Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Svemir
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=39201
Stranica 2 od 8

Autoru:  Braca [ 21 Okt 2014, 00:44 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Možete li posedovati parče Meseca?


| Guardian

Državama (još) nije dozvoljeno da prisvajaju teritorije van planete Zemlje.


Slika


Bilo da je motiv rudarstvo, alternativni izvori energije ili turizam, postoji mnogo razloga da se istražuje svemir.

Neki “pioniri” čak veruju da čovekov opstanak zavisi od kolonizovanja nebeskih tela, poput Meseca i Marsa.

Međutim, ono što je mnogo bitnije je da su se na Mesec usmerile velike korporacije i bogati preduzetnici. Rusija tako planira da osnuje koloniju na našem prirodnom pratiocu i to već 2030. dok jedna japanska firma na njemu želi da izgradi solarne panele.

Ipak, bez odgovarajuće regulative, Mesec bi mogao da postane neka vrsta vanzemaljskog “Divljeg Zapada”.

Još u 17. veku su teoretičari prirodnog zakona poput Huga Grocijusa i Džona Loka govorili da je pravo na svojinu deo čovekove prirode, ali da može imati pravnu snagu, tek kad je priznato od strane suverene vlade.

U kontekstu “svemirskog zakona”, veliko pitanje je da li suverenitet seže u beskonačnost, odnosno, koliko visoko možete otići, kako biste pobegli zemlji iz koje potičete?
Galaktičko pravo


Slika


Kada se SAD susrela s ovim pitanjem početkom pedesetih godina, lobirala je za priznavanje svemira kao svetskog dobra.

Bilo je veoma teško špijunirati Sovjetski Savez u to doba, pa je otvoren pristup njegovom vazdušnom prostoru bio ključan za Ameriku tokom Hladnog rata.

Takođe, prihvatanjem svemira kao opšteg dobra, sprečeno je širenje suvereniteta bilo koje države na nebeska tela. Ni Sovjetski Savez ni SAD nisu bili raspoloženi da Hladni rat vode na još jednom frontu, pa je Geopolitika diktirala pravilo da se svemir smatra “neosvojivim”.

Taj princip nalazi se u drugom članu Ugovora Ujedinjenih nacija o spoljnjem svemiru u kom se jasno zabranjuje “nacionalno prisvajanje po tvrdnjama suvereniteta, u smislu upotrebe ili zauzimanja teritorije po bilo kom osnovu”.

Ugovor je prihvaćen i niko se nije žalio. Međutim, ne slažu se svi s tim da se zabrana odnosi i na privatno vlasništvo.

Istorijski podaci Svemirskog ugovora pokazuju da su ljudi bili protiv privatnog vlasništva u to vreme, ali u Član dva nije dospela nikakva jasna zabrana.

Tek u Dogovoru o Mesecu 1979. zabrana je jasno izrečena, ali ju je potpisalo samo 16 država, od kojih ni jedna nije imala istraživačke svemirske misije sa ljudskom posadom.

Naravno, sada preduzetnici poput Denisa Houpa iz Lunar Embassy Corporation smatraju da im “rupa u zakonu” omogućava da polažu pravo na privatno vlasništvo na Mesecu.

“Svemirski advokati”, međutim, ističu da države pretpostavljaju međunarodnu odgovornost za aktivnosti u svemiru, bilo da je reč o nacionalnim kompanijama ili privatnim firmama i da se zato ista zabrana odnosi i na privatni sektor.

Zato ideja o kupovini pravog placa na Mesecu nije realna, budući da je za tako nešto potrebno odobrenje više vlasti.
Osvajanje Meseca


Slika


Ipak, svi ti argumenti su čisto teoretski. Ako jednostavno okupirate neko mesto i niko drugi nema pristup, za vas to ne čini vlasnikom?

Međutim, to je istovremeno i razlog više zbog kog je vlasništvo na Mesecu sporno – tamo fizički zapravo nema nikog.

Da biste nešto prisvojili, u proces mora biti uključeno i telo, jer sama namera nije dovoljna.

Tehnologija će, po svemu sudeći, ponovo nadmudriti zakone.

