Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Proroci i prorocanstva
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=20396
Stranica 2 od 4

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 21:29 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Biblijska proročanstva - 1. Znaci poslednjeg vremena

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=oXqfKjHIHDE[/youv]

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 21:43 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Biblijska proročanstva - 2. Podela u svetu

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=xSzL73epC5A[/youv]

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 21:44 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Biblijska proročanstva - 3. Vreme milosti se završava

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=N4MjSQYkQWs[/youv]

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 21:44 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Biblijska proročanstva - 4. Car se vraća

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=kH8FBDHZ698[/youv]

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 21:45 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Biblijska proročanstva - 5. Milenijum

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=N_-fvpLEpyg[/youv]

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 21:46 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Biblijska proročanstva - 6. Kraj grehu

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=_OtFQq1mLd8[/youv]

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 21:48 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Biblijska proročanstva - 7. Nova Zemlja

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=e08eCYuSFgA[/youv]

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 22:02 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

KREMANSKO
PROROČANSTVO

Tarabići su čuvena zlatiborska porodica iz sela Kremana koja se proslavila širom Balkanskog poluostrva po svojoj vidovitosti.


Slika


Poreklo i pojava Tarabića

Tarabići su se doselili iz Hercegovine na Taru, u selo Kremna. Prema porodičnom usmenom predanju, Spasoje Tarabić sa svoja četiri sina, Milošem, Savom, Lazarem i Milanom, terajući stoku na prodaju u Bosnu, a prelazeći preko obronaka Tare, vidje u jednoj dolini zmiju sa dukatom u ustima. Tarabići tad zastadoše i počeše da kopaju na tom mjestu. Iskopali su ćup pun dukata i četvorica braće su ga podelili na ravne časti, puneći dukatima jedan volujski rog i tako deleći zlato u krug.
Prema prethodnom dogovoru, trojica braće su uložili novac u gradnju kuće na tom mestu, dok Miloš, ne znano zašto, nije hteo da učestvuje u tome, ali je ostao da živi u zajednici sa braćom.
Prema jednom drugom predanju, on je svoje dukate zakopao u temelje njihove nove kuće. Na mestu gde su Tarabići našli zlato i gde su sazidali kuću, nastao je zaselak porodice Tarabić. On se nalazi na južnim obroncima Tare, iako je dio sela Kremna, koje se nalazi na severnim obroncima Zlatibora.
Kako se veruje, Kremna su nastala u drevnoj fazi nastanka Zemlje, prilikom jednog njenog sudara sa nekim drugim nebeskim telom. Tako je nastala Kremanska kotlina, koja čini prelaz Zlatibora ka Tari. Ovdašnje stene su veoma neobičnog sastava (po tome su Kremna dobila ime; kamen - kremen). Smatra se da je to neka vrsta poludragog kamena, a priče kruže da se on tajno ispituje u zapadnjačkim laboratorijama. U stvari, naučnici tvrde da je kremansko zemljište sastavljeno od stena periodotita koje metamorfozom prelaze u serpentine i imaju prirodnu moć biogenog zračenja koja blagotvorno deluju na ljudski organizam. Poznato je da Kremanci izuzetno dugo žive i osjećaju se zdravo i vitalno i u poznoj starosti.
Možda baš zbog tog kamena, Kremna su oduvijek davala vidovite ljude. Zabeleženo je da je jedan Kremanac savetovao kneza Lazara da ne ide u boj s Turcima, već da ih pusti da odu dalje ka Evropi, ali knez ga nije poslušao. I za vrijeme Srpske revolucije pominje se neki vidoviti Kremanac kog Karađorđe takođe nije hteo da sluša. Ali zato je knjaz Miloš poverovao u njegovu vidovitost i dugo godina se pridržavao njegovih saveta. Kad je prestao da ga sluša, sustigla ga je dobro poznata sudbina: progon iz zemlje i sve ostalo.
U XIX veku pojavljuju se proroci Tarabići, a poslije njih još nekoliko vidovitih Kremanaca: Stanoje Mulić, Jovo Krpa, Stevan Mulić, Bude Bogosavljević, Miloje Đurđić, Milun Nešović (negde i Nešević) i dr.
Tarabići su imali sreću da im je kum bio pismen čovjek, prota Zaharije Zaharić, koji je njihova proročanstva preneo dr Radovanu Kazimiroviću, a on ih je objavio u knjizi 'Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo'. Dr Kazimirović namerno kaže Kremansko, a ne Tarabića proročanstvo, jer nije sigurno šta su od toga predvideli Tarabići, a šta je uzeto iz kremanskog naroda i proročke tradicije. Recezent Kazimirovićeve knjige bio je vladika Nikolaj Velimirović, 77-mi proglašeni svetac Srpske pravoslavne Crkve. Predanja kažu da Kazimirovićevo Kremansko proročanstvo ipak nije sasvim originalno, već da je prota Zaharije originalni rukopis dao svom prijatelju, proti Gavrilu Popoviću, koji ga je, zatvorenog u jednu flašu, zazidao u temelje svoje kuće iz turskog doba u Užicu. Ova kuća još uvek stoji, i još uvek nema nikog da ospori ili potvrdi ovu jednu od mnogobrojnih legendi o Kremanskom proročanstvu.
U doba vladavine komunizma u Jugoslaviji, tadašnji vrh države svojski se trudio da ospori Kremansko proročanstvo. D. Golubović je objavio drugo izdanje Kremanskog proročanstva, u kom se, između ostalog, kaže i da će srpski narod najzad naći svoj večni mir kad se povede za znakom koji se vidi kad se jabuka raseče na pola - aluzija na petokraku, simbol komunizma.

