Tradicionalna muzika

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=cWZj4Irqkdk[/youv]

G o o g l e

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=usOW5aM77WY[/youv]

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=3JZcsUOb32o[/youv]

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=Jg_DPF3HEMY[/youv]

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

FOLKLORNA MUZIKA

Folklorna muzika (muzički folklor, narodna muzika), produkt muzičke tradicije koja se razvila usmenom predajom.

Tradiciju odlikuju:

kontinuitet koji povezuje sadašnjost s proslošću;
variranje koje nastaje stvaralačkim impulsom pojedinaca ili skupine i
selekcija zajednice koja odabire jedan ili više oblika u kojima ta muzika dalje živi.

Pojam folklorna odnosi se i na ostvarenje sto ih je, iz rudimentarnih pocetaka, razvila zajednica pod uticajem popularne ili umetnicke muzike, kao i na dela pojedinih kompozitora koja je zajednica primila u svoju nezapisanu zivu tradiciju. Adaptacije i promene koje zajednicu stvara na takvim zapisanim kompozicijama daju tim delima folklorni karakter i pretvaraju ih u folklornu muziku. Stoga u folklornu muiku ne ide dela koja je zajednica, doduse, prihvatila, ali im je zadrzala oblik istovetan izvornom kompozitorovom zapisu". Takvu je definiciju utvrdila VII konferencija Medjunarodnog veca za folklornu muziku (International Folk Music Council — IFMC) 1954. u Sao Paolu (Brazil).

Iznesenoj definiciji nedostaje veoma vazan faktor tradicije: ustrajnost i postojanost u zadrzavanju postojecih starinskih oblika tzv. perseveracija, sto naprimer ...pokazuju napevi mnogih pesama, koji su uz nove tekstove zadrzali starinske melodije. Posebno valja istaci funkciju folklorne muzike u zivotu u zivotu i obicajima odredjene drustvene zajednice. Nosioci te muzike, vestiji ali i prosecni pevaci i sviraci, izvode je redovno samo iz vlastitih razloga ili zbog potrebe uze drustvene zajednice kojoj pripadaju. Radi cvrsce medjusobne povezanosti seoskog stanovnistva i manjih urbanih naselja u tim se sredinama folklorna muzika zivlje gaji i razvija nego u velikim gradovima. To, medjutim ne znaci da je folklorna muzika vezana samo za mala mesta.

Rezultati savremene etnomuzikologije pokazuju velike razlike u folklornoj muzici pojedinih geografskih podrucja i upucuju na njenu ocitu povezanost za odredjene zone, za muzicko-folklorna podrucja kao i za razlicite slojeve folklorne gradje u takvim podrucjima. Proucavanjem tih pojava uocava se kako se pojmove folklorna ili narodna muzika ne sme poistovetiti sa nacionalnom muzikom. Dok folklorna muzika ostaje u vecini slucajeva vezana za vece ili manje regije dela nacionalne muzike mogu istovremeno obuhvatiti obelezja iz nekoliko razlicitih muzicko-folklornih podrucja...

Prvi jaci interes za folklornu muziku pobudila je romantika pa se vec i od pocetka XIX veka, a ponegde i ranije, intezivno prikupljaju i obelodanjuju folklorne melodije. Engleski antikvar J. W. Tomas (1846) prvi je upotrebio rec folk i lore kao slozenicu i termin za "skup narodnih obicaja, predaja i verovanja."

Muzička enciklopedija

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

SRPSKA TRADICIONALNA MUZIKA

Negde duboko u vekovima na izvoru srpskog naroda potekla je i pesma. Pevalo se u svim prilikama, naročito pri radu. Pesme su nastajale tako što bi začele u nekoj duši a kasnije nastavljale svoj život putujući od grla do grla, od srca do srca... menjajući se polako i prolazeći kroz mnoge unutarnje šake dobijale su svoj besprekoran i plemenito prost oblik pun sažetog i koncentrovanog emotivnog položaja duše jednog naroda. Ovakav vid narodne pesme javlja se u svim delovima sveta, ali poseban i atmosferski jedinstven oblik narodne pesme javlja se u dušama naroda posejanim na poljima Balkana. Pre svega misli se na zemlje Bosne, Herceg Bosne, Crne Gore, Srbije, Makedonije i Bugarske. Slovenski duh oseća se u pesmama mnogih krajeva... zahvaljujući nepristupačnosti i zabačenosti sela u kojima je živeo i radio prost narod neke pesme su se do danas očuvale netaknute i nepromenjene.