Devedesetih godina komercijalna firma SpaceDev imala je nameru da pošalje robote na asteroid, sprovodi eksperimente i proglasi ga privatnim vlasništvom.

Projekat je na posletku ostao bez sredstava, ali su zagovornici takvog “teleposedovanja” isticali slučajeve u kojima su pojedine kompanije prisvajale podvodne olupine na koje su slali robote u istraživanje.

Kada je podvodna sonda sa kamerom bila sve što je potrebno da se u posed uzme neka olupina, zašto svemirska sonda nije dovoljna, da se zauzme neki komad nebeskog tela?

Iako je prisvajanje Meseca i Marsa zabranjeno, prisvajanje materijala je sasvim druga priča. Deluje da bi preduzetnici mogli da se izbore za pravo da istražuju i koriste prirodne resurse van Zemlje.

Autoru:  Braca [ 21 Okt 2014, 09:24 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Pet novosti sa Sunca



B92

U najnovijem broju prestižnog časopisa Science, u okviru takozvanog “specijalnog odeljka”, objavljeno je čak pet radova koji su rezultati posmatranja satelita IRIS (Interface Region Imaging Spectrograph), koji je, u saradnji sa još nekoliko institucija, prošle godine lansirala NASA.


Slika


Sunce ima privilegovanu ulogu u odnosu na ostale zvezde. Pre svega, ono vrlo neposredno utiče na živi svet na Zemlji: život bez Sunčeve svetlosti ne bi bio moguć, bar ne onakav kakav je danas. Ono je ubedljivo najbliža zvezda Zemlji (oko 300 000 puta je bliže od Proksime Kentauri). To znači da smo u mogućnosti da mnogo detaljnije i pouzdanije posmatramo dešavanja na Sunčevoj površini. Primera radi, najbolji teleskopi današnjice nam daju mogućnost da razlučimo detalje veličine oko 70 km (Sunce je oko 150 miliona km udaljeno od nas). Ovo znači da je Sunce svojevrsna “prirodna labaratorija” koja nam pruža uvid u fizičke procese koji se dešavaju i u drugim, mnogo daljim fizičkim objektima.

Astrofizika XX veka je uspela da uspešno objasni procese fuzije koji se odigravaju u Sunčevom jezgru i da objasni kako se energija nastala u tim procesima prenosi do površine odakle, konačno, u obliku fotona (svetlosti) biva emitovana u okolni prostor. Ono što je, pak, još uvek nepoznanica je tzv. heliosfera, Sunčeva “spoljna” atmosfera: (oblast koja počinje iznad Sunčeve “površine” i proteže se maltene do granica Sunčevog sistema) njena struktura, fizički procesi koji u njoj vladaju i mehanizmi kojima ista dobija energiju. Konkretno, ni približno nam nije jasno kako dolazi do kontraintuitivnog porasta temperature sa visonom, sa nekih 6000K (temperatura Sunčeve površine-fotosfere) do nekoliko miliona K, koliko je temperatura Sunčeve korone. Da stvar bude zagonetnija, taj veliki porast temperature se dešava na prostornim skalama od svega nekoliko hiljada kilometara. Druga nepoznanica je Sunčev vetar, struja naelektrisanih čestica koja, izmedju ostalog, stiže i do Zemlje.

Ovi fenomeni nisu samo tu da golicaju maštu astrofizičara: Na Sunčevoj površini dolazi do burnih eksplozija kao što su tzv. flerovi i koronalni izbačaji mase koje mogu uticati na energetsku infrastrukturu na Zemlji i oštetiti satelite. Materijal izbačen u ovim burnim događajima putuje kroz heliosferu. Da bismo shvatili prirodu ovih dogadjaja i njihov uticaj na nas, potrebno je da, izmedju ostalog, bolje shvatimo Sunčevu “okolinu”, koja počinje takozvanom hromosferom i nastavlja se na “prelazni region”, oblast izmedju hromosfere i korone u kojoj dolazi do naglog rasta temperature sa nekoliko hiljada na nekoliko miliona stepeni. Ove dve oblasti se zajedno zovu “interface” region.

