Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Putovanja
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=15983
Stranica 19 od 20

Autoru:  Braca [ 16 Okt 2014, 10:21 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Otkrijte najveće tajne Islanda (VIDEO)


| Telegraph

Ako kojim slučajem odlučite da posetite Island, trebalo bi da znate koje njegove lepote preporučuju i turisti i lokalno stanovništvo.


phpBB [video]


Video nazvan “Tajna obilaska Islanda” prikazuje idealnu turu Islandom, koju je "planiralo" 100.000 korisnika interneta i predstavlja “najveće tajne ove zemlje koje vredi otkriti”.

Ovako bi trebalo da izgleda putovanje Islandom:

Poseta geotermalnom vodopadu u Hjaltejri na severu Islanda.
Ronjenje kod snaefelsnes poluostrva na zapadu.
Plivanje u Sejdisfjordjuru na istoku.
Pecanje sa lokalnim ribarima.
Istraživanje kulture ove zemlje u Rejkjaviku, u kom ima najviše pisaca po broju stanovnika.

Autoru:  Braca [ 17 Okt 2014, 10:26 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Obilazak Sikstinske kapele ubuduće ograničen



Izvor: Tanjug

Vatikan je odlučio da ograniči broj posetilaca Sikstinske kapele na šest miliona godišnje kako bi zaštitio neprocenljive Mikelanđelove freske, saopštio je danas zvaničnik Svete Stolice.


Slika


Čuvenu kapelu - u kojoj se u tajnim konklavama biraju pape, će tokom leta moći njajviše da vidi 20.000 turista dnevno, tj. najviše 2.000 istovremeno.

Prašina koja se u kapelu unosi spolja, znoj i ugljen dioksid predstavljaju najveću opasnost za pinakoteku italijanskog renesansnog slikarstva čiji svod krase 500 godina stare freske među kojima je jedna od najpoznatijih scena u istoriji umetnosti - predstava "stvaranja čoveka" u kojoj Tvorac blagim dodirom prsta Adamu uliva život.

Da bi zaštitio rad renesansnog majstora, Vatikan je postavio novi sistem klimatizacije koji filtrira vazduh u kapeli, kao i novo osvetljenje koji će više nego prepoloviti štetno zagrevanje.

"Ubeđen sam da su Vatikanski muzeji, a posebno Sikstinska kapela, dostigli maksimalni broj posetilaca", rekao je danas Antonio Paoluči, direktor Vatikanskih muzeja, prenosi Rojters.

On je naveo da će sadašnji broj od šest miliona turista godišnje ubuduće predstavljati gornju granicu.

"Nismo sve ovo preduzeli kako bismo omogućili ulazak većeg broja ljudi u Sikstinsku kapelu", istakao je on, dodavši da su radovi na postavljanju novih sistema započeli u junu, te da bi trebalo da budu završeni krajem tekućeg meseca.

Freske, koje je od 1508. do 1512. Mikelanđelo oslikao na 1100 kvadratnih metara tavanice, poslednji put su restaurirane 1994.

Paoluči je, takođe, najavio mogućnost obilaska Sikstinske kapele isključivo uz unapred napravljene rezervacije putem interneta ili turističke agencije.

Autoru:  Vuk [ 24 Okt 2014, 21:33 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Male tajne amsterdamskih muzeja



| Izvor: B92, CNN

Kao i svaki kosmopolitski grad, Amsterdam može da se pohvali brojnim muzejima, kako onim velikim sa postavkama koje će vas ostaviti bez daha, tako i onim manjim i ne toliko popularnim, ali koji mogu i te kako da vam prirede zanimljiva iznenađenja.


Slika
phpBB [video]

phpBB [video]

phpBB [video]

phpBB [video]


Sigurno je da Amsterdam ima brojne više nego efikasne načine da privuče turiste, ali su njegovi mali muzeji još uvek ostali dobro čuvana tajna poznata samo najvećim znatiželjnicima, piše CNN.

Primera radi Muzej sira (Amsterdam Cheese Museum), smešten u blizini Muzeja Ane Frank, na svoja dva sprata donosi sve što treba da znate o ukusnim holandskim sirevima. Postavka nije toliko raskošna kao u drugim svetskim muzejima sireva, ali ćete moći da probate dovoljno ukusnih mlečnih zalogaja iz cele Holandije.

