Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Sedam svetskih čuda - čuda prirode
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=2393
Stranica 14 od 22

Autoru:  Barbara. [ 10 Apr 2012, 15:09 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Deset najvećih zaštićenih oblasti na planeti

Vlade pojedinih zemalja ulažu velika sredstva kako bi se zaštitile određene oblasti i na taj način sačuvale njihove prirodne i kulturne vrednosti. Na svetu postoji više od 160.000 mesta pod zaštitom, koja pokrivaju 10 odsto površine planete. Ovo su najveće među njima.

1. Severoistočni grenlandski nacionalni park
(površina: 927.000 km2)

Slika

Budući da obuhvata čitav sever Grenlanda, ovo je i najveći nacionalni park na svetu, a o tome koliko je prostranstvo u pitanju govori i podatak da je njegova površina veća od 163 od ukupno 194 zemlje koliko ih postoji na celom svetu. Ovaj nacionalni park naseljavaju polarni medvedi, morževi, artktičke lisice, snežne sove i mnoge druge vrste od kojih su neke i ugrožene. Ovaj nacionalni park je stvoren 1974, s tim što je u međuvremenu proširivan, a 1977. je proglašen za međunarodni rezervat biosfere.

2. Čagos park morskog i podvodnog sveta
(površina: 545.000 km2)

Slika

Teritorija najvećeg morskog parka na svetu je pod patronatom Velike Britanije i predstavlja najveći rezervat pomorskog života na planeti. Po svojoj površini je veći od teritorije Francuske, a nalazi se na 500 kilometara južno od Maldiva. U ovom rezervatu nalazi se i sedam atola, koralnih ostrva, čiji je podvodni svet među najlepšim i najraznovrsnijim na svetu i igra krucijalnu ulogu u očuvanju podvodnog ekosistema. Čagos je stanište za više od 1.200 vrsta korala i raznih riba, a u ovim vodama živi i jedna od najugroženijih vrsta morskih kornjača.

3. Zaštićena oblast ostrva Feniks
(površina: 408.250 km2)

Slika

Ova oblast smeštena je u Republiku Kiribati i najveći je rezervat podvodnog života na Pacifiku. Za ovu oblast vezana je i jedna misterija koja se tiče nestanka čuvene avijatičarke Amelije Erhart iz 1937. za čiji se avion veruje da je nestao upravo u ovim vodama. Na pet od osam ostrva, koliko ih se nalazi pod zaštitom, nalaze se izuzetno retke i ugrožene vrsta ptica koje privlače veliku pažnju turista i istraživača, koji mogu posetiti određene oblasti na ostrvima samo uz posebne dozvole.

4. Papanaumokuakea
(površina: 360.000 km2)

Slika

Većina turista koja oduena Havaje čuje priču o ovom rezervatu, a mnogi ga i posete jer posetiocima nudi susret sa čak 7.000 razlilčitih biljnih i životinjskih vrsta, cveće najživljih zamislivih boja i opojnih mirisa, kao i upoznavanje sa ugroženom vrstom foke „havajski monah”. Interesovanje za stavljanje ove oblasti pod zaštitu pokazao je još 1909. bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt, da bi to gotovo sto godina kasnije i ostvario Džordž Buš 2006, a brigu o sredstvima uz pomoć kojih se održava rezervat vode ministarstvo trgovine i ministarstvo unutrašnjih poslova SAD.

5. Veliki koralni greben
(površina: 345.400 km2)

Slika

Jedna od najzanimljivijih prirodnih atrakcija Australije svakako je Veliki koralni greben, koji ujedno predstavlja i najveću skupinu korala na svetu među kojima žive neke veoma egzotične vrste. Ova oblast proglašena je za nacionalni park budući da su korali koji ga naseljavaju počeli rapidno da nestaju usled zagađenja, ali ga i danas posećuje veliki broj turista i surfera, koji se ipak moraju pridržavati nekih strogih načela prilikom posete parku. Veliki koralni greben lociran je nedaleko od obale Kvinslenda, a lanac od 900 ostrva i 2.900 individualnih grebena proteže se dužinom od 2.600 kilometara. Samo od turizma u ovu oblast se na godišnjem nivou slije milijardu dolara.

