Komentar dana

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Jedan je Stanković Dejan!

Decenija i po u Italiji, igre za Inter i Lacio, tri evropska trofeja, mnogo osvojenih domaćih šampionata, kupova i superkupova stoji iza karijere Dejana Stankovića. Na terenu su mu društvo pravili najveći igrači s kraja prošlog i početka novog veka. U Laciju je igrao s Nestom, Salasom, Manćinijem, Boškićem, Veronom, Stamom... Kad je prešao u Inter, bio je privilegovan da sarađuje sa Zanetijem, Ibrahimovićem, Etoom...

Čuveni Murinjo ga je prosto obožavao, izuzetno su ga cenili Erikson, Zakeroni i Manćini, ali šta je to sve naspram priznanja koje je dobio od navijača i medija, poslovično škrtih na pohvalama, posebno kad ih treba uputiti stranim igračima. Za njih je naš Dejan Stanković „Il Drago“ ili u prevodu na srpski - Zmaj!

Mnogi su fudbalski majstori krstarili Italijom, samo su retki bili toliko počastvovani da kao Srbin dobiju nadimak koji baš precizno opisuje njihov karakter dok su s loptom na terenu. Bio je pravi zmaj, neustrašiv! Naviku iz Srbije da pogađa u gradskim derbijima preneo je i u Italiju, gde je redovno postizao najlepše golove protiv Rome ili Milana. U pravom trenutku, uvek na pravom mestu, kako su samo mogli da požele navijači njegovog kluba.

Da su mu Italijani nadenuli nadimak „vitez“, ne bi pogrešili. Ne samo zato što se kao oklopnik probijao kroz protivničke redove, kao srpska verzija Lotara Mateusa, već se, ubijajući golmanske aždaje, nikad nije ogrešio o fer-plej. Viteško ponašanje mu je bila valjda urođena osobina jer u nervoznim vremenima, gde po mnogima cilj opravdava sredstva, nijednim gestom nije pokvario godinama stvaranu sliku o sebi kao uglednom sportsmenu.

Ostao je do kraja pravi ambasador fer-pleja i uzor mlađim kolegama Nažalost, životni planovi ga odvlače daleko od trenerskog posla. Akumulirano znanje neće biti preneto novim generacijama fudbalera, jer jednostavno nema privlačnosti između njega i tog poziva, ali tu se ne iscrpljuju mogućnosti Dekijevog uključenja u život srpskog fudbala.

Dok je aktivno igrao, mnogo je njih pravilo projekcije njegove budućnosti postavljajući ga u kuloarima na funkcije u Crvenoj zvezdi ili Fudbalskom savezu Srbije. Tobože, postoji ta mala grupa asova, a u njoj je i Dejan, pred kojom se otvaraju sva vrata, a visoki položaji sleduju im po automatizmu. Većina bi potrčala za privilegijama, ne i Dejan. Umesto toga, šmekerski im poručuje da je tek izašao iz kopački i da tako neiskusan nije spreman da se upusti u avanturu iz koje bi izašao potrošen poput Dragana Stojkovića Piksija, Miroslava Đukića ili Zorana Bate Mirkovića.

Odlično bi mu pristajalo mesto menadžera reprezentacije, posao koji u Nemačkoj obavlja Oliver Birof. Kao spona između igrača i selektora, a isturen prema medijima i navijačima, mogao bi da postane lider projekta „Uspostava kulta reprezentacije među Srbima“, o čemu se decenijama priča. Ako on to ne može, a ko onda može?

kurir

G o o g l e

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Humanost ne poznaje granice!

Da su ljudi s ovih prostora još uvek osetljivi na dečje suze i da ih priča o nemaštini uvek zaboli, do sada se pokazalo nekoliko puta! Međutim, priča osmogodišnjeg dečaka Gojka Đurića iz Republike Srpske sve nas je ostavila bez teksta, daha i suza jer ovaj mališan živi bez majčine ljubavi i zagrljaja, a ipak ima dovoljno snage i volje da samostalno brine o svom nepokretnom ocu.