Takođe, bićete u prilici da vidite i najskuplji nož koji se koristi za sečenje sira - dijamantima optočen primerak vredan 34.000 dolara.


Ljubitelji mačaka svakako će još više zavoleti Amsterdam ako posete neobični muzej posvećen ovim životinjama. Kabinet mačaka (De Kattenkabinet) smešten je u zgradi koja je nastala još 1880 godine i može se pohvaliti lepom kolekcijom slika koje prikazuju mačke, a čiji su autori slavni umetnici poput Pikasa i Rembranta.

Muzej je osnovao bivši bankar, Holanđanin Bob Meijer koji je is am zaljubljen u mačke i ima nekoliko lepih ljubimica.

Mračnu stranu Amsterdama možete otkriti i posetom Holandskom pogrebnom muzeju (Nederlands Uitvaart Museum Tot Zover) koji se nalazin van gradskog jezgra, ali svakako vredi pažnje. Iza delimično sablasnog imena zapravo se skriva zabavna institucija koja na neobičan način govori o smrti i ritualima uz koje su se ljudi sahranjivali tokom prošlosti u Holandiji.

Muzej je smešten u ostatku zdanja u kojem je živeo direktor nekadašnjeg groblja, tik na ulazu groblja koje je nadgledao.

Za ljubitelje mode nezaobilazna stanica je Muzej torbi i tašni (Tassenmuseum Hendrikje) koji poseduje veliku kolekciju tašnica i torbica, kao i njihovih “velikih izdanja”, starih i po nekoliko vekova. Tu su kraljevske torbe i torbe običnih smrtnika izložene jedne uz druge, starije tašne smeštene su pored novih koje potpisuju trenutno popularni dizajneri…

Među njima se svakako ističe torba “Anđeo čuvar” (Guardian Angel) koja je sačinjena od delova noževa i oružja, sa potpisom tima “Vlieger & Vandam Bags”. A tu je i torba sa slušalicama, sistemom za pozivanje brojeva i dodatkom da se okači na zid, koja je u eri pre mobilnih telefona služila upravo kao - telefon.

Muzej Maksa Evea (Max Euwe Chess Museum) zadovoljiće ne samo ljubitelje šaha, već i sve ostale posetioce, jer donosi neverovatne priče iz života jedne osobe - holandskog majstora Mahgilisa Maksa Evea. Tako postavka prati životne početke šahiste koji će ostati upamćen kao do sada jedini holandski svetski prvak u šahu.

Muzej je smešten baš u kući u kojoj je živeo, u ulici koja nosi njegovo ime, a ispred zdanja se nalaži džinovska table za šah, gde često možete videti tinejdžere koji odmeravaju umeće sa starijim, penzionisanim šahistima.

U muzeju se takođe nalazi i svojevrstan šahovski Hol slavnih, sa omažima Bobiju Fišeru i Borisu Spaski.

Nacionalni Muzej naočara (Brilmuseum) privući će sve one koji su oduvek uživali u isprobavanju tuđih naočara. Osim isprobavanja, moći će kroz neobična stara stakla da posmatraju zanimljiv ambijent muzeja, smeštenog u zgradi iz XIX veka. Upravo je u tom zdanju pre 700 godina otvorena jedna od prvih optičarskih radnji u Amsterdamu.

Naočare Badija Holija i Elvisa Kostela takođe su ovde izložene uz brojne njihove “pretke”, a posetioci mogu i da kupe svoj par od ponuđenih naočara.

Poseban kuriozitet predstavljaju stare maske koje sui male ugrađena stakla, kako bi slabovide osobe koje ih nose mogle da uživaju u balu pod maskama.

U redu, Amsterdam jeste širom sveta poznat po slobodnijem “tumačenju” duvanskog i njemu srodnih dimova. Zato nije ni čudno što postoji i poseban Muzej lula (Pijpenkabinet) smešten u zdanju iz XVII veka, koji u svojoj postavci ima malene sprave za konzumaciju duvana stare 2.500 godina.

Tu su i posebno izrađene lule namenjene pušenju na javnom prostoru, koje ljubitelji duvana mogu i da pazare.

Autoru:  Braca [ 31 Okt 2014, 01:31 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Turističke atrakcije Singapura



phpBB [video]

phpBB [video]

Autoru:  Braca [ 05 Nov 2014, 11:02 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Evo 13 (dobrih) razloga da posetite Škotsku



| Dnevnik.hr

Škotska je puno više od kilta i gajdi. Ovaj deo Ujedinjenog Kraljevstva spava u istoriji i prožet je kilometrima i kilometrima prekrasnih pejzaža. Dom je prekrasnoj prirodi, visokim planinama, mnoštvu ostrva i zamamnim šumama.


