Ekonomija

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Ekonomisti kritikuju potez Vlade

Država se zadužila još milijardu dolara

Srbija je na inostranom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara, saopštio je juče premijer Mirko Cvetković. Tražnja investitora je bila dvostruko veća od ponude, a kako je ocenio premijer, to je “istorijski događaj za našu zemlju”

Mirko Cvetković, Draginja Đurić (Banka Intesa) i Robert Mandel

Evroobveznice su desetogodišnje, a prodate su sa godišnjom kamatom od 7,25 odsto. - Velika zainteresovanost za srpske evroobveznice, i to u vreme nepovoljnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, pokazala je da postoji poverenje finansijskih investitora u Srbiju i njenu perspektivu - rekao je premijer.

Značaj prodaje evroobveznica je, prema njegovim rečima, i u tome što država dobija dugoročne izvore finansiranja budžeta.

Za ekonomiste prodaja evroobveznica ima svoje i dobre i loše strane.

- Dvostruko veća tražnja od ponude je očekivana, naročito ako se ima u vidu visina kamatne stope, a to je presudno, a ne poverenje u srpsku ekonomiju. Događaj jeste istorijski, pošto je Srbija izašla na evropsko tržište kapitala. Dobili smo dugoročne izvore finansiranja budžeta, za razliku od pre kada su u Srbiji emitovane obveznice na kraći rok - kaže za “Blic” Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Razlog za preveliki optimizam i nema jer, kako kaže naš sagovornik, reč je o dugu, a ne o poklonu. Takođe i vraćanje milijarde je skupo, a ujedno se zadužujemo i povećavamo spoljni dug.

Isti stav ima i Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
- Visoka kamatna stopa je odraz niskog kreditnog rejtinga zemlje, a što smo se zadužili milijardu je znak da imamo relativno velike potrebe za inostranim sredstvima kako bismo pokrili rupe u budžetu.

Dobro je da imamo više izvora finansiranja deficita, da se uzima kapital u inostranstvu, a ne na domaćem tržištu, jer se time ostavlja više novca za kreditiranje privrede ovde - kaže za “Blic” Vučković.

I tvorac evra i nobelovac Robert Mandel nedavno je upozorio da nije dobra ideja zaduživati se u stranoj valuti.

- Ali, ako su ovdašnje vlasti već namerile da emituju takve hartije od vrednosti, onda je najbolje da tržištu prvo kao test ponude malu emisiju i tako naprave eksperiment. Da jednostavno vide kakvo je interesovanje. Koliko će se sve to zaista isplatiti na kraju, zavisiće od kursa dinara - procenio je ovaj ekonomista.

Blic

G o o g l e

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Ulagači gube novac čekajući brže usvajanje propisa

Trgovinski lanci izbegavaju Srbiju zbog loših zakona

Sa usvajanjem podzakonskih akata, bez kojih često nije moguće nastaviti investiciju ili dovesti novog ulagača, u Srbiji se u proseku kasni 260 dana. Bez tih nižih propisa koji detaljnije uređuju uslove poslovanja, pojedini zakoni ne mogu da se primene u punoj meri i po nekoliko godina. Razloge za to mnogi vide u lenjosti ili nedostatku kadrova u ministarstvima, ali i u lobiranju u Vladi za interese različitih kompanija ili sektora.

Hard diskonti doneli bi pravu konkurenciju u trgovini: Lanac „Lidl“

Američka kompanija „Continental Wind Partners“ (CWP) u Kovinu je uložila 3,5 miliona evra kao pripremu za izgradnju vetroparka, ali ukupnu investiciju od 470 miliona evra ne može da nastavi sve dok Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku ne donese dva neophodna podzakonska akta. Rok, doduše, još nije istekao i predviđen je za kraj ove godine, ali Ana Brnabić koja radi na Zakonu o energetici i projektu USAID-a, zbog dosadašnje prakse strahuje da bi prolongiranja moglo da bude.

- Zakon o energetici je u suštini dobar, ali se bez podzakonskih akata ne može primeniti. Neophodni propisi se odnose na uslove finansiranja i bez njih nijedna banka ne bi kreditirala CWP. Kompanija bi morala da stopira ozbiljnu investiciju, a već je uložila veliki novac - kaže Brnabićeva za „Blic“ Mark Krendal, predsednik te kompanije, kaže za „Blic“ da je pred njima najskuplji deo procesa, dobijanje dozvola, ali ih neće tražiti sve dok se ne usvoje podzakonska akta.