Kremanski kamen

Kamen je sastavni dio mističnosti i istorije Kremna. Samo ime Kremna vodi poreklo od kamena (kremena). U blizini Kremna, na putu za Taru, pre nekoliko godina podignut je Dom proroka, jednosobna brvnara koja je bila neka vrsta muzeja. U njoj je bilo sakupljeno više eksponata vezanih za Kremna i Tarbiće. U brvnari-muzeju kao jedan od najiteresantnijih eksponata bila je izložena tzv. Kosmička kugla, kamena lopta glatka na dodir, prečnika oko jedan metar. Po predanju, to je jedan primerak od više miliona takvog kamenja koje je nekad davno zasulo Zemlju iz svemira. Veruje se da ovo kamenje zrači nekakvom čudnovatom energijom, i da tako deluje na posedovanje moći vidovitosti kod Kremanaca. Priče kažu da se ovo kamenje tajno proučava u zapadnjačkim laboratorijama.
2004-te godine neke britanske i američke kompanije su počele kopanje rude nikla u Kremnima i Mokroj Gori. Ubrzo se odustalo od toga, navodno jer zalihe nisu bile velike, ali Kremanci kažu da se jedne noći, kad su kopali nikl, začula jaka čudnovata eksplozija, a već sledećeg jutra Britanci i Amerikanci su uzrujano otišli. Lokalno stanovništvo se bunilo protiv kopanja nikla, jer je čulo za rudnike u Sibiru u Rusiji, gde je okolina zagađena i do 200 kilometara uokolo. Zato im je laknulo kad su Amerikanci otišli, ali oni su ubrzo opet došli. Međutim, ima i onih Kremanaca koji se ne uzrujavaju zbog kopanja nikla, jer se pozivaju na reči Tarabića, koji su rekli da će stranci doći da kopaju rudu, ali da će to biti najobičniji kamen, i da će ga oni prodavati po svetu, verujući da je poseban, međutim od toga neće biti ništa. Ovi snimci Kosmičke kugle napravljeni su 9-tog avgusta 2005-te godine oko 15 časova. Nepunih 36 časova kasnije Dom proroka je zagonetno, do temelja izgoreo, a Kosmička kugla se raspala. Veruje se da je neko od mještana podmetnuo požar. Dom proroka je ubrzo potom obnovljen.
Kremansko proročanstvo sadrži dosta predviđanja, od kojih su se mnoga ispunila. Tarabići su predvideli pronalazak televizije, dolazak telefona i telegrafa u Srbiju, smene na srbijanskom prestolju, propast Karađorđevića, a zatim njihov povratak u zemlju, kao i dolazak na čelo zemlje crvenog cara sa zvezdom na čelu - aluzija na Josipa Broza.
Prvi Tarabić za koga se zna da je posedovao dar vidovitosti bio je Miloš Tarabić (1809-1854). Živeo je prilično kratko, četrdeset i pet godina, kao što je i prorekao. Kada se njegova predviđanja uporede sa predviđanjima njegovog sinovca Mitra Tarabića (1829-1899), vidi se da je Miloš bio daleko vidovitiji od Mitra, ali je Mitar više govorio i proricao.
Prema rečima prote Zaharija, Miloš je imao čudne pronicljive oči i blago i pobožno ponašanje (mada je prota Zaharije malo poznavao Miloša i sa njim je svega dva-tri puta razgovarao, a sa Mitrom nebrojeno puta, jer je Miloš umro tri godine nakon što je prota Zaharije stigao u kremansku parohiju. Ovaj protin opis Miloša je verovatno posledica podsvesnog ubeđenja da vidoviti ljudi imaju pronicljive oči i da je Miloš, kao prorok, bio veoma smeran i pobožan čovek). Dalje ljudi kažu da je Miloš bio padavičar, i veoma pošten čovek koji je živeo povučeno i malo s kim je razgovarao. Bio je nepismen i ćutljiv čovek. Imao je dva brata, Lazu i Milana, koji se nimalo nisu odlikovali vidovitošću. Nije se ženio, a Mitar jeste, čiji sin Sreten takođe nije bio nimalo vidovit.
Miloš je kratko živeo, ali je govorio da će i poslije smrti živeti. Rekao je da će njega živog sahraniti i da će se poslije smrti javljati jednom iz svoje familije. To je bio Mitar. Mitar je mnoge stvari čuo još u detinjstvu od strica Miloša, a nešto je saznao i iz Miloševih javljanja o kojima je pripovedao proti Zahariju. Kad bi ga prota Zaharije, njegov kum, pitao kako zna, obično bi odgovarao: 'Tako mi je, kume, kazato!' Prota je govorio i šta mu je Mitar odgovarao kad ga je ispitivao o mnogim drugim stvarima. Tad bi obično rekao: 'Ja, kume, nijesam gatar. Samo znam da pričam što mi je kazato!'
Ni Miloš ni Mitar nikad nisu svoja predviđanja vezivali za tačne datume, već su uvek govorili 'kad to bude, onda će', mada su neretko važnije događaje vezivali sa drugim od manje važnosti. Ako bi nešto trebalo da se dogodi uskoro, onda bi govorili: 'Skoro će biti!' ili 'Uskoro ćeš, kume, čuti!' i sl. Ponekad se neki događaj dugo nije događao, pa bi prota obično gubio nadu da će se to ikad dogoditi. Tad bi mu Mitar rekao: 'Ja ti, kume, nijesam reko kad će se baš to dogoditi. Čekaj, pa ćeš čuti!' I kasnije, po protinim rečima, to bi se zaista obistinilo.
Iako je Mitar bio mnogo orniji za razgovor od Miloša, koji je bio neka vrsta osobenjaka, i on je govorio 'jezikom Pitije'. Narod ih je obojicu smatrao za lude i šašave ljude, a kad bi se kasnije stvarno dogodilo ono što bi oni prorekli, tad bi govorili: 'Ene! Potrevi Tarabić!' Taj početni loš stav kremanskog i uopšte čitavog zlatiborskog stanovništva prema Tarabićima bio je takav uglavnom jer ljudi često i nisu razumeli Miloša i Mitra. Na primer, kada je Miloš u svoje vreme govorio kako će se zemlja meriti i prema meri danak plaćati (tako je on prorekao plaćanje poreza na zemljište po arima i hektarima) i kako će novac biti jedno parče hartije, malo ko od tadašnjih nepismenih ljudi mu je verovao i proglašavali su ga čudakom. Oni nisu dočekali da vide ostvarenje njegovih predviđanja.
Ipak, Tarabići su uživali i veliki ugled među mnogim ljudima, a neki su ih se čak i plašili. Sam prota Zaharije je bio narodni poslanik od 1865-te do 1867-me godine, za vrijeme vladavine knjaza Mihaila Obrenovića. Tad mu jednom Mitar reče: 'Nemoj, kume, više biti poslanik!' Prota ga je poslušao i na njegovo mesto je došao Mihailo Smiljanić, koji je bio poslanik dugo godina poslije njega.

