Forum Srbija
http://forum-srbija.com/

Nauka i Znanost
http://forum-srbija.com/viewtopic.php?f=11&t=13737
Stranica 30 od 32

Autoru:  Braca [ 11 Okt 2014, 21:19 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Da li je ovo "karika koja nedostaje" u evoluciji ljudi?



| Independent

Na obalama Sene, arheolozi su pronašli ostatke najstarijeg Normana ikad otkrivene. Tri kosti leve ruke ovog preneandertalca trebalo bi da rasvetle brojne nedoumice o poreklu savremenog čoveka


Slika


Naučnici smatraju da će zahvaljujući ovom otkriću čak razotkriti jednu „kariku koja nedostaje“ u evoluciji ljudi.

Nalazište je izuzetno jer je iz perioda iz kog kosti potiču inače pronađeno vrlo malo fosila, kaže Bruno Morel, paleontolog Nacionalnog centra za naučna istraživanja. On kaže da su ove kosti stare 200.000 godina iz srednjeg pleistocena „jedini poznat primerak u severnoj Evropi“.

Žan Filip Fevre, njegov kolega, kaže da otkriće „popunjava prazninu u znanju o tome kako su ovi praljudi evoluirali u ovom geografskom području i kako su se prilagođavali okruženju“.

Ipak, još je nepoznato odakle neandertalci potiču, iako deluje da su evoluirali u Evropi i to u izolaciji.

Kosti ruku pronađene su 10. septembra 2010. ali je analiza trajala sve do početka ovog meseca, kada je i objavljeno otkriće u naučnom žurnalu Plos One.

Kosti potiču od jedne osobe čiji pol nije poznat i to iz perioda između 236.000 i 183.000 pre nove ere.

„Analize nam pokazuju da je ovaj čovek bliži neandertalcima nego modernom čoveku“, kaže Morel.

On ukazuje da su na kostima primećena oštećenja koja podsećaju na ona koja imaju profesionalni sportisti i da su verovatno nastala usled repetitivnih pokreta, poput bacanja kamena.

Autoru:  Braca [ 14 Okt 2014, 09:53 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

CERN: Otkrivena nova čestica



| Izvor: Tanjug

Istraživači Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) objavili su novo otkriće. Reč je novoj čestici, mezonu, koja bi mogla da pruži mnoštvo informacija o silama privlačenja unutar jezgra atoma.


Slika


Mezoni su nestabilne čestice, kratkog životnog veka, koji se sastoje od para kvark-antikvark, a na koje deluje jaka interakacija, jedna od četiri fundamentalnih sila u fizici.

Ta sila je tako jaka da više doprinosi masi atoma nego sami kvarkovi. Mnogo ju je teže matematički opisati nego ostale tri sile, objasnio je koautor studije Tom Geršon sa Univerziteta u Vorviku (Velika Britanija).

Jaku silu je moguće izračunati kompleksnom procedurom kvantne hromodinamike, nazvane Lattice GCD, koja zahteva primenu superkompjutera, dodao je Geršon.

"Dobijene rezultate potom treba proveriti eksperimentalnim podacima, a nova čestica je u tom pogledu idealna", naveo je on.

Naime, čestica poseduje težak šarm kvark koji pojednostavljuje proračun.

Česticu pod nazivom Ds3*(2860)\x{02c9} je otkio tim detektora LHCb (Large Hadron Collider beauty) u CERN-u, najvećem centru za fiziku elementarnih čestica na svetu, koji se nalazi nadomak Ženeve, u Švajcarskoj.

Studija je objavljena u časopisima “Physical Review Letters” i “Physicak Review D”.

Autoru:  Braca [ 16 Okt 2014, 10:13 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Krvna zrnca programirana da love rak



Krvna zrnca pacijenata obolelih od raka, reprogramirana van njihovih tela da napadaju uzročnike leukemije, a zatim vraćena u krvni sistem, dovela su do fantastičnih rezultata u jednom istraživanju - potpuna remisija je zabeležena kod 27 od 30 pacijenata.


Slika


Kako se navodi u istraživanju objavljenom u "Medicinskom žurnalu Nove Engleske", svih 30 pacijenata je ranije bilo neuspešo lečeno konvencionalnim metodama.

Izveštaj koji predstavlja dodatak podacima prezentovanim prošle godine na samitu Društva hematologa SAD, pokazuje da se nisu sve remisije pokazale kao trajne, ali je 19 pacijenata ostalo u remisiji dva do 24 meseca nakon tretmana. Njih 15 nije imalo potrebu ni za kakvim dodatnim tretmanom.

