Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Sedam svetskih čuda - čuda prirode
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=2393
Stranica 1 od 22

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 19:20 ]
Tema posta:  Sedam svetskih čuda - čuda prirode

7 svetskih čuda

1. Artemidin hram — 550. pne. u Efesu, Turska.
2. Velike piramide — u Gizi u Egiptu
3. Viseći vrtovi iz Vavilona — napravio ih je Nebukodonosor II, oko 8. veka pne.
4. Kolos sa Rodosa — statua Heliosa, iz 292. pne. – 280. pne.
5. Mauzolej iz Halikarnasa — u današnjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji — oko 457. pne.
7. Faros u Aleksandriji — svetionik napravljen 270. pne. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.[/img]

Artemidin hram

Hram u starogrčkom gradu Efesu, u Maloj Aziji (danas Turska), podignut je u slavu Artemide - grčke boginje lova, divljine i plodnosti. Danas se od hrama mogu videti samo ostaci temelja i mesto na kojem se ovaj hram nekada nalazio - nedaleko od turskog grada Selčuka i na oko 50 km od grada Izmira. Iako temelj hrama potiče još iz 7. veka p.n.e, građevina je konstruisana i podignuta 550. godine p.n.e. Novac za izgradnju velelepnog mermernog hrama izdvojio je lidijski kralj Krosos, a hram je osmislio i projektovao grčki arhitekta Herosifron. Hram je bio ukrašen bronzanim statuama koje su izvajali najumešniji umetnici tog doba: Fidija, Polikleit, Kresilas i Fradmon.

Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao tržnica. Godinama su hram posećivali trgovci, turisti, umetnici i kraljevi koji su odavali počast boginji zaveštajući deo svoje zarade hramu. Nedavnim arheološkim iskopavanjima na ovoj lokaciji otkriveni su darovi koje su hodočasnici koji su dolazili čak iz Persije i Indije posvetili Artemidi - naušnice, narukvice i ogrlice od zlata, statue Artemide izvajane od zlata i slonovače i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.

U noći 21. jula 356. godine p.n.e, čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ovekoveči istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste noći rođen je i Aleksandar Veliki (Makedonski). Poznati istoričar tog doba Plutarh zapazio je neobičnu slučajnost i zabeležio da "u toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja." Tokom naredne dve decenije, hram je obnovljen, u čemu je značajno pomogao sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba već bio osvojio i pokorio celu Malu Aziju.

Kada je apostol Pavle u prvom veku nove ere posetio Efes u nameri da propoveda hrišćanstvo, suočio se sa snažnim kultom boginje Artemide rasprostranjenim u narodu koji nije želeo da ga se odrekne. Kada su Goti 262. godine n.e. ponovo razrušili hram, Efežani su se zavetovali da će ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n.e. većina Efežana je prihvatilo hrišćanstvo i hram je izgubio svoj religijski značaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za ovaj hram odigralo se 401. godine n.e. kada ga je srušio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napušten, a arheološka iskopavanja ove lokacije započela su tek krajem 19. veka. Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije koja je danas polumočvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i značajna luka Male Azije.[/img]

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 19:25 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Artemidin hram
Slika

Hram u starogrčkom gradu Efesu, u Maloj Aziji (danas Turska), podignut je u slavu Artemide - grčke boginje lova, divljine i plodnosti. Danas se od hrama mogu videti samo ostaci temelja i mesto na kojem se ovaj hram nekada nalazio - nedaleko od turskog grada Selčuka i na oko 50 km od grada Izmira. Iako temelj hrama potiče još iz 7. veka p.n.e, građevina je konstruisana i podignuta 550. godine p.n.e. Novac za izgradnju velelepnog mermernog hrama izdvojio je lidijski kralj Krosos, a hram je osmislio i projektovao grčki arhitekta Herosifron. Hram je bio ukrašen bronzanim statuama koje su izvajali najumešniji umetnici tog doba: Fidija, Polikleit, Kresilas i Fradmon.

Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao tržnica. Godinama su hram posećivali trgovci, turisti, umetnici i kraljevi koji su odavali počast boginji zaveštajući deo svoje zarade hramu. Nedavnim arheološkim iskopavanjima na ovoj lokaciji otkriveni su darovi koje su hodočasnici koji su dolazili čak iz Persije i Indije posvetili Artemidi - naušnice, narukvice i ogrlice od zlata, statue Artemide izvajane od zlata i slonovače i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.