Slika


Proročanstva Miloša Tarabića - prema Kremanskom proročanstvu dr Radovana Kazimirovića)


Miloš Tarabić je tačno predskazao ne samo svoju smrt, već i sudbinu svih tadašnjih srbskih vladara i događaje na tadašnjoj političkoj sceni Srbije. Ukupno, ostavio je skoro dvadeset različitih proročanstava, pa se ne može govoriti o tome da je slučajno pogađao stvari. 'Da čovek baš izmišlja, teško će toliko budućih događaja izmisliti. Stoga će svaki razuman čovek pre verovati u njegovu izvanrednu moć (kriptestezija), koja mu je Bogom dana, a pred kojom mi stajemo začuđeni, zapanjeni!' (dr R. Kazimirović, 'Kremansko proročanstvo')

Miloš je, uopšteno, prorekao sledeće stvari:

1) svoju smrt - Imao je staru majku koja ga je stalno molila i preklinjala da se ženi, što on nikako nije hteo i umro je neženjen. Jednom, kad su mu majčina moljakanja dosadila, rekao joj je: 'Čuješ li ti, babo! Nemoj me moliti da se ženim. Ja se ženiti neću! Kad budem imo četres i pet godina, ondakar ćeš me ukopati, a ženiti me nikad nećeš!' Isto je rekao i svojoj braći.

2) sudbinu svoje sestre Bose - Imao je sestru Bosu (1816-1898) koja ga je takođe stalno molila da se ženi, jer je željela da mu na svadbi zaigra. Jednom je i njoj rekao: 'Ja se, Boso, ženiti neću, a ti ćeš se udati, i udaćeš se dobro. Dobićeš i đece, ali će ti sve najmilije pomrijeti u cvijetu mladosti. Tad će doći vrijeme kad ćeš se pokajati i mene sjetiti, pa ćeš reći 'E, jadna Boso! Kamo lijepe sreće da se nijesam ni udavala!'

3) sudbinu serdara Jovana Mićića - Jovan Mićić je bio apsolutistički vladalac sa titulom rujanskog (zlatiborskog, užičkog i ariljskog) serdara u prvoj polovini XIX veka. Jednom je pozvao Miloša i rekao mu da se okane 'ludih vračarija'. Da bi ga omalovažavao, upita ga: 'Otkud moreš znati sudbinu ljudi?' Miloš mu reče: 'Taj mi je dar urođen i od Boga Gospoda dat.' 'Ondak', reče mu serdar, 'ded meni što proreci!' A Miloš mu reče: 'Ti ćeš od gladi umrijeti!' Pošto je serdar bio jedan od najbogatijih ljudi, imao je skupoceno odelo, velike posede i veliku vlast, ovako nešto izgledalo je krajnje glupo i nimalo verovatno. Smejući se, serdar ga opet upita: 'Vidiš li onu kobilu tamo u avliji?' 'Vidim', odgovori Miloš. 'E, dede proreci što će oždrijebiti!' 'Žensko ždrijebe', reče Miloš. Tad serdar naredi da ubiju kobilu i da je raspore, i u njenoj utrobi stvarno nađoše žensko ždrebe. Tad se serdar Mićić uozbilji i duboko uzdahnu. 27-mog decembra 1844-te godine umro je od gladi u zarobljeništvu u gurgusovačkoj ozloglašenoj kuli Jovan Mićić, rujanski serdar.

4) smenu dinastija na srbskop prestolju - Onda kada na Zlatiboru niko nije ništa slično slutio, Miloš Tarabić je govorio da će iz zemlje otići knjaz Aleksandar Karađorđević i da će opet doći knjaz Miloš Obrenović. Sav narod je verovao da je knjaz Miloš umro u Rumuniji, čak je to pisalo i u novinama, ali Miloš je nepokolebljivo tvrdio da je stari knjaz živ, i da će opet doći da vlada, ali to će trajati nepune dve godine, a zatim će umreti prirodnom smrću. Tako je i bilo.

5) vladavinu Mihaila Obrenovića - Miloš je govorio: 'Poslije smrti knjaza Miloša doći će da vlada njegov sin Mihailo. On će vladati dobro. On će uzeti gradove od Turaka i išćeraće ih iz Srbije. Ali kad počne da radi da uzme Bosnu i Hercegovinu, ondakar će poginuti od svojih ljudi!'

6) vladavinu kralja Milana Obrenovića i Srpsko-turske ratove - O kralju Milanu Miloš je proti Zahariju govorio: 'Knjaz Mihailo gine, pa će poslije dovesti jedno dijete da vlada, i ono će vladati svakojako. Ono će Srbiju namučiti, ali će je i kraljevskim vijencem ovjenčati.
To dijete će sa Crnom Gorom objaviti Turskoj carevini rat, ali će Turska carevina biti veoma jaka i mi ćemo, kume, teško š njom na kraj izaći. Tada će se i Rusija umiješati. Neće ni njojzi lakše ići, ali će je pobijediti. Sva okolna naša sela spaliće Turčin, ali se, kume, ne boj! Kremna neće postradati, Turčin preko Šargana neće prijeći.'

7) proglašenje Srbije za kraljevinu - 'Kad se rat svrši', dalje je Miloš govorio, 'Srbija će da poraste i ojača. Neće dugo potrajati i ona će postati kraljevina.'




8) sudbinu kralja Aleksandra i kraljice Drage - Rekao je (govoreći o kralju Milanu): 'To dijete metnuće na glavu krunu kraljevsku, ali će biti zle ruke i zle sreće, umrijeće u najboljem dobu. On će imati sina jedinca i taj će biti gore sreće no što mu je otac bio. Neće imati od srca poroda. Ondakar će jednog dana poginuti i kralj i kraljica. Poginuće u samome dvoru. Ubiće ih vojska!'

9) ponovni dolazak Karađorđevića - Miloš dalje nastavlja sa proricanjima: 'Poslije ove pogibije na srpski prijesto će opet doći Karađorđevići. Oni će doći i vladati narodom, ali neće dugo proći, pa će nastati veliki ratovi!'