Bolest se vratila kod sedmoro pacijenata u roku od šest do devet meseci, a među njima su i pacijenti čiji se rak proširio. Pet pacijenata je napustilo program zbog alternativnih metoda lečenja.

Kako prenosi "TheVerge", brojke su bez obzira na to izuzetne, jer se većini pacijenata rak vraćao i do četiri puta pre ovog tretmana, a nekima čak i posle terapije matičnim ćelijama.

"Ovo su najbolesniji od bolesnih", rekao je Karl Džun, vođa istraživačkog tima i dodao da je tim u prvi mah pomislio da je samo imao sreće.

Ipak, kasnijim radom se ispostavilo da nije baš tako.

Metoda se sastoji u prikupljanju i izdvajanju T ćelija tokom procesa sličnom transfuziji krvi. Zatim se pristupa genetskom transferu, kojim se T ćelije "treniraju" da napadaju protein koji se nalazi na površini B ćelija, koje su meta leukemije.

T ćelije se vraćaju u krvotok pacijenta, gde "love i ubijaju" sve što ima markirani protein. To znači da tokom lečenja stradaju sve B ćelije, čak i one koje nisu odgovorne za bolest.

B ćelije su odgovorne za proizvodnju antitela, odnosno za borbu protiv virusa i bakterija, pa je pacijentima potreban imunoglobulinska zamena, kako bi se održavao imuni sistem.

"Život bez B ćelija nije savršen, ali je bolji od smrti", kaže imunolog Majkl Sejdlejn.

Autoru:  Braca [ 17 Okt 2014, 23:35 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Naučnici ubeđeni: Ovo je siguran dokaz da potičemo od vanzemaljaca



Slika


Zmajeva čestica

“Ostaci vanzemaljskog života pronađeni u engleskom gradu Derbšajeru možda mogu biti dokaz da smo potomci vanzemaljaca”, tvrde naučnici.

Ovo tvrde istraživači sa Univerziteta u Šefildu i Univerziteta Bakingamskog centra za astrobiologiju koji kažu da je ova čestica pronađena u Zemljinoj stratosferi dugoočekivani dokaz vanzemaljskog života.

Iako se nisu usredsredili na rešavanje jedne od najvećih misterija univerzuma, naučnici tvrde da njihovi nalazi objašnjavaju poreklo čovečanstva, odnosno da sav život na Zemlji dolazi iz svemira.

Profesor Milton Vejnrajt i njegov tim došli su do ovog otkrića tako što su lansirali balon visoko u stratosferu u vreme meteorske kiše Perseida prošle godine.

Balon je pušten na visinu od 27 kilometara u atmosferu iznad Šefilda i bio je opremljen sterilnim „slajdovima” dizajniranim da uhvate sićušne biološke organizme.

Tokom putovanja uhvaćen je jedan mikroorganizam koji je Vejnrajt kolokvijalno nazvao „česticom zmaja” i čijom analizom je utvrđeno da se sastoji od ugljenika i kiseonika što potvrđuje da u pitanju nije komad kosmičke ili vulkanske prašine.

On kasnije nije umeo da precizira da li se radi o jednom životnom obliku ili je sastavljen od velikog broja manjih mikroba. Vejnrajt je takođe nedvosmilsneo izjavio da ovakav biološki entitet ne podseća ni na šta što je pronađeno na Zemlji.

“Ono što je neverovatno jeste da se ovi organizmi pojavljuju u apsolutno prvobitnom stanju. Na njima nisu pronađeni tragovi polena, trave ili čestica zagađenja što isključuje vulkansku prašinu. Ukoliko ne postoji ništa na Zemlji što bi ove čestice vinulo u nebo, one moraju dolaziti iz svemira. Ovo, plus činjenica da su neki biološki materijali koje je tim proizveo napravili krater kada su udarili u česticu, potvrđuje njihovo svemirsko poreklo”, rekao je Vejnrajt.

Ipak, naučna zajednica kritikovala je istraživanja profesora Vejnrajta.

“Zaključak da je u pitanju vanzemaljski život je ogroman skok i zahteva prilično izuzetan dokaz”, napisao je jedan astrobiolog na sajtu space.com dodajući da “izvanredne tvrdnje zahtevaju izvanredne dokaze”.

On je dodao da će tim profesora morati da dokaže da se organizam sastoji od D aminokiselina umesto L amnikiselina što bi bila neka vrsta dokaza da ostaci ne sadrže istu biohemiju kao organizmi na Zemlji.

Međutim, otkriće profesora Vejnvrajta podudara se sa još nekim naučnicima, odnosno došlo je nekoliko nedelja pošto su ruski naučnici tvrdili da su pronašli tragove morskog života na spoljašnjosti Međunarodne svemirske stanice (MSS).