IRIS (Interface Region Imaging Spectrograph) je satelit sa teleskopom prečnika 20 cm, posebno prilagođen za posmatranja u ultraljubičastom delu spektra, tj. upravo na onim talasnim dužinama koje su karakteristične za temperature koje vladaju u ovoj enigmatičnoj oblasti Sunčeve atmosfere. Teleskop je opremljen spektrografom visoke rezolucije tako da je moguće dobiti spektar posmatranih dogadjaja (tj. razložiti primljenu svetlost na talasne dužine) i time dobiti više informacija o fizičkim uslovima koji tamo vladaju.

U poslednjem broju časopisa Science objavljeno je čak pet radova koji se bave rezultatima dobijenim sa IRIS satelita. Ukratko ćemo pobrojati šta smo to novo saznali protekle nedelje.
Visokoenergetski elektroni u koronalnim petljama

Paola Testa i saradnici u svom radu opisuju posmatranja u kojima se vide jako brze promene intenziteta na jako malim skalama, upravo u podnožiju takozvanih koronalnih petlji. Koronalne petlje su strukture koje se protežu od površine Sunca do Sunčeve korone i za njihovo postojanje je odgovorno magnetno polje. Ono što do sada nismo znali je da one, izgleda, imaju veze i sa transportom energije od površine ka koroni.

Ključnu ulogu u tom prenosu energije imaju jako brzi elektroni koji “udaraju” u podnožija koronalnih petlji i time ih zagrevaju. Odakle onda ti brzi elektroni? Simulacije koje su analizirali saradnici IRIS tima pokazuju da se postojanje ovakvih elektrona može objasniti takozvanim nano-eksplozijama (nanoflares) čije se postojanje pretpostavlja ali su previše male da bi smo ih, za sada, mogli posmatrati. Glavni rival ovoj teoriji je do sada bila ideja o zagrevanju petlji talasima ali smo zahvaljujući IRIS-u saznali da su u pitanju diskretni i burni dogadjaji.
Mini-petlje razlučene prvi put

Najveća prednost teleskopa koji se nalazi u svemiru je to što atmosfera Zemlje ne “razmazuje” sliku i kvalitet iste je ograničen samo veličinom objektiva (veći objektiv teleskopa – oštrija slika). Pored toga IRIS posmatra u ultraljubičastom domenu koji je vrlo problematičan za posmatranja sa Zemlje zbog apsorpcije u našoj atmosferi. Zahvaljujući ovim prednostima, Viggo Hansteen i saradnici su uspeli da identifikiju nešto što ranije nije bilo moguće: jako male petlje koje se protežu svega nekoliko lučnih sekundi (par hiljada km) iznad sunčeve površine i vidljive su samo na ultraljubičastim talasnim dužinama. Postojanje ovih objekata nije mogla da potvrdi čak ni Opservatorija za Dinamiku Sunca (Solar Dynamics Observatory, SDO, vidi sliku)


Slika


Gore: UFS (unresolved fine strucure) petlje na Sunčevom rubu. Dole: Isto vidno polje, posmatrano satelitom SDO. Vidi se da je nivo detalja koje nam daje IRIS mnogo veći. Preuzeto sa http://svs.gsfc.nasa.gov.
Vrele eksplozije i mini tornadoi

Standardna slika o Sunčevoj atmosferi je sledeća: temperatura opada sa nekih 6000 do nekih 4000 K (tzv. temperaturni minimum), a onda naglo raste do nekoliko miliona stepeni, kako ulazimo u koronu. Ovaj jednostavan model, medjutim previdja, promene temperature u horizontalnoj ravni. Zavhaljujući visokoj prostornoj i spektralnoj rezoluciji IRIS-a, Peter Hardi i saradnici su uspeli da identifikuju male, ali burne eksplozije koje se odigravaju u fotosferi, na samoj sunčevoj površini.

Pošto različite spektralne linije nastaju na različitim temperaturama, spektroskopska posmatranja su otkrila postojanje lokalizovanih vrelih regiona (skoro 100 000K) u “hladnoj” sunčevoj fotosferi (nekoliko hiljada stepeni). Posmatrane spektralne linije su takodje pomerene i ka crvenom i ka plavom delu spektra (dakle svaka linija kao da ima dve komponente) što je indikator da postoji kretanje gasa u oba pravca. Brzina ovog “toka” je oko 75 km/s, što je supersonična brzina za uslove u atmosferi Sunca. Ova posmatranja nam govore da je sunčeva atmosfera čak i relativno blizu površine jako dinamična i da gas može biti značajno vreliji od onoga što očekujemo.