Uslovi u kojima Gojko Đurić odrasta ne zadovoljavaju osnovne životne prohteve, a još manje dečje. U selu Ljeljenča smeštena je trošna kuća bez kupatila i vode, u njoj se nalazi bolesnička postelja dečakovog oca Petra, pored koje danonoćno bdi naš junak.
Ovaj zelenooki mališan je heroj iz više razloga. Prvi i najvažniji jeste taj što se s njegovog lica i iz očiju konstantno nazire osmeh. Drugi - što njegova skromnost isplivava na površinu svaki put kad se više obraduje svom štenetu ili čokoladi umesto novčanici od sto maraka. Treći - što će sve dobijene darove rado podeliti s drugarima iz sela. Četvrti - što nikad neće s ljutnjom u glasu pričati o svojoj majci, koja ga je napustila kad je imao četiri godine.

Peti - što mu ništa u životu nije teško. Šesti - što mu je do brige o očevom zdravlju stalo više nego do igranja s vršnjacima. I poslednje čega mogu da se setim, ali ne i najmanje važno, jeste činjenica da je njegovo veliko i iskreno srce uspelo da ujedini građane svih zemalja regiona, ali i inostranstva, u želji da mu pomognu i olakšaju teško detinjstvo.

Koliko je teško porodici Đurić, najbolje oslikavaju svakodnevne obaveze ovog osmogodišnjaka, koji sprema ručak svome ocu, koji ga previja, pere, kuva mu kafu i greje dom. Njegove malene ručice zadužene su za buđenje nade njegovog roditelja da neće ostati bez povređene noge i da će uskoro ponovo stati na njih. Ali roditelj je racionalan, boji se, nemoćan je.

Prepušten je na milost svom nasledniku, a koliko je bolno kad se zamene uloge oca i sina, samo on zna. Mi pretpostavljamo. I zato im pomažemo. Zato ih razumemo. Zato ih bodrimo i ne napuštamo. Nadamo se da će sreća zakucati na vrata ove porodice, koju su zaboravili i Bog i država, ali ne i mediji. Mi šaljemo sliku, reč i emociju u vaša srca kako bismo pokazali empatiju, složnost i veru i tako pomogli da još jedno dete ne zaplače.

A takve dece je na našim prostorima mnogo. Ona se od ostalih razlikuju po tome što su im želje male, glas skrušen, a zahvalnost ogromna. Njih ćete pored iznošenih stvari, gladnih očiju i mršavog tela prepoznati i po sumornoj ozbiljnosti kojom zrače. Po neverovatnoj sposobnosti da razumeju probleme odraslih koji ne bi trebalo da ih se tiču... barem ne u nekim normalnim zemljama. Ali u našim, ratom zahvaćenim, privredno posrnulim, ekonomski razorenim, moralno srozanim državama deca znaju i osećaju sve - i to mnogo bolje od starijih!

kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Svi gresi Mlađana Dinkića

Ko je Mlađan Dinkić i kako ga opisati? Pa, ukratko, čovek za sve režime i zaprška u svakoj čorbi. Dok je na vlasti, koalicioni partneri su mu super. Ali kad iz nje izađe, baca drvlje i kamenje po njima. Naravno, osim ako nema interes da ih hvali. Svakako je jedan od malobrojnih političara koji je od petooktobarskih promena odlučivao o finansijama ove zemlje na ovaj i onaj način - da li dok je bio na čelu ministarstva, na čelu Narodne banke ili nekog drugog ministarstva - i uvek je po pravilu radio najviše u svom interesu, a manje u državnom. I uvek ide na varijantu da je u Srba slabo pamćenje, pa da sve zaborave.

Pa krenimo redom: Srbija može Dinkiću da zahvali na sumnjivoj privatizaciji Mobija 63, zatvaranju četiri srpske banke, za šta mnogi kažu da je čist promašaj, Nacionalnoj štedionici, nekontrolisanom zapošljavanju u državnoj upravi, projektu „1.000 evra“, regionalnim projektima koji su uglavnom više koristili njegovoj stranci nego državi i narodu. Po pravilu slatkorečiv, za njegove neuspehe uvek je bio kriv neko drugi. Dinkić je donošenjem zakona o informisanju hteo da neposlušne medije stavi pod kontrolu, pre svega Kurir, koji već godinama piše o liku i delu lidera URS.

