Zanimljive činjenice o ......

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o muškarcima

Ovaj tekst će nam pomoći da shvatimo koliko zapravo znamo o muškarcima, a koliko samo mislimo da znamo. Pred vama je tekst koji sadrži zanimljive i neobične činjenice o pripadnicima muškog pola.

Iako žene uglavnom misle da svakom muškarcu padne mrak na oči kada se u njegovom prisustvu izgovori reč brak, rezultati jednog istraživanja pokazuju da i nije baš tako. 36% muškaraca u svetu se oženi do dvadeset i pete, dok čak 61% njih stane na ludi kamen do tridesete godine.

Oženjeni muškarci sebe češće opisuju kao veoma srećne, za razliku od singl mladića. Razlog? Većina singl mladića retko kada vodi ljubav svakog dana, dok je oženjenima seks uglavnom uvek dostupan.

Tri četvrtine muškaraca voli nasmejane i optimistične devojke. Ako sa takvom devojkom izađu na kafu, velike su šanse da će je opet pozvati.

Jedan seksualni terapeut uradio je studiju u kojoj je pokušao da dokuči zašto muškarci najčešće varaju. Prema rezultatima njegovog istraživanja 92 posto muškaraca vara, jer se osećaju nevoljeno, smatraju da ne dobijaju dovoljno priznanja od svoje partnerke i zbog nedostatka bliskosti.

Britansko istraživanje donosi zanimljive rezultate kada je reč o muškarcima i kilaži njihove partnerke. Iako je opšte prihvaćeno mišljenje da muškarci vole punije dame, pokazalo se da bi 42% muškaraca osećalo manju privlačnost prema devojci koja se tokom veze udebljala.

Jedno istraživanje je pokazalo da trećina Nemaca gleda porniće svaki dan.

Nije sve u seksu, ima nešto i u sportu

Iako se često spominje žensko šesto čulo, muškarci su ti koji će lakše predosetiti ako im je žena neverna.

Muškarac može ceo dan da zavodi devojke, ali kada se uveče dokopa kreveta misliće isključivo na onu do koje mu je stalo.

Muškarci više vole uredne i reprezentativne devojke, nego žive lutke dlakavih nogu ili čudnog znoja ispod miški.

Nimalo iznenađujuće, momcima se uglavnom dopadaju devojke koje su poput njihovih majki.

Poznato je da žene imaju veću toleranciju na bol od muškaraca, a to potvrđuje i činjenica da bi muškarci verovatno umrli kada bi osetili bol poroda.

Iako se smatraju jačim polom i muškarci plaču i vole dodire, ali imaju samo jednu veliku slabost, a to su, naravno, žene (ili, nekima, drugi muškarci).

wannabe

G o o g l e

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o egipatskim piramidama

Zagonetne, fascinantne i prelepe, egipatske piramide hiljadama godina kriju neverovatne tajne koje mnogi i danas strpljivo otkrivaju. Donosimo vam nekoliko zanimljivih činjenica koje možda niste znali o ovim pravim arhitektonskim čudima.

Geometrijska preciznost i genijalna, matematička proračunatost

- Jedna od tri velelepne piramide egipatskog faraona Snefrua, koja se nalazi u kraljevskom kompleksu grobnica po imenu Dašur, savijena je. Njen oblik je potpuno jedinstven, jer je u toku gradnje došlo do izvesne greške. Smatra se da je piramida sagrađena na brzinu, jer se faraonova smrt približavala. Međutim, Snefru nikada tu nije sahranjen, zato što se verovalo da takva građevina nije adekvatna grobnica jednog faraona. Danas je poznata pod nazivom Savijena piramida.

- Keopsova predstavlja najveću piramidu na svetu i stara je više od 4,500 godina. Sastoji se od 2,3 miliona blokova krečnjaka, a njena težina iznosi oko 6,2 miliona tona.

- U Egiptu je sagrađeno čak 118 piramida.

- Keopsova ili Velika piramida, kako je mnogi nazivaju, predstavlja i najtežu građevinu na zemlji. Po svojoj zapremini, trideset puta je veća od Empajer Stejt Bildinga i može da se vidi sa Meseca.

- Sve egipatske piramide su izgrađene na zapadnoj obali Nila, koja je kao mesto zalaska sunca povezana s carstvom mrtvih u egipatskoj mitologiji.

- Grobnice faraona je neprestano gradilo po 100,000 ljudi koji su se smenjivali na svaka tri meseca.

- Piramide su tako pozicionirane da nijedna ne stvara senku drugoj. Za izgradnju ovih piramida bili su potrebni brojni matematički proračuni, kao i pomno astronomsko posmatranje, jer je svaka njihova stranica tačno okrenuta određenoj strani sveta.

Vreme prkosi svemu, ali piramide prkose vremenu

- Postoje mnoge hipoteze o tome zašto su grobnice građene baš u obliku piramida. Smatra se da su one predstavljale sunčeve zrake koji su kroz oblake padali na Zemlju i na taj način omogućavali faraonu da se uzdigne u sveto kraljevstvo boga Sunca.

- Ukoliko kvadriramo visinu piramide, dobićemo vrednost površine njenih bočnih stranica.

- Po tehničkoj virtuoznosti i smelosti piramide ne može da nadmaši nijedna današnja građevina.

- Poneki blokovi koji su korišćeni u izgradnji dostižu težinu i do 15 tona, dok se unutar samih piramida mogu pronaći granitni blokovi koji teže i do 50 tona.

- Nekada su piramide bile obložene finim belim krečnjakom koji se presijavao na suncu. U srednjem veku, kada je počela izgradnja Kaira, ljudi su dolazili i skidali ovaj beli krečnjak i koristili za fasade svojih kuća. Do danas, samo se na vrhu Kefrenove piramide održao ovaj krečnjak.

- Piramida je džinovski peščani sat. Senke koje ona stvara od sredine oktobra do početka marta prikazuju godišnja doba i dužinu jedne godine. Dužina kamenih ploča koje se nalaze oko piramide, odgovara dužini senke u jednom danu.

Najveća na svetu - čuvena Keopsova piramida

- Navodno voda koja se čuva pod svodom piramide potpomaže rast biljaka i deluje antiseptično. Mleko koje se drži u piramidi ne kvari se već se pretvara u jogurt, koji se nesmetano može piti. Takođe, vino koje se čuva na isti način ima bolji ukus.

- Prosečna piramida teži oko 5,400,000 tona.

- Keopsova piramida je najviša i dostiže visinu od 147m. Njegov sin, Kefren, sagradio je za života nešto manju grobnicu od 143.5m, dok je Mikerinova piramida, treća najpoznatija visoka “svega” 65 metara.

wannabe

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o kiši

Još jedna jesen je ušetala u naše živote, tiho i jedva primetno. Jesen nas uvek asocira na opalo, žuto lišće i kišu koja često ume da pada danima. Uživajte u jeseni i zanimljivim činjenicama o kiši, koja je obavezna propratna pojava ovog godišnjeg doba

- Kišni oblaci se nalaze na minimalnoj visini od 1,200 metara.

- Prosečna brzina kapi kiše je oko osam do deset kilometara po času. Ipak, njihova konačna brzina zavisi od vetra i stanja u atmosferi.

- Rosulja je naziv za kišu čiji obim nije veći od pola milimetra.

- Svima nama je poznato da postoji ples koji se izvodi u čast kiši. Stari Egipćani i Indijanci su često izvodili taj ples kako bi, zapravo, dozvali kišu. I dan-danas je u indijanskim rezervatima SAD običaj da se jednom godišnje izvede ritualni Ples kiši.

- Ples kiši je nastao iz verovanja da duhovi imaju moć da kontrolišu vreme, te su ljudi plesali pokušavajući na taj način da osiguraju njihovu naklonost.

Poljubac na kiši je čest prizor kada je reč o američkim ljubavnim filmovima

- Slavni slikar Van Gog (Van Gogh) je nacrtao kišu nedugo pre samoubistva. Mnogi i dan-danas smatraju da je kiša predstavljala simbol njegovog tužnog raspoloženja.

- Južnoamerička država Čile je najbolje mesto za život za sve one koji ne vole kišu. Tamo godišnje padne manje od jednog milimetra kiše, a zabeležen je i rekord koji pokazuje da su stanovnici ove države bili bez kiše čak 14 godina.

- Iako danas svi mi imamo kišobrane, oni su nekada davno bili dostupni samo visokorođenim i privilegovanim članovima društva.

- Rezultati jednog istraživanja su pokazali da se ljudi lakše goje za vreme kišnog perioda. Uzrok je nedostatak vitamina D koji proizvodi hormon leptin, zadužen za slanje informacije mozgu da je želudac pun. U kišnim periodima ta informacija nedostaje, te stoga jedemo više nego što nam je potrebno.

- “Ako se moliš za kišu, nemoj se iznenaditi kada te grom udari.” – Ovo je samo jedna od mnogobrojnih izreka o kiši.