Slika


Quiraing

Qairaing se nalazi u istočnom delu Škotske i jedini je deo koji se još uvek kreće pod uticajem glečera.

West Hihgland železnica

Ova legendarna pruga poznata je zbog scene iz jednog filma o Hariju Poteru. Pruga krivuda kroz prekrasan krajolik koji uključuje doline, planine i jezera.

Dvorac Kilchurn, jezero Awe, Škotska

Dvorac Kilchurn leži na poluostrvu koje se nalazi na severoistočnom delu jezera Awe, a za vreme višeg nivoa vode ovo poluostrvo se pretvara u magično otstrvo.

Rannoch Moor u dolini Glen Coe

Ovaj deo Škotske, zapadno od jezera Rannoch, poznat je po svojoj bioraznolikosti.

Trotternish Ridge

Kako jedan od najlepših grebena u Velikoj Britaniji, Trotternish Ridge pruža neverovatne pejzaže.

Pećina Fingal

Ovu morsku pećinu možete naći na nenaseljenom ostrvu Staffa. Njegova jedinstvena struktura nastala je heksagonalnim spajanjem bazalta.

Staza zvončića u Perthshireu

Predivnu stazu zvončića možete naći u Perthshireu. U proleće, šumsko tlo pretvara se u tepih plave boje.

Isle of Skye

Najveće ostrvo u Škotskoj, čije kamene padine pružaju neke od najdramatičnijih planinskih krajolika u zemlji.

Dunnottar dvorac

Ova ruševina srednjovekovnog utvrđenja leži na stenovitom rtu na severoistočnoj obali Škotske. Ruševine obuhvataju više od 3,5 hektara, a okružene su strmim liticama koje padaju u Severno more.

Finnich Glen

Takođe poznat kao Đavolja propovedaonica, Finnich Glen je oko 30 minuta udaljen od Glazgova. Prema lokalnom folkloru, klanac su nekada koristili druidi kao tajno mesto sastanaka.

Jezero Chon

Ovo slatkovodno jezero nalazi se zapadno od sela Aberfoyle. Napaja ga nekoliko malenih potočića.

Kilt Rock

Reč je o litici u istočnom Trotternishu, a samo ime sugeriše da podseća na kilt.

Jesen u Škotskim planinama

Prekrasne jesenske nijanse boja preplavljuju škotske gore narandžastim, žutim i crvenim nijansama.

Kamene formacije na ostrvu Staffa

Deset kilometara od ostrva Mull leži zapanjujuće ostrvo Staffa, koje je poznato po velikim bazaltnim stenama i čudesnim pećinama.

Autoru:  Braca [ 08 Nov 2014, 01:49 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Istanbul: Hiljadu čuda na raskrsnici svetova



| Novosti.rs/Tatjana Loš

Dok ga neki nazivaju Konstantinopoljem, za druge će zauvek ostati Carigrad. Crkvu Aja Sofija je u 6. veku izgradio rimski car Justinijan, a u 15. je pretvorena u džamiju


Slika


Ukoliko biste imali prava na samo jedan pogled u životu, uputite se ka Istanbulu. Francuski pisac i političar iz 19. veka Alfons de Lamartin bio je neizlečivi zaljubljenik u jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta. I u tome nije bio usamljen.

Prestonica Vizantije i Otomanske imperije, izgrađena na sedam brežuljaka, a koja spaja Evropu sa Azijom i Bosforskim moreuzom, Mramorno sa Crnim morem, večna je inspiracija umetnika, hodočasnika, pustolova... Dok je neki i danas nazivaju Konstantinopoljem, za druge će zauvek ostati Carigrad.

Orhan Pamuk nam svakim novim romanom iznova potvrđuje da je neprikosnoveni "slikar" Istanbula, ali su njegove kapije svima širom otvorene. I upravo je jesen najlepši trenutak da pokucate na vrata grada koji je davne 1502. godine bio najmnogoljudniji na svetu, a u kojem danas živi oko 14 miliona stanovnika.