6. Kavango Zambezi
(površina: 287.132 km2)

Slika

Ova zaštićena oblast proteže se na nekoliko afričkih država uključujući Angolu, Bocvanu, Namibiju, Zambiju i Zimbabve. Nekoliko nacionalnih parkova je obuhvaćeno ovom oblašću, uključujući Nacionalni park Čobe, Hvange, Okavango Delta i Viktorijine vodopade. Kavango Zambezi je napravljen sa ciljem da se podstakne prekogranični turizam i migracija sisara iz jedne zemlje u drugu. Biološki resursi ove oblasti podrazumevaju i jednu od najvećih kolonija populacije slonova na afričkom kontinentu.

7. Galapagos morski rezervat
(površina: 133.000 km2)

Slika

Ostrva iz ovog arhipelaga su locirana na 1.000 kilometara od obala Ekvadora, a rezervat je dom velikog broja ajkula, kitova, kornjača, riba i morskih raža. Ova oblast specifična je i zbog mešanja toplih i hladnih morskih struja, kao i slatke i slane vode zbog čega je naseljavaju neke veoma specifične vrste. Čarls Darvin je upravo na Galapagosu proučavao razvoj vrsta koji je kasnije dokumentovao u svojoj “Teoriji evolucije”. Najveću pretnju održanju biodiverziteta ovog rezervata predstavlja ilegalni ribolov, a na meti krivolovaca najčešće su jastozi, morski krastavac, tuna i neke vrste ajkula.

8. Veliki Limpopo park
(površina: 99.800 km2)

Slika

Ovaj nacionalni park se i dalje proširuje, a za sada pokriva deo teritorije Mozambika, Južnoafričke Republike i Zimbabvea koje su ujedinile svojih deset nacionalnih parkova. Među životinjskim vrstama koje naseljavaju ovu oblast su afrički slonovi, žirafe, afrički leopardi, tačkaste hijene, beli nosorozi, mungosi i gepardi. Turizam je veoma razvijen na području ovog parka, a organizuju se razne safari ture. Osim standardnih tura džipovima, postoje i ture kanuima, planinarske i pešačke ture tokom kojih posetioci mogu da uživaju u raznim aktivnostima, kao i da prate kretanja krda slonova.

9. Nacionalni rezervat Er i Tener
(površina: 77.360 km2)

Slika

Lociran je na teritoriji države Niger i pod zaštitom je Uneska. Naziv potiče od kombinacije dve oblasti preko kojih se prostire, istočne polovine Er planina i zapadnog dela Tener pustinje (koja pripada Sahari). Rezervat je podeljen na utočište za ugrožene vrste u kome su uslovi života strogo kontrolisani i zabranjen je pristup posetiocima, kao i na prirodni rezervat koji je moguće posetiti. Još jedna od specifičnosti ovog rezervata su razne vrste dina, pećina, useka, kanjona, skrivenih vodenih pećina, platoa i drugih geografskih elemenata kakvi se sreću samo u ovom delu sveta. Tu se nalaze i planine od plavog mermera, kao i žive dine koje svojim pomeranjem konstantno menjaju izgled krajolika.

10. Nacionalni park Vrangel - Sv. Elijas
(površina: 53.321 km2)

Slika

Ovaj nacionalni park uspostavljen je 1980. godine i smešten je na jugu Aljaske, najveći je ove vrste u Americi, a njegova površina jednaka je površini devet američkih država. Planina Sveti Elijas je druga po veličini i u Kanadi i u Americi, a čak 16 vrhova koji su najviši u SAD mogu se videti u ovom parku. Pejzaži podsećaju na Švajcarske Alpe.

Blic

Autoru:  Barbara. [ 15 Apr 2012, 23:15 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Najlepše fotografije Zemlje

Holandski astronaut na Međunarodnoj kosmičkoj stanici Andre Kojpers sklopio je specijalni tronožac, postolje za fotografisanje spektakularnih noćnih prizora na Zemlji, što je veliki tehnički podvig s obzirom na uslove orbitirajuće stanice koja se kreće brzinom većom od 6,5 kilometara u sekundi.

Slika

Kojpers je stoga instalirao, kako su ga astronauti prozvali “noćno postolje ” – motorizovanu kameru koja nadoknađuje brzinu kretanja MKS, tako što prati tačke na Zemljinoj površini.

