili dome, na krilu ću svagda tvome srećno živit' k'o u raju, gde miline večno traju. U tebi je ono sve. Za čim srce moje mre. Kroz dubrave tvoje lesne vesele ću pevat' pesne, kristal vodu tvoju piti, tebi večno veran biti, život i krv moju dati sve za tebe, mila mati. Ti si meni zemni raj, u kom ljupki cveta maj. Volim prosti pastir biti i u tebi sve živiti, neg u tuđoj zemlji, mati, carsko blago uživati. Ti si duše moje život, ti blaženstva zemna kivot. U tebi ću srećno tek' provoditi kratak vek." Pesma se završava stihovima "Kucnuo je, mati, čas, da se i tvoj čuje glas".

Džon Rid

Kada je češki kompozitor Vojteh Šistek stigao u Srbiju 1887. godine, službovao je kao nastavnik muzike i kompozitor u Požarevcu, Beogradu i Nišu. Sarađujući sa Kulturnim društvom "Branko" čuo je stihove Luke Sarića i 1891. napisao za njih muziku. Inače, najviše se bavio horskim delima, a poznat mu je i "Marš kostolačkih rudara". Šistek se 1899. vratio u svoju domovinu. Baš u vreme njegovog odlaska, mnogo pesama s pozivom na oslobođenje moglo se čuti svugde gde je bilo Južnih Slovena.

Pesma "Srbiji" bila je i te kako dobro došla na prelazu vekova i milenijuma koji je doneo dramatične obrte, istorijske, nacionalne, književne, jezikoslovne. Postala je zov novih osećanja. Sve vreme ratovanja od 1912. do 1918. vojni orkestri armija i pukova imali su je na repertoaru. Tako su je 1915. čuli i čuveni američki novinar Džon Rid i njegov kolega, karikaturista Bordman Robinson kada su boravili u Srbiji, primećujući da elegantni srpski oficiri podjednako kao i vojnici na štakama, tifusari i oboleli od gangrene pevaju "O, Srbijo, mila mati".

Pošto se oporavila, srpska vojska na Krfu i Vidu je svake nedelje posle molitve u crkvi izvodila umetnički program. Jedna od glavnih tačaka bila je "O, Srbijo, mila mati". Odatle ju je orkestar Kraljeve garde pod upravom Stanislava Biničkog predstavio Francuskoj, gde se svirala uz "Marseljezu" i srpsku himnu "Bože pravde", izazivajući oduševljenje slušalaca. Orkestar je sa tim repertoarom izazvao ista osećanja i u Rumuniji, gde je gostovao odmah posle rata. Pesmu "Srbiji" su sa velikim uspehom izvodili i srpski đaci u Francuskoj, zajedno sa himnom "Bože pravde", "Hej, trubaču, s bujne Drine", "Rado ide Srbin u vojnike", "Domovini" i "Brankovo kolo".

Prestolonaslednik Aleksandar

Neka srpska narodna kola su sa posela, svadbi, vašara, krštenja i regrutovanja krenula u salone vladara, ali i u rovove, sa vojnicima. Veliki ljudi Srbije, naučnici, umetnici, komandanti, kraljevi i predsednici, imali su i svoja omiljena narodna kola.

Tako je kralj Aleksandar Karađorđević najviše voleo "Šumadijsko kolo", vojvoda Stepa Stepanović "Čačanku", heroj Beograda u Prvom svetskom ratu major Dragutin Gavrilović dobio je "Gavrilovićevo kolo", a ratnici Timočke divizije u Prvom svetskom ratu "Hajduk Veljkovo kolo". Tamo gde su bili Užičani i Drinska divizija orilo se "Užičko", a gde su Mačvani, "Mačvansko kolo". Vojvođani su igrali bećarac. Srpska vojska je imala i sopstvena kola, "Oficirsko", "Vojničko", "Kaplarsko". Na Krfu, posle vojnih vežbi, uhvatili bi se vojnici u "Kolubarsko kolo", a Grci i Francuzi na Krfu čudili su se brzom okrepljenju srpskih vojnika: "Čim su malo ojačali, Srbi su počeli da pevaju i igraju."