Koristeći sličnu metodologiju, Bart De Pontieu (inače naučni rukovodilac IRIS projekta) sa saradnicima je identifikovao jako male (nekoliko stotina km) “vrtloge” na Sunčevoj površini. Vrtložno kretanje je primećeno anlizom spektroskopskih posmatranja: plavi i crveni pomak spektralnih linija nam omogućava da identifikujemo gde se gas kreće ka nama a gde od nas.

Posmatranje površine Sunca “pod uglom” nam daje ideju o tome kako se gas kreće u horizontalnoj ravni. Zahvaljujući koordinaciji posmatranja sa Švedskim Solarnim Teleskopom (SST), IRIS tim je uspeo da u tzv. “interface” regionu otkrije ova vrtložna kretanja koja je bilo nemoguće primetiti ranije, pošto nismo imali instrument ovakve prostorne rezolucije koji nam u isto vreme omogućava da posmatramo gas temperature koja odgovara “interface” regionu. Pretpostavlja se da su ovi vrtlozi jedan od “kanala” u transportu energije sa površine Sunca ka višim slojevima atmosfere.
Mali, a brzi “džetovi” plazme

U petom radu, čiji su autori Tian i saradnici, predstavljena su posmatranja vrlo brzih i energetičnih “džetova” (usmerenih, prostorno organičenih tokova plazme) koji se takodje nalaze u “interface” regionu. Veličina ovih struktura (manje su od 300 km), u kombinaciji sa visokom temperaturom (bar 100 000 K, što znači da emituju samo u UV) ih je činila nevidljivim do sada. Pored toga, ovi “džetovi” su jako brzi: razvijaju brzine i do 250 km u sekundi.

Vrlo je moguće da upravo oni čine “začetak” Sunčevog vetra. U svakom slučaju, neophodno je dalje izučavati uticaj ovih malih a burnih dogadjaja i na Sunčev vetar i na zagrevanje korone pošto su oni, takodje, dosta česti i po svemu sudeći, i pored svoje visoke temperature i brzine, predstavljaju jedan sasvim uobičajen fenomen u atmosferi Sunca.

Ne treba, ipak, smetnuti sa uma da do većine predstavljenih podataka dolazimo indirektno, tj. da se naše poznavanje Sunca, pa i svemira uopšte, zasniva uglavnoj na našoj interpretaciji posmatranih fenomena i njihovih spektara (sem ovoga, možemo da posmatramo neutrine i kosmičke zrake), te da jedan posmatrani fenomen često može biti objašnjen različitim “modelima”.

Upravo zbog ovoga je važna izgradnja novih satelita koji posmatraju isti objekat ali na različitim talasnim dužinama i razvijanje što kompleksnijih i “integrisanijih” fizičkih modela posmatranih objekata, koji će moći jednim konzistentnim “udarcem” da objasne različite posmatrane fenomene.

Autoru:  Braca [ 22 Okt 2014, 00:27 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Kako sprečiti posledice solarne superoluje?



| Izvor: Šeli Šlender, Glas Amerike

Poslednja se dogodila 1859. godine - pre GPS satelita, globalnih električnih mreža i interneta, tako da naučnike brine kako da zaštite električnu mrežu od potencijalno značajnih oštećenja...


phpBB [video]


Moćni solarni vetrovi koji udaraju zemljinu atmosferu uzrokuju veličanstvenu polarnu svetlost aurore borealis…kao i mnoga pomarčenja koja remete naše električne sisteme. Naučnici konstantno traže bolje načine da prebrode solarne oluje. Razne mere bezbednosti su umanjile opasnost, ali sve veći broj naučnika upozorava da se mora uraditi više kako bi se pomoglo električnoj mreži da opstane tokom super solarne oluje, prenosi Glas Amerike.

Dok solarna oluja osvetljava nebo iznad Arktika meteorolog Vilijam Murta kaže da druge oblasti može da zavije u tamu.