10) Prvi svjetski rat - 'Sve velike sile udariće jedna na drugu. Krv će se potocima proljevati. Izginuće mnogo svijeta. Mnoge će se majke u crno zaviti, jer će svoje najmilije izgubiti. Mnogo će đece bez roditelja ostati!'

11) veliku epidemiju na Zlatiboru 1915-te godine - 'Narod će strašno poboljevati i umiraće užasno! Smrt će mnoge istrijebiti. Mnoge će kuće bez čeljadi ostati!' Tokom te godine, samo u Kremnima umrlo je preko 500 ljudi. Iz kuće po dvoje-troje čeljadi je umiralo na dan.

12) propast Srbije - 'Srbija će propasti. Narod će biti u izgnanstvu tri ljeta, pa će zatim bez puške ući u Otadžbinu.'

13) propast Turskog carstva - 'Rat će mnoge pokositi. Kad sve to bude ondakar će i Turske carevine nestati. Nje će sasvim nestati iz Evrope!'

14) propast Austrije - 'Nestaće, kume, i Austrijske carevine! I njojzi će doći kraj. Tada će narodi koje je ona pritisla življeti slobodno.'

15) sudbinu Istanbula - 'Kad Turska bude sasvim išćerana iz Evrope, ondakar će Carigrad uzeti Rusija. Ona će biti najsilnija država na svijetu. Ali ga jopet ni ona neće u svojijem rukama imati, no će ti, kume, i druge države vladati, dogovorno kao na saboru. Carigrad će biti 'svačiji i ničiji'!' Po ovom proročanstvu, Istanbul će u budućnosti izgleda biti međunarodni grad pod ruskom upravom.

16) proglašenje Srpske carevine - 'Naša će vojska, kume, dugo u Višegradu zastati. Višegrad će dugo biti ni u našijem ni u neprijateljskijem rukama. Ali, kad jednom velike sile nadjačaju, kad jednom neprijatelju pukne po glavi, ondakar će naša vojska lako prijeći i uzeće cijelu Bosnu i Hercegovinu. Tada će se naša Srbija mnogo proširiti. Povratićemo jopet granice, koje smo nekada pod carevima imali. Bosna i Hercegovina biće naše. Đe je srpska kuća, biće srpsko. Kad sve to bude i svrši se, neće dugo potrajati i Srbija će biti carevina.' Moguće je da je Miloš ovde, rečju carevina hteo da označi ne toliko oblik državne uprave koliko veličinu buduće naše zemlje.

17) buduću prestonicu - Najzad, Miloš Tarabić je vidio da će naša buduća carska prijestonica biti Kruševac. Rekao je: 'Pošto Srbija postane carevina, ondakar neće dugo proći, pa će i prijestonica prijeći iz Biograda u Kruševac. Kruševac će, kume, biti carska prijestonica!'




Zaharije Zaharić


Slika


Zaharije Zaharić (1836. – 1918.) bio je kremanski paroh, kum čuvene vidovnjačke porodice Tarabića. Njegova zasluga je što su proročanstva Tarabića sačuvana, jer je on, kao pismen čovek, zapisivao sve svoje razgovore sa Tarabićima.
Bežeći od Turaka, beranski knez Stjepan Radonjić doselio se u Kremna i napravio kuću na brdu Strmcu. Kasnije se preselio na susednu padinu koja gleda na to brdo, jer je tu bilo i vode i drveta i kamena. Po jednom od sinova kneza Stjepana, proti Zahariju, porodica je promenila prezime u Zaharić. Kuća Zaharića bila je čuvena po proizvodnji veoma dobre rakije. Do okupacije od strane Bugara 1943-će godine na kući Zaharića nalazilo se četrnaest odžaka. Bugari su ih sve popalili, a kada su po podrumima izbušili burad, potekla je rijeka rakije.
Zaharići su od davnina bili sveštenička porodica. Prota Zaharije je u Kijevu završio duhovnu akademiju, a potom je došao u Kremna, 1841-ve godine, i već sa sedamnaest godina je postao prota. Kada se zapopio, promenio je prezime Radonjić u Zaharić.
Prota Zaharije bio je omiljen u narodu. Sa 35 godina bio je izabran za narodnog poslanika i na tu funkciju je biran nekoliko puta. Odustao je tek kada mu je Mitar Tarabić za vreme mandata 1865. – 1867. rekao: 'Nemoj, kume, više biti poslanik!'
Bio je veliki pristalica dinastije Karađorđevića. Kod kralja Petra je dolazio bez najave i ulazio bez pitanja, a ovaj ga je za put uvek darivao dvorskim cigaretama. A prota je njemu donosio vodu sa lekovitog Rakovog vrela u Kremnima. I za vreme Prvog svetskog rata kralj Petar ga nije zaboravio, već je proti, koji je tad bio teško bolestan, iz Soluna tajno slao pomoć. Kao uticajnom čoveku kod Srba sa obe strane Drine, proti su se poveravali delikatni poslovi.
U Kremna su, da bi se sa njim videle i dogovarale, dolazile najviđenije svetovne i duhovne ličnosti ondašnje Srbije. 1915-te godine kod prote je došao dr Radovan Kazimirović, kome je prota poverio sva proročanstva Tarabića. Protina kazivanja profesor Kazimirović je između dva svetska rata pretočio u knjigu 'Tajanstvene pojave u našem narodu i Kremansko proročanstvo', čiji recenzent je bio episkop Nikolaj Velimirović.
Zlatiborci su izgleda verovali da prota ipak nije bio samo verni sluga Božiji, jer su govorili: 'Rat će se završiti one godine kad proto Zarije umrije!'
Prota je umro 25. februara 1918. godine, ne dočekavši 'slavno vreme kada će se narod jopet latiti pluga i uživati u slobodi', kako su mu proroci govorili.


conoplja net

Autoru:  Sanja [ 23 Nov 2012, 22:52 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

PROROČANSTVO
IZ FATIME

TAJNA TREĆE OBJAVE



Slika


Prošlo je preko devedeset godina otkako je pastirica Lusija duš Santuš, u Fatimi, u Portugaliji, primila treću poruku Presvete Bogorodice, a koja se odnosi na današnje vreme.
Da podsetimo samo one koji ne znaju: najpre je troje dece pastira, 13. maja 1917. godine, u Fatimi, mestu u portugalskoj provinciji Estramadura, doživelo ukazanje Majke Božije.
Lusija, Jasinta i Fransisko duš Santoš imali su tada između sedam i deset godina. Iznenada, u po bela dana, udarila su iz vedra neba dva snažna groma, a potom su njih troje iznad jednog hrasta ugledali 'u sjaju svetlosti, sjajniju od Sunca, jednu predivnu ženu'. Ona im se predstavila kao 'Majka Božija od trnove krune', rekavši još da će se na istom mestu pojavljivati na isti dan (13) još nekoliko meseci.