- Ako bi usvajanje bilo odloženo za pola godine, početak izgradnje bismo pomerili sa septembra 2012. na jun 2013. Upravni odbor bi ponovo razmotrio projekat jer bismo veoma teško pružili objašnjenje zbog čega sredstva CWP ne bismo preusmerili u Rumuniju koja vodi bolju politiku prema investitorima - kaže Krendal za „Blic“.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj navode i primer Zakona o trgovini koji je stupio na snagu 5. avgusta prošle godine, a gde je od 11 podzakonskih propisa, Ministarstvo trgovine ove godine usvojilo samo dva.

- U Srbiji zato još uvek nema očekivane konkurencije u sektoru trgovine i ne dolaze takozvani hard diskonti, koji imaju niže marže i predstavljaju prvu ozbiljnu konkurenciju postojećim trgovinskim lancima - kaže Jelena Bojović, programski direktor NALED-a.
Nemački „Lidl“ je registrovao firmu u Srbiji u januaru ove godine, ali od tada nije bilo reči o daljoj investiciji. Na pitanje da li njihov ulazak u Srbiju koči regulativa koja nedostaje, Štefan Krukl iz „Lidla“ kazao je za „Blic“ da ta kompanija trenutno preispituje šanse u nekoliko zemalja.

Ista situacija je i sa Zakonom o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna koji je na snazi je od 23. decembra 2009. godine i gde je od osam podzakonskih propisa donet samo jedan. Zato je prošle godine bilo 59 prijava za zaštitu industrijskog dizajna, što je najmanje u poslednjih deset godina. U Advokatskoj kancelariji „Bojović Dašić Kojović“ podsećaju da pet godina, sve do 2010, i pored zakona, nije bilo Agencije za dodeljivanje licence za poslove poštanskih usluga.

- Zakon je postojao, ali ne i njime predviđen Savet Agencije koja bi omogućila da ove poslove, pored poštara, obavljaju i privatne kompanije. Niko novi nije mogao da uđe u biznis - kaže Tijana Kojović, partner u ovoj advokatskoj kancelariji.

Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija“, kaže da se sa podzakonskim aktima često kasni jer ih njihovi tvorci često ne uzimaju za prioritete, ali da neretko razlog može da bude i igra interesa.

- Mnoga podzakonska akta često ne idu naruku različitim institucijama, mogu da prave ozbiljnu konkurenciju pojedinim firmama i sektorima. Zato imamo lobiranja kod zakonodavaca, borbu da se odustane od spornih članova ili da se oni promene - kaže Goati za „Blic“.

Skupština: Može i bolje
Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković rekao je da je parlament usvojio 99 odsto zakona i akata koji su predviđeni akcionim planom za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. On je istakao da je delimično zadovoljan kontrolnom funkcijom parlamenta u sprovođenju donetih zakona. Vesna Jevtović, v.d. pomoćnika ministra u Ministarstvu finansija, smatra da se u njenom sektoru u nekim segmentima može mnogo efikasnije raditi, ali da su često problem kadrovi.

Blic

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Gas po staroj ceni

Novosti saznaju: Ništa od najavljenog poskupljenja energenata. Promena stava države moguća je tek po završetku ove grejne sezone

- UPRKOS načelnom dogovoru sa menadžmentom „Srbijagasa“ o mogućem povećanju cena, Vlada Srbije, ipak, neće dozvoliti da u ovoj godini dođe do poskupljenja gasa ni za domaćinstva, ni za industriju - potvrđeno je „Novostima“ u ovoj instituciji.

-Promena stava države moguća je tek naredne godine.

Za ovo zatraženo poskupljenje neće stići „zeleno svetlo“ Vlade Srbije, jer bi to, prema tvrdnjama nadležnih u Nemanjinoj 11, moglo biti velika pretnja na opšti rast cena. Razlog je i činjenica da postoji značajan prostor da se u ovoj firmi izvrše određene uštede u poslovanju. Tačno je da je Srbija energentski uvozno zavisna zemlja, a kada je prirodni gas u pitanju, uvozi se gotovo 95 odsto potrebnih količina. Promene cene ovog energenta, koji se uvozi iz Rusije, odražavaju se na cenu na domaćem tržištu, a gas se obezbeđuje na osnovu ugovora o isporuci gasa potpisanih između preduzeća „Gasprom eksport“, „Jugorosgas“ i JP „Srbijagas“.