Nije kriv što je budžet premašio za više od čak milijardu evra, pa sad svi zajedno grcamo, nije kriv što je Fond za razvoj praktično očerupan i što je 70 odsto kredita nenaplativo. Ali ne, nije Dinkić kriv, krivi su, naravno, sadašnji ministri u Vladi. Kriv je Dačić, Krstić, Radulović jer tobože Dinkić za svoje genijalne ideje nikad nije imao podršku svojih partnera. E, pa nadamo da će Srbija konačno uvideti da joj Mlađan Dinkić i njegove ideje nikad nisu doneli ništa dobro i da neće biti u prilici da više ikad bude prilepak bilo kojoj vladi, koju je uvek po pravilu pokušavao da ucenjuje.

kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Liga šampona

Nakon nekompletnog devetog kola Jelen Superlige već se nazire ko će se boriti za titulu u ovogodišnjem fudbalskom šampionatu Srbije. Iako se u prvi mah činilo da je Partizan daleko odmakao pratiocima posle briljantnog izdanja Miloša Kimija Radisavljevića i skidanja kapitenske trake Marku Šćepoviću za televizijske špice, probudila su se i druga dva beogradska kluba.

Popularne Delije su već na Vračaru i u meču s Voždovcem zablistale, poskidavši dresove svojim indisponiranim fudbalerima posle još jednog poraza na startu sezone. Dva kola kasnije, na Banovom brdu usledila je nova navijačka bravura i skandiranje posrnulim crveno-belim fudbalerima: „Bravo, devojke!“

Ipak, početak devetog kola, tačnije, pauza zbog utakmica reprezentacije pokazala je da raspoloženi navijači ne žele odmor i da su najozbiljnije shvatili ovogodišnju borbu za Ligu šampona. Radovci su usred noći, iako nemaju reflektore, pokazali kako se ostavlja srce na terenu i po mraku.

Jajarskom metodom zasuli su finansijera kluba Ranka Stojića mešavinom belanaca, žumanaca i ljuske. S leđa, naravno. Znali su da gostuje u televizijskoj emisiji, pa nisu želeli da ga isflekaju spreda, da se ne bruka čovek pred kamerama.

Osetivši se ugroženim u borbi za prvo mesto, svega nekoliko časova kasnije zasad neidentifikovani počinioci polupali su automobile fudbalerima Zvezde i ostavili im šampon na sedištu. Reakcija na pismo izmučenih igrača, koji su upravo ovaj artikal istakli kao nešto što im nedostaje, osim davno zaboravljenih plata.
Pošto uprave klubova ne smeju da ih zaštite od svojih vernih pristalica, verovatno će igrači morati da se ošišaju „na nulu“. Tada im šamponi neće biti potrebni, a i neće im faliti dlaka s glave ako ih opet budu dirali.

kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Bilateralno foliranje

Teško da se bilo koji odnos, a pogotovo bilateralni, može graditi na licemerstvu. Naročito ako su dve države podigle tužbe za genocid jedna protiv druge. Razumljivo je da Hrvatska i Srbija imaju svoje puteve i izbore, onakve kakve građani tih država žele. Jasno je i da Hrvatska i Srbija imaju milion nerešenih pitanja i teret prošlosti. Međutim, Beograd je pokazao spremnost i želju da se krene napred i zatvore vrata prošlosti. A naše komšije? Ne, nisu još spremne. Ipak, Zagreb navodno hoće da nas podrži na putu za Evropsku uniju.

Kužite? Ja ne... Takav odnos, po meni, liči na teško bilaterarno foliranje. Jer kako bi bilo koji stranac mogao da razume da hrvatski državni vrh nije spreman da povuče tužbu protiv Srbije, a da očekuje ekonomsku saradnju i izvoz cigareta po povlašćenim uslovima, da priželjkuje da gosti iz Srbije letuju na Hrvatskom primorju, a da hrvatski pevači gostuju u Beogradu, kao i da isti taj Beograd kliče Terezi Kesoviji, koja je svojevremeno klela da nikad više nogom neće kročiti u ovaj grad.