Neki etnomuzikolozi smatraju da neke pesme, što sama njihova sadržina kaže, datiraju čak iz vremena mnogo pre pokrštavanja Srba i drugih južnih Slovena. Pesme često pevaju o paganskim obredima i o običajima koji su se u nekim oblicima u Srpskom narodu održali do danas. U gradskoj muzici duboke tragove ostavile su mnoge kulturne vojske koje su marširale pod ovim nebom, ipak kratka i jaka emotivna snaga u rečima pesme dala je osnovnu prepoznatljivu crtu... onu koja potvrđuje balkansku dušu koja peva tačno iz srca. Poetika južnoslovenske duše najbolje i najjasnije vidljiva je u tradicionalnim pesmama... česte teme su ropstvo, junaštvo, zabranjena ljubav, plač majke sestre ili ljube za sinom bratom, draganom, koji je u ropstvu ili je poginuo u boju... postoje i običajne i obredne pesme... koje pevaju o žetvi, mobi, prelu... o igranju i pevanju...

Šarolikost pesama je velika, svaki kraj ima svoj karakterističan napev, čak i tematiku i ritam. Klijanjem i listanjem pravoslavnog Hrišćanstva u tekstove pesama dospevaju i duhovne teme, mada se češće samo pominju imena Gospoda Isusa Hristosa, Bogorodice i svetitelja... a da je tematika pesme zapravo nešto drugo. Ukorenjivanje velikih Hrišćanskih praznika rodilo je u narodu Vaskršnje, Božićne, Lazaričke i druge pesme...

Jednostavnu prostodušnu pesmu prate isti takvi instrumenti. U Srpskom i ostalim bratskim narodima svako muziciranje zove se svirka. Najčešće se sreću jedan ili dva svirača ređe nekoliko... u gradovima su se pod uticajem orijenta okupljali mali sastavi tzv. čalgije posebno u južnim krajevima... Svirači su sami izrađivali instrumente i temperovali ih odprilike po sluhu, a kada bi svirali zajedno koristili bi dva približno ista instrumenta. Neki majstori znali su da ustanove neki standard tzv. kalup i pravili po njemu instrumente stalno usavršavajući kalup.

Instrumenti koji su najviše svirani su svirale (frula, svirka), gajde, dvojanke, dvojnice koje su zajedno sa guslama karakteristične za ovo podneblje. U nekim krajevima sviraju se razni oblici tambura, pretpostavlja se da su se odomaćile nakon dolaska sa istoka. Po nekima proširile su se po Balkanu iz Vizantije, a po nekima dolaskom i ulaskom Turaka. Nekada je najomiljenija tambura u narodu bila tambura samica iz porodice dugovratih tambura. U Srba i drugih balkanskih naroda javlja se u više oblika i naziva. Šargija, dangubica, ćitelija, samica, saz, srodni su instrumenti u raznim krajevima sa različitim načinom štimovanja i brojem žica. Tambure su ipak ređe svirane od gusala i aerofonih instrumenta. Na jugu su bile veoma popularne, odakle su migracijom stanovništva odomaćene u raznim krajevima.

Na jugu zapravo na području Kosova i Metohije pastiri su svirali na kavalima, koji su veoma zastupljeni i u Makedoniji i Bugarskoj.

Od ostalih instrumenata narod je voleo da svira i pravi diple, ćemane, gusle, lejke, klanete, cevare, šupeljke, duduke (frule)... Od udaračkih instrumenata najomiljeniji su goč (tapan), daira, tarabuka, def...

Na jugu osetan je uticaj orijentalne kulture, kako u sviranju tako i u pevanju. Na zapadu pak specifično za Balkan pevaju se pesme u sekundama, groktalice, rozgalice...