Solunski ratnik Milorad Jevtić, jedan od malo preživelih od čuvenih 1.300 kaplara, sećao se: "Kada se malo oporavimo, onda se sakupimo oko logorske vatre i pevamo, malo setno, a malo radosno, jer uskoro ćemo krenuti u Srbiju da povratimo slobodu svome narodu. Setimo se Cerske bitke, a frula, gitara i harmonika krenu 'Mačvansko kolo'."
Niko nije igrao kolo tako zaneseno kao kaplari, "gvozdeni srpski vojnici", kako su ih zvali. Oni su imali i svoje kolo, čvrsto i toliko žustro, da je podsećalo na vojnički egzercir. Igrale su neumorno cokule umesto opanaka sve do kraja, koji bi obavezno začinilo "Sokolsko kolo". Ono se uz pesme južnoslovenskih naroda naročito rado vilo u vojnim logorima Solunske doline kada su, udruženi u Jugoslovensku dobrovoljačku diviziju pristigli Srbi iz celoga sveta, Crnogorci, Slovenci, Hrvati, Česi, Slovaci.

ZABRANJENO KOLO

Posle pobede u Prvom svetskom ratu, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je u Solunu priredio bal na kome su zvanice bili komandanti svih savezničkih armija i članovi njihovih vlada, ugledni naučnici i umetnici, orkestri armija. Bal je budući kralj buduće Jugoslavije otvorio tako što je poveo "Kraljevo kolo". Novinari su sa divljenjem izveštavali kako nijedan dvorski bal u Evropi nije bio tako neobičan i veličanstven kao ovaj oficirski bal u Solunu, a sa naročitim poštovanjem su pisali o elegantnoj igri Aleksandra.

Posle Drugog svetskog rata, neke srpske pesme i kola su bila zabranjena, a pre svih "Kraljevsko kolo". Ipak, muzičari bi uspevali da doskoče vlastima svirajući "Srbijanku", sve dok režimske sudije ne bi primetile da je, zapravo, reč o samo jednoj verziji kola kralja Aleksandra. Tada bi bilo neprilika, jer je "Kraljevo kolo" isuviše podsećalo na pobednički rat koji su Srbi vodili pod krunisanima glavama i njihovim vojvodama.

Italijan za "solunce"

Solunska ratna priča nadahnula je i strane umetnike. Tako je Napolitanac Dionisio de Sarno - San Đorđo komponovao jedno od najlepših srpskih kola, "Solunsko". On je još od 1893. u Beogradu radio kao profesor muzike i sekretar Italijanskog poslanstva. Pre toga je radio u Kotoru, gde je za dramu kneza Nikole Petrovića "Balkanska carica" napisao muziku, pa je delo izvođeno u Nemačkoj i Rusiji. "Solunsko kolo" je posvetio Srpskoj gimnaziji u Solunu, uplićući vešto šumadijske i italijanske melodije.

Cigani virtuozi

Dok su se vojni muzičari često mučili da se prisete ili pronađu note nekih narodnih kola, dotle su Cigani vojnici, koje je imao svaki srpski puk u Prvom svetskom ratu, odmah odsvirali svako, napamet, bez poznavanja ijedne note. Malo se zna da su ovi tamnoputi srpski vojnici izmislili kasnije poznato "Kukunješte", "Čubursko kolo", "Zavrzlamu", "Čarlamu"...

vesti online

G o o g l e

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13756

Rađanje srpskih himni (12): Duh slovenskih dedova

Nikola Prvi Petrović vladao je Crnom Gorom ravno pedeset osam godina, kao knez i kao kralj. Kada je izbio Prvi svetski rat, stao je na stranu Srbije i saveznika, ali je već 1916. posle kapitulacije Crne Gore pred Austrougarskom otišao u izgnanstvo.

Stihovima podelio Crnogorce: Nikola Prvi Petrović je autor pesme "Onamo, namo"

Jedno vreme je proveo u Italiji, potom otišao u Francusku, gde je i umro, pet godina kasnije. U međuvremenu je Narodna skupština u Podgorici novembra 1918. godine proglasila ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom, bez ijednog glasa protiv. Odlučeno je da život nastave zajednički pod kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem, koji je bio crnogorski zet, suprug Nikoline kćeri kneginje Zorke.

Tom prilikom pevala se srpska himna "Bože pravde" iako su Crnogorci imali bar dve svoje, zvaničnu i narodnu. Ova druga je izašla iz pera prvog crnogorskog kralja iz roda Petrovića.

