Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Drustvo
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=276&t=9868
Stranica 1 od 126

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 01:14 ]
Tema posta:  Drustvo

Građevinci iz Srbije stigli do Nigerije

U prošloj godini 2.172 građevinska radnika iz Srbije posao našli preko granice. Srpski radnici rade u Gabonu, Sudanu, Rusiji, Kazahstanu, čak i u Albaniji

Slika

GRAĐEVINSKI radnici iz Srbije se, u potrazi za poslom, sele hiljadama kilometara daleko od kuće i svoje dnevnice zarađuju po skelama Sudana, Albanije, Kazahstana, Ugande... Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prošloj godini je preko granice bilo angažovano 2.172 srpskih radnika, i to njih 1.545 u evropskim zemljama, 104 širom Azije, 223 u Africi i 19 u Južnoj Americi.

- Najviše radnika iz Srbije je radilo na gradilištima u Rusiji (810), a potom u Crnoj Gori (670) - beleže u Zavodu za statistiku. - U Nemačkoj je bilo uposleno njih 158, u Kazahstanu 104, ali i 95 u Alžiru, 36 u Gabonu, 23 u Ugandi, 19 u Peruu, petorica u Albaniji, po trojica u Sudanu i Nigeriji...I dok građevinci sve ređe dolaze do sigurne i čiste zarade, bilo u zemlji ili ”preko”, u Savezu samostalnih sindikata Srbije upozoravaju da je naš ”nekada najveći izvozni kapacitet” - na umoru. Radnike koji su u poslednje dve decenije bili čuveni širom sveta danas menjaju oni koji mahom zarađuju ”na crno”. - U Srbiji posluje oko 200 preduzeća koja se bave raznim oblastima građevinarstva, ali ona su slabo konkurentna na stranom tržištu. Svesni da ne zadovoljavaju većinu svetskih standarda, ne javljaju se na konkurse iako mi i dalje imao mnogo radnika koji bi bili adekvatni za poslove i u viskoj i u niskoj gradnji - objašnjava Duško Vuković, predsednik sindikata građevinskih radnika. - Zato smo došli u situaciju da su velike firme kao što su ”Komgrap”, ”Rad”, ”Trudbenik”, ”Dom”, koje su ranije pronosile slavu po celoj Evropi, srednjoj Aziji i Africi, danas na samim marginama posla.

A za takvo stanje sindikalci, na prvom mestu, krive državu.

- Za razliku od ostalih zemalja, Srbija nema nikakvu strategiju za razvoj građevinske industrije, uprkos tome što imamo stručne radnike i iženjere, kao i sasvim konkurentne cene rada - dodaje Vuković.



OD DVE MILIJARDE, 300 MILIONA
SUDEĆI prema obimu posla, našim građevincima je ostalo samo da se sećaju ”zlatnih vremena” kada su podizali gradove širom sveta i u svoju zemlju vraćali po dve milijarde dolara godišnje - kažu u SSSS. Danas se njihov učinak meri višestruko manjim iznosima, pa su, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, proše godine srpskoj kasi, doneli 324 miliona dolara.

vecernje NOVOSTI

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 01:30 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

Zbog birokratije brodsko ulje bacaju u Dunav

Prvo postrojenje za preradu otpadnih ulja u Kladovu ne sme da prihvati ulje sa stranih brodova jer je to „uvoz opasnog otpada”

Slika
Ulje mogu da uskladište samo u Kladovu: barže i brodovi na Dunavu u Beogradu (Foto Ž. Jovanović)

Jedini srpski pogon za preradu otpadnih ulja sa brodova, nedavno otvoren u postrojenju „Delta Kladovo”, dobio je dozvolu za sakupljanje tog opasnog otpada samo sa plovila pod našom zastavom. Kada bi primilo ulja i sa stranih brodova, koji su deo teritorije svojih zemalja, „Delta Kladovo” bi bilo smatrano odgovornim za uvoz opasnog otpada, što je zakonom zabranjeno. Takvim paradoksalnim tumačenjem propisa, država je brodove na proputovanju kroz Srbiju ostavila bez jedine „kante za smeće” u domaćim vodama. Kapetani stranih plovila nemaju razloga da se uznemire zbog toga, jer će svu štetu, kao i dosad, svaliti na nas. Nastaviće da istresaju otpadna ulja pravo u reku, ne mareći mnogo za to što jedan litar te tečnosti zagadi milion litara vode.

