Svemir

G o o g l e

Braca · **Poslato:** 03 Dec 2014, 00:51

Rezultat je sve iznenadio: Zakačili su DNK za raketu i poslali je u svemir

Molekuli DNK mogu da prežive ekstremne uslove u svemiru i povratak u Zemljinu atmosferu, otkrivaju naučnici. Oni su pričvrstili male dvostruke lance DNK na spoljašnji omotač rakete i tvrde da su bili “potpuno iznenađeni” kada se više od polovina uzoraka vratila netaknuta, uprkos izloženosti temperaturama od preko 1.000 stepeni Celzijusa. Oni kažu da ova činjenica povećava izglede da vanzemaljski molekuli života iz svemira dospevaju na Zemlju.

Istraživanje, objavljeno u časopisu “Plos One”, obavili su naučnici Univerziteta u Cirihu.

Suborbitalna mislija “Texus-49”, lansirana je iz evropske baze “Esrenjdž” u Kiruni (Švedska) i prvobitno je imala cilj da ispita uticaj gravitacije na gene ljudskih ćelija smeštenih u unutrašnjosti rakete.

Naučnici su, međutim, odlučili da ispitaju i posledice koje će putovanje kroz svemir imati na DNK pričvršćen na spoljašnji omotač rakete i ustanovili da su molekuli preživeli.

Mnogi naučnici veruju da su komete donele na Zemlju glavne organske komponente života (npr. aminokiseline) u ranom periodu njenog postojanja. Neki, međutim, idu još dalje i tvrde da DNK, esencijalni molekul života, može da stigne na Zemlju u meteorskoj prašini, pri čemu 100 tona ove prašine padne na Zemlju svake godine – pojava poznata kao panspermija.

Po povratku iz svemira čak 53 odsto DNK izvađeno je iz zareza na glavama šrafova, pri čemu je jedna trećina u potpunosti sačuvala funkcionalnost.

“Ova studija dokazuje da je genetska informacija iz DNK sposbna da preživi ekstremne uslove u svemiru i povratak u Zemljinu atmosferu”, kaže profesor Oliver Urlih sa Univerziteta u Cirihu.

Istraživanje takođe navodi na zaključak da prilikom misija u svemiru treba biti oprezan zbog opasnosti od kontaminacije.

“Rezultati pokazuju da nipošto nije isključeno da, uprkos merama predostrožnosti, svemirske letelice ponesu na odredište DNK sa Zemlje.”

Ruski kosmonauti su u avgustu na spoljašnjoj strani Međunarodne svemirske stanice otkrili tragove planktona i drugih živih mirkoorganizama. Oni tvrde da plankton nisu poneli sa sobom prilikom lansiranja, već da da su ga donele vazdušne struje sa Zemlje.

Za divno čudo, sićušni organizmi uspeli su da prežive u vakuumu, uprkos niskim temperaturama, nedostatku kiseonika i kosmičkom zračenju.

Izvor: Dejli mejl

Vuk · **Poslato:** 03 Dec 2014, 21:19

Neverovatno otkriće: Oko Zemlje postoji nevidljivi štit koji okružuje našu planetu i štiti je

Slika

Naučnici koji proučavaju Van Alenove pojase zračenja došli su do značajnog otkrića.

Oni su otkrili da postoji nevidljivi štit koji okružuje našu planetu i štiti je.

U izveštaju stoji da se štit nalazi na oko 11.600 kilometara iznad Zemljine atmosfere. Njegova primarna funkcija je zaštita planete od “elektrona ubica”. Naime, ove čestice mogu da oštete komunikacione sisteme i satelite, a predstavljaju opasnost i za astronaute.

U saopštenju piše i da se elektroni kreću oko Zemlje brzinom “približnoj brzini svetlosti”, a mogu da oštete strujnu mrežu, utiču na klimu i povećaju broj obolelih od kancera.

Misteriozni štit opisan je kao dva prstena koja se sastoje od visokoenergetskih elektrona i protona.

Van Alenovi pojasi otkriveni su pre gotovo 50 godina i nalaze se na oko 40.000 kilometara od Zemljine površine.

Naučnici su utvrdili tačnu lokaciju zaštitnog prstena, a prema izveštaju, on leži između dva Van Alenova radijaciona pojasa.