“Nalaz je apsolutno jedinstven. U pitanju su mali planktoni i mikroskopski organizmi otkriveni na spoljašnjosti letelice”, rekao je tada Vladimir Solovjev zvaničnik MSS u ime Rusije.

Otkriće planktona na MSS prvi je put da su otkriveni neki složeni organizmi u svemiru, a mnogi veruju da baš ono potvrđuje teoriju da sav život na Zemlji dolazi iz vasione.

Ovo takođe nije prvi put da profesor Vejnrajt izlazi u javnost sa ovakvim tvrdnjama. Prošle godine izjavio je da je “95 posto siguran” da su pronađeni organizmi iz svemira.

“Po svim informacijama koje ima nauka, oni moraju poticati iz svemira. Ne postoji mehanizam na Zemlji pomoću kojeg bi ovi oblici mogli biti poslani tako visoko. Na osnovu poznate fizike morali bi doći “odozgo””, rekao je Vejnrajt.

Neki od ovih uzoraka bili su prekriveni i kosmičkom prašinom što dodatno ide u prilog tome da stižu iz svemira.

“Svakako nisu uobičajeni organizmi. Da dolaze sa Zemlje, našli bismo neke ostatke na njima poput polena. Veoma smo uvereni da dolaze iz svemira i to sa komete”, dodao je Vejnrajt.

Izvor: Blic

Autoru:  Vuk [ 18 Okt 2014, 22:55 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Ispovest neurohirurga: "Raj postoji, proputovao sam ga"



| Daily Mail

Kao mali sam bio usvojen. Odrastao sam bez ikakvog sećanja na svoju porodicu. Nisam bio svestan da sam imao biološku sestru, Betsi. Mnogo godina kasnije krenuo sam u potragu za svojom biološkom porodicom, ali je za Betsi bilo isuviše kasno, umrla je. Ovo je priča o tome kako smo se ponovo sreli – u raju. O svom iskustvu za "Daily Mail" priča neurohirurg, dr Eben Aleksander.


Slika

Pre nego što počnem, trebalo bi da objasnim da sam ja naučnik koji je ceo svoj život proveo proučavajući kako naš mozak funkcioniše.

Moj otac, čovek koji me je usvojio, bio je neurohirurg, a ja sam krenuo njegovim stopama i sam sam postao neurohirurg i profesor koji je predavao nauku o mozgu u Medicinskoj školi na Harvardu.

Iako sam hrišćanin, bio sam skeptičan kada su mi pacijenti opisivali njihova duhovna iskustva.

Moje poznavanje mozga činilo me je uverenim da vantelesna iskustva, susreti sa anđelima i slične stvari, predstavljaju halucinacije do kojih je dolazilo usled određenih trauma mozga.

A onda, pod najdramatičnijim mogućim okolnostima, otkrio sam dokaz da sam sve vreme grešio. Pre šest godina probudio sam se sa ozbiljnom glavoboljom. Nakon nekoliko časova bio sam u komi, moj neokorteks, deo mozga koji je zadužen za sve misaone procese koji nas čine ljudima, u potpunosti se ugasio.

Doktori su zaključili da sam imao meningitis. Moja šansa za preživljavanje bila je minimalna.

Bio sam u dubokoj komi i sve više funkcije mog mozga bile su ugašene. Skeniranja su pokazala nepostojanje bilo kakve svesne aktivnosti – moj mozak nije imao kvar, bio je u potpunosti ugašen.

Međutim, moje unutrašnje „ja“ je i dalje postojalo, uprkos svim poznatim zakonima nauke.

Sedam dana ležao sam u komi, a moja podsvest putovala je kroz brojne oblasti, svaka je bila neobičnija od prethodne – u pitanju je bilo putovanje van fizičkog sveta, putovanje koje bih do tog trenutka odbacio kao nemoguće.

Hiljadama godina su obični ljudi, kao i šamani i mistici, opisivali kratke i divne uvide u eterične domene. Ja nisam bio prva osoba koja je otkrila da svest postoji i izvan tela.

Ono što je jedinstveno u mom slučaju je to što sam ja otputovao u tu rajsku dimenziju dok je moj korteks u potpunosti bio ugašen i konstantno posmatran od strane lekara.

Postoje medicinski dokazi za svaki minut moje kome, i nijedan od njih ne pokazuje bilo kakvu aktivnost mozga. Drugim rečima, gledajući neuronauku, moje putovanje se nije odvijalo u mojoj glavi.

Veliki broj naučnika ima problema sa ovom tvrdnjom. Moje iskustvo podriva njihov čitav sistem verovanja.

Dakle, evo šta sam iskusio, ovo je moja mapa raja.