- O kiši su pevale i mnoge svetske zvezde, kao što su: Madona (Madonna), Prins (Prince), sastav Eurythmics.

wannabe

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o vinu

Nije poznato kada je čovek popio prvu čašu vina, ali jedno je sasvim sigurno – oduvek ga je smatrao pićem bogova i posebnim darom. Užitak ispijanja svakog gutljaja je neprocenjiv, a ne postoji džabe portugalska izreka da “ko ima dobro vino, ima dobrog prijatelja”. Donosimo vam dvadesetpet interesantnih činjenica o ovom, mnogima omiljenom, napitku. Uživajte i naučite ponešto novo!

Pri odabiru vina oslonite se na svoja čula

- U drevnoj Grčkoj, domaćin bi podizao čašu pre početka obroka i otpio gutljaj vina kako bi gostima dokazao da nije otrovno. Iz ove tradicije kasnije je nastao običaj nazdravljanja.

- Globalno zagrevanje i promene usled spoljašnjih uticaja mogu značajno uticati na kvalitet vina u budućnosti jer i najmanja promena temperature dovodi do drugačije strukture, ukusa, mirisa…

- U Egiptu, za vreme vladavine faraona Tutankamona (Tutankhamun), “obični smrtnici” su pili pivo, dok je vino mogla da pije samo viša klasa.

- Prema jednoj studiji u Italiji, žene koje piju dve čaše vina dnevno imaju bolji seks od onih koje to ne rade.

- Pojam enofobija (Oenophobia) predstavlja strah od vina.

- Da bi se napravila jedna čaša vina, potrebno je oko jedan kilogram grožđa.

- Poznato je da je vino bogato vitaminima B. Litar ovog napitka sadrži oko šesto, sedamsto kalorija. Taj broj kod slatkih vina iznosi oko 1400.

- Nauka o vinima se naziva enologija.

- Za fermentaciju belog vina, potrebno je da temperatura bude između 15 i 18 stepeni jer se pri višoj gube aroma i svežina. Ona idealna za fermentaciju crnog vina je 29, 30 stepeni Celzijusa.

- Starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.

Što duže "odleži" to je kvalitetnije

- Jedan od sakupljača vina je za ogromnu sumu novca na aukciji kupio flašu napitka koja je pripadala Tomasu Džefersonu (Thomas Jefferson). Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep i sakupljač je, nažalost, dobio najskuplju bocu vinskog sirćeta.

- Kaluđer Dom Perinjon (Dom Pierre Pérignon) nije “izumitelj” šampanjca, te se smatra da on nikada nije izgovorio “ja pijem zvezde”. Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja, dok je ovaj mit, navodno, marketinška prevara.

- Latinsku izreku “In vino veritas” (U vinu je istina), prvi je izgovorio rimski pisac i naučnik Plinije Stariji (Gaius Plinius Secundus).

- U nemačkom muzeju “Speyer” postoji boca vina stara 1600 godina.

- Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.

- Smatra se da je šampanjac najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti.

- Ivica čaše za crveno vino je uvijena prema unutra kako bi zadržala arome i “dovela” ih do nosa onoga ko pije ovo piće.

- Madam Pompadur (Madame Pompadour) je izjavila da je šampanjac jedino vino posle kojeg žena ostaje lepa.

- Brzina leta čepa od šampanjca je trinaest metara u sekundi.

- Kolekcionar vinskih etiketa se zove vintitulist.

- Najstarija kolekcija probranih vina nalazi se na dnu Atlantika, u olupini Titanika. Veruje se da su uprkos havariji i potonuću broda flaše i dalje neoštečene.

- U svetu postoji više od 10,000 vrsta grožđa.

- Prema pravilu ispijanja vina, najpre se služe lakša a zatim se prelazi na teža vina tokom obroka. Osim toga, belo vino bi trebalo poslužiti pre crvenog, mlađe pre starijeg, kao i suvo vino pre slađeg.

- Kada degustirate vino, zadržite gutljaj u ustima nekoliko sekundi, a zatim progutajte ili ispljunite. Ukus dobrog vina će se duže zadržati u ustima.

- Na krajevima vinograda se ponegde još i dan danas sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što one napadnu vinograd.

wannabe

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o bebama

Bebe su sklone da nas svojim pogledom ostave bez daha. Takođe umeju i da nas iznenade, ali ponekad i uplaše. Bebe su, same po sebi, uglavnom zanimljive, a u ovom tekstu saznaćete možda i zašto nas ta mala bića nikada ne ostave ravnodušnima.

Novorođenčad, verovali ili ne, nemaju suze. Prave suze se kod beba pojavljuju tek između treće i dvanaeste nedelje života.

Bebe raspoznaju boje od druge nedelje. Rezultati brojnih istraživanja su pokazali da većina beba najviše voli jake osnovne boje. Crvena i plava boja su bebama favoriti.

Novorođenčad ne čuju dobro, što ne treba da čudi, jer je njihovo srednje uho puno tečnosti, a i slušni aparat još uvek nije dovoljno razvijen. Zbog toga naše glasne razgovore beba ne doživljava kao viku.

Već sa petnaest meseci bebe imaju razvijen osećaj za pravdu. Većina beba tog uzrasta je poštena i sklona je da deli sve što ima sa drugima.

Bebe do šest meseci mogu da dišu i gutaju u isto vreme.

Nos i uši kod bebe neprestano rastu, dok veličina očiju ostaje ista.

Bebe, iako male i nemoćne, od starta su spremne da istražuju svoje okruženje

Glava bebe nakon porođaja može biti nepravilnog oblika, ali to je deo porođajne traume. Bebine kosti lobanje su mobilne, tako da se prilikom prolaska kroz porođajni kanal često formiraju na taj način, kako bi olakšale prolazak.

Bebe razumeju raspoloženja i emocije. Beba od pet meseci poprilično dobro ume da razlikuje tužnu pesmu od vesele.

Svake sedme sekunde u svetu se rodi jedna beba.

Iako se bebe rađaju sa veoma slabim vidom, one su u stanju da prepoznaju svoju majku skoro odmah.

Po rođenju, sve bebe su plavooke. Međutim, nekoliko trenutaka nakon rođenja boja njihovih očiju može da se promeni.

Novorođenče obično udvostruči svoju težinu do šestog meseca.

Petomesečne bebe vole da se ljuljaju u ritmu muzike koja im odgovara.

Čulo dodira je najbolje razvijeno u bebinim ustima, te zbog toga bebe i istražuju nove objekte stavljajući ih u usta.

wannabe

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o lutkama Barbie

Gotovo da nema devojke i žene kojoj detinjstvo Barbi lutka nije učinila lepšim. Koja je imala najviše, bila je omiljena u krugu prijateljica. Zar ne? Sećate li se onih trenutaka kada ste se, u nedostatku adekvatnih krpica za svoju barbiku, vešto prihvatale parčića starog maminog materijala, konca i igle i samostalno šile najrazličitiju garderobu? Zapitajte se sada koliko zapravo znate o svojoj omiljenoj lutki, a mi vam donosimo poneke interesantne činjenice.

-Barbie lutka je do danas promenila neverovatnih 80 profesija – viđali smo je kao rok zvezdu, zubarku, veterinarku, advokaticu, astronauta… Barbikin prvi “posao” je bio, naravno, manekenski.

-Prema proizvođaču barbika Mattel, u svetu postoji više od 100.000 ljudi čiji je hobi sakupljanje ovih lutaka. Najveći procenat su žene od oko 40 godina koje godišnje kupe minimum 20 ovih igračaka za devojčice. Više od 50 odsto ovih žena godišnje potroši oko 1000 dolara na svoj hobi.

-Barbiku je osmislila Rut Hendler (Ruth Handler)1959. godine, a u Evropi se pojavila već 1961. Nazvala ju je po svojoj ćerki Barbari.

Rut Hendler je bila supruga vlasnika kompanije Mattel

-Smatra se da se svake sekunde u svetu proda dve ovakve lutke.

-Barbika je do danas “promenila” 43 ljubimca među kojima su konji, poniji, mačke, papagaji…

-Popularna lutka ima pet sestara: Skiper (Skipper), Tuti (Tutti), Stejsi (Stacie), Keli (Kelly) i Krisi (Krissy).

-Njen momak, Ken, pojavio se nakon dve godine, tačnije 1961.

Večni par - Barbi i Ken

-U Americi, sakupljanje lutaka je drugi po redu najpopilarniji hobi (na prvom mestu je sakupljanje poštanskih markica).

-Od 1959. godine pa sve do danas, napravljeno je oko milijardu odevnih komada za barbiku i njene prijatelje.

-Prva lutka, davne 1959.godine, prodata je za samo 3 dolara.

-Godine kada je Barbi nastala, prodato je više od 350.000 primeraka. To mnogo govori o njenoj neverovatnoj popularnosti.

-Kompanija Mattel, koja je napravila ovu lutku, godišnje zaradi 1,5 milijardu dolara od prodaje barbika.

