Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Tamo daleko - Krf i Vido
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=393&t=19787
Stranica 3 od 3

Autoru:  Luna.* [ 11 Nov 2012, 12:00 ]
Tema posta:  Re: Tamo daleko - Krf i Vido

Sećanje na srpske žrtve Prvog svetskog rata, Nikolić na Krfu

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava u čitavom svetu, danas će u Srbiji biti prvi put obeležen kao državni praznik, odavanjem počasti i polaganjem venaca na spomen obeležja u znak sećanja na sve nevino stradale žrtve .

Slika

S obzirom na to da 11. novembar pada u nedelju, ponedeljak , 12. novembar će biti neradni dan.

Dan primirja najavljen je juče sa Kalemegdana, sa Savske terase Beogradske tvrđave, odakle su pripadnici počasne jedinice Garde Vojske Srbije ispalili počasnih deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Povodom Dana primirja, predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovaće danas komemorativnoj svečanosti na ostrvu Vido i posetiti Srpsku kuću na Krfu, posvećenu boravku srpskih trupa na tom grčkom ostrvu tokom Prvog svetskog rata.

Nikolić će prvo na ostrvu Vido prisustvovati komemorativnoj ceremoniji u Memorijalnom centru i položiti venac u "plavu grobnicu", odnosno u Jonsko more, u koje su spuštani posmrtni ostaci srpskih vojnika.

Nikolić je juče na vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu odao počast srpskim vojnicima povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Nakon intoniranja srpske i grčke himne i minuta ćutanja Nikolić je na groblju, gde je sahranjeno preko 20.000 savezničkih vojnika, uključujući 8.500 Srba, položio venac na kojem je pisalo: "Slavom ovenčanim precima" i zapalio sveće.


Na "putu smrti", kroz Albaniju, ostalo više od 240.000 Srba
Posle brilijantnih pobeda nad austrougarsko-nemačkom vojskom tokom 1914. i 1915. godine, srpska vojska i deo naroda su počeli povlačenje pred vojno nadmoćnijim neprijateljem.

Prebacujući se po snegu i ledu preko vrleti Albanije, gde ih je lokalno stanovništvo dočekivalo mržnjom i plotunima, gladni i iznemogli stradalnici hrlili su ka Grčkoj.

Prve kolone Srba zakoračile su na Krf 18. januara 1916. godine, a došli su, dugo čekanim, savezničkim brodovima iz albanske luke Valone, odakle će do 21. februara biti prebačeno ukupno 151.828 vojnika i civila.

Mnogi iz duge kolone stradalnika, međutim, nisu dočekali spas - na "putu smrti" ih je ostalo više od 240.000.

Dolaskom na Krf, koji su Srbi nazvali "ostrvo spasa", nisu prestala umiranja - smrt je dnevno kosila oko 300 ljudi.

Zbog velikog umiranja, Srbi su, osim u grčkoj zemlji, bili sahranjivani i u "plavoj grobnici", odnosno potapani u Jonsko more, a računa se da je na 27 vojničkih grobalja na ostrvu Krfu, na ostrvu Vido i u moru sahranjeno više od 10.000 srpskih vojnika i regruta.

Na Vidu je 1936. godine podignut veliki mauzolej kosturnica, u kojoj leže kosti srpskih vojnika sa Vida i vojničkih grobova iz osam savezničkih logora sa Krfa.


Povodom praznika premijer Ivica Dačić danas će predvoditi delegaciju Vlade Srbije i položiti vence na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.

Ambasadori zemalja Komonvelta, SAD, Rusije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja u Srbiji, takođe, će obeležiti ovaj praznik u Beogradu prigodnim govorima i polaganjem venaca na grobove boraca palih u Prvom svetskom ratu.

Ove godine svečanost povodom ovog dana za sve zemlje Komonvelta - Kanadu, Australiju, Britaniju, Indiju i druge, organizovaće ambasada Kanade, a komemoracija će se održati na Groblju palih boraca Komonvelta.

