Komentar dana

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

KOMENTAR DANA - ZORAN ŽUŽA

Ponavljači istorije

Ne sećam se više ko je autor genijalne rečenice da se istorija ponavlja onima koji iz nje ništa ne nauče, ali znam da mi je to prvo palo na pamet kada sam u jednim sarajevskim novinama, nakon debakla izabranika Safeta Sušića, pročitao naslov „BiH stradala u Lisabonu!“ Naravno da je stradala, pomislih, i to pre više od 19 godina, kada je Alija Izetbegović, na nagovor poslednjeg američkog ambasadora u bivšoj Jugi Vorena Cimermana, odbio plan portugalskog šefa diplomatije Žozea Kutiljera.

Stradali smo i mi svi u toj BiH, utopivši se u „moru krvi", kako je Cimerman kasnije opisivao rezultate svoje diplomatske intervencije. Stradamo i danas, u istoj ovoj nesrećnoj i duboko podeljenoj zemlji, u kojoj su mostarski Hrvati, savladavajući istorijske lekcije, u noći fudbalskog pogubljenja BiH navijali za portugalske dželate.
I šta se to, za sve ove godine, promenilo u ovoj nakaradnoj američkoj iluziji od države, tvrdoglavo i interesno potvrđenoj pre 16 godina u Dejtonu? Baš ništa! Čak ni imena i prezimena pojedinih političara, koji su i pre dve decenije učestvovali u kreiranju naših života.
Umesto Alije njegov sin Bakir, u koaliciji sa Zlatkom Lagumdžijom, nekadašnjim potpredsednikom Alijine vlade i pregovaračem iz Lisabona. Umesto Radovana Milorad, nekadašnji reformista i poslanik prvog saziva Narodne skupštine RS, političar o kome danas u Sarajevu misle gore nego o Radovanu. Umesto Mate Bobana Dragan Čović, koji danas s Dodikom potpisuje sporazume baš ko nekad Mate s Radovanom.
Pa onda ti Ameri. Umesto Klintona gospođa Klinton, čiji činovnici i danas, kada se puca po ambasadi u Sarajevu, uporno podržavaju „pakt s đavolom", kako je tvorac Dejtona Ričard Holbruk opisao američku podršku Izetbegovićevoj multinacionalnoj mudžahedinskoj armiji.Tu su, naravno, i Evropljani, koje Bošnjaci, od Kutiljera, Karingtona, Ovena i Stoltenberga, do Bilta, Lajčaka i Sorensena, ne mogu očima da vide, ali moraju da ih trpe jer bi, u suprotnom, izgubili i američku podršku.
Kad svemu ovome dodamo sastanke političke šestorke, koji i po sadržaju i po rezultatima sve više podsećaju na one predratne, perspektiva nam je da se smrzneš. Kako u politici, tako i u fudbalu: Ivica Osim bio je selektor poslednje reprezentacije bivše Juge, a Safet Sušić jedan od njenih najboljih igrača. Istorija se zaista ponavlja onima koji iz nje ništa ne nauče!

PRESS

G o o g l e

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

IZBORI DOLAZE

Od nepravičnih, samoživih i jednostranih ljudi ne može sastaviti pravičan, nesamoživ i liberalan čovek. To je zabluda jednostrane većine, i proći će još mnogo vremena pre no što se ljudi svuda uvere u ovu prostu istinu. Takva većina neće birati najvrsnije, nego u proseku samo najograničenije i one koji najbolje umeju da se snađu u svetu. Pod najograničenijim podrazumevamo one kod kojih je osrednjost postala dovršena priroda - klasične uzorke velike gomile. Pod onima koji se najbolje snalaze u svetu - one koji se najspretnije udvaraju velikoj gomili. Obrazovaće se jedan veliki mehanizam - potpun javašluk.“ Novalis (1772-1801)

Ove reči napisane pre dvesta godina kao da su izgovorene juče. Od demokratije samo je gora partiokratija. Sad su poslanici vlasnici svojih mandata. Ali do poslaničkih mesta došli su preko partijskih lista. A na partijskim listama nalaze se partijske šlihtare, podrepne muve, govnobalji koji imaju samo jednu želju - da se svome lideru zavuku što dublje u čmarulju. To nisu oni koje je narod izabrao, već oni koje su partijski lideri izabrali. Ne biti zgađen srpskom politikom znači ne želeti da vidite ono što se ovde dešava. Kakva predizborna trka i predizborni programi! Proći će najbolje oni koji svoje lidere najbolje dočekaju. Jagnjeće brigade lutaju Srbijom i lažu, beskrupulozno lažu. Preturaju udžbenike i izvlače iz dubine istorije kanale do Egeja. Obećavaju novac dedama i babama iz beogradskih mesnih zajednica. Mesna zajednica proširena porodica, opet lebdi nad Beogradom. Svi se slažu kako će podeliti vlast kao što su podelili car Dušana blago.