-Barbi lutke se prodaju u više od 150 zemalja širom sveta.

Mattel je obraćao pažnju i na nacionalnost

-Iako ju je osmislila Amerikanka, prvi primerak je napravljen u Japanu.

-Rođendan popularne Barbi je 9. marta.

-Određene kreacije za ove lutke su ruku delo velikih modnih kuća Givenchy, Versace, Dolce & Gabana, Vera Wang i Gucci.

Omiljena boja joj je, naravno, roze

-Barbika koja je do danas prodata u najviše primeraka je ona (pojavila se 1992. godine) sa kosom dugom do poda.

-Pre deset godina, prodata je originalna Barbi lutka za „svega“ 6000 dolara.

-Kada bi ova lutka oživela i bila u prirodnoj veličini čoveka, imala bi 49 kilograma i bila bi visoka 161 cm.

wannabe

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o novcu

Sve je stalo, samo cene rastu. Ovo bi mogla da bude izreka koja savršeno opisuje situaciju u Srbiji. U današnjoj rubrici “Snimi ovo” osvrnućemo se na zanimljive činjenice o novcu, tom neophodnom, ali ne i čarobnom, papiru potrebnom za opstanak.

Činjenica koja vas nimalo neće iznenaditi je upravo ta da je novac glavni uzrok bračnih razmirica, ali i razvoda.

Ako je verovati sanovniku snovi o novcu simbolizuju lični uspeh i porast samopouzdanja.

Jedna australijska studija koja se bavila diskriminacijom dobila je rezultate prema kojima je očigledno da visoki ljudi zarađuju više od niskih. Oni su, takođe, analizirali prihode vitkih i punijih osoba, ali se tu pokazalo da neke značajne razlike u visini plate nema.

Novac u rukama stvara osećaj sličan kao droga u venama. Ova činjenica se sigurno odnosi na neku konkretniju sumu, a ne sitniš koji zvekeće u džepu.

Rezultati jedne studije su pokazali da bi 92% Amerikanaca radije pristali da budu bogati, nego srećno zaljubljeni.

Jedna od četrnaest osoba bi za istu ponuđenu cifru novca bila spremna da ubije nekoga.

Novac jeste neophodan, ali ne i svemoćan

Pre nastanka samog novca njegovu funkciju u pradavna vremena imali su stoka krupnih i sitnih zuba, žito, školjke, kakao i tome slično.

Zabluda u koju mnogi veruju jeste da više novca automatski znači i manje briga. Novac ne može da reši vaše lične frustracije i anksioznost, a mnogo novca donosi jedan uporni strah, a to je strah od gubitka tog novca.

Žene najviše novca troše kada su u vreme ovulacije, a najmanje za vreme menstrualnog ciklusa.

Ljudi itekako vode računa o stanju novčanica u novčaniku. Oštećenih novčanica svako će pre želeti da se reši, te da ih prosledi u tuđe ruke.

Jedno istraživanje je pokazalo da bi za deset miliona dolara većina ljudi bila spremna napustiti svoju porodicu i prijatelje. Strašno, ali istinito.

Prilikom bacanja novčića ljudi trostruko više biraju Glavu nego Pismo.

wannabe

Sanja · **Pridružio se:** 03 Dec 2010, 17:19 **Postovi:** 43552

Zanimljive činjenice o Parizu

Magazin The Financial Times je rangirao Pariz među tri najznačajnija i najuticajnija grada u svetu. Prema drugim časopisima, Pariz je, pored jednog od najposećenijih gradova u svetu, i među prvih 10 gradova sa najboljim uslovima za život. Pariz je mističan grad sa bogatom istorijom, ispunjen i glamurom i siromaštvom. Svakako ga vrlo interesantnim čine i neke od činjenica, za koje malo njih zna.

- Po zakonu, ni jedna od zgrada ne sme nadmašiti visinu od šest spratova. Razlog? „Pour que tout le monde ait du soleil“, odnosno, da bi svi imali sunčane prostorije.

- Jedna od zabavnih činjenica o Parizu je da je područje Monparnas (Montparnasse) dobilo ime po Mon Parnasus (Mount Parnassus) iz grčke mitologije. Parnasus (Parnassus) je mesto gde su živele muze i iz tog razloga je povezan sa mnogi umetnostima, kao što su poezija i muzika, ili učenje. Mnogi studenti književnosti koji recituju poeziju na ulicama Monparnasa (Montparnasse) su usvojili ime „(Le) Mont Parnasse”.

Simetričnost Monparnasa

- Jedna od istorijskih činjenica o Parizu: svake godine Francuzi obeležavaju dan pobune zatvora Bastilje (Bastille) u Parizu, 14. jula 1789. godine. Zatvor je obično držao zatočenima političke prestupnike, ali tog dana u zatvoru je bilo samo sedam zatvorenika i niko od njih nije bio od političkog značaja.

- Pariz je grad koji broji oko 300 hiljada pasa, što zvanično znači da u Parizu ima više pasa nego dece!

- Još čudnih činjenica? Godine 1930. su bili karakteristični stanovnici Il Sent Lui (Île St-Louis), koji se nalazi u samom centru Pariza. Stanovnici tog dela su ga proglasili nezavisnom republikom.

Nezavisna republika 30-ih

- Jedna od najpoznatijih knjižara na engleskom jeziku u Parizu, Shakespeare & Company, dobila je ime po prvobitnoj prodavnici, koja je bila u vlasništvu Silvije Bič (Sylvia Beach). Ona je objavila roman „Uliks“ (Ulysses) pisca Džejmsa Džojsa (James Joyce) 1922. godine.

- Da li znate zašto se Pariz zove i Grad svetlosti? To nema nikakve veze sa uličnom rasvetom, ili osvetljenjem Ajfelovog tornja… Svetla, u ovom slučaju, označavaju intelektualce, pozivajući se na visoku koncentraciju pisaca, umetnika i akademika.

Žan Pol Sartr, Simon de Buvoar i Boris Vian

- Istorijski kvart Mare (Marais) je zaista bila močvara („marais“ na francuskom jeziku znači močvara). Oživela je u 13. veku kada su monasi ispraznili taj prostor zbog početka gradnje desne obale. Danas taj deo obiluje buticima i klubovima.

- Za kraj, jedna od najmanje poznatih činjenica o ovom gradu: latinska parola o Parizu glasi: „Fluctuat nec mergitur“ i znači „Možete ga bacati talasima, ali neće potonuti“!

Neodoljivi Pariz

wannabe

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

ČINJENICE O SVEMIRU

ELEKTRIČNI SVEMIR - POTPUNO NOVO TUMAČENJE SVEMIRA

Karakteristika svih do sada postavljenih teorija o nastanku svemira je da nikada ništa nije moglo da se do kraja objasni, a kamoli dokaže. Svako novo istraživanje putem veštačkih satelita i još moćnijih teleskopa uvek bi donelo novi podatak koji se nije uklapao u postojeće teorije. Hablov teleksop, koji se nalazi u Zemljinoj orbiti i do danas predstavlja najveće "zemaljsko oko" koje je u stanju da prodre najdalje u vasionske dubine, svojim otkrićima naučnike širom sveta samo iznova zbunjuje. Nove “misteriozne” i “neobjašnjive pojave” uvek su tu da neku postavljenu teroriju vrate na sam početak.

Verovali ili ne, ogromno znanje o svemiru za koje verujemo da kao najnaprednija civilizacija imamo, možda je potpuno pogrešno. Ako prihvatite bolnu istinu da čovek zapravo nikada nije izašao van Zemljine orbite i da to verovatno nikada i neće biti u stanju da učini, kao što možda nikada nije spustio ni veštačku letilicu na površinu Marsa ( o čemu takođe postoje analize skeptičara), možda je teorija o električnom svemiru zaista epohalan iskorak koji će potpuno promeniti naše hvatanje sveta čiji smo deo.

Teorija o električnom svemiru zapravo počiva na procesima koji su nam veoma bliski i jako dobro shvatljii. Nema "misterije" i ljudskom umu nedokučivih procesa. Razlog je više nego jednostavan: sve u svemiru , što uključije i sve na Zemlji, stvoreno je i funkcioniše na istom principu po istoj šemi. Procesi koji su stvorili sva kosmička tela, galaksije, zvezde, komete, Zemlju, Veneru, Mars ili Sunce..., deo su iste jedinstvene matrice u čitavom svemiru. U istoj matrici stvoren je i život na Zemlji kakav danas poznajemo.

Sa teorijom Električnog svemira na sasvim drugačiji način se objašnjava poreklo brazda i kratera na planetama kao što su Mars, Mesec ili Zemlja, klimatske promene i uopšte meteorološki fenomeni, a mnogo je logičnija i definicija kometa, koje su već hiljadama godina prava “misterija”.

Teoriju električnog svemira danas najviše promovišu Dejvid Talbot i Valas Tornhil u svojim knjigama: “Munje Bogova” (Thunderbolts of the Gods) i “Električni svemir”. Tu je i popularna knjiga Dejvida E. Skota “Električno nebo”.