Slika

Zahvaljujući tome nastale su neke od najspektakularnijih fotografija ikad načinjenih iz svemira.

Slika

Astronaut Don Peti konstruisao je 2002/2003. godinu napravu od rezervnih delova sa Stanice, poznatu kao Hajgovo postolje, koja poništava dnevno kretanje Zemlje radi opservacije ili fotografisanja astronomskih objekata.

Slika

Svi fotografi znaju koliko je teško fotografisati noću – mala dužina ekspozicije potrebna da se uhvati dovoljno svetlosti čini kameru podložnom drmanju, pa profesionalci koriste tronošce da smire aparat i načine sliku koja je jasnija i oštrija.

Slika

Međutim, čak i kad je kamera savršeno mirna, MKS se kreće toliko brzo da bi bilo koja fotografija Zemlje noću i dalje izgledala zamagljeno.

Slika

Astronaut Evropske svemirske agencije Paolo Nespoli uhvatio je prošle godine nekoliko predivnih fotografija naše planete, pa je ESA, da bi pomogla kosmonautima da načine što bolje slike, razvila motorizovani tronožac, u saradnji sa holandskom kompanijom “Kosin”.

Slika

“Noćno postolje” kompenzuje kretanje MKS prateći automatski pojedine tačke na našoj planeti. Na taj način objekat fotografisanja ostaje centriran u okviru.

Blic

Autoru:  Barbara. [ 17 Apr 2012, 09:40 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Novih sedam svetskih čuda

Posle četiri godine takmičenja, sa više od 100 miliona glasova iz celog sveta, među 28 finalista izabrano je sedam novih svetskih čuda prirode

Slika
Zaliv Ha Long u Vijetnamu

TOKOM 2012. biće proglašeno sedam novih svetskih čuda prirode, a među preliminarnim pobednicima nalazi se i Amazonska prašuma, poznata kao područje sa najvećom bioraznolikošću na svetu koje u sebi skriva i mnoga domorodačka plemena.

Takmičenje za sedam novih svetskih čuda počelo je još 2007. u organizaciji švajcarske fondacije "New7Wonders", a moglo se glasati za atrakcije prirode u 15 različitih kategorija. Posle četiri godine takmičenja, sa više od 100 miliona glasova iz celog sveta, među 28 finalista izabrano je sedam novih svetskih čuda prirode, objavljeno je u reviji "Šume" koju izdaje Javno preduzeće (JP) "Srbijašume". Rezultati glasanja objavljeni su 11. novembra 2011. u 11:11 časova, a glasanje širom sveta sada se proverava, obračunava i verifikuje.

Pored najveće svetske prašume - koja zauzima oko trećinu Južne Amerike oko reke Amazon kroz devet država, najvećim delom u Brazilu, među novim atrakcijama prirode nalazi se i zaliv Ha Long u Vijetnamu, koji se sastoji od 1.960 ostrva. More je oblikovalo niz kupastih vrhova i tornjeva koji imaju oštre litice, a osim ostrva u Ha Long-u brojna su i jezera i pećine.

Slika
Zaliv uključuje i 14 endemskih biljnih i 60 životinjskih vrsta. Na listi novih svetskih čuda našli su se i Iguazu slapovi - vodopadi na istoimenoj reci između Brazila i Argentine.

Iguazu vodopadi dele reku na gornji i donji tok, a imaju status svetske baštine.

Slika
Smatraju se najspektularnijim vodopadima na svetu, a sastoje se od 275 slapova visine do 70 metara i dužine 2,7 kilometara.
Vulkansko ostrvo Đeju, u Tihom okeanu, nalazi se u Korejskom tesnacu, a ujedno je i najveće u Južne Koreje.

Slika
Na ostrvu se nalazi uspavani vulkan Halasan koji čini 360 sitnih satelitskih vulkana, a njegova poslednja aktivnost zabeležena je pre 800 godina.
Na vrhu vulkana nalazi se krater sa jezerom, a značajni su i mnogobrojni tuneli kojima je nekada tekla lava, a koji su danas prazne pećine.