Slika


PRVA I DRUGA PORUKA

Meseca dana posle prvog ukazanja, na istom mestu se, zajedno sa troje pastira, okupilo pedesetak vernika, očekujući pojavu Moajke Božije. Ona se pojavila u punom sjaju, uz jak udarac groma, a Lusija ju je tada zamolila da njih troje povede u raj, na šta je svetica odgovorila da će uskoro doći i odvesti Fransiska i Jasintu, ali da se ona - Lusija - mora strpeti, jer Isus Hristos želi da mu ona služi na zemlji. Fransisko je, kako je Bogorodica i prorekla, umro dve godine kasnije, a godinu potom i njegova sestra Jasinta. Slika desno: Lusija u starosti.
Trinaestog jula 1917.godine, natrećem ukazanju, bilo je prisutno više od tri hiljade ljudi. Ovoga puta, uz dva snažna udarca groma, pojavila se i duga koja e, kao mistični venac od svetlosnih zraka, nadvila nad glavu Presvete Bogorodice. Ona je tada saopštila tri proročanstva koja su mogla čuti samo deca, dok su ostali prisutni čuli samo 'zujanje roja pčela'.

Slika

Prva vizija bila je strašna vizija pakla, koja je deci trebalo da objasni koliko je važno spasiti dušu od večnog prokletstva, a druga je govorila o skorom kraju Prvog svetskog rata, pri čemu je Bogorodica nagovestila i izbijanje drugog, rečima: 'Budete li slušali moj glas, mir će zavladati svetom, a ako ne, biće rata i progona Crkve... Mnogi će narodi biti uništeni, ali će na kraju, ipak trijumfovati moje neokaljano srce... Kad vaša noć bude osvetljena napoznatim svetlom, znajte da vam se to javlja Bog...'
I zaista, 27.januara 1938. godine nebo nad čitavom Evropom zažarilo se. Albert Šper, jedan od Hitlerovih velikodostojnika, zabeležio je kako je te večeri sa ostalim visokim oficirima i ministrima slavio sklapanje pakta sa Staljinom o nenapadanju: 'U noći smo stajali na terasi i čudili se jakoj polarnoj svetlosti, koja je više od jednog sata osvetljavala crvenkastom svetlošću i nas i obližnji brežuljak. Nebo se presijavalo u duginim bojama, a lica i ruke nas prisutnih bili su obojeni neprirodnim i čudnim bojama.
Misteriozna svetlost izazvala je kod prisutnih tmurno raspoloženje, a Hitler se iznenada obratio jednom od svojih oficira: 'Izgleda da će pasti mnogo krvi. Ovog puta rat se neće moći izbeći!'
U drugom proročanstvu iz Fatime kaže se sledeće: 'Budete li radili što vam kažem, mnoge će duše biti spasene, a zavladaće mir. Ratu će doći kraj. Ali, ako ne prekinete sa vređanjem Gospoda Boga, započeće novi, još strašniji rat'.

SKRIVANJE PROROČANSTVA

Slika

Presveta Bogorodica rekla je Lusiji da tu, treću poruku, papa sme objaviti tek 1960. godine. Nadbiskup od Lerija dobio je treće proročanstvo tek 1944. godine i to u zapečaćenom pismu koje je svojeručno napisala mala Lusija. On je pismo poslao u Vatikan tek 13 godina kasnije.
U augustu 1959. godine otvoreno je zapečaćeno pismo, a papin sekretar pisao je o tome francuskom piscu Žaku Valeu sledeće: 'Otvaranje je obavljeno iza zatvorenih vrata, ali ja sam gledao kardinale prilikom izlaska iz papine kanselarije. Na njihovim licima bio je vidljiv izraz velikog straha, a kada sma jednog od njih, koga sam dobro poznavao, upitao o čemu se radi, on me je samo odgurnuo i produžio dalje. Izgledao je ako da je upravo ugledao utvaru.' Šta je izazvalo toliko uznemirenje crkvenih velikodostojnika?
Treće proročanstvo, tajna iz Fatime, svojevremeno se ubrajalo u najčuvanije dragocenosti Svete stolice. Poruka je čuvana u najsigurnijim trezorima Vatikana, a tek je papa Jovan XXIII skinuo sa nje pečat tajne. To se dogodilo 13.maja 1960. godine. Svedoci tvrde da je papa, dok je čitao tajanstveno proročanstvo, izgledao smrtno bled. Nakon toga, proročanstvo je ponovo zaključano.
Papa Jovan Pavle II bio je tokom boravka u Nemačkoj upitan šta zna o Trećoj tajni iz Fatime. Odgovorio je: 'Svakom će biti dovoljan Hristos, bude li imao na umu sledeće: kada budete čitali da su okeani preplavili cele kontinente, da ljudi umiru iz minuta u minut, i to na milione, tada zaista neće više niko želeti objavljivanje sadržaja tajne poruke.'
Tako je, iz straha od panike, ostalo tajna ono što bismo svi morali znati. Već 1958. godine svetski poznati katolički teolog Karl Raner izjavio je kako ne može razumeti da bi 'Bog određene, a za celi svet važne poruke, poverio isključivo jednoj osobi, koja bi trebalo da je drži zaključane u fioci, dok se ne ispune.'
Papa Jovan XXIII želeo je da sa trećim proročanstvom iz Fatime budu upoznati vodeći državnici velikih sila, jer je verovao da bi njegov sadržaj više od bilo čega uticao na prekid nuklearnih proba u vojne svrhe.