Mnogo tema između Srbije i Hrvatske nije načisto. Dobro je da se razgovara o tome. Pomirljivi tonovi su okej, ekonomska saradnja, kao i druge saradnje su okej, ali moraju se rešiti i pitanja izbeglih lica i njihove imovine, zločini koji su počinjeni nad nedužnima, ali i prava srpske manjine u Hrvatskoj. Neće onaj koji je proteran iz Hrvatske nakon „Oluje“ bolje živeti ako se Tomislav Nikolić i Ivo Josipović slikaju i osmehuju, već ako se reši pitanje njegove imovine u Kninu. Svaka im čast ako su i jedan i drugi bili spremni da konkretno ukažu na goruće probleme međusobnog odnosa.

Kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Avionu, slomiću ti krila

Decenijama se vozimo dotrajalim avionima. Sad, kad konačno imamo pristojan avio-saobraćaj, šta sad treba da radimo? Treba li sad to da popljujemo, bez obzira na činjenicu što je to dobra stvar za Srbiju? Neki smatraju da treba, pa sve što stiže iz suparničkog političkog tabora oni spremno dočekuju na nož. Elem, prema njihovim tvrdnjama, avionima „Er Srbije“ biće zabranjeno da lete u vazdušnom prostoru zemalja EU i SAD jer nije objavljen ugovor o saradnji kompanija „Itihad“ i „Jat“.

Hm, nešto ovde nije jasno. Ako je to tačno, zašto se Evropska komisija u svom izveštaju nije osvrtala na te tvrdnje, nego je pohvalila napredak u oblasti razvoja vazdušnog saobraćaja, a Evropska agencija za bezbednost avio-saobraćaja pozitivno ocenila Srbiju u oblasti vazduhoplovne bezbednosti? Nisu li time zloslutne prognoze praktično demantovane? Opet, podvlačim, nipošto ne verujem ni u to da takve ocene znače bilo kakvo ohrabrenje u eventualnoj nameri da ugovor o vlasničkim odnosima ostane tajna za građane Srbije.

Sramota je, međutim, da niko ne otvara pitanja ko je doprineo propasti „Jata“, ponosa i dike nekadašnje Jugoslavije. Domaći avio-prevoznik propadao je i propadao, a za vreme bivše vlasti naprosto se ugruvao: dugogodišnji gubitaš poslovao je na ivici propasti, niko nije hteo da kupi njegove avione. Ali izgleda da više nikog ne interesuje ko je slomio krila „Jatu“. Ili možda grešim?

U svakom slučaju, očigledno je da su mnogi, kad se „Itihad“ javio s novcem, kao spas u zadnji čas, umesto da se raduju, pozeleneli od muke. Počela su providna politička prepucavanja i ubiranja mizernih političkih poena. I njima se, zaista, samo može poručiti sledeće: Gospodo, kad ste toliko pametni da sve kritikujete, zašto vi niste bili ponosni spasioci „Jata“? Da li vam je neko branio?

kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Đilase, je l‘ si gledao Pink?

Srpska napredna stranka je rođena iz potrebe da Srbija preživi - rekao je preksinoć Aleksandar Vučić u Kombank areni na proslavi petogodišnjice stranke.
Ko ju je i kako rodio nije tema ovih pisanija, ali ono što je napravljeno da bude „mlađi brat“ večito u senci starijeg odlikaša - Demokratske stranke, brzo im je zamenilo uloge. I ne samo to. Naprednjaci su nekad bili opozicija, dok DS danas to nije.

Da l‘ se još nisu snašli, mada je prošlo godinu dana, ili, jednostavno, odbijaju da sagledaju stanje stvari, tek demokrate su danas, kad SNS uživa podršku 40 odsto građana, na istorijskom minimumu. Uz istorijsko srozavanje rejtinga, vladavina novog poglavara Dragana Đilasa donela je i istorijske sukobe u Krunskoj 69. Minira ko koga stigne, Vojvođani biju svoju bitku, bivša ministarka i dalje ima šeficu kabineta, iako je bez istog ostala lane...