Slika
Glasači iz celog sveta za novo čudo prirode izabrali su i nacionalni park Komodo u Indoneziji koji obuhvata tri veća ostrva - Komodo, Rinca i Padar i još 26 manjih.
Ostrva su većinom vulkanskog porekla, a visina im je do 735 metara i ispresecana su padinama zelenila sa belim peščanim plažama i morem u kome rastu korali.

U ovom nacionalnom parku živi najpoznatiji i najveći svetski gušter - Komodo zmaj.

Slika
Među novim atrakcijama našla se i podzemna reka Puerto Prinsesa na Filipinima - u čijem je bogatom biljnom i životinjskom svetu utvrđeno 800 vrsta biljki iz 100 porodica, među kojima je i nekoliko vrsta kaktusa i 295 vrsta drveća.
U Nacionalnom parku živi 95 vrsta ptica, od kojih je 15 endemskih.

Slika
Po prelimiranim rezultatima, sedmo svetsko čudo je planina Tejbl (Ravna/Stona planina) - u Južnoj Africi koja je specifična, jer umesto planinskih vrhova uglavnom ima ravnu ploču nastalu erozijom tokom miliona godina.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=qsayRzDWcfI [/youv]

NOVOSTI

Autoru:  Barbara. [ 07 Maj 2012, 19:52 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Najveće slano jezero na svetu

Jezero Turkan u Keniji jedno je od retkih mesta na planeti koje će nesmetano nastaviti da živi onako kako je živelo i hiljadama godina unazad

Slika

Kada je grof Samuel Teleki fon Sek pod izgovorom istraživanja otišao u dugačak safari po Africi, 1897. godine nabasao je na veliko slano jezero zabačeno u pustinjskom kraju u Keniji. Ogromno 290 kilometara dugačko jezero (mnogo kasnije se otkrilo da je ono najveće pustinjsko i najveće slano jezero na svetu) grof je nazvao Rudolfovo po austrijskom princu. Kasnije dobija naziv More žada zbog svoje zelene boje, a tek 1975. godine predsednik Kenije mu, posle dobijanja nezavisnosti, daje naziv Turkana jezero po najvećem plemenu koje živi u njegovoj okolini.

Na tom području je pronađeno toliko fosila da su ga naučnici proglasili kolevkom čovečanstva i mestom na kojem se najbolje mogu proučavati počeci ljudske istorije. Međutim, okolina jezera je veoma negostoljubiva, klima suva i vetrovita sa čestim jakim olujama, tako da je malo onih koji se odlučuju da posete mesto na kome su se Hominidi uspravili na dve noge. Nove teorije tvrde da je pre nekoliko miliona godina klima bila još toplija nego danas i da su upravo takvi vremenski uslovi „krivci” za uspravljanje čoveka (udaljavanje od vrele zemlje i smanjivanje izloženosti tela sunčevim zracima).

Upravo zabačenost i negostoljubivost okoline su zaslužni za neverovatan broj životinja koji danas živi u i oko jezera Turkana. Krokodili, nilski konji, zmije, preko 400 vrsta ptica, 47 vrsta riba žive u savršenoj prirodnoj ravnoteži iz jednog razloga: nema čoveka u okolini da im smeta. Pri tom mislim na belog čoveka. Krokodila ima preko 12.000, među kojima su i neki najduži primerci na svetu, i svi oni uživaju u lovu na nilske grgeče koji dostižu i 200-300 kilograma. Navodno, zbog hemijskog sastava jezera krokodili imaju čvoriće na stomaku što im čini kožu neupotrebljivom za cipele i što ih je verovatno spaslo od ljudske ruke.Jaki vetrovi nisu najpogodniji za one koji se uprkos upozorenjima odluče da brodom ili čamcem prelaze jezero, međutim odlični su za vetroelektrane. Kenija je uspela da privuče investicije i u narednih nekoliko godina se očekuje izgradnja najvećeg vetroparka u Africi: proizvodiće 300 megavata struje i to znači da će Kenijcima 20 odsto od ukupne potrošnje činiti čista energija. U projektu je planirana izgradnja 353 turbine čime će se nastaviti veliki rast ulaganja Afrike u obnovljive izvore energije.

