Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Aerodromi
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=20535
Stranica 1 od 11

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 00:47 ]
Tema posta:  Aerodromi

Аеродром Никола Тесла Београд



Међународни аеродром Никола Тесла Београд (IATA: BEG, ICAO: LYBE) је највећа ваздушна лука у Србији.

Именован у част Николе Тесле, аеродром се налази 12км западно од центра Београда на територији београдске општине Сурчин. Путници током слетања на аеродром са истока имају поглед на центар Београда, а посебно на општине Чукарица и Нови Београд. Раније, за време лоших временских услова, авиони су били преусмеравани на Аеродром Константин Велики у Нишу, који је удаљен 230 км јужно од Београда. Међутим, крајем 2005. године, CAT IIIb навигациони систем је уведен, тако да су авиони у могућности да полећу и слећу на аеродром и током најмагловитијих дана у години


Slika


Slika


Slika


Slika


Slika


Аеродром Никола Тесла Београд је матично чвориште Јат ервејза, националног авио-превозника Републике Србије, чартер компаније Авиогенекс и нискотарифног авио-превозника Виз ер. Авио-такси компаније Ер Пинк, Јат ервејз АВИО такси, Пеликан Ервејз и Принц Авијација сматрају Аеродром Београд за матични, баш као и карго ваздушна компанија Јунајтед интернешенал ерлајнс. Кроз аеродром је 2011. прошло 3.124.633 путника

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 01:02 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Аеродром Константин Велики - Ниш



Аеродром Константин Велики у Нишу (IATA: INI, ICAO: LYNI) је аеродром који опслужује југоисток Србије. Удаљен је 4км од центра Ниша и други је аеродром у Србији по броју примљених путника годишње.

Са повољним временским условима током већине године а такође са повољном локацијом, Аеродром Константин Велики Ниш служи и као алтернативни аеродром аеродромима у Београду, Охриду, Подгорици, Приштини, Скопљу, Софији и Тивту. Капацитет аеродрома је три авиона на сат.


Slika


Slika



Ниш је имао свој аеродром од 1910. који се налазио близу села Трупале. Тридесетих година прошлог века Аеропут, авио-превозник Краљевине Југославије је користио аеродром за цивилне сврхе. После другог светског рата аеродром је коришћен као војна база. На аеродрому је, међу осталим, био стационирн 63. падобрански батаљон и 119. хеликоптерска бригада која је основана 1945. као 1. ваздухопловни транспортни пук.

На локацији данашњег аеродрома је 1952. године изграђена прва бетонска стаза дужине 1500m која је служила за војно летење. 1972. године је стаза продужена на 2200m.

1986. године основана је Радна организација „Аеродром Ниш“ која је управљала аеродромом а данас је то Јавно предузеће „Аеродром Ниш“. Аеродром је свечано отворен 12. октобра 1986. године слетањем првог авиона Боинг 737 и аеро-митингом.

Током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, аеродром „Ниш“ је погођен и био је ван употребе неколико година.

Године 2003, норвешко краљевско министарство спољних послова је уложило велика средства у реконструкцију аеродрома. Аеродром је отворен 12. октобра 2003. и добио име „Аеродром Константин Велики“.

Пројекат реконструкције аеродрома коштао је 4 милиона евра, а радови на њему су трајали од марта 2003. до децембра 2004. године. У реконструкцију је утрошено 2.130m³ бетона и 58.400t асфалта.

Један од најпрометнијих периода на аеродрому је била зима 2005. године када су сви авиони чија дестинација је био београдски аеродром Никола Тесла, највећи и најпрометнији аеродром у Србији, слетали на аеродром Константин Велики због магле у Београду и околини. Београдски аеродром Никола Тесла је после тога набавио системе да се тако нешто више не деси, али они још увек (2006.) нису били у функцији када је у децембру 2006. београдски аеродром поново због магле био затворен два дана, током којих је нишки аеродром примио известан број летова.


Slika

Макета будућег карго-центра на нишком аеродрому "Константин Велики"


Slika


Slika

Терминал аеродрома


Аеродром Константин Велики Ниш има тек неколико редовних летова недељно. Након пробних летова у 2003. години, у 2004. години број путника је био 19.040. Кроз аеродром је 2005. године прошло 26.787 путника, око 42% више него 2004. године. Број путника расте и 2006. године када достиже 35.518 путника, међутим у 2007. години пада број путника за 14%, а у 2008. години долази до даљег пада на 22.870. Тенденција у 2009. години се не мења тако да је број путника био само 17.159, што је уједно и најгори резултат у новијој историји аеродрома. У 2010. години Аеродром Ниш је забележио пораст броја путника од 39%, чиме је годишњи промет путника порастао на 23.654 путника.

