Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

RIZNICA ZNANJA
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=22359
Stranica 1 od 34

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:04 ]
Tema posta:  RIZNICA ZNANJA

Да ли рибе чују?



Да ли и ви, кад кренете на пецање, идете на прстима до обале потока и избегавате разговор из страха да вам се рибе не поплаше и не побегну? Ако би вас рибе чуле, могле би побећи на неко безбедније место — јер рибе имају уши и чују. Уши риба су смештене у унутрашњости рибљег тела, нису спољни део тела, као у толиког броја других живих бића.

Многи од нас сматрају да рибе живе и без неких функција организма које иначе сматрамо неопходним за живот. Можда тако мислимо зато што су рибе животиње хладне крви. А можда и зато што нам је пецање омиљена забава и што желимо да верујемо како рибе и не знају шта се са њима догађа. Међутим, и рибе имају развијен нервни систем: ако их мучимо, оне пате, ако их повредимо, и те како осећају бол!


Slika




Рибе имају веома развијено чуло додира; укус и додир осећају својом кожом. Имају и два омања органа за мирис, смештена у ноздрвама које се налазе на глави.
И поред тога што су рибе животиње хладне крви, ни оне не могу без „горива“, као што не можемо ни ми. И њихово гориво је, наравно, храна. Унета храна сагорева у телу рибе и у свим њеним ткивима, те јој обезбеђује живот, растење и кретање.
Крвотоком се не спроводи само унета храна до сваког и најмањег рибљег органа, већ и кисеоник, који је неопходан за „сагоревање“ унете хране. Зато и срце у риба има потпуну функцију пумпе за одржавање потребне циркулације крви.
Наравно, рибе живе у толико различитим срединама да се једна врста разликује од друге по много чему. Тако, на пример, риба плућарица има и шкрге и плућа за удисање ваздуха! Рибе које живе у великим дубинама су слепе, али зато имају врло осетљиве пипке на глави. Неке живе у сланим водама, друге у слатким. А има их које искључиво живе на дну океана.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:06 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Како су постале златне рибице?



Предак златне рибице није нико други већ шаран. У језерима и рекама Кине и Јапана има много шарана маслинастосиве боје, и од њега се даље развијала златна рибица. Вековима су Кинези гајили златне рибице, а у Јапану се то чини од пре 400 година. Европи је златна рибица била потпуно непозната све до пре неких 200 година, када је неколико златних рибица поклоњено госпођи Помпадур, пријатељици француског краља Луја XV. Пошто је мадам Помпадур била прва дама тадашњег света, златне рибице су постале „последњи модни крик“ у Европи.


Slika



Златна рибица има различиту дужину, почев од 4 па до скоро тридесетак центиметара. Обична рибица, „лепезара“, „комета“, „нимфа“, „велур“, „лавица“ то су врсте које се највише гаје у Европи и Америци.
Обична златна рибица има танано тело и нешто краћа пераја. Лепезара је кратког, мало дебљег тела, има пераја и реп израчван из два дела. Нимфа је налик на комету, али је по дужини краћа и облија.
Гајење златних рибица
Све те рибице се могу чувати у акваријуму, па их стога милиони људи држе по својим домовима. Ако и ви желите да имате златну рибицу у својој кући, треба да знате како да је негујете.
Опуштање доњих пераја код златне рибице знак је да нисте обезбедили добре услове у акваријуму. Честа је појава да златне рибице добију гљивична обољења, која проузрокују неки биљни паразити. Нека врста беле пене појављује се на перајима и шири се по телу рибе. Ако се деси да захвати и шкрге, златна рибица не може да дише, па брзо угине.
Поменуто обољење се лечи купањем рибице у сланој води, које доприноси не само поправљању у акваријуму већ и исправљању пераја у рибице. Довољно је усути супену кашику соли на 4,5 l воде исте температуре као и у акваријуму, и омогућити златној рибици да дневно борави у таквој води тридесетак минута. То значи да рибицу треба пренети у посебан суд са поменутим раствором; не заборавите при том да просторију мало замрачите.
За то време цео акваријум и све биљчице у њему треба испрати слабим раствором калијум-перманганата, потом га испрати чистом водом и налити свежу воду. После два-три дана ваша златна рибица ће се сасвим повратити.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:07 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Зашто нам је потребна со?