Dok su naprednjaci pet godina rasli, gradili infrastrukturu, uvideli na koju kartu da igraju, demokrate su se urušile, udavile u sujeti i borbi za „bolje sutra“. Svoje. Jer, „viđene“ demokrate od pre pet godina sada su predmet istrage nadležnih organa, počasni predsednik koristi svaku priliku da kritikuje aktuelnog, jer želi njegovu poziciju, ovaj, pak, navodno, reformiše stranku... I tako već godinu dana.

Ne, nije Đilas temeljan nego nikako da shvati, ili, može biti, odbija da shvati da se narod umorio od praznih priča, scenski isplaniranih poseta Romima ispod mosta ili vožnje trolom... Narod hoće više. Ako ne zna šta, a savetnici su se istrošili, mogao je da odgleda prenos na TV Pink. Da, Đilase, baš taj.

kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Đokovići, marš iz Srbije!

Nole, ti si naš idol. Ajd sad pali! Šta li su umislili ovi Đokovići, sve sa Novakom na čelu? Da se tako igraju sa opštim dobrima Starog grada? Da naprave terene, a onda da ne plaćaju? Ima da se plati. Koga briga što su ti isti Đokovići, vešto sakriveni iza imena „Femili sport“, uterali četiri miliona evra u te terene dole na Dorćolu i što je, igrom slučaja, taj neki Novak pokazao da Srbija ume da blista, da se o nama čuje i pokoja lepa reč. Na stranu to što su Stari grad, Beograd i Srbija imali koristi od tih terena. Makar nematerijalne... Zabole nas.

Ne znam kako je izgledao sastanak kad su nadležni iz Starog grada doneli istorijsku odluku - gonićemo Đokoviće. Pretpostavljam ovako nekako... Nego šta! Ti Đokovići su puni ko brod, pa taj mali mlati milione, kamione, avione... Vidi, biće svadba na Svetom Stefanu u ovim teškim vremenima. Ne može on s nama tako. Šta on misli, ako ume da mlati reketom, da će i s nama moći da se igra. Neće da može!

Da se razumemo, oduvek funkcionišem po sistemu dužan sam - plaćam. Plaćam, kao i mnogi žitelji ove naše majke Srbije i kad baš i nisam dužan, ali to su neke druge priče. Čitam nešto kako pevači utajiše milijardu evra, niču vile po Beogradu, priča se sve poštenim i krvavim radom zarađene (jadna li nam ova naša majka) i nikom ništa. Da ne nabrajam dalje... Njih smo svesni, ali oni su samo balvan u oku, a znamo da je to drvo teže zapaziti od obične trunke. Trunka žulja i nervira, a balvan se lepo smesti, uklopi u okolinu i svima sve potaman.

I ta trunka od Đokovića, toliko drugačija od balvana koji su se utopili u ovo parče sveta, drznula se da ne plaća. More, marš iz Srbije. Niste vi za nju!

Kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Čedo, daj formulu

Politika i biznis su nespojivi u modernom, građanskom društvu. U Srbiji su, međutim, politika i biznis kao dva oka u glavi. Ko uđe u politiku sa šturom imovinskom kartom i bez biznisa, a ne izađe kao uspešni privrednik smatra se nekako nesposobnim, tunjavim. Protraćeno vreme. Džaba je krečio.

U takvom vrednosnom sistemu, lider parlamentarne opozicione stranke je čovek na kog svi treba da se ugledaju. Da stoje u redu s molbom da im otkrije svoju formulu - kako se ulazi u politiku iz studentske klupe, pa onda u biznis, pa u velike poslove, pa u širenje imperije... Da otkrije kako se to sedi na dve stolice, a da se nijedna ne izmakne i ne nažulja.

Ne bi trebalo da ne želi da oda svoju političko-ekonomsku tajnu uspeha jer čovek nije cicija. Na glasu je po tome što svojom galantnošću pomaže i druge privredne grane. Turizam, doduše, nekako više svetski mondenski, ali to je kosmopolita na delu. Plus ugostiteljstvo jer je čuven po čašćavanju konobara u, podrazumeva se, ekskluzivnim restoranima. Pitate se od kojih para? Onih koje rastu na drvetu. A svi mi smo ko pali s tog drveta, recimo kruške.