“Od najmanje čestice do najveće galaktičke formacije, mreža električnog kola povezuje i objedinjuje prirodu, organizujući galaksije, napajajuči zvezde, rađajuči planete i naš svet, kontroliše klimu i pokreće biološke organizme. Ne postoji izolovano ostrvo u električnom svemiru“, zapisali su Talbot i Torhil.

Dakle, zaboravite na crne rupe, Veliki prasak, tamnu materiju odnosno antimateriju, crvene zvezde džinove i bele patuljke. Sve su to teorijske izmišljotine. Glavna sila koja stvara SVE u kosmosu je električna struja.

Osnovne teze u ovoj teoriji su: Sve u svemiru je nastalo od električne energije; Zemlja, kao i sve druge planete, je naelektrisano telo; Sunce ima električno polje i ono je u interakcji sa ostalim planetama; Sunce se ne napaja energijom iz neke unutrašnje “nuklearne furune” već spolja električnom strujom koja teče duž rukavaca Mlečnog puta; čak 99.9 posto svemira se sastoji od plazme, gotovo savršeno provodljive sredine koja pokazuje jake električne karakteristike i koje astronomi gotovo uvek ignorišu; čitav svemir vrvi od naelektrisanih čestica.

Mi živimo u električno pokretljivom univerzumu i to je realnost koja se potvrđuje skoro svaki dan “iznenađujućim” i “misterioznim otkrićima. Poslednje otkriće je električni jonski stub (velika koncentracija naelektrisanog gasa u jonosferi koji se proteže sve do svemira) i koji je nedavno detektovan iznad Etiopije. Pre nekoliko godina je sličan fenomen otkriven u SAD. Da nije došlo do poremećaja u radu GPS sistema pitanje je da li bi naučnici obratili pažnju na ovu pojavu. Verovatno ne, kao što je nisu primećivali punih stotinu godina iako je na to skrenuo pažnju norveški naučnik Kristijan Birkeland još 1903. Ali funkcionisanje GPS-a je moćnim vojnim stratezima danas veoma važno. Tako je i teorija o električnom svemiru konačno otvorila sebi put do javnosti.

ČITAV SVEMIR JE PLAZMA

Plazma se često smatra posebnim stanjem materije za razliku od nama poznatih i bliskih stanja kao što su čvrsta materija, tečnosti i gasovi. Ali, ukoliko bi se atomi još više zagrevali došlo bi do njihovog cepanja i odvajanja elektrona i protona od jezgra. Tako bi nastali slobodni naelektrisani joni i elektroni. Ovakvo stanje u kome se slobodno kreću pozitivne i negativne čestice naziva se plazmom i to se smatra četvrtim stanjem materije. Zapravo je to prvo, fundamentalno stanje materije.

Električna sila između različito naelektrisanih jona su redovi magnitude jači od bilo koje mehaničke sile, čak i one koja proizvodi gravitaciju. Ogoljena električna snaga je 39. red magnitude (jedna hiljada milijardi milijardi milijardi milijardi) puta jača og gravitacije.

Plazma prožima čitav svemir i u njoj se nalazi i naša galaksija Mlečni put i Sunčev sistem. Oblak čestica koji stvara solarni vetar je plazma. Naš čitav Mlečni put sastoji se prevashodno od plazme. U stvari 99% čitavog svemira je plazma, tvrde Talbot i Tornhil.
Slobodno naelektrisanje čini plazmu veoma provodljivom za električnu struju koja stvara elektromagnetno polje, a ono opet generiše električnu struju. Magnetnih polja ima svuda u svemiru čak i u “praznom” međugalaktičkom prostoru. A magnetna polja ne mogu postojati bez električne struje.

U ovakvim magnetnim polju stvaraju se snopovi čestica, širok spektar radijacije (radio talasi, svetlost, mikrotalasI, X-zraci, gama i sinhrotronske radijacije). Upravo sve to postoji u svemiru. Električna struja stvara i posebne ćelijske regione plazme sa sličnim osobinama, na primer, magnetosferu i međuplanetarnu sredinu. Dakle, plazma se sama organizuje. I to je njeno osnovno svojstvo.

Plazma tipično uzima oblik neutralnog gasa (jonizovan gas) koji se pojavljuje negde kao gasni oblak ili naelektrisani snop jona (kao iznad Etiopije nedavno), ali može uključiti i prašinu i trunje i to se naziva “prašnjavom plazmom”.

“U električnim poimanjima, naelektrisane čestice nisu ograničene standardnom kinetikom gasa. U stvari, u plazmi mi često vidimo naelektrisane čestice ubrzane do blizu brzine svetlosti”, objašnjavaju Talbot i Tornhil.
Vidljivi deo svemira se sastoji skoro potpuno od električno aktivne plazme i ona je ta koja stvara zvezde, galaksije, planete, komete...

Električna struja u plazmi.

Plazma je prvi put u laboratoriji napravljena u tubi za električno pražnjenje (Kruksovoj tubi), i tako ju je opisao ser Vilijam Kruks još 1879. On je ovo stanje nazvao “radiantna materija”. Termin "plazma" je prvi upotrebio Nobelov laureat Irving Langmuir 1928. kako bi opisao ponašanje prostora koji izgleda kao da je živ, jer u prisustvu električne struje i magnetnog polja, on pokazuje osobine samoorganizujućeg polja koje se u formi jonizovanog gasa koncentriše u vidu oblaka ili visokih stubova, kao iznad Etiopije.

Plazma ima tri pojavna stanja odnosno tri različita načina funkcionisanje (modusa)

1. TAMAN STRUJNI MODUS: Ovde je jačina električne struje (protok naelektrisanih čestica) kroz plazmu jako mali i plazma ne svetli. U ovom modusu ona je suštinski nevidljiva i ne bi smo ni znali da je plazma, ukoliko ne bi izmerili njenu električnu aktivnost osetljivim mernim instrumentima.
Magnetosfere planeta Sunčevog sistema danas su primer funkcionisanja plazme u tamnom strujnom modu. Jonosfera Zemlje je primer plazme koja ne emituje vidljivo svetlo.

2. NORMALAN SVETLEĆI MODUS: Ovde je jačina električne struje (protok naelektrisanih čestica) znatan i čitava plazma u tom regionu svetli. Jačina svetla zavisi od jačine struje u plazmi. Primeri ovakvog rada plazme su Sunčeva korona, pojava fluorescentnog svetla, kao i vidljive galaktičke magline (nebule) koje stvara “prašnjava plazma”.

U plazmi se formiraju električne niti. Sunčeva korona pokazuje da je toplota Sunca u njoj veća nego u jezgru.

3. LUČNI MODUS: Jačina električne struje u plazmi je ovde izuzetno jaka. Plazma emituje sjaj na širokom spektru, a struja teži ka formiranju strujnih vlakana. Primeri ovog načina rada su munje, Sunčeva fotosfera, kao i električni luk u mašini za varenje.

Desno, Birkelandove struje stalno izbijaju sa Sunca.

U sva tri načina rada plazme emituju merljivu elektromagnetnu radijaciju (radio frekventni šum). U bilo koje vreme strujna gustina (Amper na kvadratni metar) postoji u plazmi i određuje koji je način rada u njoj operativan. Atomska struktura gasa koji postaje jonizivana forma plazme odlučujući je faktor za ovo. Plazma reaguje veoma jako u odnosu na elektromagnetne sile i dominantna je snaga u mnogim kosmičkim plazmama - na zvezdanim površinama, aktivnim galaktičkim jezgrima, aktivna je između planeta i između zvezda i među galaksijama. Tako su sve ove kosmičke tvorevine povezane – preko svojih plazmi odnosno struje koju sve one provode. I ljudski organizam je u ovom strujnom kolu u tačno određenom strujnom balansu. Svaka ćelija (svaki molekul) u našem organizmu zato vibrira, a poremećaj u vibracijama i njihovom odnosu je bolest.

Jedan od pionira ove teorije, Kristijan Birkeland, tako je još 1903. primetio da su aurore (polarna svetlost koju ponekad vidimo na Zemlji) deo električne razmene između Zemlje i Sunca.
Birkeland je otkrio putanje električne struje koja se uvijala kao vadičep za flaše. Nekad su ti izuvijani oblici vidljivi nekad nisu. To zavisi od jačine struje tj. gustine naelektrisanih čestica koje prenosi plazma. Danas se ti potoci jona i elektrona nazivaju Birkelandove struje.

Aurore.
Veruje sa da su mnoge drevne priče o misterioznim pojavama duhova i vila koje su prerasle u mitove primeri Birkelandovih struja u gornjim slojevima Zemljine atmosfere.
Antička priča kaže da se i samom caru Konstantinu pre sedamnaest vekova na nabu prikazao krst. Možemo samo nagađati da li je to bila izmišljotina ili strujna svetleća formacija slučajno u obliku krsta, takođe poznatog još starim Egipćanima (ank) koji su sa njime uspostaljali vezu sa nebesima.