– Zamislite čoveka koji kolima dođe iz inostranstva i mora ovde da promeni ulje. Država bi, po logici koju je primenila na nas, to što bi servis uzeo deset litara njegovog ulja tretirala kao spoljnotrgovinski posao. Brod niz srpski tok Dunava pređe oko 500 kilometara. I na toj deonici putovanja se generiše izvesna količina otpadnog ulja, pa bi ispalo da mi zapravo taj otpad izvozimo tako što ne damo stranim plovilima mesto gde bi mogli da ga ostave kod nas. Ali, nažalost, nije tako. Sve to završi u reci – kaže Mladen Genčić, vlasnik „Delte Kladovo”.

Oliver Dulić, ministar životne sredine, na otvaranju pogona je tvrdio da ćemo sada konačno rešiti problem sa izlivanjem brodskog ulja u vode, ali daleko od toga da smo postigli veliki napredak i za domaća plovila. Genčić sa njih sme da prikuplja otpad, samo što će se u praksi to verovatno svesti na brodove koji i inače imaju potrebu da se zaustave u njegovom pristanu. U ponekoj srpskoj luci ima improvizovane opreme, ali nijedna nema pravi, savremen terminal za prihvat rabljenih ulja, mada bi ga po zakonu morale montirati da bi zadržale međunarodni status. Možda ne žure zato što brodovi ionako odavno ne ostavljaju ovo ulje kod njih. Nemaju razloga, jer nikakva inspekcija ne kontroliše da li su to uradili ili su pribegli jeftinijoj soluciji i istresli opasni otpad u reku, umesto da plate za njegovo zbrinjavanje. Tri luke trenutno planiraju rekonstrukciju i modernizaciju. Verujem da će u njihovim planovima biti i izgradnja propisnih terminala za brodski otpad – navodi Pavle Galić, pomoćnik ministra infrastrukture za vodni saobraćaj.

Osim u lukama, što na dušu pada njihovim vlasnicima, terminali za otpad sa plovila morali bi da postoje i na nekoliko mesta duž vodotokova, što je već odgovornost države. Planirane su bile dve lokacije na Savi, četiri na Dunavu i jedna na Tisi. Ili je nešto zapelo u koordinaciji tri ministarstva nadležna za njihovo postavljanje ili i dalje nema para – u svakom slučaju, terminali još nisu na vidiku, a Galić ne može da kaže kada će se to promeniti.

Drugim rečima, Dunav će oko Kladova, zahvaljujući novootvorenom pogonu u postrojenju, ubuduće možda biti nešto čistiji. Ostatak njegovog srpskog toka neće biti zagađivan ništa manje nego dosad. A neizvesno je i koliko će „Delta Kladovo” uspeti da poboljša nevolje sa drugim otpadom koji može da prerađuje a on dobrim delom, mada zaobilaznim putem, takođe završava u rekama. To su mineralna ulja uopšte, koja posle raubovanja najčešće završavaju u auto-servisima. I te radnje, međutim, za sada su slabo pokrivene mrežom sakupljanja. Pre nekoliko godina je samo u Beogradu pokrenut pilot-projekat koji je trebalo da preokrene stvari. Servisi su popisani, ali svega desetak njih je pristalo da pošalje svoje mehaničare na obuku za bezbedno odvajanje i skladištenje ulja i primilo kontejnere u kojima će ta otrovna tečnost da sačeka kamion firme za sakupljanje opasnog otpada. Preduzeća sa takvom licencom još su retka u Srbiji i ona tek pokušavaju da potpišu ugovore sa što više servisa u zemlji. Najlakše je sa velikim kućama, poput javnih preduzeća, kakvi su EPS ili rudnici. Oni su pod strogom kontrolom i ne smeju sebi da dozvole da otpadna ulja bacaju okolo. Sa nekim od njih i „Delta Kladovo” ima ugovor za sakupljanje. Problem su male firme, pre svega auto-servisi. Njih ima mnogo, inspekcija ne može stići da ih sve obiđe i zato tri četvrtine godišnje količine otpadnog ulja u Srbiji završava u kanalizaciji, rekama, na livadama – kaže Genčić.