Људско тело садржи око 60 процената воде. Многи наши органи имају невероватно велик проценат воде. На пример, мишићи имају око 70 процената, јетра исто толико, мозак 79, а бубрези 83.
Али та телесна течност није чиста вода. To је у ствари раствор соли. Због чега?
По једној научној теорији, све копнене животиње, па и човек, потичу од организама који су живели у мору. Телесна течност тих живих бића била је морска вода. Када су се та бића преселила на копно, у њиховим телима задржала се морска вода; али на копну није било могућности да се обезбеди довољно соли природним путем.
Биљке које расту на копну не садрже довољно соли. Због тога животиње које се хране биљем — биљоједи — имају потребу за сољу. Тело свакодневно губи извесну количину течности која садржи со, а биљна храна то не надокнађује. Међутим, животиње које се хране месом — месождери — не осећају такву допунску потребу за сољу. Оне налазе довољне количине соли у месу својих жртава. To исто важи и за људе. Ескими, на пример, хране се углавном месом и зато немају потребе за неким посебним узимањем соли.
Становници унутрашњости копна увек траже више соли него они који настањују морске обале. У Мексику се со некада давно сматрала тако драгоценом, да је чак постојао бог соли. A у Европи, у стара времена, људски рад се плаћао сољу.
У људском телу со се нагомилава углавном у кожи. Ако се неко дијетално храни и не узима со, крв ће губити со кроз разне видове излучивања. Тада кожа мора да даје крви своје резерве соли, јер концентрација соли у крви мора да буде стална. Уступање резерви соли повољно делује у случајевима неких обољења. Због тога се дијете које искључују со често препоручују оболелим особама.
Co се одстрањује углавном преко бубрега. Ако бубрези оболе, болесницима се забрањује узимање соли да би се тиме смањио рад бубрега.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:08 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Зашто се знојимо?



Замислимо да је наше тело једна увек запаљена пећ. Храна коју узимамо била би гориво које сагорева у телу. У току тог процеса тело троши око 2.500 калорија.
Ова количина топлоте је довољна, да се 28,5 l воде загреје до тачке кључања. Шта се дешава са толиком топлотом у нашем телу? Кад не би постојала контрола температуре, ми бисмо сигурно били „врући“. Али нама је познато да се телесна температура не пење преко 37° Целзијуса, осим када смо болесни.
Знојење је један од начина који обезбеђује одржавање нормалне телесне температуре.
Ако је температура крви порасла, центар за хлађење почиње да ради. Процес оксидације или сагоревања материја се успорава и дешава се још нешто што је значајно. Крвни судови у кожи се шире, а вишак топлоте одлази са испаравањем зноја. Зато, на пример, осећамо хладноћу после купања, јер вода која остаје у додиру са нашом топлом кожом брзо испарава и расхлађује нас. Због тога је и знојење део процеса хлађења тела.
Знојење је налик на туш који пере тело. Течност излази кроз безброј финих отвора на кожи у виду видљивих малих капљица које брзо испаравају и брзо расхлађују тело — уколико је потребно.
Ако у ваздуху има доста влаге, осетићемо извесне тешкоће због тога што вода на нашој кожи не може лако да испарава. Због тога се хладимо лепезом да бисмо „растерали“ влажан ваздух и помогли испаравање зноја.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:09 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Због чега је наше тело топло?



За одржавање живота и рад, човечјем телу је потребна енергија. Она се добија сагоревањем хране коју уносимо.
Резултат сагоревања хране у нашем телу, наравно, није ватра нити велика топлота. To је веома блага, тачно подешена топлота. У човечјем телу постоје материје које спајају кисеоник са горивом на унапред одређени начин.
Човечје тело одржава сталну температуру, између 36,6°C и 37°C, без обзира на температуру околине. To се постиже преко центра у мозгу који се зове центар за одржавање телесне топлоте. Он се у ствари састоји из три центра: једног који контролише температуру крви; другог, који подиже температуру крви када она опадне — центар за производњу топлоте, и трећег који омогућава хлађење крви када је температура сувише висока — центар за хлађење.

Шта се дешава ако температура тела пада?

Део живчаног система за одржавање телесне топлоте подстакнут је да ступи у дејство. Тада неке жлезде излучују сокове чија је улога да повећају сагоравање хранљивих материја у мишићима и јетри, и тако унутрашња топлота тела расте. У исто време крвни судови коже се скупљају, тако да се зрачењем губи што мање топлоте. Кожне жлезде учествују при том ислучивањем масне материје, која помаже телу да сачува топлоту.
Дрхтање настаје несвесно, када температура крви падне сувише ниско. Центар за производњу топлоте у мозгу натера вас да дрхтите да бисте произвели што више топлоте!
Ако температура тела расте, центар за хлађење почиње да ради. Он шири крвне судове у кожи, тако да сувишна топлота одлатзи зрачењем из тела. Поред тога, расхлађивање тела постиже се и знојењем.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:10 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Зашто осећамо жеђ?