Prema više puta datim izjavama, naša zemlja ima, u odnosima sa svim partnerima, povlašćen status, što bi se moglo protumačiti i da su cene koje važe za naše tržište niže od onih koje su, recimo, za države Evropske unije. Ali sam „Gasprom“ je nedavno objavio da je prosečna cena ruskog gasa namenjena evropskom tržištu ove godine mogla biti 402 dolara za 1.000 kubnih metara, što je 50 dolara više od ranije prognoziranih 352 dolara za tu količinu. Srbija, prema izjavama generalnog direktora JP „Srbijagasa“, takođe za ovu sezonu ima novu cenu od oko 480 dolara (plus troškovi trasporta od oko 50 dolara) za 1.000 kubnih metara gasa.

NOVA ZADUŽENjA

Generalni direktor JP „Srbijagasa“ najavio je da je jedina alternativa poskupljenju isporučenog gasa za domaćinstva i privredu - novo zaduživanje.

- „Srbijagas“ je u ovoj godini dobio garanciju države za dva kredita namenjena održavanju tekuće likvidnosti, u ukupnom iznosu od 400 miliona evra - napominju u Vladi, i podsećaju da rebalans budžeta ne predviđa garancije države „Srbijagasu“ za nova zaduženja.

vecernje NOVOSTI

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Penzije i plate veće za oko pet odsto

Predviđeno da će plate i penzije u Srbiji biti povećane za oko pet odsto. Inflacija će na kraju godine biti 3,6 odsto.

Ministarstvo finansija Srbije predvidelo je da će plate budžetskih korisnika i penzije u aprilu 2012. godine biti uvećane za četiri odsto, a u oktobru za 0,8 odsto.

Plate koje se isplaćuju iz budžeta i penzije uskladjuju se sa rastom inflacije, za koju je procenjeno da će na kraju iduće godine biti 3,5 odsto, kao i sa rastom bruto domaćeg proizvoda čiji rast je procenjen na tri odsto.

U izveštaju ministarstva o okvirnim projekcijama osnovnih makroekonomskih pokazatelja za 2012. godinu, rast izvoza, izražen u evrima, procenjen je na 13,5 odsto, a uvoza na 8,8 odsto. Prognoze su da će BDP u tekućim cenama iznositi 3.614 milijardi dinara, odnosno po stanovniku 4.799 evra.

Očekivanja su da će deficit tekućeg računa, koji uključuje i donacije, u 2012. iznositi 8,7 odsto BDP-a, spoljnotrgovinski deficit, izražen u evrima, 15,1 odsto BDP-a.

Objavljivanjem okvirnih projekcija makroekonomskih pokazatelja za 2012. ministarstvo finansija je započelo izradu Izveštaja o fiskalnoj strategiji za iduću godinu, sa projekcijama za 2013. i 2014. godinu, čime formalno počinje proces planiranja budžeta za 2012. godinu.

Najavljeno je da će Izveštaj biti usvojen u trećoj nedelji oktobra, a na osnovu njega će organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i organi lokalne vlasti pripremiti predloge svojih budžeta i finansijskih planova za narednu godinu.

O Izveštaju o fiskalnoj strategiji za 2012. godinu treba da se izjasni i Fiskalni savet koji trenutno završava analizu predloženog rebalansa ovogodišnjeg budžeta.

Ranija prognoza rasta BDP-a u 2011. godini od tri odsto sada je smanjena na dva odsto. Procenjeno je da će inflacija na kraju ove godine iznositi 7,9 odsto, rast izvoza 17,4 a uvoza 13,2 odsto, dok će deficit tekućeg računa biti 7,6 odsto BDP-a, a spoljnotrgovinski deficit 15,3 odsto BDP-a.

Procenjeni BDP za 2011. godinu je 3.359 milijardi dinara, ili po stanovnku 4.518 evra.

Beta

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Loš odnos privrede i države

Vlasnici firmi ljuti na inspektore

Srpski privrednici ne podnose inspekcije. Najnovije istraživanje pokazalo je da sedam od osam vlasnika firmi ima negativno mišljenje o njima, a posebno o onima koji nedovoljno poznaju propise pa se ponašaju bahato i podložni su korupcij

“Moram da te kaznim, hajde da nađemo nešto što te neće puno koštati”: Kontrola u jednoj od firmi trajala punih devet meseci

Samo 12 odsto privrednika ima pozitivno mišljenje o radu inspekcija, dok je 88 procenata izrazilo “nedvosmisleno negativan stav”. Istraživanje USAID i Privredne komore Srbije sprovedeno tokom leta kao zaključke donosi saznanje da su inspektori neobučeni, dolaze na prepad unapred sumnjajući u ispravnost poslovanja, da se nadležnosti prepliću, a propisi gomilaju. Poseban problem je da se kontrola sprovodi uz pozivanje na propise koji nisu valjano objavljeni i do kojih privrednici ne mogu da dođu na jednostavan način. Česte su situacije da inspektor pri kontroli kaže privredniku “Moram da te kaznim, hajde da nađemo nešto što te neće puno koštati”, beleži istraživanje.