Politika

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 01:46 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

Prinos soje za trećinu manja nego prošle godine

Slika

SREMSKA MITROVICA - Žetva soje u Sremu, kojom je proletos bilo zasejano 23,5 hiljade hektara, biće, po svemu sudeći, završena do kraja nedelje, izjavio je sekratar Udruženja za agrar Regionalne privredne komore Vladimir Vlaović.

Najveće površine pod sojom nalaze se u šidskoj, na gradskom području Sremske Mitrovice i u rumskoj opštini.

Uljarica je imala tokom većeg dela vegetacije intenzivan razvoj i obećavala je bogat rod, ali se to nije obistinilo, s obzirom na ekstremnu avgustovsku sušu, koju je ta biljka teško podnela. Ostvaren je prosečan prinos od skromnih 2,4 tone po hektaru, što je za trećinu manje nego prošle godine.

Prinosi veći od 3 tone po hektaru ostvareni su samo u šidskoj i pazovačkoj opštini. No, na ne malom broju parcela rod je potpuno podbacio, s obzirom da su se prinosi kretali i ispod 2 tone po hektaru.


Glas javnosti

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 01:49 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

Stanković: Nabavljeno 370.000 vakcina za sezonski grip

Slika

BEOGRAD - Ministar zdravlja Zoran Stanković izjavio je da je već nabavljeno oko 370.000 vakcina protiv sezonskog gripa za predstojeću sezonu, i naglasio da bi sledeća vlada morala da napravi radikalan rez u zakonu o zdravstvenoj zaštiti Srbije.

Ukoliko bi Ministarstvo dobilo informaciju da postoji opasnost od bilo kog zaraznog oboljenja - gripa ili bilo kog drugog, onda bi ministar formirao radnu grupu od najeminentnijih stručnjaka koja bi se bavila tim problemom, rekao je Stanković.

Ta radna grupa bi dala predlog ministru, koji upoznaje o tome nadležne državne organe, koji formiraju radnu grupu na nivou vlade i predlažu vladi kupovinu vakcina. Potom vlada donosi odluku koju sprovodi Republički fond zdravstvenog osiguranja u čijoj je nadležnosti nabavka lekova i drugog sanitetskog materijala i nabavlja vakcine koje upućuje nadležnim zdravstvenim ustanovama, objasnio je Stanković.

Stanković smatra da bi zakonom o zdravstvenoj zaštiti trebalo izjednačiti privatni, državni i vojni zdravstveni sistem, koji su sada paralelne institucije, a Republički fond zdravstvenog osiguranja bio u nadležnosti Ministarstva zdravlja.

Što se tiče rekonstrukcije kliničkih centara, Stanković je, u izjavi za beogradske medije, podsetio da je 2006. odobren kredit od 150 miliona evra za obnovu četiri klinička centra - Niša, Kragujevca, Beograda i Novog Sada sa mogućnosti podizanja još jedne tranše kredita od 50 miliona evra. Do sada je utrošeno oko 4,2 miliona evra kredita za idejne projekte i funkcionisanje jedinice za implementaciju rekonstrukcije kliničkih centara, a 145 miliona evra se nalazi u Evropskoj investicionoj banci u Luksemburgu, naveo je Stanković.