Dešavanja u Grčkoj i Italiji stvaraju oko vrata Srbijice omču od koje se ne može pobeći. Zato izborna parola treba da glasi „Birajmo najgore“. I oni su bolji od onih poslušnika koje lideri izaberu.

Kurir

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

KOSOVSKI RUSI

Jedan deo nesrećnog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji odlučio se na biblijski korak - putem peticije su od ruske ambasade u Beogradu zatražili za sebe rusko državljanstvo. Međutim, umesto da braća Rusi kažu: „Da, evo vam državljanstvo, ostanite na Kosovu, a ako vas neko bude dirao, majka Rusija ima da vas brani, ako treba, i nuklearnom bombom“, iz Moskve je stigla otprilike ovakva poruka: „Da, evo vam državljanstvo, a onda izvolite istočno od Urala, zafalilo nam je slovenskog stanovništva u tim krajevima“. Posle čega su Tači i Haradinaj verovatno vukli lajne horsa, u znak slavlja, do kasno u noć.

Braćo sa Kosova i Metohije, sa vama je, krajem osamdesetih, počeo srpski preobražaj iz komunizma u nacizam, a kada je nacizmu došao kraj, morate da se pomirite sa time da je i vama, kao dragulju u Miloševićevoj naci-kruni, došao kraj. Bankarskoj „demokratiji“ niste ni najmanje zanimljivi, našoj vlasti ste zanimljivi samo kad treba da se nečim popunjavaju naslovne strane, kako narod iz „Srbije do Kosova“ ne bi ustao i počeo da im lomi limuzine i pali vile, a Rusima ste očigledno potrebni kao lanjski (sibirski) sneg.

Braćo naša, morate shvatiti da je život jedan i da najebavanja poput vašeg nije vredan. Slobodan Milošević vas je iskoristio pa izdao, Albanci bi vas rado potamanili, NATO bi rado da vas neko potamani a da oni ne ispadnu odgovorni za to, potez s Rusima je na trenutak izgledao kao dobra ideja, a sad izgleda kao Tačijeva dobra ideja. Poslednje tri decenije sve se odvijalo u korist vaše propasti.

Bojim se da će, na kraju, jedina smislena inicijativa biti ona o napuštanju enklava i seobi Srba, ne baš u Sibir, ali, eto, u Srbiju do Kosova. Nacionalni ponos i međunarodno pravo ne dozvoljavaju nam da priznamo „državu“ Kosovo, a čak i da je priznamo, biti državljanin te rupe znači pre svega deljenje sudbine s hordom gladnih i siromašnih albanskih Kosovara, koji su ujedno i najveće žrtve svoje „slobode“.

Autor: MARKO VIDOJKOVIĆ

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Komentar dana
ŠTA JE TO SA NAMA?

Razbolela nam se mlada koleginica. Nije je bilo četiri dana, i svi smo bili tužni. Jer koleginica je vredna, pa je valjalo raditi i veliki posao koji ona inače završava.
Budući da je mlada, koleginica se ranije nije mnogo razboljevala. Čak joj je ovo bio prvi put da poseti lokalni dom zdravlja. Dosad je išla na studentsku polikliniku, kaže.

Ono što je videla u domu zdravlja, preplašilo ju je.
Bake i deke, namučene, bolesne, čekaju. Neki od njih, kažu, čekaju tu ceo dan. Svaki dan.