More žada je danas jedno od retkih mesta na planeti koje će nesmetano nastaviti da živi onako kako je živelo i hiljadama godina unazad. U njega će se ulivati reke, slana voda će isparavati, oluje će divljati, životinje ravnodušno činiti karike u lancu ishrane, a poneki čovek će povremeno zalutati i osetiti koliko je nepoželjan ako ne ume da se prilagodi.

Politika

Autoru:  Barbara. [ 11 Maj 2012, 16:01 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Jeloustoun: najstariji svetski nacionalni park

Jeloustoun je najstariji svetski nacionalni park (osnovan 1872. godine). Prostire se na površini od 8.987 km, i to na područjima tri zapadnoameričke savezne države: Vajoming, Montana i Ajdaho. Najveći deo parka, 96 %, nalazi se u saveznoj državi Vajoming.

Slika
Najpoznatiji svetski gejzir Stari Verni

Jeloustoun je park poznat po gejzirima, toplim izvorima, vulkanu, kanjonima, planinskim vrhovima i brojnim drugim geotermalnim karakteristikama. Upravo ovde nalazi se najpoznatiji svetski gejzir Stari Verni.

Slika
Jeloustoun je najstariji svetski nacionalni park osnovan 1872. godine

U Jeloustoun parku je veća koncentracija hidrotermalnih karakteristika nego bilo gde drugde u svetu. Pored uvek privlačnih gejzira, veliku pažnju izazivaju i bazeni vrelog mulja i mlazovi sumporne vode koja izlazi iz prirodnih dimnjaka fumarole.

Slika
Jeloustoun je najveća i najpoznatija lokacija megafaune

Jeloustoun park od severa prema jugu prostire se na dužini od 102 km, od zapada prema istoku oko 87 km. 5 % površine parka otpada na reke i jezera, a najveće je jezero Jeloustoun. Ovo jezero duboko je 122 m, a dužina njegove obale je 177 km.

Slika
Jezero u Jeloustoun parku

Jeloustoun je najveća i najpoznatija lokacija megafaune. U parku se nalaze brojne životinjske vrste: mrki medved, bizon, grizli, los, muflon, kojot, jelen... Što se tiče biljnih vrsta, u parku dominiraju bor, omorika i jela. Jeloustoun park okružen je planinama, a najviši vrh je Mount Vašburn.

Slika
Veliki kanjon u Jelostounu

Klima na Jeloustounu je u velikoj meri pod uticajem nadmorske visine (park se nalazi na nadmorskoj visini od 2400 m). Tokom letnjih meseci (od juna do septembra), dnevne temperature se kreću od 21 do 27 C, a prolećne i jesenje temperature su od – 1 do 16 C. Zimi je ovde veoma hladno, kada temperatura varira od – 20 do – 5.

Pogledajte video:

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=eV-RQHPQu2Y [/youv]

Blic

Autoru:  Barbara. [ 12 Maj 2012, 12:07 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Tadž Mahal: Simbol bezuslovne ljubavi

Tadž Mahal (Taj Mahal) jedna je od najpoznatijih građevina na svetu. Sagrađena je 1631. godine u prašnjavoj ravnici grada Agre, na oko 200km od Delhija, a ovo je legenda o njoj:

Princ Hurem (Prince Khurram), iz dinastije Mogul, šetao se Delhijem i primetio devojku koja prodaje svilu. Očaran njenom lepotom zaljubio se, i oženio se njom nakon pet godina. Njeno pravo ime, Ardžumand Banu Begum (Arjumand Banu Begum), zamenio je imenom Mumtaz Mahal (Mumtaz Mahal), što u prevodu znači “ukras palate”. Kao u bajci – živeli su srećno i voleli se beskonačno! Mumtaz je pratila svog supruga na svakom putu. Godine 1627. Hurem postaje car mogulske imperije i tom prilikom dobija ime Šah Džahan (Shah Jahan). Kao kontrast pričama da je na presto došao na užasan način – pobivši svoju braću – Šah Džahan poznat je po svojoj velikodušnosti prema prijateljima, sirotinji i gradnji brojnih spomenika i hramova po Agri i Delhiju.