Vence će položiti ambasade Australije, Velike Britanije, Kipra, Indije, Nigerije, Poljske, Francuske, SAD kao i Počasnog konzulata Šri Lanke, saopštila je ambasada Kanade.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položiće venac na spomen obeležju Srpskom ratniku ispred Gradske biblioteke u Lazarevcu, a načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković će, u svojstvu izaslanika predsednika Srbije, položiti venac na Grob neznanom junaku na Avali.

Izaslanik Vlade Srbije, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Dragi Vidojević, predvodiće ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti kraj Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu (kompleks Novog groblja).

Centralna državna ceremonija kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu predstavlja čin odavanja počasti svim pripadnicima oružanih snaga i civilima nevino postradalim tokom Prvog svetskog rata.

Ona se svrstava u red najznačajnijih ceremonija koje će toga dana u isto vreme, u svim glavnim gradovima država-pobednica u Prvom svetskom ratu, biti održane u čast godišnjice velikog istorijskog događaja.

Prisustvo najviših diplomatskih i vojno-diplomatskih predstavnika država-saveznica i država-protivnica Srbije u Prvom svetskom ratu simbolično ukazuje na potrebu očuvanja dostojanstvenog sećanja, ali i afirmacije pomirenja i saradnje kao osnova za dalje unapređenje bilateralnih odnosa Srbije i država-učesnica u tom oružanom sukobu.

Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković, u 11 sati predvodiće ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u okviru kompleksa Srpskog vojnog groblja u Bitolju u Makedoniji.

Toj ceremoniji prisustvovaće i 50 najboljih kadeta Vojne akademije i studenata Kriminalističko-policijske akademije koji će se, od 10. do 12. novembra 2012. godine, nalaziti na nagradnom studijskom putovanju tokom koga će obići najznačajnije srpske vojne memorijale i mesta stradanja u Makedoniji.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra u 11.00 časova u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine u 11.00 časova kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