U zavisnosti od količine kosmičkog zračenja, prstenovi se proširuju ili skupljaju i tako štite Zemlju od “ultrabrzih elektrona” koji zahvaljujući njima ne mogu da prodru kroz Zemljinu atmosferu.

Do ovog važnog otkrića došao je tim profesora Danijela Bejkera sa Univerziteta u Koloradu uz pomoć podataka dobijenih od dve sonde bliznakinje, koje je NASA poslala u Van Allenov pojas 2012.

Naučnici još ne znaju poreklo štita i kako tačno funkcioniše. Otkriće je objavljeno u žurnalu “Nature”.

(B92)

Braca · **Poslato:** 04 Dec 2014, 00:45

Japanci planiraju dizanje u vazduh kratera na asteroidu

Izvor: Tanjug

Japanska istraživačka letelica Hajabusa2 (Sivi soko) poslata je danas u svemir sa zadatkom da digne u vazduh krater na udaljenom asteroidu i da donese uzorke stena s nadom da će ti podaci pružiti nova saznanja o nastanku Zemlje.

Kako prenosi AP, Hajabusa2 bi trebalo da stigne do asteroida sredinom 2018, provede oko 18 meseci proučavajući ga i da se vrati na Zemlju krajem 2020.

Mali uredjaj trebalo bi da se odvoji od eksplorera i ispali projektil koji će razoriti krater prečnika nekoliko metara. Hajabusa2, koji će se u vreme eksplozije kriti iza asteroida, pokušaće potom da prikupi materijal u unutrašnjosti kratera.

Asteroidi mogu da pruže informacije o formiranju sunčevog sistema i njegovoj evoluciji.

Japanska svemirska agencija (JAXA) saopštila je da bi misija mogla da objasni poreklo morske vode na zemlji kao i način na koji je nastala naša planeta.

Hajabusa2 će pokušati da proširi istraživanje koje je započeo Hajabusa, prethodna japanska letilica koja se na zemlju vratila 2010. nakon što je prikupila uzorke sa površine jednog drugog asteroida.

Ovog puta, istraživanja ima za cilj da zaviri dublje u utorbu asteroida i dodje do uzoraka koji nisu bili izloženi toploti i kontaminari svemirskim okruženjem.

Hajabusa2, koji je lansiran sa svemirskog centra Tanegašima, na jugu Japana, je pravougaona letelica sa po par solarnih panela s obe strane.

Braca · **Poslato:** 05 Dec 2014, 01:15

Naučnici pronašli "dokaz" da je na Marsu bilo života

| Huffington Post

Međunarodni tim istraživača tvrdi da je pronašao dokaz "biološke aktivnosti" unutar meteorita koji je pao na Zemlju sa Marsa pre tri godine. Drugim rečima, moguće je da je nekada postojao život na Crvenoj planeti.

phpBB [video]

Međutim, drugi naučnici nisu ubeđeni u tu teoriju.

Meteorit "Tissint" pao je u Marokansku pustinju 18. jula 2011.

Tim istraživača među kojima su bili naučnici iz Kine, Japana, Nemačke i Švajcarske, objavio je u novom radu hemijske, mikroskopske i analize izotopa koje pokazuju tragove organskog ugljenika u malim pukotinama u meteoritu i da je ugljenik morao da bude u kamenu pre nego što je sleteo na Zemlju.

"Otvoren sam za mogućnost da druge studije neće potvrditi naša otkrića", kaže dr Filip Žile, direktor laoratorije EPFL Earth and Planetary Sciences u Lozani i jedan od autora izveštaja.

"Međutim, naši zaključci su takvi da će samo rasplamsati debatu o tome da je na Marsu postojala biološka aktivnost, barem u prošlosti".

I zaista, osporavanja njihovog rada već su počela da pristižu.

Načnik dr Mark Frajs koji radi za NASA Džonson svemirski centar u Hjustonu i koji nije bio uključen u pomenuto istraživanje, rekao je: "TIm naučnika tvrdi da je ovaj materijal dokaz da je na Marsu nekada bilo života. Ja se ne slažem, a nema ni konsenzusa da je naučna zajednica prihvatila njihove tvrdnje".