Nakon zaslepljujuće glavobolje nakon koje sam utonuo u komu, postepeno sam počeo da shvatam da se nalazim u primitivnom, praiskonskom stanju, slično osećaju da ste zakopani u zemlju.

Međutim, u pitanju nije bila obična zemlja, svuda oko sebe sam osećao, a ponekad čuo i video, druge entitete.

Ovo je delom bilo zastrašujuće, delom utešno i poznato. Osećao sam kao da sam oduvek bio deo ove iskonske tmine.

Vrlo me često pitaju da li je u pitanju bio pakao, ali ja ne mislim da je to bio slučaj – očekivao bih da je pakao malo više interaktivniji, a ovo je bilo potpuno pasivno iskustvo.

Zaboravio sam da sam ikada bio čovek, ali jedan važan deo moje ličnosti i dalje je naporno radio – imao sam osećaj radoznalosti. Pitao bih „ko?“, „šta?“ i „gde?“, ali nikada nije postjao ni tračak odgovora.

Nakon izvesnog vremena, mada ne mogu da procenim koliko je tačno vremena prošlo, svetlo je polako počelo da se spušta ka meni, izbacujući divne filamente srebrnog i zlatnog sjaja.

U pitanju je bio cirkularni entitet koji je emitovao predivnu, rajsku, muziku. Svetlo se otvorilo poput procepa u tkanju tog univerzuma, i osetio sam kako polako prolazim kroz njega, sve do doline prepune bujnog zelenila, gde su vodopadi padali u kristalne bazene.

Tu su bili i oblaci, a iznad njih je bilo tamno plavo nebo.

Svet nije bio nejasan i udaljen. Bio je duboko živ i živopisan kao miris pečene piletine, kao odsjaj sunca od karoserije automobila i zapanjujuć kao uticaj prve ljubavi.

Potpuno sam svestan koliko ovo moje prisećanje može da zvuči šašavo, i potpuno razumem ljude koji to ne mogu da prihvate. Ali, kao i kada su u pitanju mnoge druge stvari u životu, ovo je jedna od onih koje morate da iskusite kako biste verovali.

Postojale su šume, polja, životinje i ljudi. Postojala je i voda. Iznad nje se uzdizala magla, a ribe su klizile po vodenoj površini.

Poput zemlje, i voda je stvarala utisak poznatog. Moj pogled želeo je samo da utone u nju.

Stajao sam i divio se rekama širom Amerike, ali svi ti prizori sad su izgledali kao manje vredne verzije, mala braća i sestre ove žive vode.

U raju sve izgleda stvarnije – manje napeto, ali u isto vreme i intenzivnije.

Raj je beskrajan, raznolik i naseljen poput Zemlje, zapravo, beskonačno poput Zemlje. Međutim, u svom tom beskraju ne postoji osećaj različitosti koji karakteriše naš svet gde je svaka stvar ostavljena samoj sebi i nema direktnog kontakta sa drugim stvarima oko nje.

U raju ništa nije izolovano. Ništa nije otuđeno. Ništa nije nepovezano. Sve je jedno.

Sva moja čula bila su stopljena. Vid i sluh nisu bili odvojene funkcije. Činilo se kao da sam mogao da čujem gracioznost i elegantnost svih letećih stvorenja, i da vidim spektakularnu muziku koja je izbijala iz njih.

I pre nego što sam počeo da se pitam šta su ta stvorenja, razumeo sam da su stvarala muziku jer nisu mogli da je zadrže u sebi. Bio je to zvuk čiste radosti.

To je bilo to jedinstvo, čuti muziku značilo je biti njen deo. Sve je bilo povezano.

Iznad neba stajali su drugi, veći, univerzumi, a ja sam se polako dizao sve dok nisam stigao do „Jezgra“, tom utočištu uzvišenog prepunog bezuslovne ljubavi.

Tamo sam naišao na bezgraničnu snagu – sveznajuće božanstvo koje sam nazvao Om zbog zvuka koji je dopirao do svega. Tamo sam shvatio da postoje dubina i lepota koju jednostavno ne mogu da objasnim.

Tokom ovog puta imao sam vodiča. Bila je izuzetno lepa žena koja se prvi put pojavila kao delić moje svesti.

Nikada ranije nisam video tu ženu. Nisam znao ko je ona. Međutim, njeno prisustvo je bilo dovoljno da mi izleči srce, da me učini celim na način za koji nisam znao da je moguć. Njeno lice je bilo nezaboravno.

Kada me je gledala, osaćao sam takvo izobilje emocija da sam imao osećaj da bi ceo moj život bez emocija bio vredan življena samo zbog prilke da joj gledam u oči.