Ако ожеднимо а немамо могућности да нешто попијемо, осетићемо тако велику жеђ да ћемо све друго заборавити. Сви смо ми понекад били жедни, али можемо ли и замислити како се осећа неко ко данима није пио воде? Ако човек не уноси у организам никакву течност три недеље, он је осуђен на смрт.
Једноставно, нашем телу је потребно да допуњује своје залихе течности, иако 50 до 60 процената његове тежине чини вода! У ствари, просечна одрасла особа губи у току дана око 700 g воде знојењем и излучује око 1,3 l кроз отпадне материје. С друге стране, без обзира на то да ли пијемо или не, ми уносимо воду. Варењем хране организам добија скоро 350 g течности дневно. Али тај процес губљења и узимања течнсоти није довољан за стално одржавање воде у оној количини која је неопходна нашем телу. Жеђ је знак који опомиње да је телу потребно више воде.
Многи верују да жеђ настаје услед сувих усана или сушења грла, али то није тачно. До ове појаве долази из разних разлога, као што су нервоза, напоран рад или, једноставно, успорено лучење пљувачних жлезда. Њихов рад може да се појача (на пример, узимањем лимуновог сока), али то неће утицати на жеђ. Другим речима, рад пљувачних жлезда може да буде нормалан, желудац, крвоток и мокраћна бешика могу да буду пуни воде, а да ипак осећамо жеђ. Тако неко може да попије неколико чашица ракије и да још увек буде жедан, ако је између чашица јео слани кикирики.
Разлози ових појава леже у томе што промена количине соли у нашој крви изазива жеђ. У крви постоје одређене нормалне количине воде и соли. Ако се тај однос промени у корист соли, настаје осећај жеђи.
У мозгу постоји центар за жеђ који реагује на одређену количину соли у крви. Ако се та количина измени, центар реагује на тај начин што шаље поруке задњем зиду ждрела. Одатле оне одлазе у мозак и услед тих комбинованих осећаја настаје жеђ.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:11 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Зашто је човечјем телу потребна вода?



Вода чини шездесет процената човечјег тела. Кад бисте људско тело могли исцедити као лимун, добили бисте око педесет литара воде. Она, због материја које садржи, није као обична вода. У крвним судовима налази се око четири литра воде, коју срце одржава у сталном кружењу кроз тело. Ова крвна вода сталним протицањем купа сваку ћелију човечјег тела. Вода игра улогу спроводиоца топлоте кроз тело. Чак и ако не пијете воду у току дана, ви уносите један литар воде са чврстом храном коју једете, јер поврће, воће, хлеб и месо садрже од тридесет до деведесет процената воде. Поред тога, свако уноси око два литра воде дневно у виду течности. Попијена вода одлази из црева у крв.
У току дана, око десет литара воде кружи између различитих органа човечјег тела. На пример, када жваћете храну, ви истовремено сисате малу количину пљувачке из пљувачних жлезда и прогутате је заједно с храном. Убрзо затим вода у пљувачним жлездама је надокнађена водом из крвних судова.

Количина воде у крви остаје стално иста. И када сте веома жедни, после напорног рада у току топлог дана, крвни судови садрже исту количину воде. Без обзира колико попијете воде, количина воде у крвним судовима остаје иста.

Шта се дешава са вишком воде?

Она се распоређује у разне органе: црева, јетру, мишиће и бубреге.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:12 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Зашто старимо?



Знате ли да је у старом Риму обичан човек могао да очекује да ће живети највише 23 године? Пре отприлике сто година просечан људски век износио је 40 година.
Већина људи би желела да живи веома дуго; нико не жели да остари. Али старење је процес који почиње од самог рођења и наставља се у току целог живота.
Када неко улази у све дубљу старост, све радње и животни процеси организма се успоравају. Човек губи део своје снаге и његова чула губе оштрину. Обично долази и до смањења телесне тежине и висине. Заједно са овим може да дође до слабљења вида, делимичне глувоће, седе косе и до опуштености и мање гипкости коже.

He старе сви људи подједнаком брзином, али се неке промене које долазе са годинама не могу избећи, зато што се оне догађају у ткивима тела и у свим његовим органима. На пример, ћелије бубрега, јетре, гуштераче и слезине почињу постепено да пропадају, зато што крвни судови старе и не врше довољно снабдевање крвљу и храном, као некада. Штитна и друге жлезде исто тако пропадају.