Frajs smatra da je meteorit mogao biti kontaminiran ugljenikom na Zemlji, čak i ako je jedan njegov deo potekao s Marsa.

"Biološko poreklo nije jedino moguće objašnjenje ugljenika u Tissintu", kaže on. "Postoji mogućnost da je na Marsu bilo vulkanske i/ili hidrotermalne aktivnosti, koja je mogla utisnuti tečnosti sa ugljenikom u meteorit... Bez obzira na to da li ovaj meteorit sadrži tragove života ili ne, posledice su mnogo složenije od jednostavnog odgovora 'da' ili 'ne' na pitanje da li je uopšte bilo života na Crvenoj planeti".

Studija je objavljena u onlajn verziji žurnala "Meteoritics and Planetary Science" 26. novembra 2014.

Braca · **Poslato:** 07 Dec 2014, 19:24

Pluton će uskoro biti "na dohvat ruke"

| latimes.com

NASA letelica New Horizons je budna i približava se Plutonu.

phpBB [video]

Poslednja hibernacija okončana je u subotu i letelica je poslala radio signal kojim je potvrdila da se uspešno aktivirala.

New Horizons je na 4,6 milijardi kilometra od naše planete, a poslednjih devet godina putovao je svemirom. Od toga je barem dve trećine vremena proveo u “polusnu”.

Nekoliko instrumenata sve vreme je prikupljalo podatke o solarnim vetrovima i česticama prašine u međuplanetarnoj prazniji, a letelica se “budila” barem dva puta godišnje, kako bi proveravala njihovu ispravnost i vežbala manevre koje će izvoditi oko Plutona.

Posle ovog buđenja, međutim, više se neće vraćati u hibernaciju. Posmatranja Plutona iz daljine počeće 15. januara.

Imajući u vidu da se taj planetoid nalazi u Sunčevom sistemu, naučnici iznenađujuće malo znaju o njemu.

Prvi put je primećen 1930. ali su astronomi tek devedesetih saznali da nije sam u njegovoj dalekoj orbiti. On je zapravo deo složenog sistema više od 1.000 nebeskih tela poznatog kao Kojperov pojas.

Stručnjaci i dalje ne znaju u koju klasu da ga svrstaju.

“Geofizička definicija planete je da to mora biti objekat dovoljne mase da ga njegova gravitacija čini savršenom sferom”, objašnjava Harold Viver iz Džons Hopkins instituta i jedan od naučnika koji rade na New Horizons misiji.

“Pluton je skoro savršena sfera, a u ovoj misiji ćemo saznati da li ima i dovoljnu masu, kako bi bio u kategoriji planeta”.

Takođe, niko ne zna kako on zapravo izgleda. Ni jedan od Voyagera nije posetio Pluton na svom putovanju kroz Sunčev sistem.

Tako je priložena slika najbolja koju imamo. Napravio ju je Hubble teleskop 1994.

Ipak, mnogo više ćemo naučiti kada kamere visoke definicije zabeleže detaljne fotografije Plutona.

Drugi instrumenti će proučavati njegov hemijski sastav, mapirati topografiju, pratiti kako reaguje na solarne vetrove i da li ima prstenove.

Ona se trenutno nalazi na 260 miliona kilometara od Plutona, a najbliže će mu biti u julu 2015. – 12.000 kilometara od njegove površine.

Braca · **Poslato:** 09 Dec 2014, 00:52

RUSKI NAUČNIK UPOZORAVA: Za tri godine do Zemlje stiže asteroid-ubica!

MOSKVA – Prema našoj planeti nezaustavljivo napreduje tako veliki asteroid da bi njegov udar izazvao katastrofu ogromnih razmera, upozoravaju ruski naučnici.

Dolazak tog asteroida prvi je primetio čuveni astrofizičar Vladimir Lipunov, profesor na Moskvoskom državnom univerzitetu, koji je i upozorio na potencijalnu opasnost. Reč je o asteroidu 2014 UR116, čija veličina nije poznata, objavio je Roskosmos (Ruska agencija za istraživanje kosmosa).

„Kada takav događaj postaje preteći ili, ne daj Bože, kad se desi, onda je to najvažnija stvar za celu populaciju Zemlje. Treba da se spremimo za takvu situaciju. Ona se retko dešava, ali se dešava“, kaže Boris Šustov, direktor Instituta za astronomiju.