Prema njegovim rečima, povučena je prva tranša kredita od pet miliona evra, a ostalih oko 800.000 evra nalaze se u Narodnoj banci i pod kontrolom su Evropske investicione banke.

Stanković je kazao da se završava idejni projekat za Klinički centar Srbije, izrazivši nadu da će za šest meseci biti završeno projekovanje i da će početi radovi.

Planirano je, pošto su ova sredstva dovoljna samo za građevinski deo, da se istovremno ugovori i drugi kredit koji će biti utrošen za opremanje tih prostorija, a plan je da taj objekat do 2015. godine bude u funkciji, dodao je ministar zdravlja.


Agencija Tanjug

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 01:57 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

Dačić: Za policiju bolje da ne bude gej parade

Slika

BEOGRAD – Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da bi za policiju bilo bolje da se ne održi predstojeća Parada ponosa u Beogradu, jer je prošle godine policija, kako je rekao, platila najveću cenu.

„Policija uvek plati najveću cenu, ne samo finansijski, nego i povredama. Prošle godine je bilo povređeno puno policajaca”, kazao je Dačić novinarima u Beogradu.

On je naveo da bi, ako bi se policija upravljala po bezbednosnim procenama, Parada ponosa bila proglašena za događaj visokog rizika i razmišljalo bi se o tome da se ne održi.

„Nije na policiji da donosi takve odluke da li neki skup treba da se održi ili ne”, kazao je Dačić i pozvao državne organe i društvo da se izjasne o tome.

On je naveo da, pošto ne postoji zvanična stav države, nije ni čudo što se policijski sindikati oglašavaju o Paradi ponosa.

Dačić je rekao da je Parada ponosa politički događaj od velikog značaja za državu, te mu je zato iz Evropske komisije i Evropskog parlamenta stigao dopis u kojem se napominje da ta tela pažljivo motre na održavanje Parade ponosa.

Zamoljen da komentariše zajedničko saopštenje Policijskog sindikata Srbije i organizacije Dveri, ministar je upitao novinare da li su Dveri zabranjena organizacija, i da nije posao policije da nekog zabranjuje.


Politika

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 02:06 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

Чађ убија имунитет

БЕОГРАД – Интензивна изложеност високим концентрацијама токсичних материја може да изазове акутна оштећења здравља, смањење имунолошке способности организма, али и генетске промене и погоршање постојећих болести попут астме, хроничне опструктивне болести плућа – каже др Бранислава Матић из Института за јавно здравље Милан Јовановић “Батут”

Slika

Еколошка слика Србије је, судећи по информацијама које последњих дана стижу из Бора, Смедерева, Панчева, Зајаче или Неготина, равна катастрофи. Упућени тврде да је Светска здравствена организација Бор означила као “црну тачку” Европе, као хронични проблем чијем решавању се не приступа. Јавност у Смедереву и околини узнемирили су подаци Агенције за заштиту животне средине о повећаним вредностима тзв. суспендованих честица у непосредној близини компаније Ју-Ес-стил , чије и врло ниске концентрације могу негативно да утичу на здравље људи.

- Иако су трендови загађења у Костолцу и Смедереву у порасту, њихове средње годишње вредности не прелазе законом дозвољене вредности. На жалост надзор над поремећајима здравља популације пореклом од загађења животне средине није системски решен по стандардима које је поставила Светска здравствена организација. То је проблем који ћемо морати да уведемо у наш здравствени систем, о чему има наговештаја и из министарства здравља – каже др Бранислава Матић из Института “Батут”.

Тихомир Поповић, начелник Одељења за праћење квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине при Министарству заштите животне средине објашњава да тзв. “суспендоване честице” су заправо чађ, најситнија прашина коју људи удишу, а која може да носи разне честице, опасне по људско здравље, те вирусе, бактерије…

- Чађ са разним “додацима” није само проблем код нас, већ је у виду те ситне прашине највећи загађивач и у Европи. Други загађивач код нас је приземни озон и издувни гасови – тврди Поповић и објашњава да због повећања вредности штетних материја у околини Смедерева не треба паничити.