U noći 21. jula 356. godine p.n.e, čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ovekoveči istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste noći rođen je i Aleksandar Veliki (Makedonski). Poznati istoričar tog doba Plutarh zapazio je neobičnu slučajnost i zabeležio da "u toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja." Tokom naredne dve decenije, hram je obnovljen, u čemu je značajno pomogao sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba već bio osvojio i pokorio celu Malu Aziju.

Kada je apostol Pavle u prvom veku nove ere posetio Efes u nameri da propoveda hrišćanstvo, suočio se sa snažnim kultom boginje Artemide rasprostranjenim u narodu koji nije želeo da ga se odrekne. Kada su Goti 262. godine n.e. ponovo razrušili hram, Efežani su se zavetovali da će ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n.e. većina Efežana je prihvatilo hrišćanstvo i hram je izgubio svoj religijski značaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za ovaj hram odigralo se 401. godine n.e. kada ga je srušio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napušten, a arheološka iskopavanja ove lokacije započela su tek krajem 19. veka. Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije koja je danas polumočvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i značajna luka Male Azije.

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 19:28 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Slika


Sagradjen:oko 550 godina p.n.e.

Lokacija:grad Efes,Mala Azija
Istorija:Najveci i najkompleksniji hram sagradjen u drevna vremena u Jonijiu Efesu u cast boginje lova,prirode i plodnosti Artemide.Hram je sluzio i kao pijaca i kao religiozna institucija.Kao utociste posjecivan je od strane kraljeva,turista.U hramu su cuvana neka od velikih dijela grcka umjetnosti.Cak su i rimski novcici u to vrijeme nosili sliku artemide.Hram je izgoreo 356.godine p.n.e. ali je ubrzo i obnovljen na istom mjestu.Taj drugi hram su spalili Goti 262. godine p.n.e. ali su sacuvana neka umjetnicka dijela od kojih se neka nalaze u Britanskom muzeju u Londonu.

Opis:Za razliku od drugih hramova Artemidin hram bio je sagradjen od mramora.Mramorne stepenice koje su okruzivale gradjevinu vodile su do najvise terase dimenzija(80*130).Krov su podupirali veliki kameni stubovi,njih najmanje 106,vis

ARTEMIDIN HRAM

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 19:35 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Slika

Храм у старогрчком граду Ефесу, у Малој Азији (данас Турска), подигнут је у славу Артемиде - грчке богиње лова, дивљине и плодности. Критски градитељ Херсиферон из Кнососа изградио је храм под покровитељством лидијског краља Креза. Храм је био површине 73 x 141м, украшен са 137 стубова, који су опасивали храм у два реда и био је четири пута већи од Партенона у Атини. Данас се од храма могу видети само остаци темеља и место на којем се овај храм некада налазио - недалеко од турског града Селчука и на око 50 км од града Измира. Иако темељ храма потиче још из 7. века п.н.е, грађевина је конструисана и подигнута 550. године п.н.е. Новац за изградњу велелепног мермерног храма издвојио је лидијски краљ Кросос, а храм је осмислио и пројектовао грчки архитекта Херосифрон. Храм је био украшен бронзаним статуама које су извајали најумешнији уметници тог доба: Фидија, Поликлеит, Кресилас и Фрадмон.

Храм је служио као религијско здање, али и као тржница. Годинама су храм посећивали трговци, туристи, уметници и краљеви који су одавали почаст богињи завештајући део своје зараде храму. Недавним археолошким ископавањима на овој локацији откривени су дарови које су ходочасници који су долазили чак из Персије и Индије посветили Артемиди - наушнице, наруквице и огрлице од злата, статуе Артемиде извајане од злата и слоноваче и други артефакти изузетне вредности и лепоте.

У ноћи 21. јула 356. године п.н.е, човек по имену Херостратус је, у намери да се прослави и да његово име овековечи историја, запалио храм који је сагорео до темеља. Те исте ноћи рођен је и Александар Велики (Македонски). Познати историчар тог доба Плутарх запазио је необичну случајност и забележио да "у тој ноћи богиња није обитавала у свом храму, јер је присуствовала рођењу будућег великог војсковође, те није могла да спаси свој храм од уништења." Током наредне две деценије, храм је обновљен, у чему је значајно помогао сам Александар Македонски који је у то доба већ био освојио и покорио целу Малу Азију.