TRV

Autoru:  Luna.* [ 21 Nov 2012, 10:59 ]
Tema posta:  Re: Tamo daleko - Krf i Vido

Mesec dana umiranja



Piše: Vladan Dinić
Očajna Srpska vojska, iscrpljena teškim marševima, glađu, boleštinama i stalnim borbama, bukvalno zaglavljena u albanskim močvarama, blatu i tresetu podno albanskih planina, tu na dohvat mora i ostrva – na dohvat spasa, iščekivala je da se saveznici nekako dogovore.
Zaglibljeni u raskvašenom terenu, dnevno su se topili čitavi srpski pukovi i nestajali iz brojnog stanja, a premoreni, iznemoćali i izgladneli vojnici vukli su se i bukvalno gušili u blatu.
Njihove zaglavljene noge nisu više slušale volju. Marševalo se samo pet do šest kilometara dnevno. Trećepozivcima 4. puka trebalo je punih sedam dana (od 7. do 15. januara da savladaju maršrutu od 60-tak kilometara - od reke Maće (južno od Lješa) do Drača.
Zavladala je kolera, napali tifus i dizenterija. Iznemogli i bolesni srpski vojnici, pomodreli od studeni, i ranjenici, prekriveni krvlju i blatom, preživljavali su svoje poslednje dane.
Odbačena od saveznika, prepuštena samoj sebi, Srbija se uzdala još jedino u Rusiju. Prestolonaslednik Aleksandar 16. decembra upućuje apel (O br. 25579) ruskom caru Nikolaju Drugom, kojim ga preklinje da učini nešto kako bi spasio Srpsku vojsku od sigurne propasti:
"...Sa nadom i uverenjem, da će se moja vojska u Primorju Jadranskome snabdeti i reorganizovati na miru, pomoću, obećanom od Saveznika, ja sam je preveo ovamo preko Albanskih i Crnogorskih planina. Ne našavši ništa od onoga ovde, što joj treba da se izdržava i reorganizuje, ona stoji danas pred najžalosnijim svršetkom...Ja se nadam da će ovaj moj apel naći odziva kod Vašeg Imperatorskog Veličanstva...da će intervenisati kod saveznika, da spase Srpsku vojsku od katastrofe, koju nije zaslužila a koja predstoji.”
I, konačno, nakon višednevnih iščekivanja i tumaranja Srpske vojske od Skadra do Lješa, od Medove do Drača, od nemila do nedraga (a pod ultimatumom Ruskog Cara) da će, ukoliko saveznici ne pomognu hrabroj Srpskoj vojsci i odmah ne počnu sa njenom evakuacijom, Rusija raskinuti savez sa Antantom i sklopiti separatni mir sa Nemačkom, usledili su konkretni potezi.
Francuska je rešila da se efikasnije angažuje bez obzira na ugovor sa Italijom koji joj je do tada vezivao ruke. Međutim, i operativni dogovori saveznika, oko toga, na koji način, odakle, i gde transportovati Srpsku vojsku radi reorganizacije, tekli su vrlo sporo, uz česte izmene dogovorenih planova.
Tek 22. decembra izviđačka vojna misija, na čelu sa generalom Piaronom de Mondezirom, pristiže u Medovu sa osnovnim zadatkom da sagleda šta je ostalo od Srpske vojske, u kakvom je stanju i da proceni da li se na nju može dalje računati i ima li uopšte vajde da se ona reorganizuje. “Mi upravljamo svoje oči i ruke Francuskoj, radite od nas šta hoćete”, bio je rezime naše političke i vojne moći i nemoći u tom trenutku, poslednja iskra nade da nas još jedino Francuska može spasiti.
Na osnovu izveštaja, ocene i predloga misije francuskog generala Mondezira da se Srpskoj vojsci pomogne i da se ona reorganizuje negde u Francuskoj, ili Grčkoj, general Luj Furnije 26. decembra izdaje odobrenje da se Srpska vojska ukrca u Medovi i Draču, a da će iskrcna stanica biti severna Afrika. Ova nepreciznost oko mesta iskrcavanja ubrzo će ponovo postati predmet dužih usaglašavanja među saveznicima, čemu treba dodati i činjenicu da su već nakon prvog transporta Italijani doveli u pitanje i mesto ukrcavanja i time još više iskomplikovali situaciju. Sve to skupa dovešće do izmena početnog plana u ključnom trenutku našeg izbavljenja, što će Srpsku vojsku koštati velikih žrtava. A te žrtve mogu se sagledati sabiranjem grobova duž maršrute od Drača do Valone i svih onih koji su svoje kosti ostavili na Krfu, Vidu i u Plavoj grobnici. Nikada se neće saznati tačan pa ni približan njihov broj jer se ove dodatne žrtve nikada nisu izbrojile ali se procene kreću na nekoliko desetina hiljada umrlih.