- У Ју-Ес-стилу у овом тренутку ради једна пећ са капацитетом од 60 одсто, тако да је мало вероватно да она може да изазове драстично повећање вредности штетних материја у ваздуху. Могуће је да је ветар нанео те материје према мерној станици, да су оне очитане, али да је загађеност трајала кратко – каже Поповић и додаје да у великим градовима изузетан утицај на квалитет ваздуха имају ложишта током зиме и издувни гасови, поготово услед лошег квалитета горива. Значи катастрофа тек предстоји. Прети канцер плућа

Поводом актуелног загађења у Смедереву др Иван Стевановић, члан Градског већа за заштиту животне средине страхује да ће се Смедерево наћи на листи министарства за заштиту животне средине у категорији градова са знатно загађеним ваздухом.

- То нам је наговестила и помоћница министра за заштиту животне средине Надица Бећановић приликом последње посете граду. Главни разлог је што смо током године имали више од 35 дана са повишеним вредностима суспендованих честица. Посебан проблем је што је све време прекорачено присуство шестовалнетног хрома, а познато је да хром спада у супстанце које изазивају канцер плућа. Пратићемо ситуацију до новембра, а онда ћемо донети и конкретне планове за побољшање еколошке и здравствене ситуације – најавио је др Иван Стевановић.


Pravda

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 14:12 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

NEĆEMO ZNATI KOLIKO NAS IMA

PUCA NAM POPIS?

Zbog male nadoknade i preobimnih obrazaca koje moraju da popune, na stotine popisivača širom zemlje odustalo od popisivanja stanovništva

Slika

BEOGRAD - Odbijaju poslušnost!
Nedelju dana pred popis, širom Srbije na stotine popisivača odustaje od ove obaveze jer su tokom prethodnih dana, tokom trajanja obuke, shvatili da neće dobiti obećanu novčanu nadoknadu, ali i da je obrazac na osnovu koga treba da sprovedu anketu preobiman.

Samo 80 dinara
- Juče sam saznao da ćemo umesto najavljene sume od 22.000 dinara dobiti 80 dinara po popunjenom obrascu. Niko nije uzeo u obzir da su neka sela udaljena i po 40 kilometara od grada i da je ovo retko naseljen kraj, gde su kuće i po pet kilometara udaljene jedna od druge - jada se instruktor Dejan Rakić iz Kuršumlije i dodaje: „Veliko je pitanje da li će popisa uopšte biti“.

Samohrana majka Natalija Igić, kojoj je zapao popis stanovništva u selima Merćez i Žalica, kaže da tamo ima sedam kuća i deset stanovnika.

- U Merćezu žive svega dva stanovnika, a prema mojoj računici, ukupno ću dobiti 1.360 dinara. Kad sam shvatila da treba da prepešačim desetine kilometara, odlučila sam da odustanem.

Zamenica predsednika Opštinske popisne komisije Miroslava Rakić kaže da je upoznata s nezadovoljstvom popisivača.

- Tačno je da će popisivači dobiti po 80 dinara po popunjenom obrascu, ali i po još dve dnevnice ukoliko imaju da popišu manje od sto domaćinstava - kaže Rakićeva.
Dnevno 12 sati rada

Kako nam je rekla popisivačica iz Pančeva, ona je tek na obuci shvatila koliko tu posla ima.

- Moraću da radim minimum 12 sati dnevno da bih anketirala predviđenih 120 domaćinstava. Anketa je preobimna, a to nam pre obuke niko nije rekao - rekla nam je jedna od tri studentkinje iz Pančeva koje su odustale od popisa.


Kurir 24. Septembar, 2011.