“Nedavno, 2003. godine, velika geomagnetska oluja je, tokom perioda koji zovemo oluje na Dan veštica, izazvala nestanak struje u Malmeu u Švedskoj i oštetila transformatore u mreži Eskombi u Južnoj Africi.”

Murtin tim u Centru za prognozu svemirskog vremena u Bolderu u državi Kolorado, posmatra Sunce za više od 40 hiljada vladinih grupa i biznisa širom sveta. Uobičajena prognoza je vrelo, sunčano i bez brige. Međutim izbacivanje ogromnog mehura naelektrisanih čestica može da podstakne ozbiljno posmatranje svemirskih vremenskih uslova.

“Praćenje geomagnetne oluje je nešto kao posmatranje uragana kada je taj uragan negde kod obale Majamija, udaljen par dana”.

Obično je potrebno dan ili dva da solarna oluja stigne do Zemlje, ali Murtin tim ne može da napravi preciznu prognozu sve dok se oluja ne približi na sat vremena i pogodi satelite za kontrolu vremena.

“Dakle možemo da kažemo svima koje smo upozorili dan ili dva pre toga, da je oluja gora nego što smo mislili, da je kako smo i predvideli ili da je slabija te da neće biti posledica ovde na Zemlji kako smo se pribojavali.”

Do sada, solarne oluje su uzrokovale nestanak struje samo na dan ili dva.

Ipak, mnoge naučnike brine superoluja. Poslednja takva se dogodila 1859. godine - pre GPS satelita, globalnih električnih mreža i interneta.

“Dakle, šta to znači u našoj kritičnoj infrastrukturi, pogotovo za električnu mrežu? To je ono što pokušavamo da razumemo.”

U Nacionalnoj laboratoriji u Ajdahu Skot Mekbrajd pokušava da odgovori na ta pitanja i da nađe načina da zaštiti mrežu.

Oprema obično može da izdrži manje oluje, ali superoluja bi mogla da izazove opsežna oštećenja za koja bi trebalo mnogo vremena da se poprave.

“Kako bi se napravili transformatori na jako visoki napon obično je potrebno od godinu i po do dve godine, dakle ako bismo izgubili 10 transformatora na jako visoki napon u Sjedinjenim Državama, ljudi bi mogli da ostanu bez struje 6 meseci, godinu, čak i do dve godine.”

Pravljenje rezervnih tranformatora i bolje uzemljenje mogli bi da umanje posledice, ali Mekbrajd kaže da ima i jedna druga opcija.

“Isključenje električne mreže bi je svakako zaštitilo od geomagnetskih poremećaja, ali socio-ekonomski udar toga bi bio toliko veliki da bi bilo jako teško za nekoga da donese takvu odluku.”

Tim Bele kuće za solarne oluje razmatra načine da se pomogne svetu koji zavisi od električne energije da lakše prebrodi superoluju.

Autoru:  Vuk [ 22 Okt 2014, 21:32 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Ruski kosmonauti izlaze u otvoren kosmos


MOSKVA – Ruski kosmonauti izaći će danas na šest sati sa MKS u otvoren kosmos zbog radova na spoljašnjoj površini stanice, saopštio je predstavnik Roskosmosa.


Slika



Radove u otvorenom kosmosu izvodiće komandant MKS Maksim Surajev i inženjer Aleksandar Samokutjajev.

Kosmonauti treba da demontiraju i bace u kosmos radiometrijski sistem RK 21-8. Takođe, treba da uzmu uzorke sa okruglog prozora, koji se nalazi na delu za spajanje i fotografišu spoljašnju površinu MKS.



Izvor: Glas Rusije

Autoru:  Sanja [ 25 Okt 2014, 22:48 ]
Tema posta:  Re: Svemir

NASA snimia krst u krugu na Marsu
Ne znaju šta je


Slika

Evo vesti koja kruži internetom. Nasino vozilo Rover je snimilo nešto neverovatno na Marsu. Tačnije krst u krugu urezan u kamen.

Video je objavljen na Jutjubu pod nazivom "Drevni vanzemaljci na Marsu. Snimljen je 12.jula, napisao je autor portala Ufo Sightings Daily Skot Varing.