Када је апостол Павле у првом веку нове ере посетио Ефес у намери да проповеда хришћанство, суочио се са снажним култом богиње Артемиде распрострањеним у народу који није желео да га се одрекне. Када су Готи 262 године н.е. поново разрушили храм, Ефежани су се заветовали да ће га поново обновити. Ипак, до 4. века н.е. већина Ефежана је прихватило хришћанство и храм је изгубио свој религијски значај. Последње поглавље историје везано за овај храм одиграло се 401. године н.е. када га је срушио Свети Јован Хризостом. Касније је Ефес напуштен, а археолошка ископавања ове локације започела су тек крајем 19. века. Ископавањима су откривени темељи храма и пут који је водио до ове локације која је данас полумочварни предео, с обзиром да је некада на том месту било море и значајна лука Мале Азије.

Autoru:  Sanja [ 01 Feb 2011, 21:09 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda


Velika piramida u Gizi



Slika

Velika piramida u Gizi je najstarije i ujedno jedino do danas očuvano svetsko čudo. Nalazi se u Egiptu, u gradu Giza, nekropolju antičkog Memfisa, a danas je to deo Kaira. Suprotno uobičajenom verovanju, samo Velika Keopsova piramida se naziva svetskim čudom (ne i druge dve, manje piramide oko nje). Izgrađena je po nalogu faraona Kufua (ili Keopsa), vladara četvrte dinastije, oko 2560. g.p.n.e. kao njegova grobnica. Tradicija gradnje piramida započela je u starom Egiptu kao otmenija varijanta mastabe, odnosno platforme koja natkriva kraljevsku grobnicu. Ova veza se najbolje može videti na primeru Stepenaste piramide kralja Zosera u Sakari koju je podigao poznati egipatski arhitekta Imhotep.

Veruje se da je izgradnja Velike piramide trajala oko 20 godina. Najpre je teren pripremljen, a zatim su doneti i postavljeni kameni blokovi. Završni, pokrivni sloj (koji je propao tokom vremena) činio je građevinu spolja veoma glatkom. Iako se ne zna kako su blokovi postavljani, postoji nekoliko mogućih teorija. Jedna teorija podrazumeva korišćenje ravne ili spiralne rampe koja se podizala kako je građevina građena uvis, dok druga terija pretpostavlja korišćenje dugačkih poluga. Tokom svoje istorije, piramide u Gizi su golicale maštu čitavog čovečanstva, što možda najbolje opisuje rečenica slavnog Napoleona koju je izgovorio kada je osvojio Egipat 1798. godine: "Vojnici! Sa vrha ovih piramida posmatra nas 40 vekova!")

Danas ovo područje, zajedno sa drugim piramidama i skulpturom Sfinge predstavlja značajnu turističku atrakciju, koju upotpunjuje i misteriozni Sunčev brod, pronađen 1954. godine sa južne strane Velike piramide. Za brod se veruje da je simbolično predstavljao sredstvo kojim je telo umrlog Keopsa povezeno na poslednje putovanje - u zagrobni svet. Kada je izgrađena, Velika piramida je bila visoka 145,75 m. Tokom godina, vrh piramide je urušen za oko 10 m. Bila je to najviša građevina na Zemlji tokom 4300 godina i koju su nadvisile druge građevine tek krajem 19. veka. Ugao stranica u odnosu na osnovu iznosi 51 stepen i 51 minut. Svaka strana je pažljivo orijentisana prema jednoj od četiri strane sveta. Horizontalni presek građevine uvek je kvadratan u bilo kom delu, a dužina stranice osnove iznosi tačno 229 m. Cela građevina se sastoji od približno 2 miliona kamenih blokova od kojih svaki teži više od dve tone. Prostor koji zauzima Velika piramida dovoljan je da unutar sebe obuhvati katedralu Svetog Petra u Rimu i katedrale u Milanu i Londonu - zajedno.


Slika
Sa severne strane nalazi se ulaz u piramidu. Više prolaza, galerija i holova vodi ili u glavnu odaju kraljevske grobnice ili u pomoćne prostorije. Kraljevska grobnica nalazi se u središtu piramide. Sarkofag je napravljen od crvenog granita, kao i zidovi grobnice. Sve je toliko precizno uklopljeno, da nema ni milimetar zazora. Sam sarkofag je za samo 1 cm uži od ulaza u grobnicu.