NEPOŽELJNI STIHOVI

Još 1864. srpski pesnik Jovan Sundečić je, tada sekretar kneza Nikole, ispevao pesmu "Ubavoj nam Crnoj Gori", nadahnut melodijom himne svetom Savi "Uskliknimo s ljubavlju". Ovu pesmu je za hor doterao Anton Šulc, vođa pevačkog društva "Jedinstvo" iz Kotora, i sa njim pesmu prvi put javno izveo oktobra 1870. godine u Cetinjskoj čitaonici.

Posle toga, crnogorski vladar je Sundečićevu pesmu proglasio državnom himnom. Tri godine ranije, i sam Nikola Petrović je u žaru i poletu mladosti ispevao vitešku pesmu koja će se kao zov vojne trube zaoriti sa crnogorski planina, i otuda kao himna svih Srba razliti se do Jadrana i do Dunava, odatle do slovenskih zemalja, i dalje, u ostalu Evropu. Nazvana prema prvim stihovima "Onamo, 'namo", pesma dalje glasi: "Onamo, 'namo, za brda ona, govore da je razoren dvor mojega cara. Onamo, vele, bio je negda junački zbor. Onamo, 'namo, da viđu Prizren, ta to je moje, doma ću doć'! Starina mila tamo me zove, tu moram jednom oružan poć'. Onamo, 'namo sa razvalina dvorova carskih vragu ću reć': S ognjišta milog bježi mi, kugo, zajam ti moram vraćati već!". Pevao je dalje crnogorski knez o svetim Dečanima, o srpskim poljima - bojnim poljima, da "pogažen konjma klikuje Jug: "Upomoć, đeco! Upomoć sinci! Svetit' me starca svet vam je dug! ... Onamo, 'namo, Milošev, kažu, prebiva grob. Onamo! Pokoj dobiću duši kad Srbin više ne bude rob".

Kapelnik vojne muzike na Cetinju Franjo Vimer je u motive jedne pesme o italijanskom ujedinitelju Garibaldiju uklopio kneževe stihove. Sa "Ovamo, 'namo" je kralj Nikola vodio crnogorsku vojsku u balkanske ratove, u pobede. Ova pesma je postala himna narodne stranke, najstarije partije u Crnoj Gori, a zbog "provokativnog" teksta, kojim je zaslužila i naziv srpske Marseljeze, i pored nekoliko pokušaja nikada nije postala zvanična himna Crne Gore.

Uzalud preti ponor pakla: Na Drugom zasedanju Avnoja predstavljena nova himna

Kada je slovenački sveštenik, pesnik i istoričar Samuel Tomašik otišao u posetu Pragu, našao se zgrožen time što se nemački jezik češće čuo na ulicama češke prestonice nego češki.

U svoj dnevnik je tada zapisao sledeće: "U matici Pragu, biseru zapadnoslovenskog sveta, koji će biti izgubljen u Nemačkom moru, šta čeka moja draga domovina, Slovačka, koja gleda u Prag kao duhovnog vaspitača? Uznemiren tom mišlju, setio sam se stare poljske pesme Poljska nije nestala dogod mi živimo. Ta poznata melodija je izazvala da moje srce izbaci Hej, Slovaci, naš slovački jezik još živi... Otrčao sam u svoju sobu, zapalio sveću i napisao tri verzije u moj dnevnik. Pesma je završena u trenutku...".

Bilo je to 1834. godine. Tomašik je kasnije izmenio stihove i promenio naslov u "Hej, Sloveni", kako bi pozvao sve Slovene na borbu za slobodu. Pesma se zaista proširila na sve slovenske zemlje. Štampala se u magazinima i kalendarima i pevala na političkim skupovima, postajući nezvanična himna panslovenskog pokreta, popularnog među rodoljubima širom Austrougarske koju su zvali "tamnica naroda". Podizanje spomenika slovenačkom pesniku France Prešernu 1905. u Ljubljani slavila je masa ljudi pevanjem "Hej, Sloveni".

Njena popularnost se uvećala kada je usvojena kao zvanična himna Sokolskog društva. Sokolstvo je osnovano u Češkoj kao društvo za telesno vaspitanje. Bila je to jaka organizacija ne samo sportska, nego i panslovenska. Hrvatski i slovenački "sokoli" u Austrougarskoj slovili su za najljuće neprijatelje Habsburgovca. Kada su se u vreme Velikog rata našli u redovima okupatorske vojske, masovno su se predavali Rusima i stupali u dobrovoljce srpske vojske.