U Srbiji karakteristično je grleno pevanje. Postoje pesme koje se pevaju na glas (jako prodorno), i pesme na bas.

Zahvaljujući etnomuzikolozima i svima koji su snimili i zapisali pesme i svirke od autentičnih narodnih pevača i svirača, danas je najveći broj pesama sačuvan i opet se sa buđenjem nacionalne svesti, koja je u određenim političkim periodima bila pomućena, ponovo prenosi sa kolena na koleno. Sretna okolnost je što uticaj Zapada i tvrde harmonizacije nije bio toliko jak, te se velik broj pesama sačuvao u svom izvornom modalnom obliku. Sigurno i srećni zaostatak u mnogim progresima faktor je kome treba zahvaliti što usmena tradicija nije izumrla i pesma kao predanje u nekim krajevima živi i danas... žudnja za modernim tekovinama dovela je do toga da mnoge evropske zemlje izgube dosta od izvorišta svoje muzike. Mnoga iskušenja i teška prošlost naroda Balkana dovela je do očuvanja duha zajednice i učinila balkanske zemlje možda najvećim čuvarima tradicionalne svirke i pesme.

vikipedia

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

SRPSKA IZVORNA MUZIKA

"Na nekadašnjem selu skoro da nije bilo čoveka koji ne peva, što se vidi i po tome što se pevalo uvek, bez obzira na namenu odnosno značaj prilike u kojoj se to čini (svečana prilika ili pripada svakodnevnom životu). Narodnu pesmu stvara anonimni pojedinac, ali najčešće ne kao neku u potpunosti novu tvorevinu, već u skladu sa postojećom tradicijom. Prenoseći se usmenim putem, vremenom ona postaje kolektivna tvorevina, pa tako i njena svojina. Sa prenošenjem od jednog do drugog pevača, pesma se delimično menja i na taj način dolazi do stvaranja sličnih pesama — varijanata. U svetu pesama postoji i selekcija, tako da neke pesme zauvek nestaju iz narodne prakse. Postoje razni razlozi za ovu pojavu, kako oni iz domena muzike, kad jedne pesme potiskuju druge, tako i oni vanmuzički, kao što je to npr. nestanak obreda ili posla uz koji se pevaju neke pesme. (... )

S obzirom da se u narodnoj praksi pesme ne kazuju, već isključivo pevaju, što je konstatovao još Vuk Karadžić, svaka narodna pesma predstavlja svojevrsnu zajednicu melodije i teksta. Svojim zajedničkim izvođenjem, melodija i tekst su u pevanju vezani tako čvrsto, da ih čak i najsposobniji narodni pevači teško mogu da razdvoje i interpretiraju odvojeno. Inače, tekst se u pesmi javlja kao veoma značajan element, posmatrano kako sa aspekta svoga sadržaja, tako i sa aspekta konstruktivne uloge koju ima u pesmi. (... )

Kao važan problem, kada je u pitanju istraživanje instrumentalne tradicije, ističe se uloga instrumenta u čovekovom životu, jer se odnos čoveka prema instrumentu menjao i razvijao srazmerno sopstvenom razvitku. U ovome se vidi sličnost sa narodnim pevanjem koje se razvijalo od nečega i nije bilo pevanje u pravom smislu reči (jer je pripadalo obredu), do pevanja kakvim ga najčešće shvatamo. Muzički instrument je prvobitno bio nešto što bi se moglo nazvati zvučnim oruđem, jer se na njemu nije sviralo, već su se proizvodili razni zvuci i šumovi, sa ciljem da se pospeši komunikacija čoveka sa višim silama kojima je određeni obred bio posvećen. Sledeća faza razvoja instrumentalne muzike se odnosila na instrument kao signalno sredstvo. Poslednja i moglo bi se reći najnaprednija faza razvoja instrumenata je kad on postaje muzička sprava u pravom smislu reči, a melodija ideal kojem se teži. U našoj narodnoj muzici instrumenti se uglavnom nalaze u ovoj poslednjoj fazi, tako da je njihova svirka strogo namenska, vezana za neku konkretnu priliku (svadbu, slavu, žetvu, rabadžijanje), ili još češće za narodnu igru".