To znači da je mnogo opasniji od asteroida Apofis koji je pre dve godine pao u Čeljabinskoj oblasti Rusiji, upozorava Roskosmos (Ruska agencija za istraživanje kosmosa).

„Pokazalo se da je to asteroid koji ima prečnik najmanje 370 metara, što znači da je veći od Apofisa. Jasno je da je prečnik najmanje 300 metara. To znači da će njegov udar u Zemlju i eksplozija biti mnogo opasniji nego što je bio udar asteroida iz Čeljabinska“, kaže profesor Lipunov.

Približavanje ogromnog asteroida zabeležili su ruski teleskopi.

„Ne zna se kada će se približiti naš asterod. Moramo da izračunamo orbitu. Zasad možemo da je prilično precizno procenimo. Period – tri godine – je poznat. To jest, on će ponovo preseći orbitu Zemlje. Moramo stalno da ga pratimo. Jer jedna jedina greška izazvaće katastrofu. Posledice mogu da budu veoma ozbiljne“, dodaje profesor Lipunov.

Hiljade „kamičaka“ iz svemira, asteroida i kometa, svodnevno leti prema Zemlji. Oni manji izgore u Zemljinoj atmosferi. Veći gosti iz kosmosa i dođu do zemlje, kao što je pre neki dan asteroid pao u jezero u ruskoj republici Kareliji, podseća Roskosmos.

Ministarstvo za vanredne situacije Rusije ranije je predložilo da se napravi federalni naučno-tehnički program o stvaranju nacionalnog segmenta za praćenje i prognoziranje opasnosti od asteroida i kometa.

Izvor: Kurir

Vuk · **Poslato:** 10 Dec 2014, 23:19

Odakle potiče voda na Zemlji?

Izvor: Tanjug

Vodu na Zemlju nisu donele komete, već najverovatnije asteroidi koji su udarili u našu planetu pre više milijardi godina, izjavili su danas evropski istraživači.

Slika

Prvo istraživanje na tlu komete obavljeno je prošlog meseca kada je File, robotska sonda Evropske svemirske agencije (ESA), spuštena na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko.

Najnoviji izveštaj, objavljen u časopisu Science, zasniva se na podacima koje je prikupio jedan od instrumenata sa svemirskog broda Rozeta koji od avgusta proučava unutrašnjost komete.

"Moramo da zaključimo da su vodu na Zemlju pre doneli asteroidi nego komete", izjavila je Ketrin Atveg, glavni istraživač spektrometra mase ROSINA (Rosetta Orbiter Spectrometer for Ion and Neutral Analysis) koji proučava hemijski otisak vode i gasova na kometi.

Pomenuti izveštaj, zasnovan na "atomskom" potpisu molekula vode na kometi, pokazuje da su ti molekuli znatno drugačiji od onih na Zemlji. Naučnici su izmerili nivo deuterijuma (izotopa vodonika) u odnosu na vodonik, koji u kombinaciji sa kiseonikom čini vodu. Ispostavilo se da je nivo deuterijuma izrazito visok, "što ukazuje da je voda na kometi najverovatnije nastala na jako niskim temperaturama, te da je vrlo verovatno originalni materijal sa početka formiranja Sunčevog sistema", navela je Altveg.

"To je pravo blago koje treba dalje istražiti i koje bi nam moglo reći kako je naš Sunčev sistem izgledao pre 4,6 milijardi godina", kazala je ona. S druge strane, voda u asteroidima ima niži nivo deuterijuma u odnosu na vodonik i sličnija je vodi na Zemlji. Komete su bogate vodom, što nije slučaj sa asteroidima od kojih je neki nemaju nimalo, kazao je Fransis Rokar, naučnik francuskog Nacionalnog centra za svemirska istraživanja koji učestvuje u misiji Rozeta.

Dosad je pronađeno daleko više asteroida od kometa (650.000:4.000), istakao je on u razgovoru za AFP.

"Najnoviji nalazi čine stvar kompleksnijom nego što smo dosad mislili i potvrđuju hipotezu da su asteroidi doneli vodu na Zemlju", naveo je Rokar. "Količina deuterijuma u odnosu na vodonik u vodi razlikuje se od komete do komete, daleko više nego što je to slučaj sa vodom na asteroidima i zasad ne znamo tačno zašto je to tako", dodao je on.