Čak i Nasini naučnici kažu da su zbunjeni i da su u dilemi da li je čudan krst na Crvenoj planeti prirodni fenomen ili ga je napravio neki od rovera.

Još uvek se istražuje o čemu se radi.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=yjHcNoHzj30[/youv]


domino

Autoru:  Braca [ 26 Okt 2014, 01:07 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Top 10 zabluda o našoj planeti



| Dnevnik.hr

Mislite da znate sve o vulkanima, zemljotresima? Pročitajte ovaj članak i razmislite ponovo.


Slika


U nastavku vam donosimo 10 zabluda o Zemlji koje će vas iznenaditi, a možda čak i ispraviti u nekim, očito pogrešnim zaključcima.

1. Maunt Everest se kreće na stranu, a ne uvis

Maunt Everest je vrh najviše planine iznad nivoa mora, Himalaja, a koja je nastala pre više od 50 miliona godina kada je Indijski podkontinent krenuo na sever. Maunt Everest se danas više ne izdiže u visinu, već u stranu, severoistočno, i to 42 milimetra godišnje.

2. Mauna Loa je najviša planina na svetu

Od svoje najniže do najviše tačke, ova planina smeštena na Havajima je viša od 10.200 metara, a samo je polovina planine iznad površine vode, dok je ostatak u Tihom okeanu.

3. Tornado je zapravo nevidljiv

Iako ga uvek vidimo, tornado je zapravo nevidljiv. Ono što mi vidimo je smeće, prašina i zemlja koja se nalazi u vrtlogu i tako samoj pojavi daje vidljiv oblik.

4. Oblaci su teški i po nekoliko tona

Mislite kako su oblaci lagani kao perce? Grešite. Oblaci mogu težiti i do 500 tona, a razlog zbog kog mogu tako bezbrižno leteti na nebu je drugačiji pritisak u visinama.

5. Zemlja ima magnetna tornada

Naučnici su uspeli da dokažu kako su magnetna polja Zemlje i Sunca međusobno povezana i otprilike svakih 8 minuta stvaraju magnetna tornada. Međutim, srećom, Zemljina je atmosfera tako čvrsta da za nas nema straha.

6. I kamenje živi

Da li ste ikada bili sami u šumi i imali osećaj kao da niste sami? Ne brinite, iako nemaju oči i uši, i kamenje je dom bićima koja mogu živeti duboko ispod površine zemlje. Ne treba im ni hrana ni voda, a često im je i samo kamenje izvor hrane.

7. Švajcarska se diže i spušta čak 25 centimetara svakog dana

Naravno da znate kako Sunce i Mesec utječu na nivo vode, tj. kako dolazi do plime i oseke. Ali slična se stvar događa i sa delovima kontinenata. Naučnici su uspeli da izmere kako se cela Švajcarska dnevno može podići i spustiti za čak 25 centimetara.

8. Ciklon može plesati

Kada se dva ciklona susretnu, mogu zajednički formirati neke oblike. Ovo je moguće samo kada su cikloni iste snage.

9. Veliki zemljotresi su spori

Da li ste ikada doživeli zemljotres? Ako jeste, onda znate kako se to dogodilo prilično brzo, koliko god se vama činilo večno. Međutim, istina nije baš takva. Zemljotres velike jačine, je u osnovi ogroman proces. Pogotovo kad ste u blizini epicentra, a ne uz prenos na televizoru...

10. Iduća erupcija supervulkana - neće biti u Jeloustounu

Iako je jedan od najvećih i potencijalno najrazornijih, vulkan u Jeloustounu neće biti naredni koji će eruptirati, već će to biti vulkan Laguna del Maule u Čileu. Pa ako volite vatromet i nije vas preterano briga za život...

Autoru:  Braca [ 26 Okt 2014, 09:58 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Ovo je prva fotografija Zemlje načinjena iz svemira



| Air&Space

Malo nakon završetka Drugogo svetskog rata, 24. oktobra 1946. godine, i godinama pre nego što je satelit Sputnik započeio svemirsku eru, grupa vojnika i naučnika u pustinji u Novom Meksiku videla je nešto novo i zadivljujuće – prve slike Zemlje načinjene iz svemira, piše sajt " Air&Space".