Danas je čitava Zemlja pod refleksijom veštačkog osvetljenja u hiljadama gradova širom sveta, pa se strujni efekti na noćnom nebu i ne vide golim okom.

Ali, čitav dvadeseti vek robovao je tradicionalnoj dogmi u astronomiji koja je počivala na nekim već postavljenim i opšteprihvaćenim postulatima, koje je odobrila i katolička crkva, a nametala ih američka istraživanja na čelu sa NASA, pa su tako naučnici unapred usmereni da razmišljaju u određenom pravcu, uopšte ne uzimajući u obzir prostiranje električne struje kroz svemir.

Tek kada su veštački sateliti, u drugoj polovini 20. veka dospevali u sve većem broju u Zemljinu orbitu, otkriveno je postojanje strujanja naelektrisanih čestica koje su dolazile sa Sunca i ulazile u gornje slojeve Zemljine atmosfere (jonosferu) praveći aurore.
Sve do tada se verovalo da je Zemljina magnetosfera kao neprobojni omotač koji brani Zemlju od udara Sunčevih vetrova (čestica) i tako proizvodi efekat aurora. Ali, Zemljina atmosfera pomalo “curi”. Skoro svake sekunde na Zemlji negde sevne munja. Upravo uticaj svemirskih struja utiče i na meteorološke i klimatske promene. Neprestanu električnu aktivnost Zemlje u interakciji sa svemirom mi ne primećujemo, pa verujemo da su mnogi fenomeni na koje smo navikli (munje, orkani, poplave, El Ninjo struje, zemljotresi) posledica određenih promena u atmosferskom pritisku nastalih zagrevanjem vazduha odozdo ili tektonskih pomeranja usled okretanja Zemlje i pomeranja tektonskih ploča. Teoretičari električnog svemira , međutim, tvrde da su to sve posledice električnih pražnjenja koja nastaju u gornjim slojevima atmosfere, “curenjem” zemljinog izolatora (atmosfere) kao posledica električne interakcije planetarnih plazmi.

Pitanje je za neke i da li se Zemlja zaista okreće? Ali, o ovome drugom prilikom.

Izolatori su nevidljive granice između plazmi i sve plazme su odvojene “duplim slojevima”. I to je jedna od najvažnijih karakteristika bilo koje električne plazme - njeno svojstvo da se samoorganizuje što znači da se električno izoluje jedan region od drugog.

“Dupli sloj” je struktura u plazmi koja se sastoji od dva paralelna sloja sa suprotnim električnim nabojem. Tako plazma na jednoj strani “duplog sloja” (u eksperimentalnom laboratorijskom ambijentu to je strana prema anodi) ima približno isti napon kao anoda. Plazma na strani katode će imati suštnski isti napon kao katoda. Dve polovine plazme su tako električno izolovane jedan od druge. U astronomskim merilima debljina ovog duplog sloja se meri hiljadama kilometara. Dupli sloj praktično razdvaja dve plazme različitih osobina (Sunčeva plazma, Venerina plazma, Zemljina plazma...) Zbog naelektrisanja na jednoj strani granice nema elektrostatičke sile od čestica sa druge strane, a ukupna električna struja, kroz plazmu je ista. U “duplom sloju” se nalazi najjače električno polje.

Tabelarni prikaz izmerenog naboja pokazuje jako električno polje i odgovarajuće oštre promene u naponu (električnom potencijalu) preko duplog sloja. Joni i elektroni koji uđu u dupli sloj se ubrzavaju, smanjuju brzinu ili se odbijaju od električnog polja.
Ukoliko se strani predmet ubaci u plazmu, oko njega će se odmah formirati dupli sloj i štitiće ga od glavne plasme. Ovaj efekat naučnicima predstavlja problem da bi u plazmu stavili osetljivu sondu kako bi izmerili električni potencijal na određenoj lokaciji. Ovo je poznata karakteristika plazme.

Skoro je nemoguće poslati letilicu sa Zemlje da izmeri napon Sunčeve plazme u nekoj tački. Napon je relativna mera ( kao i brzina) i letilica koja bi otišla u neko polje imala bi isti napon kao onaj na Zemlji. Kako bi prodirala kroz Zemljinu plazmosferu i ulazila u Sunčevu plazmu polako bi akumulirala naelektrisanje i tako promenila napon. Naučnici su ipak teorijski razradili nekoliko metoda da ovo merenje ipak obave.

KAD SE BOGOVI KOCKAJU

Sunčev sistem je deo Sunčeve plazme gde kao u posebnom moru “plivaju” Sunce i nama poznate planete sa svojim mesecima. Ovaj prostor se proteže sve do onoga što se naziva Heliopausa – gde se nalazi “dupli sloj” Sunčevog sistema koji odvaja Sunčevu plazmu od napona plazme koja ispunjava rukavce galaksije Mlečni put.

Sunce povremeno izbaci (“ispljune”) iz svoje korone naelektrisane čestice (coronal mass ejections – CME) koje u plazmi formiraju struju, koja svetli i uvija se. Kada ove čestice stignu do Zemljine plazme (jonosfere) koja je u tamnom modusu, čestice one zasvetle i vidimo poznate aurore – u svom izuvijanom obliku.

U istoriji Sunčevog sistema naelektrisanje ove plazme se menjalo. Sa tom promenom dešavale su se i promene električnih stanja na planetama, što je povlačilo i promene orbita. To može da znači da se planete nisu uvek nalazile u danas poznatom rasporedu.

Neki naučnici ove promene duhovito prikazuju kao da se Bogovi igraju bacanjem kockica. U tom kockanju pojedine planete (danas je to Zemlja) izvuku određeno vreme bolju poziciju od drugih. Danas je izvesno da je zbog ove dobre pozicije Zemlja razvila, opet uz pomoć električne struje, život kakav poznajemo. Na žalost, ova kockanja se dešavaju u određenim periodima i pitanje je kako će Sunčev sistem izgledati u sledećem “kockanju” i gde će se tada naći Zemlja.Takođe, nije poznato koji su to vremenski periodi kada dolazi do ovog “kockanja”.

OŽILJCI I OPEKOTINE NA PLANETAMA USLED DELOVANJA STRUJE

Bliska približavanja planeta u ovim promenama mogu dovesti do stvaranja električnog luka između njih i njihovih satelita (meseca). Danas smo zahvljujući moćnim teleskopima i satelitskim snimcima u stanju da vidimo strahovito velike brazde i kratere na Marsu, Mesecu, Jupiterovom satelitu Io, kao i Saturnovom Enceladusu. I Venera ima tragove električnog oblikovanja, a postoje i na Zemlji. Najveća brazda je Veliki Kanjon u SAD kao i veliki krater.

Dugo se verovalo da su čuveni Marsovi krateri i kanali posledica udara meteora odnosno erozije usled otapanja ledenih kapa. Ranije se za ove kanale čak verovalo da su ih kopali Marsovci. Ali, teoretičari električnog svemira vide izbrazdanu površinu Marsa kao ožiljke od strujnih opekotina usled masivnih električnih pražnjenja.

Talbot i Tornhil pažljivo su analizirali fotografije Marsovog kanjona nazvanog Valles Marineris. Kamenje i krš koji su rasuti unaololo duž čitavog pejzaža Marsa su najverovatnije tragovi velikog mrvljenja iz ove velike iskopine. Veličina brazde je impozantna. Veliki Kanjon u Arizoni (SAD) bi bio samo mali delić Marsove brazde.

Veliki “meteorski” krater u Arizoni i Veliki Kanjon. Koja sila je mogla ovo da izbrazda? Električna struja je to sigurno mogla.

Inače, među naučnicima u SAD i dalje traje rasprava kakav je stvarno mogao biti proces koji je načinio Veliki kanjon u Arizoni. Na postoji evidencija gde je nestalo zemljište iz kanjona. Ne postoji rečna delta. Reka Kolorado koja danas protiče kroz kanjon bi morala da teče uzvodno da bi ona bila kreator kanjona. Takođe, ne postoji dokaz da je negde pao meteorit, koji je formirao “meteorski krater” takođe u Arizoni.

Jedan od razloga da se veruje da je krater iskopan električnim delovanjem karakteristično uslojavanje razorenog materijala nakon ovog događaja. Rotirajući električni luk koji je izazvao krater delovao je upravo od površine prodirući kroz slojeve zemlje u dubini. Materijal različitih slojeva je rasut na širokom područiju. Čak i teoretičari meteorskog udara potvrđuju da su ove izbaćčene naslage poređane redosledom suprotnim od redosleda u kom su bili u ležištu stena.