Primer pokazuje svu apsurdnost postupka i cilja inspekcijske kontrole.

Firma srednje veličine, suočena sa zahtevom inspektorke da se dnevno meri buka tri sekire, da se na svaka tri dana dostavlja izveštaj o tome, da se razvrstava otpad na način koji je praktično nemoguć, rešenje problema je videla u plaćanju svih kazni i gašenju posla uz otpuštanje 40 zaposlenih. Naveden je i podatak da je u jednoj firmi kontrola trajala devet meseci, bez i jednog radnog dana prekida. Najbahatiji su inspektori koji najmanje poznaju propise. U odnosu na kompetentnije kolege, podložniji su korupciji i neefikasniji, tako da njihove kontrole oduzimaju privrednicima više vremena. Za većinu su privredni subjekti krivi samom činjenicom da postoje - zapisao je jedan od privrednika.

Jedna od ozbiljnih teškoća su nejasni propisi koji zahtevaju tumačenja različitih organa. Ta tumačenja su neobavezujuća, neusklađena, a često i suprotstavljena.

Tako privredni subjekti „bivaju kažnjeni i kada posluju u skladu sa mišljenjima ministarstava jer je nadležna inspekcija zauzela stav da se sa tim mišljenjem ne slaže“.

- Problematična je i učestalost inspekcijskih poseta i prekomerno trajanje, preklapanje nadležnosti republičkih inspekcija i nejasna podela nadležnosti između inspekcija na republičkom i lokalnom nivou - potvrđuje Vidosava Džagić, potpredsednik PKS.

Ljude iz privrede ljuti i obeshrabruje, a to je jedna od najčešćih primedbi, što ne postoji „nijedan efektivan mehanizam da privrednici dobiju naknadu, a da inspektori snose odgovornost kada svojim postupanjem nanesu štetu privrednicima“. Dobijeni rezultati, kažu ljudi struke, upućuju na zaključak da treba sprovesti reformu inspekcija tako što će, pre svega, biti formiran jedan organ za inspekcijske poslove, u kome će objediniti sve inspekcije, izuzev Poreske uprave, Deviznog inspektorata i Inspektorata odbrane.

Davanje mita neizbežno
Troškovi koje privrednici imaju po osnovu inspekcijskih kontrola iznose oko 13 miliona evra godišnje. Boljom koordinacijom nekoliko inspekcijskih službi ti bi se troškovi smanjili za oko 30 procenata, odnosno četiri miliona evra. Inače, više od polovine anketiranih (50,6 odsto) reklo je da je davanje mita neizbežno u odnosima sa inspekcijama.

Blic 25. 09. 2011.

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Međunarodne nagrade za rakije iz Kosjerića

Šest voćnih rakija destilerije “Zarić” iz Kosjerića nagrađeno je zlatnim medaljama za kvalitet na tek završenom sajmu podunavskih zemalja u Slovačkoj

Međunarodni žiri je ocenjivao preko 180 uzoraka žestokog pića. Sve rakije ovog srpskog proizvođača od šljive (“kraljica”, “povlenka”, “medena”), maline (“opsesija”), dunje (“nostalgija”) i kruške (“nirvana”) izazvale su veliko interesovanje posetilaca i kupaca, a prvi kontingenti “opsesije” već se pakuju za tržište Češke Republike. Vlasnik i direktor destilerije Vujca Zarić ističe da se retko gde na sajmu dogodi da proizvodi jednog izlagača svi osvoje zlatne medalje i dodaje da ovo nije prvo međunarodno priznanje za rakije iz Kosjerića. U aprilu ove godine “opsesija” je nagrađena i na međunarodnom sajmu u Mađarskoj.

Blic25. 09. 2011.

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

EU PODRŽAVA RAZVOJ IZVOZNIH KAPACITETA SRBIJE

BEOGRAD - Srpska industrija još nije uspela da dostigne ni 60 odsto proizvodnje koju je imala pre devedesetih godina, a EU pomaže njen razvoj podrškom obrazovanju, razvoju tehnologija i stvaranju kapaciteta za izvoz, kazao je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

"Industrija u Srbiji i dalje je u restrukturiranju, sa masovnom privatizacijom i restrukturiranjem velikih javnih preduzeća, koja su nažalost često veliki gubitaši, tako da su trošak za poreske obveznike", kazao je Dežer.