To nije bila romantična ljubav. To nije bilo prijateljstvo. Ovo je bilo izvan svih različitih odeljaka ljubavi koje imamo na Zemlji. Bez govora, dala mi je do znanja da sam voljen van svake mere i da je univerzum veći, bolji i lepši nego što sam to ikada mogao da shvatim.

Bio sam nezamenjiv deo celine, a sva tuga i strah koje sam doživeo rezultat su činjenica da sam nekako zaboravio na to.

Njena poruka je prošla kroz mene poput vetra. Teško je to objasniti rečima, ali srž je bila: „Voljen si i cenjen zauvek. Nemaš razloga za strah. Ne postoji ništa što možeš da učiniš pogrešno“.

U međuvremenu, na Zemlji, proveo sam sedam dana u komi bez ikakvih signala da se moje stanje može poboljšati. Doktori su diskutovali o tome da li me treba držati na aparatima, kada sam iznenada povratio svest. Moje oči su se samo otvorile. Vratio sam se.

Nisam imao sećanje na moj život na Zemlji, ali sam potpuno bio svestan toga gde sam bio.

Tokom narednih nedelja moje pamćenje se polako vratilo.

Do osme nedelje moje ranije naučno znanje sticano decenijama se takođe vratilo. Ovo potpuno oporavljanje ostaje čudo na koje moderna nauka nema odgovor.

Međutim, sve to vreme, proganjalo me je sećanje na devojku iz raja. A onda, nakon četiri meseca, poštom sam dobio sliku. Kao rezultat mojih ranijih pokušaja da dođem do svoje biološke porodice, rođak mi je poslao sliku moje sestre Betsi – sestre koju nikada nisam poznavao.

Šok prepoznavanje devojke iz raja bio je kompletan. Ovo je bilo lice žene sa kojom sam bio tokom kome.

Tog trenutka nešto se desilo. Fotografija je bila dokaz koji mi je bio potreban. Ovo je bio dokaz objektivnosti mog iskustva.

Bio sam ponovo rođen.

Autoru:  Braca [ 22 Okt 2014, 00:29 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Evo šta ebolu čini tako prostom i smrtonosnom

| Businessinsider

Ebola je prost virus, ali je isto tako i jako suptilan. Vrpčaste partikule sastoje se iz genoma obmotanog sa dva sloja proteina. Ovaj dugačak, tanak paket, zajedno sa velikim proteinom nazvanim polimeraza, spakovan je u membranu koja je okovana glikoproteinima – proteinima sa šećerom zalepljenim za nju, piše "Business Insider".


Slika


Kada virus inficira ćeliju, polimeraza pravi kopije genoma i vara ćeliju da koristi njih za proizvodnju proteina potrebnih virusu. To uključuje dva proteina, VP35 i VP24, koji stoje kao prepreka interferonima, klasi molekula koji uzbunjuju imuni sistem na infekciju.

VP35 sprečava pravljenje interferona, dok VP24 sprečava da se čuju njihovi povici za pomoć. Šećeri na spoljašnosti virusa otežavaju drugim delovima imunog sistema da dođu do njega, a kako bi stvari bile dodatno zbunjujuće, virus tera inficirane ćelije da proizvode više glikoproteina koji su mu potrebni za omotač, dok se višak izbacuje u krvotok. Antitela koja bi inače napadala virus, vezuju se za ovaj mamac u vidu proteina.

Imune ćelije koje virus rano napada u krvotoku prenose infekciju do jetre, slezine i limfnih čvorića. Simptomi se mogu manifestovati u roku od jednog ili dva dana, a mogu proći i nedelje.

Vremenom, širenje virusa aktivira preteranu aktivnost imunog sistema. Krvni sudovi počinju da propuštaju, pada krvni pritisak, kao i temperatura tela, organi prestaju da rade i telo ulazi u šok.

Brojne kombinacije ovih i drugih simptoma ubijaju oko 70 odsto osoba koje se razbole.

Neke osobe uspeju da izdrže, ali većina ljudi koja preživi infekciju učini to zahvaljujući tome što nisu iskusile najgore simptome i svu snagu ebole.

Autoru:  Vuk [ 22 Okt 2014, 22:00 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

DNK analiza menja pogled na evoluciju ljudi



| BBC

Analiza DNK 45.000 godina starog čoveka pomogla je naučinicima da odrede period u kom su se naši preci ukrstili s Neandertalcima.


Slika

Sekvenciranje genoma iz butne kosti pronađene u Sibiru pokazuje da se prvo ukrštanje dogodilo pre između 50.000 i 60.000 godina.