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 01:49 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Аеродром Хитроу - Лондон



Аеродром Хитроу (енгл. Heathrow Airport/London Heathrow Airport) је један од највећих светских аеродрома. Налази се у лондонској општини Хилингдон и од центра Лондона га дели 24 km. Кроз Хитроу је 2005. прошло 67,7 милиона путника.


Slika


Хитроу има релативно дугу историју. На његовом садашњем месту 30-тих година XX века изграђен је мањи приватни аеродром у власништву авионске компаније која га је користила за тестирања. У том периоду Хитроу се није користио за комерцијалне летове а главни аеродром који је опслуживао Лондон био је, сада затворени, Кројдонски аеродром.

Прекретницу у развитку аеродрома означила је одлука о преузимању аеродрома из 1944. којом је у посед аеродрома дошло тадашње Министарство ваздухопловства. Одлуку је донео Харолд Белфор са образложењем да је неопходан аеродром за авионе дугог домета који би били ангажовани у рату са Јапаном. Међутим, Белфор ће касније признати у својим мемоарима како је он заправо желео да Хитроу постане комерцијални цивилни аеродром а да га је под датим изговорима преузео како би избегао дугу јавну расправу. У складу са оваквим мотивима Краљевско ваздухоплоство никад и није користило аеродром и он је 1. јануара 1946. предат у надлежност тадашњег Министарства цивилне авијације. Тај датум је уједно и датум првог цивилног лета са Хитроа, био је то лет за Буенос Ајрес.

Аеродром је званично отворен 31. маја 1946. и од тада се само увећавао да би данас поред Гетвика био главни лондонски аеродром. Прву модерну бетонску писту (1953.) и терминал (1955. - данашњи Терминал 2) отворила је краљица Елизабета II. Нешто касније отворен је и данашњи Терминал 3 и Терминал 1, отворен 1968. Најмлађи је Терминал 4, отворен 1986, док је тренутно у изградњи Терминал 5.

Хитроу је у власништву компаније BAA која је настала приватизацијом Британске управе аеродрома (енгл. British Airports Authority). У власништву исте компаније је још 7 других аеродрома широм Британије.


Slika


Slika


Хитроу је данас један од најпрометнијих светских аеродрома. Од приватизације 1986. њиме управља компанија BAA међутим, због тржишног положаја који BAA ужива, као власник 8 британских аеродрома, цене аеродромских услуга (у циљу спречавања монопола) мора да одобри британска Управа цивилне авијације. Хитроу ужива известан углед међу лондонским аеродромима тако да Управа, по одлуци из 2003. дозвољава извесне повластице што чини Хитроу скупљим у односу на Гетвик и Лутон. Ипак, већина авио компанија се одлучује управо за Хитроу, док клијентелу преостала два (не рачунајући London City аеродром) претежно чине јефтине авио-компаније.

Хитроу је велики међународни центар авио саобраћаја. Поред четири путничка постоји и један теретни терминал. Упркос многобројним маркетиншким тврдњама, по годишњем броју путника, Хитроу се налази на трећем месту, после аеродрома у Атланти и чикашког О'Хер аеродрома.

Што се тиче европских статистика, Хитроу је по броју путника на првом месту са преко 30% више путника од другопласираног Шарл де Гола. Ипак, по броју полетања и слетања као и по количини терета која на годишњем нивоу прође кроз аеродром, Хитроу се налази на трећем месту, после паришког Шарл де Гола и Франкфуртског аеродрома.

На Хитроу се у бројним навратима апеловало да ратификује споразуме о слободним тржишту као што је споразум о слободном небу изнад аеродрома. Овај проблем је посебно изражен у летовима ка САД где само 4 авио-компаније имају право на слетање и саобраћај из/ка САД.

У 2005. години кроз аеродром је прошло 67,7 милиона путника што је скромних 0,9% више него претходне, 2004. године. Ипак, очекује се да ће завршетком Терминала 5 ова цифра значајније порасти. У склопу припрема за увођење редовних линија које ће опслуживати Ербас А380, неопходне измене су направљене на Терминалу 3 док ће Терминал 5 имати засебан део резервисан за највећи светски путнички авион.