Da nije vredeo, ne bi se zbog njega tolika koplja lomila. Bio je glavna prestonica Istočnog rimskog carstva, centar hrišćanstva, najbogatije mesto u Evropi tokom srednjeg veka, prestonica Latinskog carstva. Želeo ga je, u 15. veku, Mehmed Drugi Osvajač i želja mu je posle osmonedeljne opsade bila ispunjena. Tada je postao glavni grad Otomanske imperije, kada su hrišćanske svetkovine prerušene u islamske. Danas je to najveći, ali ne i glavni grad Turske, čije se mnoge znamenitosti nalaze na listi UNESKO-ve svetske baštine. Pre četiri godine je bio grad kulture, a jedan je od kandidata za Letnje olimpijske igre 2020.

Istanbul je predvorje kontrasta, kosmpolitskog je duha, ali u isto vreme je i tradicionalan, mističan, vrcav... Hrani vas energijom, dok vam je i oduzima u trenutku kada se probijate kroz saobraćajnu gužvu, uprkos metrou koji postoji od 1875. godine.

Istanbulska čaršija nam zbog istorije nije bila strana ni ranije, ali su nam je turske serije još više približile. Priče sa Bosfora se i te kako "piju" kod nas, šoping ture su i dalje vrlo popularne, a na baklave sa orasima, čokoladom i pistaćima se uvek rado kreće iz Srbije. Ukratko, mnogo je razloga zbog kojih vredi i zbog kojih se ide put Istanbula.

Ako ste u upoznavanje grada krenuli sa vodičem, najveće šanse su da ćete se prvo naći na Trgu hipodrom na kojem su se nekada održavale trke konja, a danas je to plato u obliku piste i Teodosijev obelisk. Odmah ispred čeka vas jedna od prvih asocijacija na Istanbul - Sultanahmet ili Plava džamija. Prvi pogled na nju će vas zbuniti ako budete očekivali objekat u boji koja se nalazi u imenu, ali je zapravo plava samo unutrašnjost. Prepoznatljiva je po tome što jedina ima šest minareta, a nazivaju je "božjim delom u ljudskom ruhu". Ispred nje su uvek dugi redovi posetilaca, baš kao i ispred Aja Sofije, Svete Sofije ili Crkve svete mudrosti. Rimski car Justinijan je u 6. veku naredio da se podigne crkva kakve nije bilo od doba Adama i kakve nikad više neće biti. Tako je i bilo. A onda ju je, 1453. godine, padom Vizantije Mehmed Drugi pretvorio u džamiju, tako što su umesto krsta stavljeni polumesec i zvezda, zvona i oltar su uklonjeni, freske i mozaici prefarbani, a minareti joj dali pravo islamsko lice.

Osnivač moderne turske države Mustafa Kemal Ataturk, čija se slika ili bista nalaze na gotovo svakom koraku u ovoj državi, preimenovao ju je 1934. godine u muzej, u kojem još "živi" nekolicina fresaka i mozaika - kao dokaz da je ovo bilo najveće hrišćansko svetilište. Svaki religiozni obred danas je ovde - zabranjen.


Slika


Doživeti sjaj Osmanskog carstva moguće je u savremenom Istanbulu, naročito u Topkapi saraju, ograđenom bosforskim borovima i platanima. Zna to svaki turista koji šetnjom turskom kaldrmom želi da nasluti kako se nekada živelo među sultanovim zidinama.

Palata topovske kapije je nastala po naredbi Mehmeda Drugog Osvajača u 15. veku, na bedemima drevnog Konstantinopolja, tamo gde se Bosfor spaja sa Mramornim morem. Bile su to zvanično odaje turskih sultana, a zapravo čitav jedan grad u koji se ulazilo na troja vrata. Carska vode do nekadašnje uprave, kada prođete kroz druga uzdahnućete na dijamante, smaragde i zlato, sav plen i poklone vladara koji su ukrašavali palatu. Treća su poznata kao ulaz u sultanov raj ili vrata čednosti, iza kojih se čuvao harem - možda najmisterioznije mesto, carstvo spletki i intriga, simbol sultanije Hurem.

Istanbul je upečatljiv i po kuli i mostu Galata, koji spaja obale Zlatnog roga i čini simboličnu sponu između tradicionalnog i modernog života grada. Evropski deo je taj savremeniji, manje konzervativan i najprepoznatljiviji po četvrti Taksim i istoimenom trgu, na kojem se odigravaju i lepe i one druge stvari - poput učestalih protesta građana protiv vlasti. Pucnjave ovde nisu retkost, a svakodnevicu čine i trka građana koji pokušavaju što pre da stignu na posao, zanemarujući i crveno svetlo na semaforu.