Postupajući, u međuvremenu, po odobrenju generala Furnijea, Vrhovna komanda Srpske vojske izdala je 31. decembra naređenje za prikupljanje i ešaloniranje trupa prema medovskom i dračkom pristaništu i 4. januara sačinila raspored ukrcavanja jedinica u ovim lukama. Za to vreme u Brindizi su doplovile francuske oklopne krstarice Žile Mišel (“Jules Michalet”) i Viktor Igo i tri transportna broda, spremni da preuzmu prve transporte naših vojnika sa albanskih obala i prevezu ih u Bizertu, ali nisu naišli na odgovarajuću saradnju italijanske flote.
Komandant Trupa novih oblasti izdao je 31. decembra naređenje br. 11391 da se Kombinovani odredi Vardarska divizija prvog poziva, ne čekajući smenu na položajima, odmah krenu ka Draču i spreme za ukrcavanje u brodove. Naređenjem Vrhovne komande O. br. 26376 od 3. januara u Komisiju za ukrcavanje u medovskom pristaništu, koja je imala “neograničeno pravo u svim pitanjima koja se odnose na ukrcavanje trupa” određeni su pukovnici Milivoje Zečević i Milan Nedić i major Svetislav Milosavljević (komandant prihvatnog logora kod Lješa), a za ukrcavanje u dračkoj luci pukovnik Dragutin Kušaković, konjički potpukovnik Antonije Antić i major Aleksandar Pešić (komandant raštbulskog logora). Za obezbeđenje ukrcavanja u Medovi određena je Treća armija, a u Draču Timočka vojska. U logoru je prema ovom naređenju moralo u svakom momentu biti najmanje 4000 vojnika.
Prvi transport Srpske vojske ukrcan je u Draču 6. januara. Izgledalo je da je mukama srpskog vojnika došao kraj. Ali, italijanska komanda istoga dana uspostavlja zahtev saveznicima da se promeni mesto ukrcavanja i predlažu da to bude Valona. Nešto zbog nepodesnosti i slabih kapaciteta luka (niskog gaza za tako velike brodove), nešto zbog ugroženosti medovske i dračke luke od austrijske pomorske flote koja je sa dve krstarice 12. januara napala transportne brodove u Draču, ali i sa kopnenih pravaca koji su ostali nebranjeni zbog kapitulacije Crnogorske vojske, nešto zbog nevičnosti naših starešina da bolje organizuju ukrcavanje, a ponajviše zbog sabotiranja italijanske komande (kapriciozni kapetan Lenjani je 14. januara ukrcao samo deo planiranog transporta a 21. januara prekinuo ukrcavanje i na obalu vratio već ukrcane vojnike) – saveznički plan evakuacije doveden je u pitanje u najtežem trenutku po srpskog vojnika.
Transporti su sporo odmicali, a na lađe se dugo čekalo. Evakuacija se odužila. Predsednik komisije za ukrcavanje u Draču pukovnik Kušaković 13. januara jadikuje Vrhovnoj komandi:
"...Sa transportom trupa iz Drača ide vrlo sporo...Ako se produži sa ovakvom sporošću, ono se ne može završiti ni za godinu dana."
Ovaj plan pokazao se kao neodrživo rešenje naročito onog momenta kada je 13. januara Austro-ugarska vojska ušla u Cetinje. Prvobitni plan evakuacije s toga je morao biti hitno izmenjen. Istoga dana iz Medove su obustavljeni svi pomorski transporti trupa. A kada je 21. januara Crnogorska vojska kapitulirala, bitno se izmenila celokupna vojna situacija u albanskom priobalju. Kopneni putni pravac od Bara ka Skadru i Medovi ostao nebranjen a pomorski od Boke ka Draču otvoren i ugrožen. Od toga dana u Medovu više nije pristigla nikakva pošiljka da ne bi pala u ruke neprijatelju. Iz ove luke samo su još u dva navrata (19. i 23. januara) isplovili brodovi natovareni izbeglicama i iznemoglim, bolesnim i ranjenim.
Novim planom evakuacije, koji su saveznici počeli pripremati odmah po ukrcavanju prvog transporta (datum donošenja plana poklapa se sa pomenutim zahtevom Italije da se promeni mesto ukrcavanja, a pripremna naređenja savezničkim snagama za njegovu realizaciju usledila su već nakon dva dana), odustaje se od Medove i Drača kao rizičnih i neuslovnih mesta za ukrcavanje. Odlukom saveznika po novom planu od Srpske vojske se traži da se iz prikupljenih reona trupe usmere i odmaršuju suvim do Valone koja se sada određuje kao mesto ukrcavanja. Istim planom Krf se prvi put pominje kao mesto iskrcavanja jer su, odmah nakon upućivanja prvog transporta u Bizertu, srpska vlada i prestolonaslednik Aleksandar uporno insistirali da se izmeni saveznički plan u pogledu mesta iskrcavanja tako da je to bio i svojevrsni odgovor saveznika na taj energičan zahtev.