U isto nevreme, često su je Česi i Slovaci slobodarskog duha, na silu uterani u austrougarske uniforme, pevali na bojištima kako bi skrenuli pažnju na sebe i pokazali se ko su, i tako izbegli bratsko krvoproliće. Na žalost, događalo se i to da su se uz istu pesmu drugi Česi i Slovaci klali sa slovenskom braćom Srbima i Rusima. Pesma se sa njima proširila po Balkanu i Rusiji.

IZNUĐENO REŠENJE

Samuel Tomašik

Posle sloma Kraljevine Jugoslavije 1941. u napadu Sila Osovine, partizani predvođeni Josipom Brozom Titom su odbacili himnu međuratne Jugoslavije. Iako se ona sastojala iz srpske, hrvatske i slovenačke pesme, isuviše je podsećala na kraljevinu, pa je usvojena "Hej, Sloveni" sa stihovima koji glase: "Hej, Sloveni, jošte živi duh naših dedova, dok za narod srce bije njihovih sinova. Živi, živi duh slovenski, živeće vekov'ma! Zalud preti ponor pakla, zalud vatra groma! Nek se sada i nad nama burom sve raznese. Stena puca, dub se lama, zemlja nek se trese! Mi stojimo postojano kano klisurine, proklet bio izdajica svoje domovine!".

Prvi put se čula na Prvom i Drugom zasedanju Antifašističkog veća nove Jugoslavije (AVNOJ), zakonodavnog tela partizanskog pokreta. Ipak, komunistička Jugoslavija nije imala zvaničnu himnu sve do 1977, kada je potraga za boljim kandidatima konačno napuštena, a "Hej, Sloveni" usvojena kao državna himna. Po raspadu SFRJ zadržala se u skraćenoj Jugoslaviji koju su sačinjavale Srbija i Crna Gora, a kada je i Crna Gora 2006. proglasila nezavisnost, "Hej, Sloveni" je kao himna i zvanično otišla u istoriju.

Austrijanac pogrešio

Iz Prvog svetskog rata je u vezi sa crnogorskom ratničkom himnom vezana i sledeća anegdota. Od Kobarida ka Italiji maršira austrougarski puk. Svi pevaju "Onamo, 'namo". Pukovnik Austrijanac poziva posilnog i traži da vojnici još jednom ponove "tu divnu pesmu". Ali, poručnik mu prilazi i kaže da je to srpska pesma. Razočaran, pukovnik zabranjuje pevanje... Vojnici ovoga austrougarskog puka bili su Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Bosanci, Hercegovci.

Zbunili vaterpoliste

Crnogorska budišnica "Onamo 'namo" našla se 2006. godine pred skupštinom Srbije i Crne Gore kao predlog za zvaničnu himnu zajedničke države, ali predlog nije izglasan. Tri godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Rimu na vaterpolo utakmici između Crne Gore i Kine greškom je kao crnogorska državna himna puštena "Onamo, 'namo". Crna Gora je u to vreme već pet godina za himnu imala često menjanu i prerađivanu narodnu pesmu "Oj, svijetla majska zoro".

vesti online

Janja · **Pridružio se:** 22 Jun 2011, 11:18 **Postovi:** 13756

Portorikanka peva "Bože pravde"

Samira Parilja, koja se proslavila pevajući pesme Zvezdinih navijača, ponovo pušta kristalni glas "u čast srpskih braće i sestara". Ovog puta, zapevala je srpski himnu iz sveg glasa.

Peva i rastura: Samira Parilja

Poslušajte anđeoski glas ove devojke, koja za sada, iz nama nepoznatih razloga, mnogo voli Srbij

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=qIPIHDF--u0[/youv]

vesti online

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Востани Сербие

Востани Сербије, такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду) била је химна Устаничке Србије. Написао ју је Доситеј Обрадовић током Првог српског устанка. Ова позната родољубива химна је била потенцијални кандидат за химну Србије, која је требало да замени Хеј Словени. Востани Сербије има три музичке верзије које су писали Варткес Баронијан, З. Вауда и Љ. Манасијевић

Востани Сербие! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Босна Сестра твоја на тебе гледа
и не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога
Од којег теби иде помоћ многа.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Херцегова земља и Чернаја Гора
Далеке државе и острови мора -
сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=2Y5pRQz_k9o[/youv]

wikipedia

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Химна Краљевине Југославије

Химна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије је била састављена од три песме: Боже правде која је пре настанка заједничке државе била химна Краљевине Србије, а данас је химна Републике Србије и бивша химна Републике Српске, Лепа наша домовино која је данас химна Хрватске и Напред заставо славе (сло: Naprej zastava slave) која је некада била химна Словеније, а данас је свечана песма Војске Словеније.