Zanimljivo je da se ignoriše i postojanje više vijugavih brazda u najbližoj okolini kratera, za koje niko nije dao objašnjenje. Najupečatljiviji je , ipak, sasvim vidljivi fulgurit, trag koji ostaje u pesku nakon udara groma. On se nalazi u “meteorskom” karteru, ali nikada nije pomenut u standardnoj literaturi o nastanku ovog kratera.
Da li je onda najprihvatljivije rešenje da je i ovaj kanjon sa kraterom nastao delovanjem električnog luka?

Braca · **Pridružio se:** 26 Apr 2012, 09:04 **Postovi:** 50742 **Lokacija:** Balkan

ZANIMLJIVE ČINJENICE O NASTANKU NAFTE

KAKO STVARNO NASTAJE NAFTA?

Kada je Tomas Gold profesor američkog Kornel univerziteta objavio svoju knjigu "Duboka vrela biosfera" (The Deep Hot Biosphere) za Amerikance i čitav zapadni svet bila je to još jedna zanimljiva Goldova naučna spekulacija o postanku života na Zemlji. Gold je već bio poznat kada je nakon mnogih osporavanja prihvaćena njegova teorija o postojanju neutronskih zvezda.
Kao izuzetno kontroverzan mislilac bio je predlagač i teorije "o konstantnom periodu" gde je pokušao da negira postojanje vremena u relacijama početka i kraja, čime bi se i postanak Univerzuma tako sagledavao. Ova teorija se, međutim, i dalje odbacuje i umesto nje opšteprihvaćena je teorija o "Velikom prasku".
(Moram priznati da mi se kao laiku uvek više dopadala tvrdnja da je vreme statično, a da materija cirkuliše prelazeći iz jednog oblika u drugi, te da je smrt samo nastavak života u drugačijem režimu prometa materije. Dakle, MI smo prolazni, a vreme je večito isto.

Na žalost, mi smo naš život ne samo prilagodili merenju vremena, već smo kao veoma važnu meru uneli i novac preko koga smo izveli i sve ostale vrednosti u životu. Tako je nastao simulakrum koji je vremenom potpuno obezvredio vrednost našeg biološkog fundamenta. Danas je npr. hrpa limarije u obliku automobila gospodar našeg života svaki put kada dodamo gas da bi smo stigli na vreme. Koliko smo danas robovi ovih izvedenih i lažnih vrednosti, upravo će pojasniti ovaj tekst o nafti).

Gold u navedenoj knjizi piše da je život potekao iz vrele dubine zemljinog plašta (mantle), gde nema ni kiseonika, ni vazduha. Plašt obuhvata dubinu od 2900 kilometara ispod Zemljine kore. U njemu se nalazi "podzemaljska oblast" koja je veće mase od čitave biosfere sa svim živim bićima na površini Planete. Gold smatra da živi organizmi koji postoje u ovaj "dubokoj vreloj biosferi" nisu ni biljke, ni životinje - već bakterije koje se razmnožavaju baš u vrelini i hrane se ugljovodonikom, odnosno prirodnim gasom i kamenim uljem.

Tako, ovo kameno ulje (petroleum) zapravo nije organskog porekla, već deo "praiskonskog materijala" od koga je i sama Zemlja napravljena pre nekih 4.5 milijardi godina.

Vodonik i ugljen pod visokim pritiskom i temperaturom kakvi su postojali u Zemljinom plaštu prilikom formiranja planete stvorili su molekule ugljovodonika koji su postepeno bili istiskivani na gore ka zemljinoj kori. Ovako potisnuto kameno ulje i gas prolazili su kroz pukotine u sedimentnim stenama da bi se onda u jednom delu, kada su naišli na granit zadržali tu, zarobljeni u podzemnom rezervoaru. To su danas poznata nalazišta sirove nafte.

Organski materijali koji su pronađeni u ovim ugljovodonicima objašnjavaju se metabolizmom bakterija koje su pronađene i u drugim ekstremnim okruženjima sličnim Zemljinom plaštu. Ovi hipertermofili pronađeni su u hidrotermalnim ispustima i na dnu vulkana, dakle na mestima gde su naučnici ranije verovali da je život nemoguć. Petroleum skoro uvek sadrži biološki inertan helijum.
Prosto rečeno, po ovoj teoriji nafta ne nastaje razlaganjem fosilnih ostataka biljaka i životinja pod visokom temperaturom i pritiskom na područijima gde su bogati fosilni ostaci organskog sveta ostali duboko pod zemljom, a koji su izumrli pre nekoliko miliona godina (kako se i danas uči u školama), već je ona neorganskog(abiotičkog) porekla.

(Ovde je dobro podsetiti se i na teoriju Džejmsa Lavloka o Gei kao "živom organizmu". On tvrdi da Zemlja ima sve homeostatske mehanizme kojima reguliše optimalnu količinu toplote, vlage i kiseonika, te da je samo tako i moguće bilo formiranje svih ostalih živih organizama na planeti. Mi smo tako po Lavloku samo deo velikog Geinog živog organizma).

Poznata nalazišta nafte koja se komercijalno eksploatišu i za koja se veruje da su ograničen priorodni resurs, zapravo su samo skormni rezervoari ugljovodonika koji se nekako "uspentrao" iz dubine Zemljinog plašta i tu ostao zarobljen svega nekoliko kilometara ispod zemlje.

Ako je ova teorija tačna, znači da nafte prakrtično ima svuda, ali je samo potrebno kopati mnogo dublje. (Pod uslovom da imate tehnologiju za ovo tj. da vam onaj ko je ima ustupi).

U nameri da proveri svoju tvrdnju Gold je uspeo da još 1990. ubedi švedsku vladu da istraži ima li nafte na područiju nekih 200 km severozapadno od Stokholma, nazvanom Šiljan Ring. Ovaj granitni region je nastao nakon udara meteora koji se davno zario u Zemljinu koru do dubine oko 40 kilometara i tada je načinjena brazda prečnika 72 km sa mnoštvom pukotina. Kroz njih bi nafta neorganskog porekla mogla da se probije bliže ka zemljinoj površini.

Kako stena nije sedimentna, ona nije mogla da sadrži nikakve fosilne ostatke, pa bi nalaženje nafte značilo da je ona zaista neogranskog porekla.

Istraživači su već našli abiogenični petrolej i metan kako izbijaju iz dubine zemljine utrobe. Sledbenici konvencionalne teorije o nastanku nafte ismejali su ovaj projekat Šveđana.

Nakon tri godine bušenja i potrošenih preko 40 miliona dolara bušotina je doprla do 6.8 kilometara pre nego što se burgija zaglavila. Značajne količine metana nisu nađene. Pobornici teorije o organskom poreklu nafte su likovali.
Ali, Gold je smatrao da je bušenje zaustavljeno pre nego što se došlo do rezervoara koji se nalazi na 7.2 km te da bi druga dublja bušotina bila delotvornija.

Našli su se i investitori za nastavak bušenja. Na novoj bušotini, malo dalje, nakon tri godine na dubini od 6.7 kilometara "obmanuti" švedski kopači bušotine ispumpali su 12 tona naftnog blata iz granitne stene.

Kada je iz nove bušotine, opet malo dalje, duboke samo 2.8 km krenula nafta, kopači su za podmazivanje bušilice koristili samo vodu.

Da li je, međutim, ova nafta nastala ispod sedimentnih stena nekoliko kilometara dalje, pa onda neki putem, prodrla ispod granita ili ne, vodi se i dalje je žestoka naučna rasprava.

GOLD PREPISIVAO OD RUSKIH NAUČNIKA !

Ipak ono što najviše kompromituje Goldovu teoriju je osuda ruskih naučnika koji su ga nazvali "običnim plagijatorom". Tomas Gold koji je, kažu, koristio pasoše i Austrije, Švajcarske, Britanije, Amerike i Izraela i dobio diplomu na engleskom Kembridžu iz astronomije, perfektno je znao i ruski jezik. To mu je pomoglo da još sedamdesetih godina pročita veliki broj naučnih radova ruskih i ukrajnskih naučnika objavljenih i u udarnim ruskim medijima o neorganskom poreklu nafte.

Najbolja arhiva za informisanje su bile beleške o ovim istraživanjima date u oko 200 dokumenata. Jedna od studija je: "Uloga metana u formiranju mineralnih goriva", koju je napisao A.D. Bondar još 1967.

Nakon što se upoznao sa ovim naučnim radovima, Gold je počeo to isto da piše na engleskom jeziku i objavljuje u raznim popularnim revijama. Kako ruski nije pupularan jezik na Zapadu, radovi su za njih bili nepoznati. Ali Gold nikada nije naveo originalan izvor tekstova. Dovoljno je bio oprezan i da ova "svoja" razmišljanja ne objavljuje u strogo naučnim časopisima jer bi tu morao da iznese sve reference i brzo bi bio razotkriven u svom plagijatu.

Američki novinar Džon Brigs koga su ruski istraživači mnogo godina pre Goldovih "otkrića" zvali u Švedsku, i gde je upoznat da ideja o neorganskom poreklu nafte potiče još s kraja 18 veka, razotkrio je Goldov plagijat nazvavši ga lažovom.