Pripremnim naređenjima za realizaciju novog plana od 8. januara regulisano je da snage 6. puka afričkih lovaca (konjica Kolonijalnih francuskih trupa) iz Bizerte 11. januara okupiraju Krf i tamo stvore osnovicu za iskrcavanje (Grčka se o tome neće pitati), da se deo francuskih pomorskih snaga sa Dardanela uputi za Solun i u njegovom zaleđu uspostavi mostobran.
U sastav kolonijalnih trupa koje je uputila u severnu Afrku, Francuska je formirala Korpus zuava sastavljen od domorodačkog stanovništva koje je bilo u službi vojnika i na položajima podoficirskog ranga. Ove jedinice bile su uoči Prvog svetskog rata stacionirane u posebnoj korpusnoj oblasti u Alžiru. Osim toga i u formaciji svake kolonijalne divizije postojao je po jedan puk zuava.
Italiji je ovim planom nametnuto da preuzme ulogu zaštitnice marševskih kolona kroz Albaniju, Engleskoj da na Krf doturi potrebnu opremu za logore i vojsku, Francuskoj da preuzme komandovanje nad ukrcavanjem i da osigurava pomorski transport na relaciji Drač - Valona i odbranu konvoja od Valone do Krfa za šta je angažovano odeljenje torpiljera iz Bizerte. Vrhovnoj komandi Srpske vojske naređeno je da organizuje marš suvim za Valonu, sprovede sve potrebne pripreme urednog i organizovanog ukrcavanja u brodove i izvrši izviđanje Krfa.
U Komisiju za ukrcavanje u Valoni određeni su: pukovnik Danilo Kalafatović, major Milorad Petrović i artiljerijski major Pantelija đukić a za komandanta logora u Arti određen je major Milorad Petrović.
Jasno je, dakle, da je ovako brza promena savezničkog početnog plana u kritičnom trenutku, bila posledica njihove nesloge i loše procene situacije, a iza njegove propasti stajala je neodlučnost saveznika da realnosti pruže energičniji odgovor.
Jasno je i da se naša vojska, dakle, u severnu Afriku nije uputila u ambijentu opšte bežanije, neplanski, svojevoljnim odlukama pojedinih komandanata, niti da tamo sede skrštenih ruku, već po planu saveznika i prema naredbi Vrhovne komande.
o Kolone živih kostura
Novi plan ni u čemu nije uvažavao stanje u kome se nalazi Srpska vojska. Za srpske trupe on je značio dodatni napor i dodatne žrtve, jer je u nemogućim uslovima živim leševima na izmaku volje i snage, tebalo da maršuju dodatnih 150 - 200 kilometara, a nametnut je i problem evakuacije stoke. Iako će ova odluka saveznika skupo koštati Srpsku vojsku, već iscrpljenu jednoipomesečnim maršem, boleštinama i glađu, imponovala je saveznička odlučnost da konačno reše agoniju jedne vojske.
Na Krfu će, kao direktna posledica takve odluke, biti lečeno 28000 vojnika od kojih će na ostrvu spasa zauvek ostati između 10 i 12 hiljada, a procenjuje se da je isto toliko ostalo na krvavom maršu između Drača i Valone. Prema podacima francuske komisije za prevoženje, na Krf dovedeno 138691 vojnika, a ostalo je u životu 133846 vojnika iz čega proizilazi da je umrlo 4745 vojnika.
Sa Krfa za Solun, prema evidenciji francuske misije za prevoženje brodovima, transportovano je 110718 vojnika.
Treba istaći da tačan broj umrlih na Krfu nije ustanovljen jer u početku nije bila uspostavljena evidencija o umrlim. Kasnije je evidentirano samo 4845 umrlih što se donekle poklapa sa navedenim podacima i računicom, ali su iznete procene i zaokruženi podaci daleko tačniji.
Prvi ešalon te duge kolone smrti (Moravska divizija 1. poziva iz sastava Trupa Nove oblasti) ukrcan je u Valoni u velike francuske lađe 28. januara.
Ako se ima u vidu da je glavnina Srpske vojske pristigla na Jadransko primorje od 16. do 20. decembra, da je za ukrcavanje jedinica za Tunis (iz Drača, Medove i Valone) utrošeno aktivnih 10 dana – od 6. do 16. januara, za marš trupa suvim od Drača do Valone 9 dana - od 19 do 28. januara, a da je za transport trupa iz Valone za Krf utrošeno 22 dana – od 28. januara do 19. februara, prostom računicom dolazimo do zaključka da je Srpska vojska zbog lošeg prihvata i izmene plana saveznika izgubila od 29 do 33 dana – okruglo mesec dana. A to je mesec dana umiranja! Da je prihvat srpskih trupa bio pravovremen i dobro organizovan, celokupna Srpska vojska bila bi na Krfu mesec dana ranije a broj umrlih bio bi smanjen za više od polovine, jer je smrt narastala progresivno.