Никада није била званично, законом, проглашена за химну државе и није постојао званично дефинисан текст. Једино правило, које је било дефинисано, односило се на редослед извођења свечаних песама сва три народа, односно (од 1929.) све три јужно-словенска племена која су чинила југословенски народ.

Химна је сачињена од 4 строфе, од којих су прва и четврта узете из песме Боже правде, друга из песме Лепа наша домовино, а трећа из песме Напред заставо славе. У неким приликама интониране су све три свечане песме у целости, а понекад и по две строфе од сваке песмe

Боже правде, ти што спасе,
од пропасти до сад нас!
Чуј и од сад наше гласе
и одсад нам буди спас!

Lijepa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave djedovino,
Da bi vazda sretna bila!

Naprej zastava slave,
na boj junaška kri,
za blagor očetnjave
naj puška govori!

Боже спаси, Боже храни,
нашег Краља и наш род!
Краља Петра, Боже храни, (Краљ' Ал'ксандра, Боже, храни,)
моли ти се сав наш род!

Четврта строфа је на, де-факто, српском уз напомену да може да се пева и на осталим дијалектима тадашњег српскохрватског као и на словеначком језику.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=zGTgAYWEFw0[/youv]

wikipedia

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43528

Хеј, Словени

Хеј, Словени је била химна СФРЈ од 1945. до 1992. са верзијама на српско-хрватском, словеначком и македонском језику. Формирањем Савезне Републике Југославије, Хеј, Словени је постала химна те државе, а касније и химна СЦГ.

Такође је била званична химна Словачке током Другог светског рата. Данас није у службеној употреби

Хеј, Словаци

Песму је написао словачки свештеник, песник и историчар Само Томашик док је био у посети Прагу 1834. Он је био револтиран због тога што се немачки језик чешће чуо на улицама Прага од чешког. Томашик је записао у свој дневник:

У матици Прагу, бисеру западнословенског света, који ће бити изгубљен у Немачком мору, шта чека моја драга домовина, Словачка, која гледа у Праг као духовног васпитача? Узнемирен том мишљу, сетио сам се старе пољске песме Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Пољска није нестала догод ми живимо). Та позната мелодија је изазвала да моје срце избаци Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Хеј, Словаци, наш словачки језик још живи)... Отрчао сам у своју собу, запалио свећу и написао три верзије у мој дневник. Песма је завршена у тренутку. (Дневник Сама Томашика, недеља, 2. новембар 1834.)

Пан-словенска химна

Томашик је ускоро изменио стихове да би укључио све Словене и Хеј, Словени је постала врло позната песма која је подржавала пан-словенски национализам и пан-словенска осећања, посебно у словенским земљама којима је владала Аустрија. Музика је компонована за Свесловенски конгрес у Прагу 1848. Песма је штампана у бројним магазинима и календарима и певала се на политичким скуповима, постајући незванична химна пан-словенског покрета.

Њена популарност се наставила увећавати када је усвојена као званична химна Соколског друштва, који је заснован на пан-словенским идеалима и био је активан широм Аустроугарске. 1905, подизање споменика словеначком песнику Франце Прешерну у Љубљани је слављено од стране велике масе људи певањем Хеј, Словени. Током Првог светског рата, песму су често користили словенски војници са супротстављених страна да разговарају заједничким националним осећањима и да избегну проливање крви. Многи словеначки и хрватски припадници Соколског покрета који су били регрутовани у аустроугарску војску су се добровољно предавали српским и руским војницима и често су прелазили на њихову страну. Песма се са њима проширила по Балкану и Русији и остала је популарна у међуратном периоду.
Словачка химна