„Sine, mene ovde boli“, pokazuje joj starica sa klupe. Da razbije led.
Druga starica nije bila tako ljubazna. Valjda uplašena da će mlada koleginica preko reda, mrko ju je pogledala i nešto dobacila kroz zube.
Ko zna kako bi se to završilo da jedan od čekača, čovek srednjih godina, crven u licu, nije zastenjao. Koleginica gleda šta se dešava. Čovek pada, drži se za ruku, sa njega kaplje znoj. Srušio se, leži dole i ječi. Jauče. U jednom trenutku pogledao je pravo u nju, kao da traži pomoć. Infarkt.

Iz sobe izlazi medicinska sestra. Napirlitana, našminkana, u štiklama, po proceni koleginice, dužim od 10 centimetara.
„Šta mu je? Šta ja mogu da mu radim? Zovite Hitnu i kardiološku!“, rekla je sestra prilično hladnokrvno i vratila se u svoje odaje.
Čovek leži na podu i povraća.

„Kome će ona pomoći sa onolikim noktima, u onolikim čizmama“, pita se koleginica.
Čoveku prilazi tetkica. Ostavlja četku i kofu pored zida. Hvata čoveka za ruku, pita ga šta se dešava. Pokušava da mu pomogne da ustane. Belih mantila nigde.
Posle tri-četiri minuta izlazi lekarka. Govori sestrama da pozovu Hitnu i kardiološku. Ponavlja ono šta je rekla sestra. Samo bez onog „Šta ja mogu?“.
Lekarka zatim traži „još ljudi“. Ljudi, posle još nekoliko minuta, dolaze i odnose čoveka. Čovek ječi i dalje povraća. Ne priča. Mumla. Sav mokar, kao da ga je neko polio kofom vode. Ruka mu ukočena, vidi se.

Dolazi „još ljudi“, u belim mantilima. Dižu ga s poda kao vreću i odvode nekud. Čovek se više ne pomera.
Odnesoše ga nekud, i to je to.
Tetkica čisti povraćku.
Nema više povraćke, nema više ni čoveka.
Bake i deke, koje su dotad pažljivo posmatrale šta se dešava, vratile se pričama o kuvanju, serijama, politici...

„Danas doktori čak i ne pišu više olovkom“, miroljubivo će jedna sitna baka.
Koleginica mi kaže da će pregledati umrlice u dnevnim novinama. Zanima je ima li tog čoveka. Zapamtila mu je lice dobro. Čovek je umirao pred njenim očima, gledao je u nju.
Sestre koje rade na šalteru deru se na bake i deke koje čekaju red. Jedno po jedno matoro čeljade dolazi na red i dobija lekciju o lepom ponašanju od šalteruša. Iživljavanje prestaje samo ako nekoj od njih zazvoni mobilni.

„Ej, cico, maco, znaš šta mi je rekla...“, čuje se pre nego što se vratanca na šalteru zatvore ispred penzionerskog nosa.

Nedelja, 20. Novembar, 2011.| Autor: Igor Ćuzović

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Novi vek

Ako je već Ivica Dačić neko od koga zavisi formiranje vlasti, ako su pljačke i ubistva postali toliko učestali da u novinama nisu tema nego vest, onda je valjda potpuno normalno da Marko Milošević uz dens hitove đuska u separeu diskoteke kao nekad u požarevačkoj „Madoni".

Oslobađajuća presuda sinu nekadašnjeg predsednika nekadašnje SRJ i ne treba mnogo da tangira sve one koji se još uvek sećaju kako se stvarno živelo devedesetih. Jer to je sudbina očekivana od trenutka kada je krokodil ušao u srpsku Vladu. Onaj na majici ministra Mrkonjića, koji sada može da govori da su vlade Mirka Marjanovića bile efikasnije od ove današnje i da se hvali kako provocira predsednika sa „pet M".
Da sveopšti povratak u devedesete nije samo izanđala poštapalica, pokazuje i Vuk Drašković i njegov novi salto mortale.
Ali, to sve i nije toliko važno. Više zabrinjava opasnost da oni koji na to mogu da utiču ne ponove prve greške u koracima koje je početkom devedesetih pravio Milošević. On nije razumeo šta znači rušenje Berlinskog zida i mislio je da na nas to ne utiče. Tako i danas, kada u Briselu govore o prvoj i drugoj ligi EU, naši funkcioneri kažu da to na nas ne utiče. Ili žele da primire javnost, ili ne shvataju da dolazi do nove raspodele karata i da se Evropa i svet vraćaju na početak veka. Ideja o prekomponovanju EU je vraćanje u vreme kada nekoliko evropskih sila diktira razvoj manjih evropskih država. Ako Rusija „ozbiljno razmišlja" o raseljavanju 20.000 Srba sa Kosova, ako se u američkom Kongresu na sav glas debatuje o promenama granica na Balkanu, to znači urušavanje svega onog što je posle Drugog svetskog rata predstavljalo principe globalnog poretka. A mali narodi se posle procesa globalnih integracija ponovo bore za svoj suverenitet, kao krajem 19. i početkom 20. veka.
Ponovo su na Balkanu međunarodni protektorati, a Evropa se deli u blokove. Samo se sada bore za ekonomsku nezavisnost. Metode su drugačije, ali principi su isti. I zato će možda rasplet svetske krize da se sprovede kroz neki globalni sukob koji ćemo zvati prvi svetski ekonomski rat. Ali, na nas to ne utiče. Daleko je sve to. Naš domet je povratak u devedesete.