Marija Mara Jovičić

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

REFREN U NARODNOM PEVANJU — OD OBREDA DO ZABAVE

Refren je veoma česta i važna osobina narodnog pevanja. Kao osnovu za sagledavanje problema refrena u obzir su uzeti muzički primeri sa teritorija Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, ali sa željom da se iznađu i neke opšte zakonitosti u vezi sa ovom karakteristikom pevanja, koje važe i za pevanja drugih naroda sveta. Iz tog razloga knjiga je pokušaj da se utvrdi šta je to uopšte refren i kako se on "definiše" u narodnoj i naučnoj praksi (poglavlje: Pojam i "definisanje" refrena u našoj narodnoj i naučnoj praksi). Posebna pažnja posvećena je refrenu sa aspekta njegove uloge u razvoju samog pevanja, sa tvrdnjom da on predstavlja jedan od najznačajnijih elemenata toga razvoja (poglavlje: Razvoj narodnog pevanja posmatran kroz pojavu refrena). Raznim oblicima refrena i njihovoj konstruktivnoj ulozi u pevanju ova knjiga se takođe ozbiljno bavi, s tim što uspostavlja i određenu terminologiju, koja je proistekla iz nekoliko njegovih osobina: uloga refrena u pesmi, njegovo mesto u melopoetskoj celini, ali i neke njegove specifičnosti (poglavlje: Refren kao sredstvo oblikovanja narodne pesme). Da refren može da bude svojevrsna šifra u pesmi kojom se "obeležava" njena melodija, svedoči veliki broj primera, kako onih najstarijih — obrednih, gde je imao važnu ulogu u "komunikaciji" sa višim silama, tako i u novijim, gde služi kao nešto po čemu se "prepoznaje" pesma (poglavlje: Tak'a arija voj da se rekne / Refren kao muzička odrednica pesme). Između tzv. govornog jezika i nekih oblika refrena mogu se zapaziti izvesne analogije, izražene u korišćenju nekih reči (poglavlje: Ej, more, bre / Da li je refren u pevanju ponekad isto što i uzrečica u govoru?). Veza refrena i igre u pesmama uz igru takođe je jedno od pitanja koje svedoči o značaju refrena u narodnoj tradicionalnoj praksi, (poglavlje: Ovako se biber tuca / Postoji li pojava u narodnoj igri koja predstavlja pandan refrenu?). Iako po mišljenju mnogih stručnjaka različitih profila tzv. novokomponovana narodna muzika i nije narodna, s obzirom na to da ne zadovoljava odavno postavljene kriterijume kao što su: anonimnost nastanka, usmeno prenošenje i dr., njoj je — tačnije novokomponovanoj pesmi kao njenom najčešćem obliku — u ovoj knjizi takođe posvećena dužna pažnja. Razlog za to leži u pojavi refrena u ovoj vrsti muzike i višestrukom značaju koji on za nju ima. Ovog puta, kao posebno zanimljiva, istaknuta je uloga refrena kao svojevrsnog sredstva komercijalizacije, s obzirom na činjenicu da je kao tipičan vid masovne kulture ova muzika postala svojevrsna roba (poglavlje: Dobar refren prodaje pesmu / Refren u novokomponovanoj narodnoj muzici). Iako nesumnjivo veoma značajan za narodno pevanje, refren nije prisutan u svim njegovim vidovima. Tako se npr. on ne javlja u narativnim pesmama (balade i epske pesme), za šta bi se kao osnovni razlog mogao istaci taj da refren ima osobinu da "zaustavlja radnju", što niukoliko ne odgovara njihovom "karakteru". Iz tog razloga u ovim pesmama ne sreće se ni ponavljanje, a ni neki drugi oblici "rada sa tekstom", što je npr. karakteristično za narodne pesme, naročito one novijeg porekla

profesor Dimitrije Golemovic
narodnostvaralastvo

Luna.* · **Poslato:** 26 Jul 2012, 20:07

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=diZp688Zhaw[/youv]

Luna.* · **Poslato:** 26 Jul 2012, 20:08

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=RBAkN8I8-zs[/youv]

Forum Srbija

Tradicionalna muzika

Ko je OnLine