Slika

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 21:12 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Velike piramide

Velika piramida u Gizi je najstarije i ujedno jedino do danas očuvano svetsko čudo. Nalazi se u Egiptu, u gradu Giza, nekropolju antičkog Memfisa, a danas je to deo Kaira. Suprotno uobičajenom verovanju, samo Velika Keopsova piramida se naziva svetskim čudom (ne i druge dve, manje piramide oko nje). Izgrađena je po nalogu faraona Kufua (ili Keopsa), vladara četvrte dinastije, oko 2560. g.p.n.e. kao njegova grobnica. Tradicija gradnje piramida započela je u starom Egiptu kao otmenija varijanta mastabe, odnosno platforme koja natkriva kraljevsku grobnicu. Ova veza se najbolje može videti na primeru Stepenaste piramide kralja Zosera u Sakari koju je podigao poznati egipatski arhitekta Imhotep.

Veruje se da je izgradnja Velike piramide trajala oko 20 godina. Najpre je teren pripremljen, a zatim su doneti i postavljeni kameni blokovi. Završni, pokrivni sloj (koji je propao tokom vremena) činio je građevinu spolja veoma glatkom. Iako se ne zna kako su blokovi postavljani, postoji nekoliko mogućih teorija. Jedna teorija podrazumeva korišćenje ravne ili spiralne rampe koja se podizala kako je građevina građena uvis, dok druga terija pretpostavlja korišćenje dugačkih poluga. Tokom svoje istorije, piramide u Gizi su golicale maštu čitavog čovečanstva, što možda najbolje opisuje rečenica slavnog Napoleona koju je izgovorio kada je osvojio Egipat 1798. godine: "Vojnici! Sa vrha ovih piramida posmatra nas 40 vekova!")

Danas ovo područje, zajedno sa drugim piramidama i skulpturom Sfinge predstavlja značajnu turističku atrakciju, koju upotpunjuje i misteriozni Sunčev brod, pronađen 1954. godine sa južne strane Velike piramide. Za brod se veruje da je simbolično predstavljao sredstvo kojim je telo umrlog Keopsa povezeno na poslednje putovanje - u zagrobni svet. Kada je izgrađena, Velika piramida je bila visoka 145,75 m. Tokom godina, vrh piramide je urušen za oko 10 m. Bila je to najviša građevina na Zemlji tokom 4300 godina i koju su nadvisile druge građevine tek krajem 19. veka. Ugao stranica u odnosu na osnovu iznosi 51 stepen i 51 minut. Svaka strana je pažljivo orijentisana prema jednoj od četiri strane sveta. Horizontalni presek građevine uvek je kvadratan u bilo kom delu, a dužina stranice osnove iznosi tačno 229 m. Cela građevina se sastoji od približno 2 miliona kamenih blokova od kojih svaki teži više od dve tone. Prostor koji zauzima Velika piramida dovoljan je da unutar sebe obuhvati katedralu Svetog Petra u Rimu i katedrale u Milanu i Londonu - zajedno.

Sa severne strane nalazi se ulaz u piramidu. Više prolaza, galerija i holova vodi ili u glavnu odaju kraljevske grobnice ili u pomoćne prostorije. Kraljevska grobnica nalazi se u središtu piramide. Sarkofag je napravljen od crvenog granita, kao i zidovi grobnice. Sve je toliko precizno uklopljeno, da nema ni milimetar zazora. Sam sarkofag je za samo 1 cm uži od ulaza u grobnicu.

Slika

KEOPSOVA PIRAMIDA

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 21:16 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Slika

Sa severne strane nalazi se ulaz u piramidu. Više prolaza, galerija i holova vodi ili u glavnu odaju kraljevske grobnice ili u pomoćne prostorije. Kraljevska grobnica nalazi se u središtu piramide. Sarkofag je napravljen od crvenog granita, kao i zidovi grobnice. Sve je toliko precizno uklopljeno, da nema ni milimetar zazora. Sam sarkofag je za samo 1 cm uži od ulaza u grobnicu.