У Словачкој, песма Хеј, Словаци је сматрана за незваничну химну Словака кроз модерну историју, посебно у временима револуција. Иако је након Првог светског рата песма „Nad Tatrou sa blýska“ постала званична словачка химна у Чехословачкој и опет 1993. у независној Словачкој, песма се још увек сматра као друга химна од стране многих (углавном фашиста). Она је била званична химна Словачке током Другог светског рата.
Југославија

1941, Силе Осовине су напале Краљевину Југославију и победили је у краткотрајном Априлском рату. Пошто је међуратна химна, која се састојала из химни Срба (Боже правде), Хрвата (Лијепа наша домовино) и Словенаца (Напред, заставо славе), имала много референци на краља и краљевство, антиројалистички партизани предвођени Јосипом Брозом Титом су одлучили да је одбаце и усвоје Хеј, Словени. Песма је певана и на Првом и Другом заседању АВНОЈа, законодавног тела партизанског покрета и постепено је постајала сматрана за националну химну нове Југославије.

Стара химна је званично напуштена након ослобођења 1945, али нова химна није била званично усвојена. Било је више покушаја да се промовишу нове, више „југословенске“ песме као национална химна (попут „Свечане песме“ Мире Алечковић и Николе Херцигоње или „Химне ФНРЈ“ Чедомира Миндеровића), али ниједна није добила већу подршку јавности и „Хеј Словени“ се наставила (незванично) користити. Законом о употреби грба, заставе и химне СФРЈ од 22. априла 1977. формално је уређен статус химне „Хеј Словени“ када је озваничена њена привремена употреба док Скупштина СФРЈ не утврди нову химну. Тек 1988. године, посебним амандманом на савезни устав, „Хеј Словени“ постаје званична химна СФР Југославије.
Србија и Црна Гора

Након распада СФРЈ током 1991-92, када су само Србија и Црна Гора остале у федерацији, Хеј, Словени је настављена да се користи као званична химна Савезне Републике Југославије. Држави је 2003. промењено име у Србија и Црна Гора и очекивало се да ће бити усвојена нова химна, али пошто није донет споразум око националних симбола, Хеј, Словени је остала химна државне заједнице.

Мешавина црногорске химне „Ој, свијетла мајска зоро“ и српске „Боже правде“ је предложена, али овај покушај је био одбијен након приговора Српске народне странке и Социјалистичке народне партије који су питали за став вођа Српске православне цркве.

Пошто је Црна Гора постала независна 2006, ово питање је решено и „Хеј, Словени“ није више кориштена као званична химна држава наследница.

Стихови

Hej, Sloveni

Hej Sloveni, jošte živi
duh vaših dedova.
Dok za narod srce bije
njihovih sinova.

Živi, živi duh slovenski
živjeće vjekov'ma.
Zalud preti ponor pakla,
zalud vatra groma.

Nek se sada i nad nama
burom sve raznese.
Stena puca, dub se lama
zemlja nek se trese.

Mi stojimo postojano
kano klisurine.
Proklet bio izdajica
svoje domovine.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=QdXeHGp62VI[/youv]

wikipedia

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ

10. августа 1872. године приликом прославе пунолетства кнеза Милана Обреновића и његовог ступања на престо Србије, одржан је комад с певањем “Маркова сабља”. У оквиру представе отпевана је песма “Боже правде”.Песма се допала кнезу Милану и присутнима те је искоришћена приликом проглашења Кнежевине Србије за Краљевину Србију и кнеза Милана за краља фебруара 1882. Од тога дана песма “Боже правде” извођена је у свечаним и празничним приликама као званична химна Србије. Уз мање измене, песма је наџивела бројне династичке и друштвене промене у Србији, па се и данас изводи као химна Републике Србије.
Кнежевић Милан Обреновић, наследник убијеног Михаила, једва је 1872. дочекао пунолетство како би се ослободио намесништва и сео на српски трон. За те две важне прилике наручио је позоришни комад у коме би се кроз кратак преглед крваве српске историје величала његова династија. Обратио се Јовану Ђорђевићу, писцу и управнику Народног позоришта у Београду, иначе великом поборнику монархије. И сам славољубив, писац је одмах прионуо на посао. Убрзо је могао свечано да представи грандиозан комад “Маркова сабља”. У завршној сцени на позорницу је, уз Краљевића Марка и његову сабљу, ослободитељицу намученог народа, извео и вилу Равијојлу да најави хор народа громким повицима: “Ближи се, ближи, то срећно време. Бачено семе брзо сазрева. Ево, чуј!” Иза позорнице се зачула весела музика, а за њом је грунуо “сав народ” песмом: “Боже правде, ти што спасе, од пропасти до сад нас”. Те августовске вечери Србија је добила своју прву химну, али то још нико није знао.