Ruski i ukrajnski naučnici su ovu teoriji o neorganskom preklu nafte razvili odmah nakon Drugog svetskog rata kada su utvrduili su da visok pritisak neophodan za stvaranje nafte postoji samo duboko u Zemljinom plaštu i da ugljovodonični sadržaji u sedimentnim stenama ne pokazuju dovoljno organskog materijala da bi doveli ogromne količine kamenog ulja nađenog u poznatim naftnim poljima.

Kada se vremenom iz ovih poznatih rezervoara vadi sirova nafta, pritisak polja se blago smanjuje, pa to omogućava da se nove količine sirove nafte iz ultra- duboke naslage u plaštu ponovo uzdignu i napune postojeće naftno polje.

Ruski naučnici su u svojim radovima o ultra-dubokim bušotininama kao npr. White Tiger u Vijetnamu označili veoma grubim procenama u brzini dotoka kamenog ulja, kao 20 do 30 % manju nego što je brzina eksploatacije nafte na najvećim bušotina na Srednjem Istoku.

To znači da reduciranjem brzine vađenja nafte u postojećim saudijskim i iračkim bušotinama za 30%, eksploatacija u ovim nalazištima bi mogla biti večna, jer bi se gornji sloj u rezervoaru stalno dopunjavao istiskivanjem novih količina iz plašta.

AMERIČKI NAFTNI KARTEL NE ŽELI DA ČUJE ZA OVO OTKRIĆE

Ovo otkriće je izazvalo pravi šok, ali su zapadni mediji ostali uzdržani od javnog publikovanja ovih tvrdnji. Svetska naftna industrija, pod kontrolom moćnih kartela, doživala bi težak udarac ako bi se otkrilo da nafte praktično ima svuda i da je svaka država koja bi uspela da usavrši tehnologiju dubokog bušenja mogla da dođe u posed jeftine nafte.

Alexander Kitchka, geolog iz Nacionalne Akademije nauka Ukrajne kaže da izvan Severne Amerike naučnici tek sada rade na hibridnim rešenjima koja kombinuju hidrogen nastao u plaštu sa biološkim karbonom kako bi objasnili poreklo nafte.

Aleksej Milkov, ruski stručnjak za naftu koji sada radi za BP u Hjustonu, kaže da je uzrok nastanka nafte mnogo šire diskutovan još u Sovjetskom Savezu nego bilo gde. On primećuje da u Americi niko od naučnika uopšte ne sumnja u postanak nafte na način kako je to do sada učeno.

Ali komunistički Sovjetski Savez nije isto što i kapitalistička SAD u kojoj je korisno samo ono što donosi profit. Ako nema profita, nema naučnog istraživanja, nema novih tehnologija. A teorija koja se ne može valorizovati na tržištu odbacuje se kao beskorisna. (Ovde je korisno pogledati i tekst o vitaminu B17).

Tako su Rusi i bez profita razvili tehnologiju dubokog kopanja još pre trideset godina i uspešno je primenili u Kaspijskom moru, zapadnom Sibiru i u basenu Dnjepar Donets.

Još 1970. Sovjeti su počeli sa kopanjem na poluostrvu Kola. Ultra-duboka bušotina SG-3, je dostigla rekord od 12.270 m. Od tada ruski naftni giganti, uključujući Yukos, polako su iskopali više od 310 super bušotina i počeli iz njih da vade naftu.

Pored ovoga ruski naučnici primenili su i tehnologiju kojom se "iscrpljena" nalazišta ponovo aktiviraju. Naime, istina je da se obim proizvodnje iz svake pojedinačne bušotine smanjuje polako sa godinama eksploatacije.

Ali, razlog nije stvarna iscrpljenost rezervoara, koji se očito stalno puni iz plašta, već zbog začepljenosti naftnim blatom. Ovo se mnogo puta pokazalo, jer je na istom nalazištu u neposrednoj blizini rađena nova bušotina i nafta je krenula. Obrazloženje za novu bušotinu je, međutim, za američke koropracije uvek isto: iscrpljenost nalazišta.

Šta se zaista događa, naftaši jako dobro znaju.

Ako bi se svako smanjenje količine izvađene nafte iz bušotine tumačilo kao iscrpljenost izvora, na sličan način bi mogli da zaključite da vam u automobilu nedostaje gorivo, čim motor počne teže da vuče. Poznato je da sa pređenom kilometražom, na klipovima ostaju nataložene sve veće naslage prljavštine koje ulaze u gorivo. Njihovim taloženjem trenje na klipovima se povećava, i motor mora da troši sve više snage. Ovaj proces je neminovan i Henri Ford ga je usporio postavljanjem filtera , koji se vremenom izvadi i očisti.

Slično se događa prilikom vađenja sirove nafte. Tako se duboko pod zemljom sićušne količine veoma finog gliba (mulja) nađu prilkom komešanja kamenog ulja u bušotini i njegovog prolaska kroz pore u stenama. Ovo tumbanje petroleja uzrokuje da se pore vremenom zapuše i mulj počinje da blokira uzane prolaze u stenama. Filter sličan Fordovom koji bi se stavio na dubinu od 5 i više kilometara ne postoji, pa se sve manje količine nafte mogu eksploatisati. Što ne znači da nje više nema.

I dok Amerikanci odmah kreću u kopanje nove bušotine, kako im se profit od eksploatacije ne bi umanjio, Rusi su pribegli procesu čišćenja korišćenjem podzenog razvratača, koji zapravo radi na jednostavnom principu.

Ova jednostavna tehnika proširanja začepljenih pora, ponovo omogućava eksploataciji "iscrpljenog " nalazišta.

Za to vreme, bušotina nije u eksploataciji, a sam proces čišćenja košta još dodatnih nekoliko milona dolara.

Tako su Rusi za 10 neprofitnih godina oživeli hiljade starih nalazišta nafte, dok su Amerikanci grozničavo bušili nove.

Ova strategija razvoja ruskih energetičara, išla je na dugi razvojni period ne obazirući se isključivo na profit. Tako je 2003. Rusija pretekla u proizvodnji nafte Saudi Arabiju, a ruski Yukos je postao vodeći proizvođač nafte u svetu. Rusija je tako sada na putu da postane vodeće svetska sila u proizvodnji i prodaji nafte, dok je Zapad u grozničavom nastojanju da otvori što više bušotina iz poznatih izvorišta ubirajući u svakom trenutku profit. Brzina kojom se nafta eksploatiše i ogromno tržište koje u SAD prosto guta naftu, doveli su naftni kartel u poziciju da grozničavo grabi svaki postojeći naftni izvor , čak i po cenu ratova. Jer, ratovi (protiv navodnih "terorista") plaćaju se iz državnih budžeta, a profit od eksploatisne nafte ide privatnim korporacijama.

Zato je agent korporativnog biznisa sa Vol Strita, Mikail Hodorkovski , dobio zadatak da se po svaku cenu dočepa kontrolnog paketa akcija u Yukosu. Hodorkovski je na prevaru to i uspeo, i trebalo je samo da svoj udeo od 13. 5 milijardi dolara proda Amerikancima. Putin ga je u ovome sprečio, strpavši ga u zatvor, zbog neplaćanja poreza. Ovaj paket akcija je samo nekoliko dana pre hapšenja Hodorkovski uspeo da "proda" svom "starom prijatelju" Jakobu Rotšildu. Ostatak Yukosa je preuzeo Rosneft, koji sada pokušava da ogromnim zajmom od preko 20 milijardi dolara kod najmoćnijh bankara Vol Strita ojača svoju poziciju i proguta ostatke Yukosa kupujući njegove dugove. Rusija pak planira da Rosneft potpuno privatizuje, i da najunosnije poslove u proizvodnji i prodaji nafte poveri državnom Gasporomu.

Naravno ruski predsdenik Putin je zbog ovoga naišao na žestoke kritike zapadnih "demokrata" zbog "gušenja tržišta i privatne svojine" u Rusiji.

Svejedno, Rusija je polako i bez jurnjave za profitom 2003 . godine pretekla Saudi Arabiju i sada je na putu da postane najveći proizvođač i prodavac nafte u 21. veku.

AMERIČKA OBMANA NAZVANA "PEAK OIL"?

Sada stižemo do famoznog američkog stručnog izveštaja "Peak oil" (Naftni vrhunac), koji kaže da će se proizvodnja nafte u svetu sve više usporavati, jer izvori presušuju.
Da li je ovo jedna velika podmetnuta laž?

Danas je istina da se zaista nalazi jedan barel na svaka četiri koja se troše. Razlog ovome je, međutim, što je ekspolatacija novih nalazišta privremeno obustavljena i traga se samo tamo gde je već fizički ustanovljeno postojanje nafte. Ima za sada više od dva triliona barela rezevi širom sveta. Kada se rezerva proceni na oko jedan trilion, krenuće se u grozničavo traganje za novim nalazištima.