Ovde je islam daleko manje prisutan na ulicama, u modi, po restoranima, poslastičarnicama... Žene su mahom bez marame, moderno obučene, slobodnije i bez pratnje muškaraca u kafićima. U ovom delu su možda najvidljiviji i sjaj i beda grada, jer čim padne prvi mrak, neki fin svet kreće u luksuzne restorane, a prosjaci i prostituke izlaze na ulice. Noćni život je ovde najburniji, a na svakom koraku se služi tradicionalna rakija sa ledom - slična grčkom uziju.

Turci nisu poznati samo kao strastveni pušači, nego i kao narod koji mnogo može da popije i pojede. Pa kada smo već kod hrane, ne zaboravite da u Istanbulu jedete ribu, jer se uvek priprema sveža, odmor napravite uz pitu sa zeljem ili sirom i na kraju se zasladite kadaifima ili baklavama, za kojima ceo svet (ili bar ljubitelji ovih poslastica) uzdišu.

I da, dok budete pili tursku kafu iz bakarnih džezvi i grickali ratluk, setite se da je Agata Kristi baš u Istanbulu napisala roman "Ubistvo u Orijent ekspresu", a da je italijanski novinar i književnik Edmondo de Amičis zapisao: "Istanbul, univerzalna lepota kojoj se pesnik i arheolog, diplomata i trgovac, princeza i mornar, severnjak i zapadnjak podjednako dive. Ceo svet misli da je ovo najlepše mesto na svetu". Proverite da li je tako.

Autoru:  Vuk [ 10 Nov 2014, 23:04 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

London dobio novu turističku atrakciju


Daily Mail

London ima novu turističku atrakciju – staklenu platformu na Tauerbridžu koja se nalazi 43 metra iznad Temze.

Slika

Ovo šetalište nalazi se na zapadnoj strani mosta, dok će sa suprotne strane biti otvoreno 1. decembra.

Stakleni paneli koji su koštali milion funti, teški su po 450 kilograma i toliko veliki da je za postavljanje bio zadužen tim od 20 ljudi.

Sa visine posmatrači mogu pratiti užurbane ulice i brodove pod njima.

Izgradnja Tauerbridža trajala je osam godina i zvanično su ga otvorili 1894. tadašnji princ i princeza od Velsa (budući kralj Edvard VII i kraljica Aleksandra).

Šetnja novom staklenom stazom se plaća i to papreno – za odrasle karta košta oko 11 evra, za decu (od pet do 15 godina) pet evra, a za studente osam, koliko košta i ulaz za starije od 60 godina.

Autoru:  Braca [ 16 Nov 2014, 01:35 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Ovo je najbolja turistička reklama na svetu (VIDEO)



| australiantimes.co.uk

Regija Barosa u Južnoj Australiji ima najbolji turistički promotivni spot na svetu.


phpBB [video]


Ovaj kratki spot o Barosa dolini, u kom je korištena muzika Nika Kejva, proglašen je najboljim na “Festivalu festivala” u Beču na kom se takmiče samo turistički filmovi i reklame.

Reklama “Be Consumed” delo je marketinške agencije KWP i, prema ministru turizma Južne Australije Leonu Bajnel, doprinela je rastu broja turista u ovoj regiji.

“Ljudi u Beču rekli su da su gledajući ovu reklamu imali utisak da mogu da osete miris i ukus Barose, uprkos tome što su na drugom kraju sveta”, kaže Bajnel.

Autoru:  Braca [ 22 Nov 2014, 17:24 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Tamo gde se završava veliki Kineski zid (VIDEO)



| dnevnik.hr

Najveća i najduža građevina na Zemlji ipak nije vidljiva iz svemira. Ali zagađenje nad Kinom - jeste.


phpBB [video]


Ipak, o jednoj stvari verovatno niste informisani - o tome gde se završava Veliki zid.

Kineski zid ste, ako ne uživo, barem nekoliko puta videli u filmovima, reklamama, serijama, ali verovatno niste imali priliku da pogledate gde se završava jedna njegova strana. Odgovor je - u moru.