Autoru:  Barbara. [ 24 Sep 2011, 18:12 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

Štrajk upozorenja prosvetara

Unija prosvetnih radnika najavila je za 3. oktobar štrajk upozorenja, ako lada Srbije i Ministarstvo prosvete i nauke ne isplate zaostale jubilarne nagrade.

Slika

Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije odlučio je danas da 3. oktobra održi štrajk upozorenja ako Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete i nauke do 30. septembra ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu ili ne daju pisanu garanciju da će to učiniti do 14. oktobra. Kako je navedeno na sajtu Unije nakon održane sednice, 3. oktobra škole necće raditi prvi čas u obe smene ukoliko vlada i resorno ministarstvo ne ispune obaveze utvrđene Sporazumom od 1. aprila ove godine.

U Uniji ističu i da će, ukoliko do navedenog datuma ne budu isplaćene jubilarne nagrade za 2009. i 2010, kao i zaostale otpremnine iz prošle godine, stupiti u štrajk od 14. oktobra.


(Tanjug) 24.09.2011

Autoru:  Barbara. [ 25 Sep 2011, 10:00 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

KOMPLEKSI „LIJEPE NJIHOVE“

SRBIJA JAČA OD HRVATSKE!

Hrvati razočarani što se na evropskim berzama u poslednje vreme kotiramo bolje od njih

Slika

BEOGRAD - Nerviraju se što smo bolji.
Hrvatska javnost ne može da se pomiri sa činjenicom da je Srbija postala povoljnija za strane investicije u odnosu na njih. Iako se na evropskim berzama Hrvatska godinama kotirala bolje od Srbije, kriza u Evropi nije prošla bez posledica, pa će zato strani ulagači ubuduće biti mnogo obazriviji kad je reč o ulaganju u nama susednu zemlju. Mediji u „lijepoj njihovoj“ ocenjuju da, u slučaju zaduživanja na evropskom tržištu obveznica, Srbija prolazi mnogo bolje.

- Hrvatska bi, prema aktuelnoj vrednosti indeksa koji se koristi kao mera rizičnosti investiranja u neku zemlju (CDS), plaćala kamatu od oko 7,5 odsto. Čak je i Srbija prošla jeftinije, zaduživši se za milijardu dolara uz 7,25 odsto kamate - pišu hrvatski mediji. Oni napominju i da zbog dinamike rasta javnog duga i sporog oporavka strani investitori sumnjičavo gledaju na stanje u Hrvatskoj, za razliku od onog u Srbiji.

Ekonomista Goran Nikolić slaže se da je zainteresovanost investitora za Srbiju znatno poraslo, što sa Hrvatskom nije slučaj.

- Rejting zemalja u regionu približno je jednak. Prethodnih nekoliko meseci i kreditni rejting Slovenije je drastično pao. Rejting Hrvatske ranije je bio bolji od našeg, ali sad smo na istom nivou - smatra Nikolić.

Ni Slovencima ne cvetaju ruže

Poslednjih nekoliko nedelja evidentan je konstantan pad berzi u regionu, dok su cene deonica ponovno na rekordno niskom nivou. Pored Hrvatske, nije dobro prošla ni Slovenija, koju je Agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga „Mudiz“ kaznila smanjivanjem sa Aa2 na Aa3. Takođe, dug te zemlje stavljen je na negativnu prognozu, što znači da bi nakon sledeće analize rejting mogao biti ponovo snižen.

Kako smo rizični

CDS* (mera rizičnosti neke zemlje. Manji broj - bolja pozicija)

Finska 67
Austrija 127
Srbija 345,7
Španija 393
Italija 409
Hrvatska 449
Portugal 793
Irska 798

Srbija prva po stranim ulaganjima

U jugoistočnoj Evropi, koja je u 2010. privukla skromne četiri milijarde dolara stranih ulaganja, Srbija se nalazi na prvom mestu sa 1,3 milijarde dolara. Druga je Albanija sa više od jedne milijarde, Crna Gora je privukla 780 miliona, Hrvatska je četvrta sa 583, a iza nje su Makedonija sa 293 miliona i Bosna i Hercegovina sa 63 miliona dolara.