Ovaj muškarac, najverovatnije lovac, jedan je od najstarijih modernih ljudi ikad otkrivenih na prostoru Evrope i Azije.

Studija objavljena u žurnalu Nature takođe ide u prilog otkriću da su se naši preci doselili iz Afrike pre oko 60.000 godina.

Analize pokazuju mogućnost da se moderan čovek mnogo godina stariji nego što se ranije mislilo.

Rad profesora Svantea Paba sa Maks Plank instituta u Lajpcigu (Nemačka) doslovno će promeniti udžbenike iz istorije čovečanstva.

Prof Pabo i njegove kolege izveli su revolucionarnu metodu prikupljanja DNK drevnog čoveka i čitanja njegovog genetskog koda.

Oni su uspeli da dešifruju detaljnu priču o tome kako su se ljudi kretali svetom.

“Neverovatno je što imamo dobar genom 45.000 godina stare osobe koja je bliska precima svih savremenih ljudi”, kaže prof. Pabo.

Ključno otkriće je da je ovaj čovek imao velike delove DNK sada istrebljene vrste ljudi, neandertalaca, koji su evoluirali van Afrike.

“Naše analize pokazuju da su moderni ljudi već imali kontakt sa Neandertalcima i sada možemo preciznije da utvrdimo kada se to dešavalo”, kaže Pabo.

On je objavio istraživanje 2010. kojim je dokazao da svi ljudi koji ne potiču iz Afrike danas imaju deo DNK neandertalaca. Međutim, genetski materijal je generacijama razložen na mnogo manje delove.

Prateći taj proces unazad, profesor Pabo i njegove kolege uspeli su da izračunaju da se prvo ukrštanje sa neandertalcima dogodilo pre 50 - 60 hiljada godina.

Prema profesoru Krisu Stringeru iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, ova rana ukrštanja ukazuju da su preci današnjih ljudi koji nisu poticali sa tla Afrike evoluirali pre više od 150 hiljada godina.

“Postoje nesuglasice vezane za prve migracije iz Afrike, ali ovaj fosil nam omogućava da otkrijemo pravu istinu. Sada možemo proceniti da su se prva napuštanja afričkog kontinenta dogodila pre 60.000 godina”, rekao je on.

Inače, to se poklapa sa nedavnim otkrićem profesora Tomasa Higama sa Univerziteta Oksford koji je dokazao da su prvi moderni ljudi u Evropu stigli pre 45.000 godina.

Čovek profesora Paba živeo je otprilike u vreme kada je čovečanstvo bilo na raskrsnici.

Pabo je poredio njegov DNK sa savremenim ljudima i otkrio da je taj čovek genetski bio “na pola puta” između Evropljanina i Azijata, što ukazuje da je živeo u periodu pre nego što se naša vrsta razdelila na različite rasne grupe.

To povećava verovatnoću da se prva vrsta iz porodice ljudi odvojila od majmuna pre 10 ili 11 miliona godina, umesto pre pet ili šest miliona godina, kako su ranije upućivala naučna otkrića.

Međutim, Pabo ističe da je potrebno još mnogo analiza pre nego što se pomene datumi na evolutivnom stablu ljudi.

“Brzina mutacija možda se menjala tokom vremena i možda se razlikovala u zavisnosti od vrste”, kaže on.

Autoru:  Braca [ 25 Okt 2014, 12:05 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Prvi put otvorena "barijera" mozga kako bi se lečio rak



| newscientist.com

Lekari su prvi put uspeli da otvore i zatvore zaštitnika mozga – krvno-moždanu barijeru – po svom nahođenju. Ovaj prodor mogao bi da dozvoli lekovima da stignu do zaraženih delova mozga koji su do sada bili nedostupni, piše "New Scientist"


Slika


Ovaj prodor doktora bi eventualno mogao da olakša lečenje stanja kao što su Alchajmerova bolest i rak mozga.

Krvno-moždana barijera je list ćelija koje obavijaju krvne sudove širom mozga. Ona štiti dragoceno moždano tkivo od toksina u krvotoku, ali je ujedno i velika prepreka kada je lečenje poremećaja mozga u pitanju jer takođe blokira i prolazak lekova.

Nekoliko timova uspelo je da otvori ovu barijeru kod životinja kako bi „prošvercovali“ lekove, a sada su Majkl Keni iz medicinskog startapa „CarThera“ i njegove kolege uspeli to isto kod ljudi uz pomoć ultrazvučnog implantata u mozgu i injekcije mikromehurića.

Kada se ultrazvučni talasi susretnu s mehurićima u krvi, oni dovode do vibracije mehurića – što potom razdvaja ćelije krvno-moždane barijere.