Naime, u mestu Laolongtou Kineski zid ulazi u Bohai more. To mesto se još naziva i "Glava starog zmaja", jer podseća na zmaja koji pije vodu.

Oko 300 kilometara od Pekinga, Stari zmaj tek sad skuplja nešto veći broj turista.

Autoru:  Braca [ 24 Nov 2014, 11:01 ]
Tema posta:  Re: Putovanja

Ping’an Džuang: Sedam Mesečevih pratilja





Au, ko me terao da poželim da vidim Sedam Mesečevih zvezdanih pratilja, najuzvišeniju tačku sa koje se pruža pogled na spektakularne brdovite terase pirinčanih polja jugozapadne kineske provincije Guangsi (Guangxi).


Slika


Neobuzdana znatiželja, valjda, goni te da se vereš na planine, obaraš vlastite rekorde i onda ponosno sebi čestitaš na malim životnim uspesima, a bivaš nagrađen magijom krajolika. Nasmejala me nestašna pomisao da sunce voli da se igra skrivalice na pirinčanim poljima useklim u petnaestak brda. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.

Pravi se da neka polja voli više, a druga manje i kao da ih bahato izaziva da ga mole da ih pomiluje. A kolor pirinčanih polja zavisi od ugla pod kojim sunce pada i ti shvataš da ne možeš prebrojati sve boje zelenog. Zeleno u svanuće, zeleno pola sata kasnije, pa u deset, u podne, pa raskošni raspon do zalaska sunca, zeleno u aprilu, maju i tako redom...

Četiri sata smo se motali po vidilici Ping’an Džuang (Zhuang) i pocrveneli što od umora, što od nebeske blizine. Do nje smo se dovezli kolima, šest-sedam kilometara uzbrdo vijugavim putem kroz bujne šume bambusa, a onda nastavili peške, još nekoliko kilometara sa suncem u temenu, ne žaleći ni sebe ni one oko sebe. Jurišaš kao narodni heroj, osvajaš kotu po kotu, zastaneš da odmoriš, osvrneš da proveriš koliko si odmakao od početka, da rashladiš dušu, umiriš rumenilo, kupiš vodu, sok u radnjici pored puta, mimoiđeš se sa nasmejanim putnicima nadole i uporno, čvrsto gaziš forsirajući prema cilju. A on kao da se ne približava, nego je sve dalji.

Jer ono što se na početnoj tački činilo kao završetak trke, u stvari je tek neka usputna nastamba, grupa hostela, kafanica, restorana, suvenirnica. Penješ se, sklanjaš nosiljkama jednosedima sa nehajno zavaljenim ljudima koji su izabrali da preko tuđih leđa stignu na odredište čili, veseli i neoznojeni. Nosiljke od bambusa, sa sedežnicom zakačenom na dva duga štapa na ramenima drže dva savremena amalina. Uprte često neke pozamašne ljude, željne lepote predela, a teške na nogama. Što čovek da ne uživa kad je usluga skoro pa džabe.

Često majka sa detencetom zađe pod strehu nosiljke, ponekada noge odmori cura koja je u avanturu nesmotreno pošla u štiklama ili prisedne vremešna mršava gospođa, lak blagorodni teret za žilave nosače. Za gore ima posla, a za dole slabo. Jednostavnije je otkotrljati se u niziju nego doskakutati na pirinčanu centralnu vidilicu zapravo široku drvenu platformu na kojoj ne piše cilj nego ti znaš da je to to – vrh pirinčanog raja. Sa tog platoa snimljene su sve najglamuroznije fotografije lokaliteta u sva četiri godišnja doba koje su obišle planetu. Polja pod vodom. Zelene vlati meke pirinčane trave. Berba. Ispošteni bazeni. Jesenja izmaglica nad padinama. Beli snežni pokrivač. Buđenje proleća. Suncem okopane terase.

Ako jednog dana ponovo dođem, zaustaviću “čoveka taksija“ da me popne na planinu, ne zbog lenjosti, nego da bez znoja i dahtanja uskočim u razglednicu iz, na primer, foto-albuma koji kruži internetom pod naslovom "Život je lep". Sabrana su u tom albumu razna provokativna mesta koja je vrište da ih posetiš, a ko ih kači i grupiše nemam pojma, tek ti priređivači svetskih čuda znaju kako namamiti poštenog čoveka da poželi da putuje i da mu bude zauvek žao što nema krila.

Izvor: Danas

Stranica 19 od 20 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/