Nauka i Znanost

Braca · **Poslato:** 04 Mar 2014, 08:42

Mape koje će vas naterati da odete kod lekara

| upworthy.com
Većina ljudi na svetu upoznala je barem jednu osobu koja je obolela od raka, ili se i sama borila sa opakom bolešću.

Nekada je kancer pogađao uglavnom stanovnike razvijenog dela sveta, ali sve više obolevaju i oni iz zemalja u razvoju.

Predstavljamo vam mape koje je napravila Svetska zdravstvena organizacija, kako bi opisala koje vrste kancera najviše pogađaju stanovnike pojedinih delova sveta.

Na slici iznad možete videti da je u čak 142 zemlje sveta rak dojke najčešći karcinom koji pogađa žene. Slede rak grlića materice (38), jetre (2), želuca (1) i tiroidne žlezde (1).

Na slici ispod vidi se mapa sveta prema najčešćim oblicima karcinoma koji pogađaju muškarce. Na prvom mestu je rak prostate (103), zatim, pluća (41), jetre (11), želuca (10), kolorektalni kancer (9), Kapošijev sarkom (6), rak usne šupljine (4), rak jednjaka (2) i leukemija.

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će stopa obolevanja od raka drastično porasti u naredne dve decenije. U 2012. bilo je 14 miliona novih slučajeva karcinoma širom sveta, a do 2032. očekuje se 22 miliona.

G o o g l e

Braca · **Poslato:** 05 Mar 2014, 23:59

Ovaj uređaj će u budućnosti spasavati živote

| Index.hr
Naučnici sa Univerziteta u Ilinoisu uz pomoć kolega iz Vašingtona napravili su neverovatni uređaj koji bi u budućnosti mogao da spasava milione života.

[youv]http://www.youtube.com/watch?v=Mgqsd_GNivs[/youv]

Reč je o revolucionarnoj elektronskoj membrani ili "rukavici", kako je neki nazivaju, a novo otkriće bi moglo da pošalje u istoriju dosadašnje pejsmejkere.

Naime, ova membrana navlači se na srce pacijenta, a mreža senzora i elektroda neprestano prati rad srca i daje male elektrošokove kako bi održala zdravu aktivnost najvažnijeg organa u telu.

Korišćenjem 3D printera stvoren je prototip koji je isproban na zečjem srcu, a organ je nastavio savršeno da radi i nakon što je uklonjen iz tela životinje.

"Čim detektuje potencijalno fatalne događaje poput aritmije ili srčanog udara, aktivira se adekvatna terapija", rekao je inženjer Igor Efimov sa Univerziteta u Vašingtonu, koji je učestvovao u dizajniranju uređaja.

Slični uređaji na tržištu postoje još od ranih osamdesetih, ali do ovog trenutka nije bilo moguće savršeno ih prilagoditi srcu pacijenta, što je zahvaljujući novoj tehnologiji daleko jednostavnije.

Džon Rodžers, naučnik Univerziteta u Ilinoisu, uporedio je "navlaku" s prirodnom membranom srca objasnivši da je veštački perikard ono što bi u budućnosti moglo postati nešto daleko veće od istraživačkog alata i spasti milione života.

Braca · **Poslato:** 08 Mar 2014, 12:21

Beba rođena sa HIV-om više nema virus

Jedanaestomesečna beba rođena sa virusom HIV-a, koji izaziva sidu, više nema virus humane imunodificijencije, saopštili su danas naučnici sa Univerziteta u Los Anđelesu.

Nevjerovatno kako je virus tako brzo nestao - naveli su stručnjaci i dodali da je bebi četiri sata po rođenju data antiretroviralna terapija.

-Testovi DNK-a su bili negativni posle šest dana terapije i takvi su i sada – rekla je pedijatar Ivon Brison i dodala da je beba još pod terapijom.

Ona je rekla da je bebu zarazila seropozitivna majka i dodala da iako virus ne postoji to ne znači da je mala Amerikanka izlečena.

- To ćemo jedino znati kada prekinemo terapiju – zaključila je pedijatar.

U martu 2013. godine jedna beba rođena sa virusom odmah je dobila antiretroviralnu terapiju. Bebi je prekinuta terapija i sada ima minimalne tragove HIV-a u krvi.

Izvor: 24sata.rs

Braca · **Poslato:** 14 Mar 2014, 08:38

Nauka: Ovako glasi formula za ljubav

B92
Iako je matematika verovatno najgora stvar kada je ljubav u pitanju, istraživanje u kom je učestvovalo 2.000 osoba u vezi sa tim zašto veze traju toliko koliko traju došlo je do jednačine koja nam daje formulu ljubavi.