Press

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Komentar dana

ŠTA TO RADIŠ, POPE?

Naš narod je odavno rekao: Radi onako kako pop govori, a ne onako kako pop radi! Naravno, pogrešno je generalizovati i reći kako sva sveštena lica u svom delanju odstupaju od dogme koju propovedaju, ali da se među njima, s vremena na vreme, pojave i oni koji su u tom odstupanju ekstremni, to je valjda van svake sumnje.

Primera za to je, nažalost, dosta. Poslednji u nizu je slučaj sveštenika stavljenog pod sumnju da je naručivao i gledao filmove s dečjom pornografijom. Da li je ili nije, utvrdiće istraga, ali svakako će ostati gorak ukus kod onih koji će se ubuduće krstiti posle njegovih skrušeno izgovorenih molitvenih reči. O gorkom ukusu ekipe Kurira koju je prekjuče isprašio iz svoje parohije suvišno je govoriti.

U bliskoj i daljoj prošlosti bilo je još sličnih slučajeva, koji su tim teži jer su se pod sumnjom za razvratne i srebroljubne radnje našli i najviši crkveni velikodostojnici. Kao po pravilu, sudski postupci protiv njih završavali su se oslobađajućom presudom, a da li je bilo njihove stvarne krivice, to valjda samo Bog zna. Pa, ako su već zeznuli zemaljski sud, božji sigurno neće.

A zašto se dešava da naša sveštena lica, bilo ona popovska, bilo ona vladičanska, ne žive po duhu jevanđelja koje propovedaju?
Kad se brane od optužbi zbog zastranjivanja, vole da kažu: I mi smo ljudska bića, a što smo bliži Bogu, to nas đavo više iskušava!

Nažalost, nije se desilo da neki od njih posle kakvog pada u iskušenje izađe pred pastvu i kaže: „Pao sam i nisam više dostojan da vam budem pastir.“ Računajući da Bog sve prašta, a njima naročito, nastavljaju po starom.
Znam da su zbog takvih neki prestali da idu u crkvu, pa i da veruju u Boga. Ali znam i dosta onih koji su, zahvaljujući nekim sveštenicima, monasima i vladikama, našli razloga da tu veru učvrste. Evo, ja znam jednog takvog monaha. Znaš li i ti?

Autor: JOVICA KRTINIĆ

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

Komentar dana Milan Lađević

Nemamo strategiju ni oko čega“, „Kosovo nije jedini uslov za EU, već i finansijska situacija u zemlji“. Te strogo čuvane državne tajne Ivica Dačić nam je nedavno otkrio, ali, poput Džulijana Asanža i Vikiliksa, on je nezaustavljiv, pa je otkrio i moguću koaliciju posle izbora: naprednjaci, Demokratska stranka i, naravno - SPS. To je ona kombinacija koje se ove dve najveće stranke gnušaju. Pu, pu, daleko bilo! To kažu svaki put kad im se pomene takav sastav buduće Vlade Srbije. Ali, šta se sve dešavalo na srpskoj političkoj sceni, ne bi mogao da opiše ni mitropolit Amfilohije, a on inače nije štedljiv.