Komete su najprimitivniji objekti u Sunčevom sistemu i bogate su ugljenikom. Naučnici veruju da su one, u sudaru sa Zemljom, donele elemente koji su omogućili razvoj života na našoj planeti.

Misija Rozeta, pokrenuta 1993. godine, ima za cilj da prouči sastav komete, za koje se pretpostavlja da su ostaci materijala koji je poslužio u formiranju Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina.

Vuk · **Poslato:** 11 Dec 2014, 21:55

Postoji "univerzum u ogledalu" u kom vreme teče unazad

Izvor: The Independent

Zašto vreme ide samo u jednom smeru i zašto je budućnost toliko drugačija od prošlosti? Iako su ovo prilično jednostavna pitanja, ona muče naučnike duže od jednog veka. Po jednoj novoj teoriji, naučnici su na ova večna pitanja dobili odgovor – po njoj, vreme ne ističe i postoji još jedan svemir koji je paralelan sa našim i u njemu vreme teče unazad.

Slika

Eksperiment u kome su stvoreni isti uslovi kakvi su postojali u vreme nastanka našeg svemira navodi na zaključak da je nakon Velikog praska nastao još jedan svemir, koji izgleda kao naš kada se posmatra u ogledalu i u kome kazaljka vremena ide unazad.

Eksperiment je dao odgovor na ključno pitanje teorijske fizike: da svi osnovni zakoni, kao što su zakoni relativiteta i gravitacije, potpuno isto funkcionišu ako vreme ide unazad.

Po ovoj teoriji, entropija – moć svemira da tokom vremena izvrne postojeće zakone – takođe utiče da vreme teče unapred. S obzirom na to da je svemir na početku bio uređen, da bi tokom vremena postao mnogo haotičniji i dezorganizovaniji, ista stvar se dešava sa vremenom.

Međutim, to se bazira na pretpostavci da je svemir bio savršeno uređen u vreme kada je nastao, i premda je ta pretpostavka usvojena od mnogih naučnika, nju je u realnosti nemoguće dokazati. Ako po novoj teoriji vreme ne teče samo u jednom smeru, onda bismo imali odgovor i na to pitanje.

Drugim rečima, ljudi misle da je jedini mogući smer u kome vreme teče ovaj postojeći, zato što možemo videti samo ovu našu stranu svemira.

Vuk · **Poslato:** 11 Dec 2014, 22:02

Voda ipak nije stigla na Zemlju sa komete

Izvor: B92

Podaci prikupljeni tokom misije Rozeta ukazuju na to da teorija o tome da je voda na Zemlju stigla preko neke komete možda ipak "ne drži vodu".

Slika

Uzorci prikupljeni iz jednog komada leda sa komete 67P pokazuju da hemijski sastav pronađene vode razlikuje od one koja se nalazi na površini naše planete.

Naime, voda sa komete 67P sadrži tri puta veću koncentraciju vodonikovog izotopa deuterijuma u odnosu na vodu sa zemlje.

Autori studije objavljene u žurnalu "Science" navode da je verovatnije da Zemljina voda vodi poreklo sa nekih asteroida.

"Današnji asteoridi imaju ograničene količine vode i to je jasno, ali verovatno to nije oduvek bio slučaj. Veruje se da su u najranijem periodu našeg solarnog sistema, pre 3,8 milijardi godina, asteroidi često padali na površinu naše planete. Tada su mogli da imaju mnogo više vode nego danas", navodi jedna od autora studije Ketrin Altveg sa univerziteta u Bernu.

Ona dodaje da je teorija o tome da je jedno telo donelo vodu na Zemlju previše jednostavna.

"Na kraju, okeani na našoj planeti su vrlo verovatno mešavina mnogih stvari", kaže profesorka Altveg.

Inače, iako je robot File "zaspao" jer su mu se istrošile baterije, matična letelica misije "Rozeta" i dalje obrađuje prikupljene podatke, a ukoliko File uspe da prikupi dovoljno solarne energije, instrument "Ptolomej" će nastaviti da prikuplja podatke.

Forum Srbija

Svemir

Ko je OnLine