Autori emisije pokušali su da odgovore na pitanje koliko Srbija koristi pomoć EU za razvoj privrede, a sudeći po podacima iznetim u emisiji rezultati nisu zadovoljavajući.

Kurir 25. Septembar, 2011

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

SRPSKE KOMPANIJE NA FORUMU U ISTANBULU

BEOGRAD - Kompanije iz Srbije iz sektora poljoprivrede, prehrane, robe široke potrošnje i stočarstva predstaviće svoje potencijale na velikom privrednom forumu "Svetski trgovinski most" u Istanbulu koji će biti održan od 24. do 30. oktobra, izjavio je Nedžad Kačapor, generalni sekretar Udruženja privrednika SITA (Serbian International Trade Ašociation).

On je rekao da SITA u saradnji sa Privrednom komorom Beograda organizuje učešće 15 kompanija iz Srbije na tom forumu koji je najznačajniji privredni događaj u Turskoj u 2011. godini.

Prema njegovim rečima, cilj posete privrednika iz Srbije Turskoj je da ojača poslovne odnose i stvori uslove za podsticanje investicija i zajedničkih ulaganja, unapređenje trgovine kao i zajednički plasman robe na tržišta trećih zemalja.
Kačapor je podsetio, da SITA već peti put organizuje učešće kompanija iz Srbije na "Svetskom trgovinskom mostu" u Istanbulu i da je do sada učestvovalo više od 40 naših privrednika.

"Svetski trgovinski most" u Istanbulu ove godine biće organizovan 22. put pod pokroviteljstvom konfederacije biznismena i industrijalaca "Tuskon" koja broji 50.000 firmi članica raznih sektora.

Učestvuju privrednici iz 140 zemalja i više od 5.000 firmi za koje će biti organizovani poslovni sastanci sa turskim firmama.

Ove godine će tradicionalni susret privrednika u Turskoj biti posvećen prehrani, poljoprivredi i stočarstvu i proizvodima široke potrošnje.

Pored poslovnih sastanaka koji će biti organizovani za sve strane učesnike biće otvoren i sajam na kojem će učestvovati 300 firmi.

Po završetku Svetskog Trgovinskog Mosta u Istanbulu biće organizovana poseta partnerskoj asocijaciji biznismena u Adani gde će biti organizovani sastanci sa privrednicima i poseta fabrikama, rekao je Kačapor. Srbija je potpisala sa Turskom sporazum o slobodnoj trgovini, koji se primenjuje od 1. septembra 2010.

Sporazum je šansa za naše privrednike koji će moći da izvoze robu bez carine u Tursku, na tržište od 75 miliona stanovnika, jer će se carinske stope postepeno snižavati za turske proizvode do 2015. godine, kada će biti potpuno ukinute.

Kurir 25. Septembar, 2011.

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Petković: Ove godine od turizma oko 850 miliona dolara zarade

Srbija bi od turizma ove godine mogla da zaradi oko 850 miliona dolara, što je rezultat povećanja broja stranih gostiju, ali i sve brojnijih i uspešnijih manifestacija, izjavio je Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

- Za prvih sedam meseci ostvareno je više od 450 miliona dolara prometa, i na osnovu tog deviznog priliva i broja dolazaka, posebno stranih gostiju, ove godine ćemo se približiti toj magičnoj milijardi dolara prihoda - rekao je Petković uoči 27. septembra, Svetskog dana turizma. Ipak, kako je naveo, 2012. je realna godina kada bi ta milijarda i mogla da bude dostignuta.

- Najjači turistički centri su i ove godine bili Beograd i Novi Sad - velika administrativna središta, a njima su se pridružili planinski centri koji beleže značajan porast domaćih i stranih posetilaca - naveo je Petković.

Prema njegovim rečima, banje su i ove godine održale svoj nivo poseta, a rastu turizma posebno doprinose sve brojnije i sve uspešnije manifestacije i događaji, koje ostvaruju značajan promet.

Kada je reč o domaćim turistima, Petković je istakao da rast koji je zabeležen u prvom kvartalu nije bio tako intenzivan tokom letnje sezone.

- Očigledno je da su građani u tom periodu otišli na more, ali sada se polako vraćaju što se vidi po broju gostiju na domaćim, turističkim destinacijama, koji je veći nego prošle godine - ukazao je Petković.