O ONOM ŠTA NAS ČEKA


Slika

U oktobru 1963. godine, pod naslovom 'Budućnost čovečanstva', Katolička crkva je objavila sadržaj treće poruke Presvete Bogorodice, date devojčici Lusiji 1917. godine u Fatimi. Istinitost poruke nikada nije niti potvrđena niti opovrgnuta, a u skraćenom obliku glasi:
'Ne brini, drago dete, ja sam Majka Božija koja ti govori i koja te moli da ovu poruku, u moje ime, proširiš po celom svetu. Čudo se upravo videlo. Bilo je to veliko čudo Sunca. Svi su ga mogli videti: vernici i nevernici, seljaci i radnici, naučnici i obični ljudi, laici i sveštenici. Nakon svega objavljujem u svoje ime: Čitavo će čovečanstvo biti podvrgnuto velikom iskušenju. Ne danas, ne sutra, nego u drugoj polovini XX veka. Čovečanstvo se nije razvijalo tako kako je Bog očekivao. Ljudi su se pokvarili, a poklon koji im je Bog dao gaze nogama. Više nigde ne vlada red. Čak i na najvišim mestima vlada satana i određuje tok istorije. Prodreće i u najviše vrhove crkvene vlasti. Uspeće da zaludi glave naučnika, koji će pronaći i načiniti oružje koje može za nekoliko minuta uništiti pola čovečanstva. U svoje delovanje uvući će moćnike sveta i podstaknuti ih da ovo oružje masovno proizvode. Ne bude li se čovek odbranio od ovog iskušenja, biću prisiljena spustiti ruku svog Sina . I gledaj! Tada će Bog kazniti ljude, još teže i strašnije nego što ih je kaznio opštim potopom. Tada će propasti i veliki i moćni, jednako kao i mali i siromašni. Ali, i za Crkvu dolazi vreme najvećih iskušenja. Kardinali će biti protiv kardinala, a biskupi protiv biskupa. U njihove redove će se uvući satana. Doći će i do velikih promena u Rimu. Ono što je lenjo i krivo, to će otpasti, a ono što otpadne neće moći opstati. Crkvu će zahvatiti tama, a svet će uhvatiti panika...'

MALO DRUGAČIJA VERZIJA


Slika

Da li je ovo autentična Treća Bogorodičina poruka iz Fatime? Do sada je u svetu objavljeno više verzija tog proročanstva. Radi upoređenja, evo citata još jedne: 'Nemoj se plašiti drago dete. Ja sam Majka Božija koja ti se obraća i moli te da objaviš ovu poruku celom svetu, a dok je budeš objavljivala naići ćeš na veliki otpor. Slušaj dobro i pazi šta ti govorim: Ljudi treba da se menjaju. Skrušeno moleći treba da traže oproštaj učinjenih grehova i onih koje bi mogli učiniti. Ti želiš da ti ja dam znak, sve dok svako od vas ne prihvati moje reči koje ljudskom rodu govorim preko tebe. Videla si čudo Sunca, i svi, vernici, laici, sveštenici, svi su ga videli. Od sada razglasi u moje ime: Pašće velika kazna na celi ljudski rod... ne danas, ni sutra, već u drugoj polovini XX veka. Već sam to otkrila deci Melaniji i Maksiminu, u La Saleti, danas to ponavljam tebi, jer ljudski rod je grešio i pogazio Dar koji sam im poklonila. Ni na jednom delu sveta nema reda, satana vlada na najvišim mestima i određuje tok stvari. U stvarnosti on će se uspeti uvući sve do vrha Crkve, uspeće zavesti duhove velikih naučnika koji izmišljaju oružja, kojim će biti moguće upravljati narodima, i navešće ih da proizvode velike količine oružja. I ako se čovečanstvo ne usprotivi, biću prinuđena da pustim ruku Mog Sina. Tada ćeš videti da Bog kažnjava ljude većom strogošću nego što je učinio Veliki potop.
Doći će vreme nad vremenima i kraj svih krajeva, ako se čovečanstvo ne promeni, ako sve bude ostalo kao sada, ili još gore, ako se još pogorša. Veliki i moćni biće uništeni zajedno sa malima i slabima. I za Crkvu doći će vreme njenog najvećeg iskušenja. Kardinali će se suprotstaviti kardinalima, sveštenici sveštenicima, a satana će marširati njihovim redovima. Crkva će degradirati, a svet će biti pregažen nasiljem. Doći će vreme da nijedan kralj, vladar, kardinal ili sveštenik neće čekati Onoga koji će stvarno doći, ali On će doći i kažnjavati po rečima Oca Mog. Slika desno: Fatima danas.
Jedan veliki rat će se razbuktati u drugoj polovini XX veka. Vatra i dim padaće sa neba, vode i okeani postaće para, a pena će se podići i sve potopiti. Milioni i milioni ljudi umiraće od sata do sata, a oni koji ostanu živi zavideće mrtvima. Kud god seže pogled biće teskoba, jad i ruševine u svim krajevima. Vidiš? Vreme se približava sve više, ponor se otvara bez nade. Dobri će umirati zajedno sa lošima, veliki sa malima, glavešine crkve sa njihovim vernicima, vladari sa svojim narodima. Smrt će biti svuda zbog grešaka učinjenih od nerazumnih ratnika satane, koji će tada i samo tada vladati svetom, sve dok, na kraju, oni koji prežive svaki događaj, budu ponovo proglasili Boga i Njegovu Slavu, služeći Ga kao nekad, dok svet još nije bio toliko pokvaren.
Idi, malena moja, i razglasi. ja ću do tada biti stalno uz tebe da ti pomažem'.