Keni je zajedno sa hirurgom Aleksandreom Karpentijeom iz bolnice „Pitie-Salpetriere“ u Parizu testirao ovaj pristup na pacijentima kod kojih se pojavljuje glioblastoma, najagresivniji tip moždanog tumora.

Osobe sa ovim oblikom raka podvrgavaju se hirurškim zahvatima kako bi se uklonili tumori, nakon čega sledi hemoterapija praćena lekovima kako bi se ubile preostale ćelije.

Tumori čine da krvno-moždana barijera postane propustljiva, dozvoljavajući maloj količini lekova da prodre do mozga. Ukoliko bi više lekova moglo da dođe do svoje destinacije, njihov efekat bi bio veći, tvrdi Keni.

Tim je testirao ideju na četiri pacijenta implantirajući im ultrazvučni transduktor kroz rupu na glavi koja je napravljena tokom operacije uklanjanja tumora.

Keni veruje da ova procedura otvara krvno-moždanu barijeru na 6 sati, a pacijenti su u tom vremenskom roku primali normalnu hemoterapiju.

Tim je od jula ponavljao ovu tehniku jednom mesečno na svakom od četiri pacijenta, a biće potrebno nekoliko meseci pre nego što efekti procedure na tumoru budu poznati.

Pri tom, čini se kao da postoje i dodatne prednosti ove procedure. Modeli na životinjama nagoveštavaju da prosto otvaranje barijere, bez dodatnih lekova, može dovesti do smanjenja plaka kod proteina, a naučnici smatraju da možda sam čin otvaranja barijere otvara prostor imunim ćelijama da napadnu bolest.

Autoru:  Braca [ 28 Okt 2014, 10:07 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

Naučnici: Kakao poboljšava pamćenje


Svakodnevno konzumiranje ukusnog napitka od kakaoa može učiniti da prosečni 60-godišnjak ima pamćenje kao da je 20-30 godina mlađi.


Slika


Američka studija je otkrila da kakao sadrži bioaktivan sastojak koji vraća pamćenje koje se gubi s godinama.

Naučnici iz medicinskog centra koji pripada univerzitetu Kolumbija objavili su rezultate istraživanja baziranog na efektima flavonoida iz semena kakaoa, na mozak koji stari.

Istaživanje je objavljeno u žurnalu "Nature Neuroscience" u nedelju, prenosi Russia Today.

Grupa od 37 zdravih dobrovoljaca starosti od 50-69 godina su podeljeni u dve grupe. Svakog dana, naredna tri meseca im je posebno spreman napitak od kakaoa koji ne postoji u komercijalnoj prodaji.

Jedna grupa je konzumirala piće sa 900 mg flavonoida dnevno, a druga samo 10mg.

"Ako su učesnici imali pamćenje prosečnog 60-godišnjaka na početku studije, nakon tri meseca pamćenje te osobe je bilo 30-40 godina mlađe", kaže istraživač Skot Smol.

U eksperimentu je posmatran deo mozga koji je odgovoran za formiranje sećanja i koji je osetljiv na godine. Stoga su naučnici morali da snimaju mozak i mere količinu krvi koja se doprema do mozga.

"Naša studija, prvi put, pokazuje kako flavonoidi poboljšavaju funkcije dela mozga kod ljudi koji je osetljiv na starenje", rekao je Smol za AFP.

Kako bi pokazali razliku u pamćenju, učesnici su morali da prođu poseban test pamćenja - 20-minutnu shemu prepoznavanja.

Flavonoida ima u čokoladi, ali u zanemarljivoj količini u odnosu na količinu koja je data učesnicima eksperimenta.

Pored kakaoa i čokolade, flavonoida ima i u nekim čajevima, voću i povrću, grožđu, jabukama, borovnicama. Sem na pamćenje, flavonoidi utiču i na zdravlje srca, sprečavajući šlog i srčani udar.

Autoru:  Braca [ 30 Okt 2014, 11:26 ]
Tema posta:  Re: Nauka i Znanost

SVAKA ČAST

SPASONOSNO otkriće: Srpska naučnica zadala težak udarac karcinomu!


Autor: sensa.rs

Dr Jelena Vasiljević osmislila je program pomoću kojeg se sa prilično velikom preciznošću može utvrditi gde se kod obolelog od raka nalazi primarni tumor i krenuti sa lečenjem...