Slika


Slika


Slika


Свакако један од највећих пројеката тренутно у току је изградња Терминала 5. Овај контроверзни пројекат је актуелан још од 1993. када је BAA предала захтев за одобрење његове изградње. У најдужој јавној расправи у историји Британије сукобили су се опречни интереси. С једне стране, велике авио компаније које су стациониране на Хитроу, као Бритиш Ервејз, су гласно подржавале проширење аеродрома јер је то једини начин за одржање конкурентности у односу на друге велике међународне аеродроме у Европи. С друге стране, бројни активисти за заштиту животне средине као и 11 лондонских општина, поготову Хилингдон (на чијој територији се аеродром налази), били су жестоки противници изградње новог терминала. Пораст броја путника неумитно значи и већи број возила и летова, што повећава загаћеност ваздуха и буку. Министарство саобраћаја је ипак 2001. одобрило изградњу новог терминала.

Завршетак изградње је заказан за 30. март 2006. Нови терминал ће употребљавати искључиво Бритиш Ервејз који ће све своје летове пребацити на овај терминал. Он ће такође имати и део само за Ербасов А380. Изградња новог терминала је са собом повукла и низ мањих пројеката, укључујући и измене на саобраћајној мрежи аеродрома и изградњу мањег ауто-пута који ће бити повезан са М25. У току је и изградња продужетка Пикадили линије лондонског метроа (PicEx пројекат). Нови терминал ће имати и велики број повезаних зграда. Међу њима су нов контролни торањ, 60 места за авионе, хотел са 600 кревета, паркинг за 4.000 возила, управне зграде као и преусмерење две мање реке. Њихов завршетак се очекује до 2010.

По завршетку овог терминала очекује се реорганизација распореда авио-компанија по терминалима.

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 16:28 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi





Аеродром Шарл де Гол




Међународни аеродром Шарл де Гол отворен 8. марта 1974. године, налази се 23 km североисточно од Париза.

Аеродром Шарл де Гол је најважнији аеродром у Француској. Назван је у част Шарла де Гола (1890-1970), генерала и председника Француске.

На аеродрому се налази велики број барова, ресторана и продавница.



Slika


Slika


Slika


Slika


Slika


Аеродром има три терминала. Други терминал је изграђен за потребе компаније Ер Франс, али данас прима и летове других компанија. Трећи терминал опслужује чартер линије.

Са преко 50 милиона путника годишње други је аеродром по величини на свету после Хитроуа.

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 16:37 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Аеродром Схипхол



Међународни аеродром Схипхол (хол. Luchthaven Schiphol) је највећи аеродром у Холандији. Аеродром се налази 17,5 km југозападно од Амстердама. Године 2004. године Схипхол је био четврти у Европи по број путника са 42.541.000, иза Хитроа (67.344.000), Париза (52.260.000) и Франкфурта (51.098.000



Slika


Slika


Slika


Slika


Slika


Slika



Схипхол има 5 главних писта и једну за мање авионе. Аеродром има план да изгради и седму писту. Схипхол има један велики терминал, подељен у неколико хала за поласке. Због великог броја авиона који слећу на Схипхол, и високе таксе, пуно чартер летова и авио-компанија се премешта на мање аеродроме у Холандији, (Ротердам, Ајндховен, Гронинген, и др). Схипхол је база за КЛМ, Мартинер, Транзавија и Нортвест ерлајнс.

Аеродром је најнижи главни међународни аеродром у свету, (-3 m надморска висина).

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 16:51 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Aerodrom Šeremetjevo - Moskva





Aerodrom Šeremetjevo je najveći aerodrom u Moskvi posle aerodroma Domodedovo i baza je nacionalne aviokompanije Aeroflot kao i ruske low cost kompanije Avianova. Aerodrom Šeremetjevo je važan tranzitni centar između Evrope i Azije i veliko čvorište Sky Team alijanse. Smešten je na oko 29 kilometara udaljenosti sverozapadno od centra Moskve. Preko Šeremetjeva u godinu dana pređe oko 35 miliona putnika, odnosno svoja poletanja i sletanja za godinu dana obavi oko 250.000 putničkih aviona.