Zato Dačićeve nastupe ne treba uzimati s rezervom. Ne zato što je prvi čovek MUP i što služba sve zna, već zato što su poznata i neka kadrovska rešenja za buduću vlast, ko god da pobedi na izborima. Ups, tu nema pekača rakije! Da neko nije nešto prevideo? Kako god, Dačić sve ovo priča ne zato što je dobar čovek koji želi mir u svetu i koji zapošljava preko veze poštene nalazače, već zato što su neke stvari očigledne i za nas obične smrtnike. I uvek je bolje da ideš narodu uz dlaku, posebno pred izbore.

Recimo, kad su u pitanju pregovori o Kosovu, imamo glavnog pregovarača Borka Stefanovića, koga ne vole Srbi iz pokrajine, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, pa čak ni dobar deo Vlade. Na kraju mnogi nisu prihvatili njegovu informaciju o matičnim knjigama, katastrima. Ali on i dalje drži čas. Mada nam se malo i rastužio, pa je na Fejsbuku napisao gotovo oproštajno pismo. Ali ne daj se, Borko, familija je uz tebe.

Međutim, ne treba da ide sve na njegovu dušu. Kod nas je sto ljudi - sto ćudi, pa su neki za podelu, drugi da se pokloni Kosovo, a treći da se ne da ni pedalj zemlje. Kad tako jedinstveno nastupamo, uspeh nam je zagarantovan. Napravićemo dobar PREOKRET, ali za Tačija. Što se tiče EU, stvar je prosta. Još nisam video siromaha da se druži s milionerom. To je čak neprirodnije, kako bi rekao Palma, i od homoseksualizma (ali do 1994. godine).

Kurir

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

SVI TREBA DA UČIMO NEMAČKI

Srbija treba da odustane od kandidature za priključenje Evropskoj uniji. Ako je verovati istoričaru s Harvarda Najalu Fergusonu, ta unija 2012. neće ni postojati. Umesto toga, treba što pre da se kandidujemo za novu tvorevinu na Starom kontinentu - sjedinjene evropske države (SED).

Prema predviđanjima profesora poreklom iz Škotske, Nemačkoj, koja u vreme najveće ekonomske krize u Evropi od Drugog svetskog rata zahteva red, rad i disciplinu, leđa će okrenuti Britanci, Irci i Skandinavci. U novom savezu koji će Nemci formirati naći će se mesta i za balkanske zemlje, uključujući i Srbiju. Iako mi možda ne znamo šta su to red, rad i disciplina, profesor s Harvarda, omiljen u Americi, veruje da ćemo to naučiti do 2014, za kad predviđa ulazak država bivše SFRJ u SED. Glavnu reč u toj novoj uniji, logično, vodiće Nemačka, koja već sada pokušava da nametne svoje mišljenje svim drugim evropskim državama (što najviše pogađa Britance, jer ih više niko ne pita ni za šta).

S obzirom na takve okolnosti, svaki roditelj u Srbiji već danas bi trebalo da upiše dete na časove nemačkog. Mi koji u školama nismo učili nemački, nego recimo ruski, znamo samo nekoliko korisnih reči, na primer, dobar dan (guten tag) i do viđenja (aufiderzen), pa i čuvenu rečenicu koja se nalazila na ulazu u logor Aušvic „Rad oslobađa“ (Arbajt maht fraj), i to samo ako smo dobro pazili na časovima istorije.

Tako bi i ministar prosvete trebalo da misli unapred, pa da u škole uvede obavezni nemački jezik, kao što je to sad slučaj s engleskim (verujem da je naš ministar Obradović vizionar i da je baš o tome i razmišljao pre dva dana dok je čačkao nos na otvaranju nove zgrade Internacionalne škole na Senjaku). Jer, ono što su Britanci pre nekoliko dana pisali na naslovnim stranama svoje štampe - „Cela Evropa će govoriti nemački“ - možda nije tako daleko.

Autor: Ivana Dugalić

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

PREČICA DO VRHA

Ovih dana se hrvatska pevačica Severina baš pojavljivala u medijima jer je zbog nje ambasador velike Nemačke ostao bez svog mesta na skupu „Bitka za bebe“, organizovanom u srpskom parlamentu. Neko je procenio da je srpska snajka siguran doprinos bitkama za bebe, dok za nemačkog ambasadora tek treba da se utvrdi.