Amerika prosto proždire najveći deo proizvedene nafte, dok naftne korporacije ostvaruju ogroman profit. Vodeći naftni karteli su po komandom porodica Rokfeler, Rotšild i holandske kraljevske porodice. Količina dolara koja se u ovom prometu obrće (petrodolari) nema nikakvo uporište u američkoj ekonomiji, pa je dan kada će to Amerikancima morati da se "objasni" sve bliži. Jer, prodavci nafte sve više žele drugu valutu u naftnoj trgovini - npr.evro. A sa čim Amerikanci da kupe evre, kad im je proizvodnja daleko ispod potrošnje. Američki nacionalni bruto proizvod je oko 13 triliona dolara, a nacionalni dug već 9 triliona.

Kada u SAD nastupi finansijski slom u vidu strahovite inflacije, i kada Amerikanci više neće imati čime da plate naftu, najbolje je tada im reći - da nafte nema i da je sada deset puta skuplja jer prirodni resurs presušuje. Tako naivni građani neće imati razlog da krenu da linčuju bankare sa Vol Strita koji su ih enormno filovali bezvrednim dolarskim priznanicama bez ikakvog pokrića, gurajući ih da troše ono što nisu zaradili i enormno ih zadužujući. Vezivanjem vrednosti američkog dolara za resurs koji SAD nemaju, čitava američka ekonomija je praktično postavljena na nepostojeće noge.

Nameru Sadama Huseina da počne naftu da im prodaje za evre, sprečili su znamo kako.

Ovu mučnu američku situaciju je najbolje izrazio ekspert za energiju Viktor Poleo, profesor sa Centralnog univerziteta u Venecueli:" Mehanizam pomoću koga su postavljene cene nafte je netaknut, ali normalno ponašanje snabdevanja i zahtevi nisu. SAD su krajnja žrtva svoje energetske metastaze. One niti imaju naftu, niti prirodnog gasa da bi mogli da podupiru sopstveni stil ekonomskog razvoja. Sa samo 6 % svetske populacije, SAD konzumira 25 % nafte i gasa koji se proizvode u čitavom svetu."

Profesor Poleo kaže još da su postojala očekivanja da se potrošnja nafte u SAD stabilizuje na oko 7.2 miliona barela dnevno do sredine 1990. ali se to nije dogodilo. "Američka proždrljivost za benzinom porasla je 2003. godine na 9 miliona tona barela, jedan od dva litra koja se svakog dana sagore u svetu".

Zahtevi za sirovom naftom će nastaviti da rastu. SAD danas uvoze 6 od svakih 10 barela nafte i dva od svakih 10 kubnih metara gasa koje troše, i do 2020. ona će uvesti 8 od svakih 10 barela nafte i 4 od svakih 10 kubnih metara gasa. Ovo se tvrdi u jednom izveštaju američke vlade.

Još 1990. Amerika je trošila 6 miliona barela dnevno u poređenju sa Rusijom koje je trošila 8.4. Ali kako se sve od tada promenilo? Trideset godina kasnije Amerikanci konzumiraju 9 miliona, dok su Rusi reducirali na 3.2 miliona. I naravno, ostali sa punim naftnim poljima.

Koliko vredi ovaj kadilak bez benzina? Rusija je digla ruke od svoje automobilske industrije. Da li računaju da će im Amerika ubrzo isporučivati čitavu svoju proizvodnju budzašto?

NEOBUZDAN PROFIT RAZARA EKONOMIJU

Uprkos činjenici da su američke obaveštajne strukture znale za rusko dostignuće sa ultra -dubokim naftnom proizvodnjom još osamdesetih godina, očigledno je da je ovo bio spor i skup način dodavanja u nacionalne naftne rezerve sa ovakvim apetitom za benzinom. Za privatni korporativni biznis, ovo je bilo neprofitabilno.

Sada, kada je potrošačka mašina u SAD potpaljena, potrebe za naftom rastu prebrzo, ali rezerve keša su konačno ispražnjene. Amerika može da bira da prepolovi svoju potropšnju benzina, ili da ga pokrade od nekog drugog nasilno. To znači konstantni rat - do kraja. (Nije li ovo strategija Dika Čejnija?)

S obzirom da je ovo prvo više ne dolazi u obzir, umesto da gradi stotinu platformi za ultra-duboko bušenje, Vol Strit je odlučio da američki građani plate novo oružije i nove ratove. Novac od profita sfućkan je odavno na druge stvari.

Rat u Iraku je već premašio cenu od jednog triliona dolara, što će američki građani morati da plate.

CIA PROTIV ULTRA-DUBOKIH BUŠOTINA NA DALEKOM ISTOKU

Tako, dok lobisti američkih i zapadnoevroskih naftnih korporacija objašnjavaju Amerikancima da je "naftni vrhunac" nastupio 2005. i da se za naftu sada mora i ratovati, neke zemlje poput Vijetnama, Kine, Severne Koreje i Indonezije usvojile su rusku strategiju kopanja nafte i sporog energetskog razvoja.

Nakon 60 godina teške francuske i američke eksploatacije, brutalnog rata koji je obilovao i korišćenjem otrovnih hemikalija, Vijetnamci su ostali u potpuno ekonomski razorenoj i resursima jalovoj zemlji. Vijetnam je bio baš onakav kako to vole globalni koroprativni osvajači - zemlja nemoćna da se brani.

Sovjetski naftni eksperti, koji nisu marili za brzim profitom predložili su im da budu potpuni nosioci projekta i investicije u istraživanju i vađenju nafte iz ultra-dubokih bušotina, uz određeni deobni procenat od prodaje. Vijetmanci nisu imali šta da izgube.

Tako je počeo rad na naftnom polju White Tiger, gde je nastala bušotina od 5200 metara u bazaltnoj steni.

Samo iz jedne takve bušotine ubrzo se dobijalo 6000 barela nafte (u zemlji koju su američki stručnjaci otpisli kao neisplativu za investicije).

Tako su 14. januara 2004. vijetnamske novine objavile da je naftna i gasna korporacija "Petrovietnam" završila 2003. godinu sa rekordnim uspehom. Proširili su i svoju sposobnost da traže naftu i van državnih granica potpisivanjem ugovora sa Alžirom, Irakom, Iranom, Malezijom, Indonezijom, SAD i Kanadom. Naravno, čim im je krenulo SAD su potrčale da uspostave "pokidane veze".
Zahvaljujući višim cenama sirove nafte na svetskom tržištu obrt na izvezenu naftu je 2003. bio 3.77 milijarde dolara što je porast od 141 %, u odnosu na 2002.

Bach Ho ili White Tiger naftno polje u vlasništvu "Vietsovpetro" zajedničkom kompanijom sa Rusima ekspoatisano je više nego na drugim poljima sa 12.53 miliona tona.
Oktobra 2003. "Petrovietnam" i partneri iz Republike Koreje i Indonezije potpisli su ugovor o zajedničkom traženju nafte. Da li će teško biti naći naftu koje praktično ima svuda, ako se malo dublje kopa, nije teško zaključiti.

Postrojenja White Tiger

Tako se Vijetnam našao u eksluzivnom klubu nacija koje proizvode naftu. I dok američki senatori i kongresmeni poput misionara ponovo obigravaju oko Viejtnama, "teroristi" i "separatisti" čine sve da destabilizuju Indoneziju, dok izraelski trgovci oružijem tajno pune čitav region novim oružjem.

Projekat White Tiger je bio prvi tog tipa izvan Rusije. Mada su postojale namere da se to uradi u Indiji još 1983. godine kada je moćna oprema za duboko bušenje trebalo da bude instalirana u delti Ganga. Plan Bodra #3 je bio da se buši 6700 metara u bazaltu.

Naftna bušotina Bodra #3 je bila direktno nadgledana od strane timova iskusnih ruskih drilera i naučnika iz Moskovskog instituta za kopanje. Ideja je bila da se nakon nalaženja nafte ova tehnologija predstavi svetu i zada udarac najvećem američkom naftnom kartelu.

Ali, američki obaveštajci su za ovo saznali i bankari sa Vol Strita su pobesneli.

Da je dopušteno da se nastavi sa radom na ovom projektu, rezultat bio bio strahovit udarac ukupnoj proizvodnji nafte u svetu i ogroman prestiž Rusije na tom polju. Još važnije, beznadežno siromašni ljudi Zapadnog Bengala dobili bi pristup sopstvenom energetskom potencijalu, lišeni zapadnjačkih ucena.

Nakon što su podmitili veliki broj koruptivnih službenika u indijskoj vladi, Amerikanci su poslali profesionalne sabotere, koji su uspeli da unište opremu za bušenje Bodra #3

Verujete li da bi i Srbija i ostale zemlje bivše Yu mogle uz pomoć Rusije da krenu sa kopanjem ultra-dubokih naftnih bušotina i tako pokrenu svoju ekonomiju? Da li bi Zapad to dozvolio?

Forum Srbija

Zanimljive činjenice o ......

Ko je OnLine