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 21:21 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Slika

"Sagradi mi neunistiv spomenik,
kakav niko do sada nije imao"

Tako je, navodno, Keops naredio svom arhitekti Keafsnofru da zapocne gradnju Velike piramide u Gizi i za nekoliko desetina godina nastalo je jedno od cuda starog sveta i jedna od najvecih zagonetki moderne egiptologije. Keopsova ili Velika piramida postala je simbol Velike tajne. Na oko 400 metara ispred nje nalazi se Sfinga - cuvar Velike tajne (i sama rec "sfinga" znaci "cuvar"). Za piramidu se zna da je najveci i najpreciznije sagraden objekat svog doba - jedino od Sedam svetskih cuda starog sveta koje je opstalo do danas.
Ovde prekidamo tekst da pojasnim rec dve o kralju Keopsu.
Keops ( грч. Χέωψ, Kufu ili Hnum-Khufu - u značenju "štiti ga Hnum") egipatski faraon, bio je drugi faraon Četvrte dinastije, sin Snofru-a i kraljice Heteferes, čija je grobnica opljačkana još za vreme Keopsovog života. Bio je brat Kefren-a i Mikerin-a.
Njegova piramida jedna je od najpoznatijih iz perioda Starog carstva Egipta. Izgrađena je 2 700 godine p.n.e. (ili 2 570. godine p.n.e). Sastoji se od oko 2.250.000 kamenih blokova, teških od 6 do 50 tona. Izgradnja je trajala (kako Herodot kaže) punih 20 godina. Upravo zbog toga ga grčki putopisci poput Manetona nazivaju tiraninom i ugnjetavačem naroda.
O ovom faraonu se veoma malo zna, poznato je da je vodio uspešne vojne pohode u Sinaj, Nubiju i Libiju. Imao je nekoliko sinova, od kojih ga je nasledio i Đedafra i nekoliko kćeri od kojih je najpoznatija buduća kraljica Heteferes II.
U Kairskom muzeju je pothranjen kip sa prikazom Keopsa visok 4 cm.
Pretpostavlja se da je u gradnji piramide ucestvovalo preko 100.000 ljudi, a posredno, citavo egipatsko stanovnistvo. Kada bi mogao da vidi ono cemu se ljudi i danas di¬ve, posle 4.500 godina, veliki faraon bi mogao da bude zadovoljan. Cudnovata, monumentalna, ova gradevina je, kako su vremenom izgubljene hronike, a secanja bledela, postala i jedna od najvecih zagonetki proslosti. Osnovno pitanje je ka¬ko su ljudi sa skromnim inzenjerijskim znanjem i sredstvima podizali enormno teske blokove do konacne visine od 147 metara? Osnova piramide je duga 230 metara, a ukupna zapremina .gradevine 2,5miliona kubnih metara. U piramidu je ugradeno 2.300.000 kamenih blokova, svaki tezine oko 2,5 tone. Stranice pi¬ramide zaklapaju ugao od 52 stepena.
U Egiptu je do sada pronadeno 98 piramida. Jos najmanje toliko nalazi se u Kini, zatim Juznoj Americi, jedna u Mongoliji, na ostrvu Kritu, a dve su do sadrzaj i danas tajna. Nekima od njih vratic'emo se kasnije u ovoj knjizi. Od svih piramida najvise paznje privlace tri gradevine u Gizi, jer velicinom i gradevinskim umecem nadmasuju sve ostale: Keopsova, 147 metara, Kefrenova, 143 i Mikerinova, visoka 66 metara.

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 21:23 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Slika

Autoru:  zara [ 01 Feb 2011, 21:27 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda

Slika

Teskoce sa kojima se suocavaju egiptolozi da bi objasnili mnoga otvorena pitanja o Egiptu prvih faraonskih dinastija, ostavile su sirok prostor za spekulacije, pa cak i denikenovske teorije o eventualnom vanzemaljskom poreklu piramida. Po takvom tumacenju, neka kosmicka civilizacija je pohodila nasu planetu pre 10 hiljada godina i zapocela zamasan projekat reformi "za obnovu i razvoj". Prvu argumentaciju ove vrste o gradnji piramida uz pomoc "svevisnjih", postavio je 1864. godine skotski astronom • Carls Pjaci Smit (po ovoj ideji je i radjen film "Stargate", svemirska kapija). Kao kljucni argument! teorije navodi se sledece:
1.
Odnos sirine osnove i visine jednakostrane pira¬mide jednak je 2Pi. Pi je matematicka konstanta cija je vrednost 3,14 i u Keopsovo doba - nije bila poznata.
2.
Visina piramide - misli se na tzv. "veliku", odnosno Keopsovu piramidu -147.594 metara, pomnozena sa milijardom, sa vrlo zanemarljivim odstupanjem, jednaka je razdaljini od Zemlje do Sunca.
3. Po slobodnom proracunu, piramida je teska 5 miliona tona - a bas toliko iznosi milijarditi deo tezi¬ne Zemlje!

Stranica 1 od 22 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/