I ja, poput našeg predsednika, obožavam Severinu, mada, za razliku od njega, ne znam nijednu njenu pesmu. Koliko vidim, novopečena srpska snajka je miljenica tabloida i s velikom lakoćom nosi taj teret. Otkud tolika popularnost? Pa svi znamo.

Počelo je ovako. Prvo je Pamela Anderson pušila svome mužu zavidnih atletskih izraslina, pa je i Paris Hilton pokazala kako se primenjuje night vision kamera u polnom odnosu za široke narodne mase... Nakon toga više nije ni bilo bitno. Scena je zauvek izmenjena. Ranije si mogao samo da počiniš samoubistvo ako ti procuri video-snimak jebačine, a sada je to katapult za karijeru na estradi. Pade mi na pamet je l’ znamo neku Severininu pesmu od pre dvojajčane promocije šampanjca? Ne, naravno. Njen snimak je, kao planetarni fenomen, u prvih par nedelja svog internet života topio optičke kablove od broja daunloudovanja. Seve se kao narodna pesma prenosila, punim ustima hvaleći naše podneblje kao nepresušni izvor najboljih riba na svetu.

Dokaz da mi u eks-SFRJ nismo zaostali po tom pitanju je i ona naša što išla s mojom kevom u školu. Što nije upala u tim za stoni tenis, pa se igrala s pingpong lopticama na kojima su ispisani brojevi. Nije joj se dopalo kako je ispala na prvom „tajnom“ snimku, pa je nakon malo teretane odradila drugi „tajni“ snimak. Ne znam koliko je zadovoljna stepenom reanimacije svoje karijere, ali je definitivno da se vratila na TV ekrane.

Čini mi se da je sada uspostavljen novi, paralelni, ubrzani model za razvoj karijere pevačice:

1. Slikam se za Plejboj, CKM...
2. Pojavim se u „Farmi“, „Velikom bratu“, „Survajveru“...
3. Snimim pornič (lepše je kad se koristi meko č)
4. Počinjem da pjevam

Autor: Milan Jovanović Strongmen

Barbara. · **Pridružio se:** 21 Jun 2011, 19:55 **Postovi:** 41147

BANKE

Svi - Bizmark, Bikonsfild, Francuska revolucija, Gambeta itd. - svi su oni, kao moć, za mene samo varka. I što dalje i duže, tim više. Njihov je gospodar, uostalom gospodar sviju, gospodar cele Evrope - ipak samo banka. Doživećemo mi da će ona jednom staviti svoj veto i da će kao prašinu oduvati Bizmarka s njegovog mesta. Banke vladaju sada svim i svačim: Evropom, prosvetom, celom civilizacijom. I kad više ništa ne ostane do anarhija, i tada će još na vrhu sveta stajati Banka. I kad sve bogatstvo Evrope bude propalo, Banka će ostati. Tada neka dođe antihrist i neka zavlada anarhija, pisao je Dostojevski.

Na čelo Grčke i Italije rukopoloženi su bankari.
Bakari su gospodari rata.
Uzaludno traže narodići krivce među sobom, uzaludno optužuju i hapse ratne zločince jer najveći ratni zločinac ostaje nedodirljiv. Najveći ratni zločinac je Bankar. Bankari se nalaze na čelu svake države. Novcem kontrolišu sve. Stvaraju i razaraju nacije i narode. Uništavaju i podižu kulture i književnosti.

Oni su ona grafitna mreža koju su bacali na naše dalekovode da prekinu dovod struje. Kad su okupacione snage novog poretka ušle u Srbiju, prvo što im je bilo bitno je bilo da zauzmu banke.
Upali su sa „kalašnjikovima“ i makazama za sečenje kablova. Isekli su kablove na kompjuterima. Nisu nosili maske. Vodili su sa sobom kamermane da njihova lica zapamtimo za ceo život.

Od sada treba da ih gledamo u snovima.
U pismima čitalaca jednog ženskog lista stoji: „Koliko treba da budem u minusu da bih rekla mužu?“

Naoružane karticama bankarskim njihove glavne ratnice su pripadnice slabijeg pola. Kupoholičarke. Kao i nesretni kockari kojima nude novac nadohvat ruke sve dok se zemlja ne pretvori u zemlju šatora. Dok ne postanemo Beduini.

Autor: NEBOJŠA JEVRIĆ

Kurir

Forum Srbija

Komentar dana

Ko je OnLine