Првобитна верзија песме гласи:

Боже правде

Боже правде, ти што спасе
Од пропасти досад нас,
Чуј и одсад наше гласе
И одсад нам буди спас!

Моћном руком води, брани
Будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
Српског краља, српски род!

Сложи српску браћу драгу
На свак дичан, славни рад:
Слога биће пораз врагу,
А најјачи Српству град!

Нек на Српства блиста грани
Братске слоге златан плод,
Боже, спаси, Боже, храни,
Српског краља, српски род!
Нек на српско ведро чело
Твог не падне гнева гром,
Благослови Србу село,
Поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани,
К победи му води ход,
Боже, спаси, Боже, храни
Српског краља, српски род!

Из мрачнога сину гроба,
Српске круне нови сјај,
Настало је ново доба –
Нову срећу, Боже, дај!

Краљевину српску брани,
Петвековне борбе плод,
Српског краља, Боже, храни,
Моли ти се српски род!

Када се мајским превратом 1903. угасила династија Обреновића, нови краљ Петар Карађорђевић намеравао је да замени много тога, па и ово државно обележје.Петру Карађорђевићу се ниједна композиција није допала, без успеха су прошли конкурси у којима су учествовали многи познати песници, одбијен је и велики Алекса Шантић (“Божена поља земље ове”). Тако је све до 1909. Србија била без химне. На Петровдан те године краљ Петар је славио 65. рођендан и одлучио – “Боже правде” ће остати званична химна Краљевине Србије, а краљ је свом народу дипломатски показао пут: заједно, јединствено и демократски.
У старој химни само је завршетак преправљен у “Краља Петра Боже храни, моли ти се српски род”. Са овом песмом Срби су отишли најпре у Балканске ратове, онда и у Први светски рат и из њега изашли као победници, али је почетак мира и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца означио крај државе Србије и њене химне.
1918. године, када је настала троимена краљевина с Петром Карађорђевићем као заједничким сувереном Срба, Хрвата и Словенаца, састављена је и одговарајућа химна, у ствари потпуно сачињена од српске, хрватске и словеначке химне. “Боже правде” имала је носећу улогу, а они спорни стихови још једном су промењени: уместо краља Петра, који је умро 1921. певало се “нашег краља” а уместо “српски род” – наш род. “Према томе, најнаглашенији стих је гласио: “Боже спаси, Боже храни нашег Краља и наш род”.
Нестанком Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. са историјске позорнице нестала је и модификована национална српско-хрватско-словеначка химна,а замениће је химна “Хеј Словени”.
Милован Витезовић, књижевник: И Боже правде и Хеј Словени су биле привремене химне и тако су толико и опстале. За Боже правде знамо да је препев и компилација аустријске царске химне коју је Јозеф Хајдн компоновао за цара Јозефа II, која је почињала са: “Боже чувај, Боже спаси нашег цара царски дом”… у Хрватској верзији позива се бог да чува краља “Хрватског нам чувај краља и његов царски дом.”

Уставом Републике Србије утврђено је: Република Србија има свој грб, заставу и химну; грб Републике Србије користи се као Велики грб и као Мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава; химна Републике Србије јесте свечана песма „Боже правде”; Народна скупштина донела је 2009. године Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том закону, грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини); стандарта је Државна застава квадратног облика коју користе председник Републике и председник Народне скупштине.

Химна Републике Србије јесте свечана песма „Боже правде” Јована Ђорђевића, на музику словенца Даворина Јенка.

Текст химне гласи:

„Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

pravoslavlje

Luna.* · **Poslato:** 07 Nov 2012, 18:21

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=92fBnrfv_rk[/youv]

Luna.* · **Poslato:** 27 Nov 2012, 22:12

BOZE PRAVDE

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=jiLuXpFc7NE[/youv]

Luna.* · **Poslato:** 06 Dec 2012, 23:17

BOŽE PRAVDE

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=ZAzsxKWeb4Q[/youv]

Forum Srbija

Srpska himna

Ko je OnLine