Slika

phpBB [video]


Prva slika Zemlje iz svemira načinjena je kamerom prikačenom za V2 raketu koja je lansirana iz baze vojske SAD u Novom Meksiku.

Nakon Drugog svetskog rata, u SAD je prebačen određeni broj ovih raketa iz Nemačke kako bi vojsci SAD pomogle da poboljšaju dizajn postojećih raketa.

Kamera montirana na V2 raketi beležila je sliku na svakih 1.5 sekundi, a raketa je dostigla visinu od 103 kilometra pre nego što je krenula da ponire prema Zemlji.

I dok je kamera uništena pri udaru, kaseta sa filmom je preživela. Neoštra crno bela fotografija sa tog putovanja je tako postala prva slika Zemlje načinjena iz svemira.

Sada, 68 godina kasnije, u prilici smo da svakodnevno gledamo neverovatne prizore Zemlje iz svemira, ali to ih ne čini ništa manje prelepim. Međutim, ono što treba zapamtiti jeste to da je sve započelo lansiranjem rakete dizajnirane za rat koja je prepravljena tako da služi nauci.

Autoru:  Vuk [ 26 Okt 2014, 19:06 ]
Tema posta:  Re: Svemir

NASA: Ne, Zemlja neće biti tri dana u potpunom mraku



Tanjug

Već nekoliko dana internetom kruži upozorenje kako je NASA navodno potvrdila da će 21, 22. i 23. decembra ove godine Zemlja biti u potpunom mraku zbog najveće solarne erupcije u poslednjih pola veka

Slika

Već nekoliko dana internetom kruži upozorenje kako je NASA navodno potvrdila da će 21, 22. i 23. decembra ove godine Zemlja biti u potpunom mraku zbog najveće solarne erupcije u poslednjih pola veka.

Ova "informacija", koja se širi društvenim mrežama i ozbiljno razmatra na brojnim blogovima, zapravo je u potpunosti izvađena iz konteksta izjave koju je još pre dve godine dala Američka svemirska agencija.

Zaparvo, nema ni traga o ovom pretećem događaju na sajtu NASA koja bi, da Zemlji takav scenario predstoji, to svakako glasno obznanila.

Pristalice ove apokaliptične kataklizme najavljuju "jaku solarnu oluju" zbog koje će naša planeta za dva meseca ostati bez sunčeve svetlosti, a da će potpuni mrak biti praćen velikim nevremenom i olujama.

Prema pisanju renomiranog naučnog časopisa "Nature" solarne oluje se mogu predvideti najviše 24 sata unapred.

Tahar Amari, naučnik francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), tvrdi da je nemoguće predvideti solarnu oluju tako dugo unapred.

"To je jednostavno naučni non-sens, budalaština", zaključio je on u izjavi za časopis "Science et avenir".

Uznemiravajuću vest je nedavno demantovao i sajt hoaxbuster.com koji se specijalizovao u otkrivanju glasina na internetu.

Autoru:  Braca [ 26 Okt 2014, 21:59 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Svemir astronaute čini neplodnim?



Izvor: B92

Eksperimenti na životinjama pokazali su da na muške i ženske reproduktivne organe, podjednako, utiče bestežinsko stanje, kao i radijacija, piše britanski Telegraf.


Slika

Slika


Putovanja u svemir mogla bi da učine astronaute neplodnim strahuju naučnici, a ovo saznanje bi moglo da odloži dugoročne planove kada su misije na Mars u pitanju.

Eksperimenti na životinjama, pokazali su da muški i ženski organi podjednako loše reaguju na bestežinsko stanje. Radijacija iz svemira oštećuje jajnike astronautkinja i stvaranje sperme kod astronauta.

Iako većina astronauta već ima oformljenu porodicu, dok ne krenu u svemir, NASA je zabrinuta pa razmišlja o tome da ponudi zamrzavanje jajašca i sperme.

Američka svemirska agencija trenutno proučava parenje grupe miševa kako bi saznala koliko ozbiljan problem ovo može biti. Prethodne ruske studije su pokazale da kada su 1979. godine muški i ženski pacovi poslati u svemir, nisu se više parili uopšte.