OD DRAČA I VALONE DO BIZERTE, KRFA I SOLUNA

Postoji više podataka o tome koliko je vojnika prevezeno sa obala Albanije. Jedan od najverodostojnijih je podatak kojim je raspolagala francuska misija koja je rukovodila prevozom i podatke prikupljala na licu mesta. U daljim analizama prihvatićemo ove podatke kao najpouzdanije.
Sledeći podatke navedenog izvora, proizilazi da se sa obala Albanije tokom operacije od 7. januara do 19. februara iskrcalo se ukupno 154454 vojnika. Od toga je prevezeno: na Krf 138691 ljudi, u Bizertu oko 10763 vojnika, na Korziku 3000, u Francusku 2000. Navedenom broju treba dodati i deo trupa (odred pukovnika Vasića) koji se kroz Makedoniju probio u Solun - 3631 vonik.
Treba imati u vidu i da su u Albaniji ostali samo delovi nekih jedinica u selu Driziša na Vojuši radi čuvanja i ishrane stoke i kompletna Konjička divizija kojoj su saveznici još 19. januara obustavili svaki pokret. Ona je bila prikupljena na reci Vojuši sa 1500 ljudi i 16500 konja, a postupno se prebacivala iz Albanije sve do 5. aprila, kada je Albaniju napustila i Komisija za ukrcavanje u Valoni.
Kad i ove brojeve saberemo dolazimo do podatka da je Srpska vojska, nakon golgote kroz koju je prošla, uspela da sačuva i na sigurno dovede kontigent od 159585 vojnika.


Svedok

Autoru:  Luna.* [ 22 Dec 2012, 19:16 ]
Tema posta:  Re: Tamo daleko - Krf i Vido

Gde cveta limun žut

Ima nekoliko mesta i istorijskih događaja koje Srbi smatraju svojim svetinjama. Većina svedoči o srpskoj patnji. Tu se na mnoštvu krstova nalaze imena srpskih predaka koji su kroz vekove nesebično žrtvovali svoje živote braneći čast i otadžbinu. O tome govore tiho i sa poštovanjem. Jedno od tih mesta je grčko ostrvo Krf.


Slika


Ostrvo Krf ili Kerkira, kako ga Grci zovu, dobilo je ime po nimfi Kerkiri, prema grčkoj mitologiji kćeri rečnog Boga Asopa, koju je oteo Posejdon. U Homerovoj "Odiseji" može se pročitati da je Odisej na ovom ostrvu našao utočište na kraju svojih lutanja i da je bio ugošćen od kralja Alkinosa i njegove kćeri Nausike. Tako kaže legenda.
U XX veku, tokom Prvog svetskog rata, ovo ostrvo je u svoja nedra primilo bezmalo ceo jedan narod. Njegovu vojsku, kralja, političko rukovodstvo, intelektualnu elitu. Rečju, sve što simbolički predstavlja jednu zemlju.


Slika

Slika


Sarajevski atentat bio je povod da Austrougarska 28. jula 1914. objavi rat Srbiji i time započne Prvi svetski rat. U prvoj godini rata, Srbi se uspešno suprotstavljaju vojno nadmoćnom neprijatelju. U avgustu 1914, pod vođstvom generala Stepe Stepanovića, srpska vojska je u bici na Ceru odnela pobedu. Još jednom decembra 1914, pod vođstvom generala Živojina Mišića u legendarnoj Kolubarskoj bici, Srbi uspevaju da potuku austrougarsku vojnu silu. Do jeseni 1915. zavladalo je ratno zatišje, nakon koga su austrougarska balkanska armija i 11. nemačka armija pod vođstvom generala Makenzena pokrenuli do tada najveću ofanzivu i primorali srpsku vojsku da se povuče ka južnoj Srbiji.