Kurir 25. Septembar, 2011

Autoru:  Barbara. [ 25 Sep 2011, 11:48 ]
Tema posta:  Re: Drustvo

POMOĆ ZA TREĆE DETE U BORBI PROTIV "BELE KUGE"

Slika

BEOGRAD - Pisci Prednacrta budućeg Građanskog zakonika (GZ) smatraju da je potrebno uvođenje ""demografske naknade"", odnosno novčane pomoći za treće dete, kao jedne od mera za suzbijanje "bele kuge" u Srbiji.

Prema rešenjima iz Prednacrta GZ, porodice za četvrto dete ne bi dobijale nikakav dodatak, ali im on ne bi bio ukinut za treće dete.

"Demografska situacija u našoj zemlji je alarmantna i to nije ništa novo, ni nepoznato. Zato je Komisija za izradu Zakonika smatrala da treba uvesti "demografsku naknadu" za treće dete. Visinu tog iznosa određivalo bi ministarstvo finasija", izjavila je danas Tanjugu član radne grupe za izradu zakonika Olga Cvejić Jančić.

Ne očekuje se naravno da ""demografski dodatak"" odmah da neke spektakularne rezulatate, kao što ta mera nije ni zamišljena kao svemoguća, ukazala je Cvejić Jančić, koja je i profesor na Katedri za privatno pravo Fakulteta za Evropske pravno-političke studije na Univerzitetu Singidunum u Novom Sadu.

"Tako krupno pitanje kao što je obnavljanje stanovništva i povećanje nataliteta, ne može biti ostvareno jednom merom. Problem je kompleksan i zahteva sveobuhvatne mere kao što su olakšice u stambenoj politici, kreditnoj politici, poreskoj politici, politici zapošljavanja i drugo", ukazala je profesrorka.

Pored toga, kako je navela, demografski dodatak može da bude samo stimulans roditeljima sa finansijskim poteškoćama da se lakše odluče na proširenje porodice.

"Komisija je smatrala da je potrebno preduzeti nešto konkretno i opipljivo, kako bi se natalitet oprezno i postepeno podsticao. U tom smislu namera je bila da se pomogne porodicama, koje već imaju dvoje dece i žele i treće dete, ali imaju nedoumica finansijske prirode, da njihova odluka prevagne u pozitivan stav za rađanje", istakla je Cvejić Jančić. Niko u Komisiji, prema njenim rečima, nije smatrao da to treba da bude odlučujući faktor zbog koga će bilo ko odlučiti da rodi treće dete.

"Odluka je uvek na roditeljima i njihovoj ljubavi prema deci i želji da povećaju porodicu, a pomoć države treba da ih ohrabri na putu donošenja te odluke", ukazala je ona.

Isto tako nije bila namera Komisije da žena treba da napusti posao da bi se posvetila kući i deci, nego da se uz redovne radne obaveze, karijeru i slično, odluči i za treće dete, uz jednu finansijsku podršku koja bi celoj porodici to samo olakšala, objasnila je Cvejić Jančić.

Ona je podsetila da i sada ima porodica koje vrlo uspesno podižu troje i više dece, bez ikakve državne pomoći, a Komisija je smatrala da bi takvih porodica moglo da bude i više, kada bi bili malo podstaknuti nekim vidom pomoći i finansijskog ohrabrenja.

Slična situacija sa demogravskom situacijom je i u većini evropskih zemalja, usled čega se često ističe da Evropa ubrzano stari.

"Zbog toga ni jedna evropska zemlja koja se suočila sa tim problemom nije ostala ravnodušna i neaktivna povodom sopstvene demografske situacije i preduzele su i preduzimaju najrazličitije mere za podsticanje rađanja", napomenula je profesorka.


Kurir 25. Septembar, 2011.

Stranica 1 od 126 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/