Slika



Aerodrom Šeremetjevo je prvi put otvoren još 1959. godine a prvi međunarodni let bio je onaj prema Berlinu, koji je obavljen 1. juna 1960. Terminal 1, poznatiji kao Šerematjevo 1 je otvoren 1964. godine i sa njega se u početku obavljao isključivo domaći aviosaobraćaj, a terminal (Šerematjevo) 2 1980. godine u sklopu organizacije letnjih Olimpijskih igara koje su se te godine održale u ruskoj prestonici. Zanimljivo je napomenuti da Šerematjevo 2, osim što je veći od dva aerodromska terminala, građen po modelu aerodroma u Hanoveru (Langenhagen). Između kompleksa dva terminala dugo vremena nije postojao nikakav fizički kontakt, potpuno su bili razdvojeni a jedini način kako se sa jednog terminala moglo stići na drugi jeste putem železnice.



Slika

Terminal 2



U prvoj deceniji 21. veka aerodrom Šeremetjevo je dobio ozbiljnu konkurenciju u vidu savremenijeg, konfornijeg međunarodnog aerodroma Domodedovo. Pošto su ih velike aviokompanije (Lufthansa, British Airways, Iberia Airlines, Japan Airlines, Brussels Airlines, Austrian Airlines Group, Swiss International Air Lines) napuštale i prelazile kod konkurenata postalo je i više nego jasno da je aerodromu Šeremetjevo neophodna rekonstrukcija. Novoizgrađeni terminal C, koji je pridodan Šeremetjevu 1, koštao je oko 87 miliona dolara i sa svojih 40.000 kvadratnih metara njegove usluge koristi preko 5 miliona ljudi godišnje i sa njega se danas uglavnom obavljaju letovi low cost avio kompanija i letovi za Minsk u Belorusiji a u planu je da se sa vremenom profiliše kao terminal za avione poslovne klase. Terminal D je izgrađen 2009. godine, proteže se na 170.000 m2 i preko njega godišnje pređe oko 12 miliona putnika i sa njega se obavljaju uglavnom međunarodni letovi, od kojih i jedini direktan let Beograd - Moskva.




Slika


Slika


Slika



Šeremetjevo 2 je danas poznato i kao terminal F i takođe je proživeo velike izmene. Terminal E koji je spojio terminale D i F otvoren je 2010. godine što je u mnogome olakšalo transfer putnika koji imaju tranzitne letove, jer im je bilo omogućeno da pešice mogu preći put od terminala do terminala. Nakon završetka rekonstrukcije, južni kompleks Šeremetjeva, tri terminala (D, E i F), u stanju su da prime i preko 25 miliona putnika godišnje. Svi terminali su opremljeni kvalitetnim restoranima, shoping centrima i mestima za odmor prilikom čekanja leta.

Od 10 juna 2008, ekspresni voz povezuje terminalnu stanicu Savyolovsky sve do centra Moskve, što je najlakši i najjeftiniji način prevoza svim putnicima koje odsedaju u ruskoj prestonici. Za one putnike je obezbeđen veliki parking sa preko 2.500 parking mesta u garažama na 4 nivoa, jedino se ne smeju smesti sa uma velike prometne gužve koje su čak i na „Lenjingradskom“ autoputu, koji vodi od grada do aerodroma, gotovo neizbežne i uvek ih se mora imati unapred ukalkulisati u vreme koje je potrebno do dolaska na aerodrom.

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 17:07 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Аеродром Гардермонен - Oсло, Норвешка




Међународни аеродром Гардермонен (норвешки: Oslo Gardermoen lufthavn) (IATA: OSL, ICAO: ENGM) је аеродром у Ослу, Норвешка. На Аеродрому Гардермонен смештене су базе САС Братенс и Норвешки Ер Шатл.


Slika


Slika


Slika

Autoru:  Braca [ 02 Dec 2012, 17:16 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Аеродром Диселдорф



Међународни аеродром Диселдорф (IATA: DUSICAO: EDDL) (нем. Flughafen Düsseldorf International) је трећи аеродром по величини у Немачкој. Очекује се да ће у 2007. години 16,6 милиона путника проћи кроз аеродром. Само су аеродром Минхен и аеродром Франкфурт већи по броју путника. Аеродром Диселдорф се налази 9 km од центра Диселдорфа.