Još jedna studija sugerisala je da posle stavljanja glodara u bestežinsko stanje, oni nisu mogli da proizvode spermu.

Dr Džozef Taš, sa odeljenja molekularne i integrativne psihologije Univerziteta u Kanzasu, rekao je na nedavno održanoj konferenciji na Havajima da bi astronauti mogli da iskuse iste efekte.

„Nemamo ljudske podatke kako bismo potvrdili da je ono što je slučaj sa životinjama važi i za ljude. Međutim uticaj na životinje je zaista veliki. Životinje su imale veliki poriv za parenjem. Astronaut bi mogao da se vrati bez ikakvih promena u ponašanju, sve dok ne poželi bebu a onda shvati da `ispaljuje ćorke`“, rekao je Taš.

„Zbog ovoga mislim da bi bilo pametno da astronauti sačuvaju svoju spermu a astronautkinje jajašca, za svaki slučaj“, dodao je on. Taš veruje da let u svemir može da poremeti važne hemijske reakcije, koje se dešavaju u telu i kasnije onemoguće reprodukciju.

Astronauti prijavljuju spektar zdravstvenih problema u bestežinskom stanju, koji su svi podvedeni pod „svemirski leteći sindrom“. Bestežinsko stanje izaziva gubitak gustine kostiju kao i ubrzano starenje ćelija.

Taš je otkrio da mnoge reakcije, koje se prekidaju u bestežinskom stanju, su povezane sa hormonom estrogenom. Kosmička radijacija oštećuje plodnost i očekuje se da se u narednih 20 godina poveća zato što Sunce ulazi u mirnu fazu gde ima svega nekoliko vetrova koji će radijaciju držati podalje od galaksije.

Blizu 80% astronauta iskusilo je neku vrstu vizualnog pogoršanja, nakon 6-8 provedenih nedelja u svemiru pa su većini potrebne naočare kada se vrate na Zemlju.

„Mars One“ misija je trenutno zakazana da prvu ekipu vrati na zemlju 2015. godine ali su dobrovoljci upozoreni da začeće neće biti moguće u stanju smanjene gravitacije i da festus rođen na Marsu verovatno neće biti dovoljno razvijen.

Astronauti koji putuju na Mars će biti izloženi visokim nivoima radijacije, ne samo zbog dužine misije (između šest i osam meseci) već zato što je veći deo putovanja van Zemljinog zaštitnog polja.

Svemir ima zanimljiv uticaj na spermu. Dva eksperimenta su pokazala da spermatozoidi zapravo plivaju brže u svemiru, verovatno zato što rep izraste duži i bestežinskom stanju.

Autoru:  Braca [ 28 Okt 2014, 00:33 ]
Tema posta:  Re: Svemir

Poslušajte „saundtrek“ svemira



| Theatlantic.com

NASA je sakupila snimke nekih od najboljih momenata ljudskog istraživanja sveta van Zemlje, piše "The Atlantic".


Slika


Tehnički gledano, u svemiru ne postoji zvuk. Ono kako mi posmatramo zvuk odnosi se na seriju vibracija u vazduhu, ali na žalost mnogih, van Zemljine atmosfere ne postoji vazduh.

Međutim, svemir ipa ima svoj „saundtrek“ – seriju buke koju su stvorili ljudi prilikom naših prvih koraka u nepoznato.

Buka raketa na svemirskim letelicama, zvuk mašinerije, kao i mnogi drugi zvukovi koje je stvorio čovek mogu se naći u onlajn kolekciji koju je objavila NASA.

Ovi audio-snimci daju nam uvid u našu vezu sa svemirom, barem onu zvučnu – kroz brujanje raketa i tihi žamor ljudskog glasa.

Svi zainteresovani mogu da preslušavaju ove snimke pojedinačno, deliće istorije dugačke sekundu, ili sve zajedno kao zvučni dokumentarac koji beleži gde smo sve bili, i koji nam možda daje naznake toga gde smo krenuli.

Poslušajte "saundtrek" svemira https://soundcloud.com/nasa

Stranica 2 od 8 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/