PROROČANSTVO IZ LA SALETE


Slika

U gornjem tekstu spominje se Bogorodičina poruka deci iz La Salte, a radi se o tome da se 1846. godine dogodilo nešto slično kao u Fatimi. Naime, dva deteta su se bez daha spustila sa planine u selo La Saleta sa porukom Majke Božje. Vatikan je i tada zabranio objavljivanje poruke, preteći najstrožom kaznom. Oba deteta prenela su poruku na francuskom jeziku, mada ga uopšte nisu znali! Bogorodičina poruka glasi:
'Ne bude li se moj narod opametio, biću prisiljena udariti rukom svog Sina. Biće to kazna Božja kakvu svet još nije video. Jao stanovnicima Zemlje! Bog namerava da istrese na njih sav svoj bes. Niko se neće spasiti pred Njegovim gnevom. Njegove će kazne trajati 35 godina. Jedna, sve teža od drugih, moriće narod. Ljudski rod stoji pred najstrožim kaznama i značajnim događajima. Pri prvom udarcu Njegovog mača zadrhtaće prestravljena brda i priroda. Zloća i pokvarenost čovečanstva doprli su do neba. Veliki će se gradovi srušiti pogođeni zemljotresima. Sve će biti izgubljeno... Izbiće krvavi ratovi. Zavladaće kuga i strašne epidemije teških bolesti. Sve će to potrajati do poslednjeg rata, koji će voditi 10 kraljeva. Pre toga rata biće sklopljeni brojni lažni ugovori o miru. Niko neće misliti ni na šta drugo osim na vlastita zadovoljstva. Ali, priroda sprema osvetu čoveku, koji će drhtati u strahu od onoga što će se dogoditi sa Zemljom na kojoj je zavladao greh. Promeniće se godišnja doba, a zemlja će donositi samo loše plodove. Zvezde će napustiti svoje uobičajene putanje, a Mesec će sjati samo još slabim crvenkastim svetlom. Voda i vatra prouzrokovaće strašne nepogode i razaranja, a brda i gradovi propašće u zemlju. Rim će izgubiti veru svojih vernika, Pariz će biti spaljen, a more će proguitati Marselj...'
Ovoj poruci Presvet Bogorodice, datoj deci iz La Salete, do sada je poklanjano malo pažnje, ali s obzirom na trenutna događanja u svetu, trebalo bi da je shvatimo najozniljnije.

ŠTA JE IZOSTAVLJENO


Slika

Nije jasno zbog čega ni papa ni isntitucije iz Vatikana od 1956. pa do dans nikada ništa zvanično nisu kazali o trećoj objavi. I, dakako, najveća tajna je to što nema nikakvog objašnjenja za činjenicu da je Vatikan u nekim delovim cenzurisao tekst koji je napisala Lusija. U vezi sa tim, otvara se i sledeće pitanje: u kojoj je meri ono što je Lusija napisala i predala 1943. godine nadbiskupu identično sa onim što je on predao Vatikanu tek 1956. godine? Odnosno, nije li u međuvremenu neko, iz nekoih razloga 'dorađivao' prvobitnu sadržinu treće objave?
Na sva ova pitanja odgovora nema. Ali, nema ga i na sledeće: ko je u Vatikanu nemačkom izdavaču Luisu Emerihu doturio cenzurisan tekst treće objave, koji je 1963. objavio u časopisu 'Nojes Europa' - Nova Evropa. Upućeni tvrde da se objavljeni tekst od originala razlikuje po tome što je izostavljeno nekoliko rečenica. Pre svega onih koje se odnose na predviđanje procesa u Katoličkoj crkvi.
Misli se, naime, na deo objave iz Fatime koji sledi iza rečenice: 'Satana će uspeti da prodre čak i do najviših mesta u Crkvi'. Upućeni tvrde da se potom nabrajaju problemi sa kojima će se Vatikan suočiti. Ima tumačenja da se pod ovim podrazumeva pojava razlika u tumačenju Javanđenja, ali i zahteva za ukidanje celibata, za ispitivanje položaja i svemoći pape, zahteva da se Vatikan modernizuje, da prihvati abortus ... Pominje se i pojava 'narodnih crkava' u Latinskoj Americi koje su stale iza borbe naroda u tom delu sveta za samostalnost, za poboljšavanje uslova života i za pravo da gospodare sopstvenim prirodnim i drugim bogatstvima.
Ovom tumačenju - koje potiče od ljudi profesionalno vezanih za Vatikan, uključujuči i neke sveštenike specijalizovane za Fatimu - dodaju se još neki elementi. Treća objava, navodno, najavila je i sukob unutar Vatikana između reformista i konzervativaca. One prve predstavljao je Pavle Vi, a druge je predvodio papa Vojtila, koji je često upozoravao na satanin prodor u najviše redove crkve.
Tvrdi se da je cenzura treće objave izvršena i u delu u kojem se najavljuju apokaliptični događaji na Zemlji. Od ratova do ekoloških kataklizmi. Pitanje je, međutim, zašto bi Vatikan to izbrisao? Postoji objašnjenje da je to urađeno kako se javnost ne bi uznemirila, ali pitanje je da li je to bio jedini motiv.
Bilo kako bilo, činjenica je da Vatikan od 15. oktobra 1963. kada je 'Nojes Europa' objavila 'diplomatsku' verziju treće objave Iz Fatime, pa sve do danas, nije reagovao. Niti je demantovao taj tekst, niti ga je potvrdio, niti je o njemu zauzeo, barem javno, bilo kakav stav. Ali, to je jedini tekst vezan za treću objavu koji je dostupan javnosti. A upućeni tvrde, i jedini tekst koji je dostupan čak i najvećem broju kardinala katoličke crkve, jer osim papa i članova Svete kurije, original niko ne sme videti.
Neobjašnjivo je da je Vatikan omogućio da se prva i druga objava iz Fatime i najavljena 'čuda' javnosti odmah učine dostupnima, a da to nije slučaj i sa trećom objavom. Zašto? i zašto je papa Pavle VI, za vreme svoje posete Fatimi 1967. godine najavio objavljivanje treće objave 1990. godine ne objašnjavajući zbog čega nije ispunjeno ranije obećanje Vatikana da će to biti urađeno 1960. godine?
Ali, neobična priča o trećoj objavi i brojnim misterijama vezanim za nju ovim se ne završava. U knjizi 'Istina o tajnama Fatime' Helmuta Hofmana tvrdi se kako je tekst treće objave bio 'dostavljen diplomatama u Vašingtonu, Moskvi i Londonu'. I da je on 'odigrao veliku ulogu' u postizanju međunarodnog sporazuma o obustavljanju nekih vrsta nuklearnih proba u vojne svrhe, potpisanog 1963. godine.
Vatikan ni ovo do sada nije demantovao, ali ni potvrdio. Jednostavno, ćutke je prešao preko voe konstatacije. Koliko se zna, SAD, tadašnji SSSR i Velika Britanija nisu 'priznali', ali ni negirali uticaj poruke iz Fatime na prvi korak koji je učinjen na dugom i nimalo lakom putu stavljanja pod kontrolu nuklearnog oružja, njegovog razvoja i isprobavanja.
Ako je tačna teza da je treća objava bila 'doturena' američkoj, sovjetskoj i britanskoj diplomatiji, nameću se neka dodatna pitanja: Pre sveg: koja je verzija teksta dostavljena, ona necenzurisana ili ona 'diplomatska'? A u vezi sa tim je i pitanje nije li zbog tog 'cirkulisanja' ova verzija i dobila naziv 'diplomatska'?
Još veće iznenađenje izaziva informacija, sada prvi put javno prezentirana, da je treža objava iz Fatime odigrala nemalu ulogu i tokom poznate američko-sovjetske krize oko Kube. Tvrdi se, naime, da su nakon američkog otkrića da su na Kubi postavljene sovjetske rakete dometa do znatnih delova teritorije SAD, na šta je zaprećeno vojnom akcijom ukoliko Moskva ne demontira ove projektile, Džonu Kenediju i Nikiti Hruščovu uručene identične kopije treće objave. Navodno je to uticalo na sovjetskog lidera da najpre zaustavi konvoj brodova kojima je na Kubu trebalo da bude dopremljeno još ofanzivnog oružja, a zatim i da naredi demontiranje raketa. Džon Kenedi, pak, nije naredio napad na sovjetski konvoj, čime je bukvalno u poslednji čas, spečeno izbijanje nuklearnog rata.
Jedno je tačno, da je ovo Bogorodičino proročanstvo iz Fatime zastrašujuća vizija budućnosti, ali je sigurno da je ono samo odraz takođe zastrašujućih ljudskih dela - misli, reči i delovanja. Dok se čovečanstvo ne probudi iz svog duhovnog mrtvila, događaće se katastrofe i raznorazna ljudska stradanja sve više i više. Ostalo je malo vremena i sve, kao i do sada, zavisi od nas - kao pojedinačno, tako i globalno. Preobratimo se i predjmo Božjem vođstvu na spasenje svih nas - on zna šta je za nas najbolje.