На аеродром је смештена база ЛТУ Интернешенал и друга база Луфтханзе. Луфтханзини авиони имају око 270 летова дневно до 43 дестинација из или до Диселдорфа. Аеродром је такође и дестинација за 70 авио-компанија коју лете до 186 дестинација на сваком континенту осим Океаније. Око 700 авиона дневно полеће и слеће на аеродром.

Аеродром Диселдорф има писте за паркирање 107 авионА истовремено. Терминал може примити до 22 милиона путника годишње. Као и Аеродром Франкфурт, Аеродром Минхен и Аеродром Келн-Бон, Аеродром Диселдорф може да прими и највеће путничке авионе Ербас А380.

Аеродром има две писте дугачке 3.000 (05R/23L) и 2.700 (5L/23R) метара. Планира се продужење писте 05Р/23Л до 3.600 метара, међутим, управа града Ратингена, који се налази на коридору до писте, омета спровођење тих планова.



Slika


Slika


Slika



Аеродром Диселдорф отворен је 19. априла 1927. након двогодишње изградње. Међутим, прва летелица који је слетела на аеродром Дизселдорф био је цепелин ЛЗ-III 1909. Године 1950. писта је продужена на 2.475 метара. Планирање изградње терминала са капацитетом од 1.400.000 путника започето је 1964. Године 1969. главни писта је продужена на 3.000 метара. Да би се смањило загађење, авио-компанији је забрањено слетање авиона у периоду ос 23.00 навече и 06.00 ујутро. Године 1973. отворени су нова централна зграда и терминал Б. Изградња железничке пруге између диселдорске Централне станица и аеродрома започета је 1975. Изградња терминала А завршена је 1977. Године 1986. кроз аеродром је прошло 8,22 милиона путника и у том периоду аеродром Диселдорф био је други аеродром по величини у Немачкој. Године 1986. отворен је и терминал Ц. Године 1992. кроз аеродром је прошло 12.300.000 путника; а саграђена је и друга писта у дужини од 2.700 метара. Године 1996. у пожару на крову терминала А погинуло је 17 путника. Године 1998. отворен је обновљени терминал А а аеродром је променио назив из "Аеродром Рајн-Рур" у "Међународни аеродром Диселдорф". У мају 2000. отворена је нова железничка станица, "Fernbahnhof Düsseldorf Flughafen", са капацитетом од 300 одлазака возова дневно. У тој години кроз аеродром је прошло 16.000.000 путника.

Дана 12. новембра 2006. први Ербас А380 је слетео на аеродром Диселдорф. У случају невремена на аеродрому Франкфурт, за слетање и полетање авиона Ербас А380 Луфтханза намерава да користи аеродром Диселдорф.

Autoru:  Braca [ 03 Dec 2012, 00:44 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Аеродром Ататурк - Истанбул, Турска



Међународни аеродром Ататурк (биши међународни аеродром Јешиликој) (IATA: IST, ICAO: LTBA) (тур. Atatürk Uluslararası Havalimanı) је главни међународни аеродром у Истанбулу, највећем граду Турске. Смештен је 24 км западно од центра Истанбула. Аеродром се налази у Јешеликој, на европској страни града. Аеродром је добио име у част Мустафе Кемала Ататурка, оснивача и првог председника модерне Турске Републике. Са путничким саобраћајем од 28,5 милиона путника у 2008. години, налазио се међу 40 највећих аеродрома на свету у погледу укупног путничког саобраћаја и међу 35 највећих у односну на укупни међународни путнички саобраћај. Десети је по велечини аеродром у Европи.



Slika


Slika


Slika


Slika


Slika


Slika

Autoru:  Braca [ 03 Dec 2012, 00:50 ]
Tema posta:  Re: Aerodromi

Аеродром Внуково - Русија



Међународни аеродром Москва-Внуково (IATA: VKO, ICAO: UUWW) (рус. Международный Аэропорт Москва-Внуково) је први међународни аеродром отворен у Москви и трећи по величини данас после аеродрома Шереметјево и Домодедово. Удаљен је 28km од центра града. Отворен је 1. јула 1941. на месту старог аеродрома-писте Ходинка.

Према истраживањима Међународног Савета Аеродрома из Женеве, Внуково је најпрогресивнији аеродром у Европи са највећом стопом раста. У 2006. кроз Внуково је прошло 5.120.000 путника.



Slika


Slika


Slika

Stranica 1 od 11 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/