Govoreći o efektima svetske ekonomske krize, Petković je podsetio da se ona posebno odrazila na turističku sezonu 2009. godine.

- Već sledeće godine je zabeležena izvesna stabilizacija, dok je ova 2011., godina povratka našeg turističkog prometa. Značajniji progres očekujemo u 2012. godini - zaključio je Petković.

Tanjug | 25. 09. 2011

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Grejanje: Građani priželjkuju stare cene

Toplane u Srbiji spremno dočekuju grejnu sezonu - privode se kraju remonti. Domaćinstva duguju 90 miliona toplanama. O poskupljenju odlučuju lokalne samouprave

TOPLANE u Srbiji spremne su za početak grejne sezone, energenata ima dovoljno, a Vlada Srbije je odlučila da ne dozvoli poskupljenje gasa, pa ne bi trebalo da bude ni zahteva za povećanje cena grejanja. Hoće li tako i biti - ostaje da se vidi.

Predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić potvrdio je da je remont u svim toplanama pri kraju, a da će od 1. oktobra početi tople probe. Ukoliko bude potrebno, radijatori će biti topli već od 15. oktobra, kada i zvanično počinje grejna sezona. - Oko 90 odsto toplana ima rezerve energenata za 15 dana, a samo dve ili tri nemaju rezerve - kaže Lečić, koji očekuje da će opet u pomoć priskočiti Republičke robne rezerve. - Toplane će, po svemu sudeći, morati da reprogramiraju dug prema Robnim rezervama za mazut iz prethodne grejne sezone.

Najveći problem toplana predstavlja disparitet između rasta cena energenata i grejanja, što se mora ispraviti, ali odluku o poskupljenju grejanja treba da donesu lokalne samouprave kao vlasnici toplana. Po Lečiću, građani toplanama trenutno duguju između 80 i 90 miliona evra, a veliki broj njih ni 2010. nije uskladio cene grejanja sa rastom cena energenata. Direktor Direkcije Elektroprivrede Srbije za trgovinu električnom energijom Dragan Vlaisavljević naglasio je da je EPS spreman za grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra i dodao da će to javno preduzeće stabilno snabdevati potrošače strujom.

- Remonti termoelektrana, u koje će biti uloženo oko 300 miliona evra, završiće se do 1. novembra, uglja na deponijama ima dovoljno i termoelektrane će raditi maksimalnom snagom. EPS će zbog sve veće potrošnje struje za grejanje, jer je njena cena niska, i ove zime morati da uveze struju koja će biti otprilike na istom nivou kao i prethodnih godina. Prosečna dnevna potrošnja struje iznosi oko 80 miliona kilovat-časova, a tokom jednog zimskog dana ona premašuje 120 miliona - kaže Vlaisavljević.

To znači da će oko 30 odsto kapaciteta EPS biti angažovano za potrebe grejanja, ali će i pored toga uvoz struje biti povećan ukoliko potrošnja bude veća.

U svim rudnicima u Srbiji, Kolubari, Kostolcu, Resavici, Kovinu ima dovoljno uglja za predstojeću grejnu sezonu, koju dočekuju spremno, potvrdio je pomoćnik ministra za rudarstvo Zoran Teodorović. On navodi da će EPS obezbediti 400.000 tona uglja, Resavica oko 240.000 tona, a Kovin 100.000 tona. I „Srbijagas“ je spreman za grejnu sezonu - kaže direktor sektora za razvoj Milan Zdravković, podsetivši na to da Srbija uvozi 90 odsto potrebnih količina tog energenta. - U slučaju neke gasne krize, iz podzemnog skladišta Banatski dvor je moguće snabdevati potrošače kojima je to najpotrebnije, količinama od tri miliona kubnih metara dnevno.

NAJVEĆI TROŠKOVI
PREDSTAVNIK Agencije za energetiku Aca Vučković kaže da će najveće troškove za grejanje u predstojećoj zimskoj sezoni imati domaćinstva koja koriste lož-ulje i električnu energiju direktno, bez akumulacije, u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje. Ta domaćinstva će, prema njegovim rečima, za grejanje stana od 60 kvadrata tokom sezone morati da izdvoje oko 142.000 dinara za lož-ulje ili 122.000 dinara za električnu energiju. Najjeftinije grejanje imaće oni koji koriste termoakumulacione peći i ugalj.

NOVOSTI | 25. septembar 2011

Forum Srbija

Ekonomija

Ko je OnLine