Slika
Mumtaz Mahal i Šah Džahan - njihova ljubav i dalje traje

Za 18 godina zajedničkog života, Mumtaz mu je podarila četrnaestoro dece. Na poslednjem porođaju, rađajući ćerku Gauharu Begum (Guahara Begum), umrla je u gradu Buranpur 1630. godine. Na samrti, Mumtaz je od Šaha zatražila da joj ispuni četiri želje: da joj sagradi spomenik dostojan njihove ljubavi, da se nikada više ne ženi, da čuva njihovu decu i da joj posećuje grob na svaku godišnjicu.

Šah je jedno vreme bio potpuno izgubljen. Zapostavio je sve državničke funkcije i prvih devet dana nije izlazio iz svoje sobe, ništa nije jeo niti pio. Kada je napustio svoje odaje, njegova kosa crna kao ugalj – bila je potpuno bela!

Slika
Na ulazu u mauzolej stoji natpis "Dušo, odmaraj u umetnosti. Vrati se Gospodu u miru i neka On bude s tobom"

Po njegovoj naredbi počela je gradnja Tadž Mahala, koja je trajala pune 22 godine. Na njegovoj izgradnji radilo je više od 22,000 ljudi danju i noću. Za gradnju je korišćen beli mermer, jaspis (dragi kamen), žad, kristali, lapis (po legendi – kamen mudrosti), tirkiz, safir, karneol (dragi kamen). Sve ovo je uvezeno iz različitih azijskih zemalja uz pomoć ergele od oko 1,000 slonova. Ugrađeno je i 28 vrsta dragog i poludragog kamenja iz raznih zemalja. Glavni krasnopisac bio je Amanat Kan Širazi (Amanat Khan Shirazi), čije je ime jedino urezano na vratima hrama. Sam Šah Džahan redovno je nadgledao radove. Središnja zgrada završena je 1648. godine, dok je gradnja ostalih delova trajala još narednih pet godina.

Slika
Kompleks građevina u okviru Tadž Mahala sastoji se od pet glavnih elemenata: glavne kapije, vrta, džamije, kuće za odmor i glavnog mauzoleja

Mumtaz Mahal najpre je bila sahranjena u bašti Zainbad, u mestu gde je i umrla, zatim je njeno telo preneseno u Agru uz velike počasti i deljenje hrane, pića i novca. Na tom mestu gde je privremeno počivala, i danas stoji obeležje. Po treći put, sahranjena je na mestu gde i sada počiva, po okončanju izgradnje mauzoleja, 26. maja 1633. godine. Okrenuta je licem ka zapadu – ka Meki.

Kada mu je 1658. godine sin preuzeo presto, Šah Džahan je stavljen u pritvor. Živeo je još osam godina sa jednom jedinom mogućnošću – da kroz prozor Jasminove kule, preko reke Džumne, posmatra počivalište svoje voljene žene.

Slika
Spomenik ljubavi - nikoga nije ostavio ravnodušnim

Takođe, postoji legenda da je Šah Džahan nameravao da izgradi istovetan mauzolej, samo u crnoj boji, a ta dva hrama bi spajao most. Tokom iskopavanja 1990. godine, nađeni su mermerni stubovi crne boje, međutim, ispostavilo se da je to beli mermer koji je vremenom pocrneo, a da je priču proširio jedan evropski pisac lakih romana. Poetska legenda, koja prati reči Rabindranata Tagorea (Rabindranath Tagore), kaže da je “Tadž Mahal suza na obrazu vemena”. Priča se da svake godine tokom kišne sezone na mauzolej padne samo jedna kap kiše.

Tadž Mahal je jedno od sedam svetskih čuda i nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine.

Slika
Tadž nije arhitektonsko delo kao što je slučaj sa drugim građevinama, već strast ljubavi jednog vladara iskovana u živom kamenu" - britanski pesnik ser Edvin Arnold

Na početku teksta ovu priču sam nazvala legendom. Nije legenda, makar ne za mene. Vidim je kao simbol. Nije bitno da li ga nazivamo ljubav, ili nekim drugim imenom – bitna je jačina tog osećaja koji nas prožima i daje nam snagu da stvaramo. A sigurna sam da smo svi mi u stanju da u svojim mislima stvorimo još divnije građevine. Sve za tu pravu osobu s kojom vredi posetiti Tadž Mahal.