Slika

Slika

Slika


Kada je 15. oktobra 1915. bugarska vojska bez objave rata napala Srbiju, vojni i državni vrh suočio se s teškom odlukom da izvrši povlačenje preko Albanije do obale Jadrana, gde bi ih dočekali Saveznici. Tu je planirano da se srpska vojska oporavi i posle toga priključi saveznicima na Solunskom frontu. Prve kolone krenule su krajem novembra 1915. put Albanije. Sa vojskom i narodom su se rame uz rame našli kralj, vlada, diplomatski kor i intelektualna elita. Posle više od mesec dana teškog marša, probijajući se kroz albanske planine po jakoj zimi, stigli su do jadranskih luka Skadra, Drača i Valone.


Slika

Slika

Krajem januara 1916. saveznički brodovi počinju da prevoze izmorene Srbe na grčko ostrvo Krf. Smatra se da je na ovo ostrvo pristiglo preko 150.000 srpskih vojnika i civila. Dolaskom na Krf srpskoj golgoti još se nije nazirao kraj. Iscrpljenost, glad, dugotrajni marševi po velikoj hladnoći, kao i bolesti, uzimali su svoj danak. Najteži bolesnici prebacivani su na obližnje ostrvo Vido, gde su saveznici oformili improvizovanu bolnicu. Iznemogli i bolesni, Srbi su masovno umirali. U nemogućnosti da budu sahranjeni na kopnu, morali su ih polagati u plave dubine Jonskog mora – "Plavu grobnicu". Smatra se da je na ovaj način u more položeno preko pet hiljada Srba. Iz pijeteta i poštovanja prema preminulim srpskim junacima, grčki ribari narednih pedeset godina nisu izlovljavali ribu na ovom području.

Zahvaljujući blagoj klimi i redovnim obrocima koje su obezbedili Saveznici, srpska vojska je ubrzo počela da se oporavlja. Na ostrvu je počela da funkcioniše država u malom. Zgrada krfskog teatra pretvorena je u srpski parlament. Počela su da funkcionišu ministarstva, sud, okružna komanda, narodno pozorište. Krfska crkva svetog Nikolaja ustupljena je srpskim sveštenicima za bogosluženje. Za decu se osnivaju osnovna škola i gimnazija. Osnovana je štamparija. Tu svoja dela stvaraju umni ljudi toga doba: Branislav Nušić, Milutin Bojić, Slobodan Jovanović, Rastko Petrović, Nikolaj Velimirović i mnogi drugi. Igraju se pozorišne predstave. Ostvaruju se mnogobrojni brakovi sa Krfljankama i stvaraju se neraskidiva prijateljstva sa stanovnicima ovog ostrva.


Slika

Ipak, pogled Srba često odluta negde ka morskoj pučini i začuje se setna pesma: "Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija". Ovako vaskrsla srpska vojska u aprilu 1916. počinje da se priključuje savezničkoj armadi gde učestvuje u proboju Solunskog fronta i nezadrživo juriša u oslobodilački pohod ka svojoj domovini. Na Solunskom groblju Zejtinlik će kao sećanje ostati polje belih krstova sa imenima srpskih ratnika.
U znak sećanja na ostrvu Vido ostaće beli mauzolej kosturnica na čijim su zidovima ispisana imena onih koji su zauvek ostali tu, u plavim morskim dubinama daleko od svoje rodne grude. U gradu Krfu, u spomen ovoj golgoti svedočiće Srpska kuća-muzej. Srbi su, odlazeći, sa sobom u srcu poneli uspomenu opevanu u pesmi "Plava grobnica", Milutina Bojića.
Ako vas put nanese na ostrvo Krf, tu "gde cveta limun žut", izdvojte tren i bacite pogled ka ostrvu Vido. Bacite pogled na plave dubine Jonskog mora. A ovde će Srbin, znajući da stoji na svetom mestu, tiho izgovoriti ime svoga dede.


Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.
Iz pesme "PLAVA GROBNICA" Milutina Bojića (1892–1917)


Jat revija

Autoru:  Andjela [ 01 Avg 2013, 13:01 ]
Tema posta:  Re: Tamo daleko - Krf i Vido

Где цвета лимун жут (Цео филм)


[youv]http://www.youtube.com/watch?v=MzjqdWokdlM[/youv]

Autoru:  Luna.* [ 11 Okt 2013, 11:10 ]
Tema posta:  Re: Tamo daleko - Krf i Vido

Večna Srbija u plavoj grobnici

Obeležena godišnjica iskrcavanja srpske vojske: Cela jedna Srbija položena je bez imena u plavi grob

Slika

OVDE je Srbija umirala, ovde zato Srbija treba da se seća, a tu treba i da živi za sve one koji su za nju umrli. Da više nikada ne žrtvujemo svoju decu, da počnemo konačno da ubiramo plodove sopstvene krvi. Hoćemo da se vratimo u društvo iz kojeg smo pod drugim imenom izbačeni i gde će ponovo da se čuje „Živela Srbija!

Ovo je u četvrtak povodom obeležavanja godišnjice iskrcavanja srpske vojske na grčka ostrva Krf i Vido u Prvom svetskom ratu ispred Mauzoleja srpskim junacima rekao predsednik Vlade Ivica Dačić. On je podsetio na to da su albanska golgota i boravak Srba na Krfu i Vidu od 1916. do 1918. godine utkani u kolektivnu svest našeg naroda kao „razdoblje bezmalo antičke tragičnosti, nesebičnog junaštva i humanosti“.

- Čuvajući duboko u sebi luču slobode i nacionalnog ponosa neporažena srpska vojska i deo izbeglog civilnog stanovništva našli su utočište u prijateljskoj Grčkoj - naglasio je premijer. - Svaki dolazak na Krf i Vido za nas iz Srbije je opelo. Više od 10.000 ljudi leži ovde u kosturnicama i u plavoj grobnici. Ovde je, kako je neko rekao, najbolji deo Srbije - večna Srbija.

Dačić je kazao da je na Krfu i Vidu cela nacija doživela vrhunac svoje golgote i početak vaskrsenja, čiju je cenu platila krvlju i suzama. On je pozvao na večno sećanje na slavne srpske žrtve i ali i na prijateljstvo grčkog i srpskog naroda.

- Cela jedna Srbija položena je bez imena u plavi grob. Posle pobedničkog rata, posle svih ovih žrtava stvorena je nova država, uzeto je novo ime, pravljena je nova istorija i skoro devedeset godina Srbije ove nije bilo. Čak je i ovaj spomenik na Vidu podigla Jugoslavija“.

Komemoraciji na Krfu pored, premijera, prisustvovali su i ministar kulture Ivan Tasovac, gradonačelnik Krfa, predstavnici srpske i grčke crkve, grčke vojske i policije.

NA KRF KAO NA HODOČAŠĆE

UČEŠĆE u Prvom svetskom ratu i pobedu Srbija je platila sa više od milion mrtvih i sa gubitkom polovine muškog stanovništa. Premijer Dačić podsetio je i na to da svaki peti vojnik od ukupno 750.000, koliko ih je pošlo u rat, uspeo da dođe do Krfa.

- Ovde na Krfu, na Vidu i u moru koje je duboko koliko i Atlantski okean, sahranjena je čitava jedna izmučena nacija. Čuvari hrišćanskih vrata ovde su našli mir i odavde su krenuli kući. Dolazak na Krf zato je za svakog Srbina svojevrsno hodočašće i dužnost - kazao je Dačić.

novosti

Stranica 3 od 3 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/