conoplja.net

Autoru:  Sanja [ 26 Nov 2012, 01:16 ]
Tema posta:  Re: Proroci i prorocanstva

Proročanstvo nepoznatog njemačkog monaha iz XVII vijeka



Iz knjige Pavla Matića, Tajne proroka, Biblioteka "Karibi" (Dereta), 1988., Beograd





"Ipak jedno vrhunsko proročanstvo, bolje reći vizija, nema autora a smatra se da ga je izrekao neki nepoznati nemački monah u XVII veku. U tom proročanstvu može se naći sledeće:

Dvadeseti vek biće doba straha i velike bede. U tom veku dogodiće se sve što je zlo. U većini zemalja deca će se podići protiv svojih roditelja, građani protiv vlasti, vernici protiv Boga, čitavo čovečanstvo boriće se protiv uspostavljenog poretka. Doći će do velikog rata u kojem će smrtonosno oružje padati s neba, na način koji još nije viđen.Doći će do privremenog zastoja a zatim do još žešćeg produžetka tog rata kada će se čitav svet preokrenuti naglavačke. Doći će do velikih novčanih slomova (slom Berze?) i do uništavanja dobara. Ljudi će biti kao bez razuma i malo poštovanja čak i prema najbližima.

Otrovna isparenja i zraci koji mogu da progore jače od ekvatorijalnog sunca; marširaće gvozdene armije, nebom će leteti lađe pune strašnih bombi i strela. Fatalne leteće zvezde i sumporna vatra uništiće mnoge gradove.

Taj vek najizopačeniji od svih, zbog toga što će ljudi koji se budu izdigli iznad ostalih misliti da su bogovi ali narod će se dići protiv njih u svim zemljama. Istovremeno, oni će se i međusobno uništavati jer će želeti da svaki od njih bude vladar...

Najznačajniji dio proročanstva odnosi se na zemlju koja tada, u XVII veku, uopšte nije postojala niti je iko i pomislio da će takva zemlja i u tom obliku ikada postojati u Evropi!

Jednu sjajnu zemlju, zvanu Slavija, koja će se nalaziti ili na jugu Evrope ili na Bliskom istoku, pokušaće mnogi da unište. Ta će zemlja pred kraj vremena biti jedna od najvažnijih i preko nje će se lomiti mnoga koplja. Zbog te zemlje mnogi narodi će ratovati, a narod koji naseljava tu zemlju biće u nekoliko navrata pred totalnim uništenjem. Stvoriće se iz jednog strašnog rata a ponovo će se roditi posle još većeg rata. Kad bude prošao taj rat iz kog će se Slavija nanovo roditi, vodiće je jedan kralj koji će prvo biti najomraženiji čovek a posle će ga svi toliko voleti da će mu, kad bude umro, svi kraljevi i carevi doći na poklonjenje.

Tu zemlju mnogi neće voleti jer se zna da je Bog u njoj stvorio Adama i tu je, u davna vremena, bio Rajski vrt. Đavo će pokušati da tu zemlju uništi na više načina, ali nikada to neće biti uz pomoć oružja! Uvek će koristiti zlato. Ljudi su tamo jako pohlepni i zbog zlata će mnogo krvi biti proliveno. U toj zemlji već su se dogodila dva najveća rata u davnoj prošlosti i oba puta ti ljudi su preživeli. Neprijatelji koji ih budu napadali uvek će biti nošeni na krilima orlova ali uvek će biti uništeni od strane krsta koji štiti tu zemlju.

Kad dođe Poslednje vreme, i kada svi narodi budu ratovali jedan protiv drugog, u tu zemlju spustiće se sa neba Božiji hram. Od tada će ta zemlja biti najpoštovanija na svetu zato što će u njoj živeti sam Bog. To će pokušavati da kaže Devica ali niko je neće slušati jer će u to vreme biti okupirani borbom za vlast...

Stranica 2 od 4 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/