Naučnici su došli do sledeće formule:

L = 8 + .5Y - .2P + .9Hm + .3Mf + J - .3G - .5(Sm - Sf)2 + I + 1.5C

A evo i značenja:

L – predviđena dužina godina veze

Y – broj godina koje su se osobe poznavale pre nego što je veza postala ozbiljna

P – broj partnera koje su obe osobe imale, sabran

Hm – važnost koju muški partner pridaje iskrenosti u vezi

Mf – važnost koju ženski partner pridaje novcu u vezi

J – važnost koju oba partnera daju humoru, sabrana

G – važnost koju oba partnera daju izgledu, sabrana

Sm i Sf – važnost koju muškarac i žena daju seksu

I – važnost imanja dobrih roditelja partnera, sabrana

C – važnost imanja dece u vezi, sabrana

Svaka od ovih varijabli rangira se od 1 do 5 – od nije važno do veoma je važno.

Ukoliko su obe osobe potpuno umerene u svemu i daju prosečnu ocenu 3, onda će veza trajati 22.1 godinu.

Braca · **Poslato:** 17 Mar 2014, 21:14

Fizičar našao način da odbrani gradove od tornada?

B92
Profesor Rondža Tao sa Templ univerziteta u Filadelfiji tvrdi da je našao način odbrane od tornada i odmah se našao na meti kritika, piše Time

Tao tvrdi kako se rešenje nalazi u tri velike barijere koje bi trebalo izgraditi oko SAD-a. Tri zida dugačka 160 kilometara i visoka 300 metara mogla bi da eliminišu opasnost od tornada, spasu živote i imovinu vrednu milijarde dolara.

Zidovi bi usporili opasne vetrove pre nego se formira tornado i sprečili spajanje hladnog i toplog vazduha koji uzrokuje oluje. Sprovođenje njegove ideje u delo koštalo bi 16 milijardi dolara.

Međutim, stručnjaci su ismejali njegov predlog. Upozoravaju na područja koja su već zaštićena prirodnim barijerama i svejedno ih redovno pogodi tornado. Čak i da njegov plan uspe, dugoročno bi rezultirao katastrofalnim vremenskim nuspojavama.

"Svi koje poznajem slažu se da je ovo jako loše osmišljena ideja. Njegov koncept nastanka tornada je fundamentalno pogrešan. Meteorolozi ne podnose kada čuju nešto o sudaru toplog i hladnog vazduha. Stvari su ipak mnogo komplikovanije od toga", kaže Džošua Vurman iz Centra za istraživanje opasnih vremenskih uslova.

Braca · **Poslato:** 18 Mar 2014, 23:27

Naučnici oživeli mahovinu staru 1.500 godina

| TECHTIMES.COM
Mahovina sa Antarktika, stara više od 1.500 godina, oživljena je zahvaljujući naučnicima.

Time je ova biljka postala najstarija na svetu. Do sada se verovalo da mahovine mogu biti oživljene samo dvadesetak godina pošto su zaleđene.

Mahovine su ključni deo ekosistema i na Severnom i na Južnom polu. U mnogim oblastima su dominantne biljke i prestavljaju važnu kariku u lancu ishrane ovih zaleđenih delova sveta.

Ova grupa mahovina ostala je pod ledenom kapom punih 15 vekova. Istraživači veruju da je ona već bila nekoliko decenija stara, kada ju je okovao led.

Bakterije mogu da ožive i posle nekoliko hiljada, pa čak i miliona godina.

Piter Konvi iz Britanskog antarktičkog istraživačkog tima, jedan od autora studije, je sa kolegama uzeo uzorke mahovina pronađenih u ledenoj kapi na ostrvu Signi.

Uzorci su smešteni u inkubator, gde su zagrevani i pružena im je normalna količina svetlosti. Za manje od mesec dana mahovina je ponovo rasla.

Istraživači sada žele da ožive i druge starije uzorke, što znači da bi ubrzo mogli da uzgajaju biljke stare između četiri i pet hiljada godina.

Detalji o ovom otkriću objavljeni su u žurnalu Current Biology.

Braca · **Poslato:** 21 Mar 2014, 21:39

"Eksplodirajuće ćelije" - novi vid borbe protiv raka?

| Independent

Naučnici u Švedskoj razvili su „potpuno nov mehanizam“, kako ga nazivaju, za borbu protiv raka uz pomoć „eksplodirajućih“ ćelija raka, piše Independent.

Stručnjaci za rak sa Karolinska instituta u Stokholmu tvrde da su uspeli da preokrenu proces rasta tumora mozga kod miševa dajući im supstancu po imenu Vacquinol-1 koja se može uzimati i u formi tablete.

Otkriveno je da Vacquinol-1 molekuli iniciraju proces u ćelijama raka nazvan “vacoulization” – u kom ćelija prenosi supstancu iz spoljašnjosti u svoju unutrašnjost, i prilikom kog dolazi do rušenja spoljnog zida ćelije što dovodi do “eksplozije” i njene smrti.

Istraživanje je sprovedeno na miševima sa uobičajenim tipom tumora mozga, ali naučnici tvrde da ova metoda ima potencijal da se koristi i na drugim tipovima raka i to kod ljudi.

Ovo otkriće predstavlja kulminaciju duge potrage za novim načinima za lečenje raka, tokom koje su naučnici izlagali ćelije tumora stotinama različitih molekula kako bi proučili njihov efekat.