wannabe

Autoru:  Barbara. [ 13 Maj 2012, 09:30 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Najveće i najlepše kišne šume na svetu

Kao što i sam naziv kaže, kiša igra veoma važnu ulogu u stvaranju kišnih šuma. One imaju veliku količinu jedinstvenih biljaka, životinja, insekata i mikroorganizama, a neke vrste još uvek nisu ni otkrivene. Kišne šume su dragulji na Zemlji, jer zahvaljujući njima imamo prirodne lekove i 28% prometa kiseonika. Postoji veliki broj tropskih kišnih šuma i one utiču na našu globalnu klimu. Osim činjenice da apsorbuju ogromnu količinu ugljen-dioksida, da su izvor drveća i životinja koje su nama potrebne, one su i turistička atrakcija.

Slika
Daintree, Australija

Ova kišna šuma spada u tropske. Sadrži 30% žaba, torbara i reptila. Čak 65% leptira i 18% ptica su pronađene upravo ovde. Preko 12,000 vrsta insekata se takođe nalazi u ovoj kišnoj šumi.

Slika
Cloud forest, Ekvador

Ova takozvana “Oblačna šuma” je bujnija, ali i hladnija u odnosu na ostale koje se nalaze u ravničarskim predelima. Stoga ima i manje sisara.

Slika
Amazonska kišna šuma

Ovo je jedna od najvećih, ako ne i najveća kišna šuma na svetu. Pokriva 40% južnoameričkog kontinenta, uključuje zemlje kao što su: Brazil, Bolivija, Peru, Ekvador, Kolumbija, Venecuela, Gvajana i Surinam.

Slika
Kišna šuma na Aljasci

Ova kišna šuma ima jedinstvene vrste biljaka i životinja. Obiluje visokim omorikama, kukutom i mahovinom. Krasi je prelepo divlje cveće i razni plodovi. Savršena je za prave ljubitelje prirode.


Slika
Nacionalni park “Sapo”, Liberija

Ovo je jedna od divljih kišnih šuma. Ima jedinstvene vrste vegetacije. Svako ko poželi da je poseti, mora obavestiti nadležne organe.

Slika
Nacionalni park “The Mount Kinabalu”, Malezija

Ovaj park je botanički raj flore i faune. U njemu se nalaze čak 4,500 vrsta biljaka, 289 vrsta ptica i 290 vrsta leptira.

Slika
Monteverade, Kostarika

U ovoj kišnoj šumi je veliki nivo oblačnosti i kontinuirano podizanje vlage koje omogućava rast biljaka. Ova šuma obiluje bujnom vegetacijom i jedinstvenim životinjama uključujući gmizavce, sisare i ptice.

Slika
Montecristo, El Salvador
Ovo je veoma gusta i zaštićena šuma. Ima veoma retke vrste životinja i biljaka kao što su paprati, lovorike, orhideje, sove, majmuni i pume.

Slika
Sinharaja, Šri Lanka

Nalazi se u u jugozapadnom delu Šri Lanke. Ima više od 60% endemskog i retkog drveća. Ima najviše jedinstvenih vrsta ptica i životinja. Poznata je po prirodnim potocima, izvorima, rekama i vodopadima.

Slika
Nacionalni park “Emas”, Brazil

Ovaj nacionalni park je poznat po svojoj bogatoj vegetaciji i divljim životinjama. Tamo možete naići na životinje poput vuka, jaguara, jelena i džinovskog mravojeda.

wannabe

Autoru:  Barbara. [ 14 Maj 2012, 13:50 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Prirodne lepote vulkanskih stena Islanda

Spektakularni pejzaži na Islandu opstaju već vekovima uprkos modernizaciji, urbanizaciji i sve većoj naseljenosti određenih predela.

Slika
Ove fascinantne predele oblikovali su vulkani i glečeri, a svaki prizor je spektakl za sebe i demonstracija neprevaziđene prirodne lepote.

Među najlepšim je i splet vodopada Litlanesfos, kroz koji je nekada prolazila lava, ostavljajući duboke useke koji deluju poput stubova rađenih ljudskom rukom.

Slika
U blizini mesta Hafur, na jugu zemlje, nalazi se potok koji stalno menja svoj tok dok se gvožđe iz podzemnih depozita sliva u vulkanski pesak.