Slika


Jelena Vasiljević | Foto: Pupin.rs
Klikom na dugme računara za samo nekoliko sekundi može se, sa prilično velikom preciznošću, utvrditi gde se kod obolelog od raka nalazi primarni tumor. Kompjuterska metoda koja to omogućava inovirana je na Institutu „Mihajlo Pupin", a njen tvorac je naučna savetnica ove ustanove dr Jelena Vasiljević, piše Politika 28. oktobra 2014. godine.
Za ovaj softver Vasiljevićeva je dobila plaketu na nedavno završenom Sajmu medicine, a pre toga i nagradu „Korak u budućnost" na Sajmu tehnike. Ako njen projekat, koji je ujedno i doktorski rad ove naučnice, dobije sertifikat nadležnih u Srbiji, pre svega Ministarstva zdravlja, moći će da se primenjuje u bolnicama i da olakša rad patolozima.
Dr Jelena Vasiljević je preuzela „open source" softver i modifikovala ga za velike fajlove slika. Princip korišćenja ovog programa je prilično jednostavan: uzorak uzet tokom biopsije od obolelog se fotografiše, a zatim se slika ubaci u računar i za veoma kratko vreme sa preciznošću većom od 70 odsto, a u nekim slučajevima i od 80 odsto, saznaje se na kojem organu se pojavio karcinom koji se kasnije razvio u metastaze na drugim delovima tela, objašnjava za „Politiku" dr Jelena Vasiljević.
- Moja ideja je bila da softver primenim na fotografije biopsija pacijenata koji imaju metastaze na kostima, jer sam verovala da se na osnovu fotografija multifraktalnom analizom, odnosno posebnim kompjuterskim načinom obrade slika, može otkriti primarni karcinom. Imala sam 1.050 različitih uzoraka biopsija i sa visokom pouzdanošću softver je pokazao na kojem organu je nastao primarni rak kod obolelih - ističe dr Jelena Vasiljević.
Ovaj pronalazak može doprineti bržoj i sigurnijoj dijagnozi prilikom otkrivanja karcinoma. Ideja dr Vasiljević bila je da olakša rad patolozima, jer gledanje uzoraka pod mikroskopom je veoma težak i zamarajući posao, a s obzirom na ogroman broj pacijenata kojima se radi biopsija i na nesavršenost ljudskog oka, mogućnost greške postoji, ističe naša sagovornica.
- Za obolele od raka veoma je važno vreme, da se što pre otkrije primarni tumor kako bi se počelo sa lečenjem, a mnogi čekaju na rezultate biopsije veoma dugo. Uz pomoć ovog softvera moglo bi veoma brzo da se utvrdi na kojem organu je nastala bolest, a u programu postoji mogućnost za ubacivanje više slika odjednom, što znači da bi lekarima posao bio znatno olakšan i ubrzan - kaže dr Vasiljević.
Ovaj softver privukao je veliku pažnju stručnjaka iz oblasti medicine, ali i lekara kojima je posao dijagnoza karcinoma. Naša sagovornica veruje da bi se uz posebno usavršavanje ovaj softver mogao primeniti i na druge vrste karcinoma, a ne samo kod metastaza na kostima. To je i sama pokazala prilikom odbrane magistarskog rada pre šest godina, kada je puštajući uzorke biopsije kroz softver otkrivala da li pacijenti boluju od raka debelog creva ili imaju benigni tumor. Ovaj kompjuterski program mogao bi da se koristi i u dijagnozi bolesti na osnovu slika dobijenih na magnetnoj rezonanci i skeneru.
- Pomoću multifraktalne analize pregledali smo uzorke pacijentkinja sa Instituta za onkologiju obolelih od raka dojke. Ispitivali smo koliko će hemioterapija biti uspešna kod ovih pacijentkinja i pokazalo se da su rezultati bili tačni u 91 odsto slučajeva - navodi dr Vasiljević.
Ljubav prema biologiji i genetici uticala je na ovu naučnicu, inače elektrotehničkog inženjera po struci i predavača na Računarskom fakultetu u Beogradu, da usavrši softver koji bi bio koristan u medicini. Njena želja da pomogne u dijagnostici karcinoma, kaže, nastala je još kada je bila tinejdžerka, jer je u šesnaestoj godini izgubila oca, koji je umro od raka.
Ponude za kupovinu softvera stižu iz Slovenije, a postoji i interesovanje srpskih onkoloških instituta za ovaj program. Ukoliko se pojavi na tržištu, kaže dr Vasiljević, softver neće biti skup, a za njegovu primenu potrebna je samo dozvola nadležnih. DECIM (Detection of Cancer on image Microscopic) je naziv softvera koji je osmislila dr Jelena Vasiljević, a on je stvoren u saradnji Instituta „Mihajlo Pupin" sa Institutom za patologiju, Vojnomedicinskom akademijom i Računarskim fakultetom.

Stranica 30 od 32 Sva vremena su u UTC + 1 sat
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
http://www.phpbb.com/