Čedomir Jovanović uspešno širi biznis, što je za svaku pohvalu, ali javnost ne zna koje on to pare ulaže u nove poslove. Firma SHSF, čiji je on suvlasnik, prošle nedelje kupila je „Kirka-Suri“ za 82.000 evra. Skidanje kape za veštinu kojom se fabrika kotlova i energetske opreme, koja za četiri godine ostvari čistu zaradu od 570.000 evra, sa sve pogonima, mašinama, upravnom zgradom kupi za tu cifru. Nije valjda nekom palo na pamet da je tu neko nešto možda fušerio kroz papire kako bi državi uplatio manje para na ime poreza... Ako ima izuzetaka koji tako razmišljaju, stidimo se.

Nije tu ni problematično što političar-biznismen istovremeno od države traži pare za vraćanje dugova. Firma „Agroposlovi“, čiji je takođe lider LDP Jovanović suvlasnik, traži od Fonda za razvoj 200 miliona dinara za refinansiranje postojećih kredita. „Agroposlovi“ su, naime, kod jedne banke uzimali kredite na ime zaloga ugovora s poslovnim partnerima, kukuruza i druge robe, i to od oko 1,6 miliona evra.

Upravo toliko para Jovanovićeva firma traži od Fonda. Čista slučajnost, takoreći. A i ako nije slučajnost, beg (narod) već dve decenije nije cicija - red je da mi, građani, poreski obveznici, koji punimo taj državni budžet pomažemo naše „biznis vođe“. Kad već oni ne brinu o nama, koji smo ih tamo gde jesu i postavili da bi radili u našem interesu, nije red inatiti se. Neka ćeradaju naše pare.

Nemojmo zato pitati odakle nekom 82.000 evra ako je u dugu 1,6 miliona evra, a koji želi da vrati od naših para. Radoznalost je, kažu, ubila mačku. Apelujemo da mu rukovodstvo države (čitaj, kolege političari) da jeftini zajam jer njemu je potrebniji nego tamo nekima u nerazvijenim opštinama kojima ni dragi bog ne može da pomogne.

kurir

Luna.* · **Pridružio se:** 25 Dec 2010, 15:00 **Postovi:** 39460 **Lokacija:** Beograd

Provera rejtinga nije naodmet

Nemoguće da su čelnici Demokratske stranke bili toliko neupućeni u sopstveni rejting, naročito u Vojvodini, kad su usred Novog Sada očekivali podršku građana... Da, prošli su ko bosi po trnju pošto su dobili ono (ne)očekivano - zviždanje i negodovanje prolaznika. Uopšte više nije važno zašto su protestovali, već je važno to što smatraju da i dalje imaju podršku građana. Baš ne vole da prate istraživanja javnog mnjenja, a i te kako bi im značilo. Jer, da su to radili blagovremeno, saznali bi i ranije da će im se tlo pod nogama izmaći, pa bi unapred razmislili šta im je činiti.

Demokrate se sad ponašaju kao nezadovoljna deca kojoj je neko oduzeo omiljenu igračku, pa se hvataju za slamku da dokažu nepravdu. Kažu, Vučić nema političku mudrost kao Mićunović, energiju kao Đinđić i toleranciju kao Tadić. Mićunović je mudar pošto je promenio xy stranaka, Đinđić je precenio svoju energiju, a Tadić...

Pa, on je baš tolerantan kad dopušta da ga u DS prisvajaju i odbacuju. I opet su spali na njega, koji je predvodio kolonu s nezadovoljnim demokratama, a zbog njegove politike su izbore i izgubili. I ne samo zbog politike već i zbog lažnog treniranja strogoće. Možda mu se učinilo da ga je spopala Mićunova mudrost... Dok je hapsio svoje po stranci, niko od demokrata nije protestovao. A da, to je bilo kobajagi i marketinška fora...

A što bi deca rekla, sad je stvarno. E sad to stvarno ne odgovara ni Tadiću, ni Đilasu, ni Pajtiću. Nema sad razloga za proteste, sud će dokazati da li su nevini ti „njihovi“. Ako se dokaže da jesu, onda nek navale na ulice. Ali... Neka ipak prvo provere rejting stranke.

kurir

Forum Srbija

Komentar dana

Ko je OnLine