Slika

Ozloglašeni vulkan Eijafjalajokul koji je pre par godina potpuno zaustavio avio saobraćaj u Evropi kada je počeo da izbačuje gomile dima i pepela deluje moćno dok lava slobodno ističe iz njega.

Slika
"Vodopad bogova" u pozadini fotografije zapravo je glečerski vodopad, dok se u sredini nalazi ostrvce prekriveno mahovinom, u savršenom kontrastu sa belinom vodopada.

S media

Autoru:  Barbara. [ 15 Jun 2012, 18:57 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

Pronađen grad od zlata usred džungle

Naučnici sa Univerziteta u Hjustonu poronašli su u Hondurasu legendarni izgubljeni grad Suidad Blanka, poznat kao "Beli grad" zlata

Slika

Naučnici sa Univerziteta u Hjustonu poronašli su u Hondurasu legendarni izgubljeni grad Suidad Blanka, poznat kao "Beli grad" zlata, piše britanski Daily mail.



Arheolozi su došli u Honduras i u malom avionu su laserima napravili topografske karte . Pošto su analizirali podatke, shvatili su da su naišli na veliku ravan usred džungle koja je verovatno delo ljudskih ruku.



Kako legenda kaže, Suidad Blanka je grad pun zlata, a potraga za njim traje još od 1526. godine kada ga je konkvistador Hernando Kortes prvi put spomenuo u pismu Španskom Kralju Čarlsu V.




Grad Siudad Blanka ima važno mesto u mitologiji Srednje Amerike. U tekstovima se navodi kao rodno mesto astečkog boga Kecalkoatla. Prethodna navodna viđenja tog grada opisuju zlatne idole i građevine od belog kamena, po čemu je grad i dobio ime. Ipak, još uvek ne postoji nikakva pouzdana potvrda da je grad zaista postojao.



Ako se najnovije otkriće pokaže istinitim, moglo bi privući novu lavinu arheologa i turista, kao što se desilo s otkrićem zaboravljenog grada Inka u Peruu.



Laserska kartografija prethodno se koristila za prikupljanje informacija nakon potresa, vojnu špijunažu i za oktrivanje erozije reka, ali ovo je prvi put da je korišćena za pronalaženje ruševina.



Iako su naučnici uzbuđeni zbog potencijalnog otkrića, koje je pozdravio i predsednik Hondurasa Porfirio Lobo, biće ga nemoguće potvrditi dok arheolozi ne krenu na opasno putovanje kroz gustu džunglu do mesta gde bi se ruševine mogle pronaći.


Novosti

Autoru:  Barbara. [ 16 Jun 2012, 06:47 ]
Tema posta:  Re: Sedam svetskih čuda - čuda prirode

OBIĐITE SVET RAČUNAROM: Pogledajte video za Guglov projekat “Svetska čuda” (VIDEO)

Od arheoloških nalazišta u Pompeji do Spomenika mira u Hirošimi, ovaj Guglov projekat cilja na to da oživi čudesnost antičkog i savremenog sveta. Sa UNESCO-om, Svetskim fondom spomenika i "Cyarko"-om, ovaj projekat želi da sačuva nasleđe planete za buduća pokolenja

Lansiran danas, Guglov projekat “Svetska čuda” predstavlja mešavinu Jutjub klipova, 3D modela Gugl Erta i Gugl Strit Vju panorama.

Uglavnom, fokusira se na građevine, od Daigo-đi hrama u Kjotu do Starog grada Salamanke u Španiji, ali postoje i brojni nacionalni parkovi, poput Kakadua u Australiji i Josemita u Kaliforniji.

Čini se da ni jedna bitna tačka u Italiji i Japanu nije propuštena: svaka od zemalja ima oko 20 unosa. Sa druge strane, Južna Amerika ima samo tri i sve su u Brazilu, dok je Afrika potpuno izostavljena.

Očekuje se, naravno, da će ovaj projekat rasti i širiti se. Više o ovome možete da saznate na zvaničnom sajtu projekta.

Pogledajte video:

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=wZg8FTi5_Os [/youv]

Telegraf

Stranica 14 od 22 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/