Целокупни систем за крвоток у организму почиње да се мења са годинама и не функционише онако активно као некада. Због ових промена ми чак и не дишемо на исти начин. Очи, уши, кости, зглобови, крв, кожа, нокти и зуби, све то почиње да се дегенерише или да пропада. To је разлог што старији свет често мора да промени свој начин живота и исхране.

Ове промене су биолошке и не могу се спречити, једноставно зато што остарела ткива и органи не могу више да раде пуном снагом. Старосне промене нису свуда једнаке. Човек од шездесет година може да има нека ткива и органе као човек од осамдесет година, док му други органи могу бити очувани као код човека од четрдесет, тридесет па чак и двадесет година.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:14 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Шта су то хормони?



Хормоне луче жлезде са унутрашњим лучењем, што значи да се они излучују у организму. Оне се још називају жлезде без изводног канала, зато што не упућују своје производе у канале, већ непосредно у крвоток. Хормоне такође стварају и неки органи као што су јетра и бубрези, али већина хормона је производ жлезда.

Сваки хормон има своје посебно дејство у телу. Уопште, задатак хормона је да регулишу унутрашње функције тела, као што су растење, исхрана, стварање залиха хранљивих материја и њихово коришћење као и процеси размножавања. Ако жлезде производе сувише или недовољно хормона, то може да доведе до ненормалног физичког изгледа.

Ево шта неке главне жлезде и хормони раде у нашем телу.

Хипофиза је најважнија од ових жлезда јер она управља и радом свих других жлезда са унутрашњим лучењем. Њена величина заиста изненађује: ова важна жлезда је отприлике велика као зрно грашка и приближно исто толико тешка.

Она је придодата доњој површини мозга и заштићена суседном кости. Иако је хипофиза тако мала, подељена је у два јасно одвојена режњића — предњи и задњи. Кроз задњи режњић, који је мањи од предњег, пролази више од 50.000 живчаних влаканаца. Хормон који производи један део ове жлезде има за задатак да подстиче растење. Хипофиза производи и два хормона који контролишу коришћење воде и масти, крвни притисак, и начин на који регулишемо топлоту у нашем телу. Хипофиза надзире и развој полних особина код мушкарца и жене. Она управља и оним делом промета материја који има задатак да претвара храну у различите облике енергије. Хипофиза утиче и на рад мишића, бубрега и других органа.

Штитна жлезда, која је смештена у врату, производи хормон који подстиче растење и развој тела и процесе метаболизма у њему.

Изнад врха оба бубрега налази се по једна надбубрежна жлезда. Она производи хормон који се зове адреналин. Овај хормон утиче на крвни притисак и реакције при узбуђењу или неуобичајеним ситуацијама. Када се човек узбуди или уплаши, ствара се више овог хормона.

Друге жлезде у телу производе хормоне од којих зависи да ли ћете се понашати као дечак или као девојчица. Као што видите, од хормона зависи добрим делом како ћете изгледати и какво ће бити ваше здравље.

Autoru:  Braca [ 01 Mar 2013, 19:15 ]
Tema posta:  Re: RIZNICA ZNANJA

Да ли постоје џинови?



Сви ми знамо да постоје Пигмеји. Али, постоји ли нека људска група знатно виша од просека, као што су Пигмеји нижи од просечног човека?
He постоји. Висина људи је различита у различитим деловима света. Неки народи су ниског раста — Ескими, Лапонци и нека индијанска племена у Јужној Америци. Људи неких племена у источном делу Африке имају просечну висину од 185 cm и више. Али они нису џинови.

У ствари, изгледа да су џинови постојали само у бајкама и народним причама. У многим деловима Европе и Азије постоје приче о џиновима који су живели у давна времена, али научних доказа нема да су такви људи икада стварно постојали.

Па ипак, сви смо видели џинове који се приказују у циркусима и на вашарима.

Како су они постали тако високи? На жалост, то су обично људи који пате због ненормалног изгледа свог тела. У већини случајева посреди је поремећај једне од најважнијих жлезда човечјег тела, хипофизе.

Хипофиза регулише рад и раст многих органа. Понекад се ствара тумор који повећава ову жлезду. Овако повећана, жлезда лучи веће количине хормона него нормално. Један од ових хормона је хормон раста, који утиче на величину органа и скелета.

Када је лучење овог хормона сувише велико у време док кости још увек расту, оне ће наставити да расту. Таква особа може да достигне висину и од 245 cm.

Ово стање је познато као џиновски раст. Али таква особа је џин само зато што се нешто неправилно догодило у њеном телу.

Stranica 1 od 34 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/