Vacquinol-1 je tokom ovog procesa izolovan kao najuspešniji i istraživači sada žele da ubrzano pređu u fazu 1 testiranja na ljudima.

Šest od osam miševa koji su primili tretman uspelo je da u životu ostane 80 dana u poređenju sa svega 30 dana koliko su živeli miševi u kontrolnoj grupi.

Braca · **Poslato:** 02 Apr 2014, 08:19

Ovo je krivac za najveće izumiranje života na Zemlji

| Index
Za najgore izumiranje na Zemlji koje se desilo pre 252 miliona godina, u kom je uništeno 90 posto morskih stvorenja i 70 odsto kopnenih kičmenjaka, kriv je mikroorganizam koji otpušta ogromne količine metana u atmosferu, utvrdili su američki naučnici.

Istraživači koji žele da reše jednu od najdužih misterija nauke - šta se dogodilo na kraju permskog razdoblja i šta je izazvalo najgore od pet izumiranja u istoriji Zemlje, zaključili su da je krivac jednoćelijski mikroorganizam Methanosarcina.

"Rekao bih da je izumiranje na kraju perma najbliže što će ikad životinjski svet biti totalnom uništenju i bio je dosta blize tome", kazao je jedan od autora istraživanja biolog Greg Fornijer sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT).

"Mnoge, ako ne i većina vrsta jedva su preživele", kaže Fornijer.

Ranije su naučnici verovali da je permsko izumiranje posledica asteroida ili snažnih erupcija vulkana.

Sada smatraju da je ogromna količina metana, koju su proizveli mikroorganizmi, zagrejala atmosferu i povećala kiselost okeana stvarajući uslove nepogodne za život mnogih vrsta.

Kopnenim kičmenjacima trebalo je i do 30 miliona godina da se oporave i dostignu isti nivo bioraznolikosti, a život nakon toga u okeanima i na kopnu bio je radikalno izmenjen i njime su dominirale druge vrste životinja, kaže Fornijer.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.

Methanosarcina danas ima u naftnim bušotinama, odlagalištima smeća i probavnom sistemu životinja poput krava.

Braca · **Poslato:** 03 Apr 2014, 20:37

Naučnici razumeli jezik delfina

Istraživači koji testiraju prevodilac koji bi mogao da omogući ljudima i delfinima da komuniciraju izjavili su da su prvi put zabeležili uspešno korišćenje ovog uređaja kada je delfin pokazao na obližnju morsku travu naučnicima u vodi, piše Independent.

- Bilo je neverovatno, imali smo poklapanje. Bila sam zapanjena – izjavila je doktorka Denis Hercing, direktorka projekta i tvorac uređaja za prevođenje.

Ovaj uređaj koristi par hidrofona (podvodnih mikrofona) kako bi zabeležio kompletan spektar kliktanja i zvižduka koje delfini prave.

Umesto da ove vokalizacije “prevodi” na ljudski jezik, dr Hercing uči delfine ograničenom rečniku koji su definisali ljudi.

Ovo pomaže da se uprosti veliki broj zvukova koje delfini prave.

Delfini, koji su izuzetno inteligentne životinje i sposobni za korišćenje alata, koriste signalne zvižduke kako bi se obratili pojedincima kao i škljocanje kao sonar koje im pomaže pri lovu.

Hercingova je razvila osam “reči” koje koriste vokalizacije slične onima koje upotrebljavaju delfini kako bi se odnosili prema određenim stvarima u okolini kao što su “morska trava” i “bočno jahanje talasa” (kada delfin skače na talas koji je napravio brod).

U ovom neverovatnom otkriću, delfin je ispustio jedinstven zvižduk koji je povezan sa morskom travom, međutim, niko ne može da kaže da li je delfin aktivno pokazivao na vegetaciju a i tu “reč” čuli su samo jednom.

Izvor: b92.net

Braca · **Poslato:** 05 Apr 2014, 22:55

Igrarije sa prirodom: Da li će mamuti ponovo hodati zemljom?

Ruski naučnici pronašli su odraslu ženku mamuta u sibirskom ledu, s krvi i kompletno očuvanim mišićnim tkivom. Iz tkiva se može izvući DNK, a predpostavlja se da će pokušati da je kloniraju.

Ne znamo kako je krv uspela ostati u tečnom stanju na temperaturama koje su konstantno oko minus 10. Možda je imala neka zaštitna svojstva”, rekla je Semjon Grigorijev iz Istočnog federalnog univerziteta u Rusiji.

Njene kolege u ledu su nedavno pronašle odlično očuvanu ženku mamuta, koja je živela pre 10 do 15 hiljada godina. U šupljinama ispod leda videli su tragove krvi, no nakon što su razbili led, krv je potekla.

Istraživači su utvrdili da je u trenutku smrti životinja bila stara od 50 do 60 godina, te da je težila oko tri tone.

Uspeli su je sačuvati i veruju da bi iz krvi, ali i vrlo dobro očuvanog mišićnog tkiva, mogli izvaditi DNK i u budućnosti čak klonirati mamuta.

Autor: Life Content

Forum Srbija

Nauka i Znanost

Ko je OnLine